Крстић

Порекло презимена, село Цветовац (Лазаревац)

Порекло становништва села Цветовац*, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  *Ово село је у потпуности…

› више информација

Порекло презимена, село Петка (Лазаревац)

Порекло становништва села Петка, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Петка је…

› више информација

Порекло презимена, село Трновица (Зворник)

Порекло становништва села Трновица, општина Зворник (Република Српска). Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког Подриња”, спроведеном у периоду 1972-1982. година. Приредио сарадник портала Порекло Младен Гајић.   Ово насеље је с обзиром на територију доста велико. У геоморфолошком погледу терен је доста стрм у односу…

› више информација

Порекло презимена, село Бистрица (Лазаревац)

Порекло становништва села Бистрица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Бистрица је…

› више информација

Порекло презимена, село Мислођин (Обреновац)

Порекло становништва села Мислођин, општина Обреновац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај села. Мислођин је на…

› више информација

Порекло презимена, села Конатице и Пољане (Обреновац)

Порекло становништва села Конатице и Пољане*, општина Обреновац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  *Пољане су у…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Трешњевица (Аранђеловац)

Порекло становништва села Горња Трешњевица, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Куће Горње Трешњевице су растурене по заравњеним косама, које одговарају качерској површи. На коси Липару налазе се куће краја Корушца. Испод њих је одсек, дуж кога се усекао Дубоки Поток….

› више информација

Порекло презимена, село Сепци (Рача)

Порекло становништва села Сепци, општина Рача. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Село лежи на западној страни развођа између река Јасенице и Раче, које је овде представљено Сепачким Брдом и Обешењаком. Овде је асиметрија долине Јасенице јасно изражена, и ова су брда језерски…

› више информација

Порекло презимена, село Јагњило (Младеновац)

Порекло становништва села  Јагњило, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Село се налази на пиносавској иоврши којом теку мањи потоци Црквенац, Вукалица и Мрчевица. Северно од Мрчевице је река Милатовица до које се пружа сеоски атар. Има четири извора: Вукалица, Црквенац,…

› више информација

Порекло презимена, село Буковик (Аранђеловац)

Порекло становништва села Буковик, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Буковик се налази под Букуљом, на развођу река Пештана и Кубршнице, чији се горњи токови држе језерске узине рипањске фазе у коју су се удубли за 40—50 м. Већи део села…

› више информација