Крстић
Порекло презимена, село Ретимље (Ораховац)
Порекло становништва села Ретимље, општина Ораховац. Према студији Милете Букумирића “Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај и тип села. Ретимље је село збијеног типа. Већим делом лежи y долини, а мањим на присојној страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег…
› више информацијаПорекло презимена, село Смаћ (Призрен)
Порекло презимена насеља Смаћ, општина Призрен. Према књизи Метохија III, Миленко С. Филиповић “Белешке о насељима и пореклу становништва”. Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Основне напомене. Постоји још једно село Смаћ, у Хасу, али ни подримски ни хашки Смаћани не знају каква је била у…
› више информацијаПорекло презимена, село Зочиште (Ораховац)
Порекло презимена насеља Зочиште, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије”). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Село се налази у дошши између два брежуљка, југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 7 км. Источно од села…
› више информацијаПорекло презимена, насеље Ораховац (Метохија)
Порекло презимена насеља Ораховац, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Већи део града лежи у страни и подножју брдашца које се уздиже источно од њега. Са северне и јужне стране спуштају…
› више информацијаЗавет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године
Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…
› више информацијаСлаве официра, подофицира и пуковске Мостарског гарнизона (1923)
ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић У јуну 2020. године објавили смо чланак о једној малој, али вредној и данас веома реткој књижици, која носи назив Крсна имена – славе – православних српских породица у Мостару, а која 1923. године објављена у издању Књижарнице и Штампарије Пахера и Кисића из Мостара….
› више информацијаПорекло презимена, село Костићи (Кнежево, раније Скендер Вакуф)
Костићи су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Костићи су имали 517 становника, од чега 512 Срба, двоје Југословена, једног Хрвата и двоје осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (1) – ? БАЈИЧИЋ (15) – ? БИЈЕЛИЋ (11) – ? БОГОЈЕВИЋ (21)…
› више информацијаПорекло презимена, село Живинице (Кнежево, раније Скендер Вакуф)
Живинице су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Живинице су имале 1223 становника, од чега 1208 Срба, 2 Муслимана/Бошњака, 10 Југословена и 3 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (14) – Свети Козма и Дамјан (Врачи) БАЈИЋ (55) – ? БЕКИЋ (97) – Свети…
› више информацијаПорекло презимена, село Врдник (Ириг)
Порекло становништва села Врдник, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Врдник, кажу, носи име од старина, по свој прилици од брда. Брда и долине, потоци и врела, виногради и пашњаци у лепој својој разновидности и као у неком…
› више информацијаПорекло презимена, село Велики Радинци (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Велики Радинци, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Колико се из записа црквеног могло дознати, види се, да су се овде становници доселили на почетку XVIII столећа. Село В. Радинци пре тога доба није…
› више информација