Маринковић

Порекло презимена, село Врандол (Бела Паланка)

Порекло становништва села Врандол, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Географско топографске прилике. Доњи насељени крајеви леже на десној Нишавиној тераси Игришта високој 315 до 317 метара. Највише кућа вишег краја села, које допиру до…

› више информација

Порекло презимена, село Вета (Бела Паланка)

Порекло становништва села Вета, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Географско топографске прилике. Вета је типично долинско насеље. Село се пружа од запада и југозапада ка истоку и североистоку, правцем прижања долине Ветанске Реке,…

› више информација

Порекло презимена, насеље Костолац (Пожаревац)

Порекло становништва насеља Костолац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Костолац се налази на североисточном крају Браничеввског Повијарца, где се он највише сужава и губи између Млаве и Дунава, до којих допиру…

› више информација

Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године

  АУТОР: Сарадник портала Порекло Владимир Н. Бурсаћ   Увод  Историографска дјела у којима се помињу конкретни људи и њихова имена у одређеном времену и простору нису честа у нашем народу. Обично се пишу и објављују уопштени радови, који помињу историјске догађаје, понеки географски појам односно топоним и значајне појединце чије…

› више информација

Порекло презимена, село Породин (Жабари)

Порекло становништва села Породин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Породин је на подножју три брда – Велико Брдо, Колаче и Крушак – огранака Браничевског Повијарца. Северни део села лежи на Свилајначком Друму а…

› више информација

Порекло презимена, село Кржинце (Владичин Хан)

Порекло становништва села Кржинце општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово је најјужније село Грделичке Клисуре. Лежи недалеко од Јужне Мораве и у близини околних насеља: Манајла, Балиновца, Ружића итд. Воде. Мештани се снабдевају водом за…

› више информација

Порекло презимена, село Балиновце (Владичин Хан)

Порекло становништва села Балиновце (по књизи Доње Балиновце), општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село лежи лево од Јужне Мораве на граници Грделичке Клисуре и Врањске Котлине. Суседна насеља су: Летовиште, Кржинце, Горње и Доње Јабуково….

› више информација

24. јануар 2016.

1

Арачки тефтер за село Брестовац (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. године ЗА СЕЛО БРЕСТОВАЦ  У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Извор: Збирка тефтера 555, Архив Србије, Београд Јестротије Милошевић, 17 година Антоније, 3 године Томо Недовић, 67 година, умро Јевто, 33 године Ђоко, 24 године Богосав, 13 година Максим, 30 година Сретен, 12  година Петар,…

› више информација

Порекло презимена, село Гружа (Кнић)

Постанак насеља и порекло становништва села Гружа, општина Кнић – Шумадијски округ. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић. Михаило Драгић је као студент Јована Цвијића испитивао гружанска насеља од 1909. до 1911. године. Као резултат тих испитивања настала је књига „Гружа-антропогеографска испитивања“. Драгић је истражио и детаљно описао 58 гружанских…

› више информација

4. јануар 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација