Марковић

Порекло презимена, села Лучица и Поповац (Пожаревац)

Порекло становништва села Лучица и Поповац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Лучица лежи у равници између Ресавчине и Свилајначког Друма, од кога се па до брда пружа заселак Поповац или Поповчић (сада засебно…

› више информација

Порекло презимена, село Пругово (Пожаревац)

Порекло становништва села Пругово, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Пругово се налази поред леве обале Ресавчине, на равници благо нагнутој Морави. Источно од села су брда Садови, Гољак, Старце и Голи Брег. Воде….

› више информација

Порекло презимена, село Тупан (Никшић)

Порекло становништва села Тупан, општина Никшић. Према студији Светозара Томића “Бањани” из 1947. године. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић. Тупан је и по простору и по броју с највеће село у Г. Бањанима. Он захвата плочасто-таласасту зараван између брда Вардара и Дрпа, Кленачког засеока. Једна од најстаријих породица у Бањанима…

› више информација

Братства племена Љуботињ

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава Љуботиња прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа. Љуботињ је племе у јужном делу Ријечке нахије. Северном и источном страном граничи се са Цеклином, а западном са подручјем Цетињског племена….

› више информација

Братства Зете и Љешкопоља

ПРИРЕДИО: Сарадник портала порекло Небојша Бабић Иако постоји један добар списак братстава Зете и Љешкопоља на мрежи (има га, нпр, на овој адреси: http://www.montenegro.org.au/stanovnistvo_zete.html), са стањем у последњој деценији 19. столећа, основни недостатак му је што не даје преглед братстава по селима. Зато сам се дохватио књиге „Зета и Љешкопоље“…

› више информација

24. јануара 2016.

3

Арачки тефтер за село Радмиловић (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. године ЗА СЕЛО РАДМИЛОВИЋ  У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА ИЗВОР: Збирка тефтера 565, Архив Србије, Београд Вукман Васиљевић, 29 год. Станиша Марковић, 34 год. Сретен Миловановић, 28 год. Стојан Радосављевић, 34 год. брат Антоније, 24 год. син Сретен , 8 год. 5 .  Марко…

› више информација

Порекло презимена, село Зебинце (Владичин Хан)

Порекло становништва села Зебинце, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. И ово село је изразито планинско. Лежи у горњем делу Зебињске Реке, леве притоке Јужне Мораве. Југозападно од Зебнице је Рдово а севеоисточно је село Јастребац. Воде….

› више информација

7. јануара 2016.

1

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра…

› више информација

6. јануара 2016.

1

Арачки тефтер из 1829/1830. за село Коњуша (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО КОЊУША У КНЕЖИНИ ГРУЖИ,КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Извор: Збирка тефтера 555, Архив Србије, Београд 1.       Ненад Јовановић 68 година – кмет Павле    38 година Весо  32 године Петар   22 године Јован  17 година Марко  12 година Алекса  4  године 2.       Радоје  Радовановић 78 година…

› више информација

4. јануара 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација