Филиповић

Порекло презимена, село Дучаловићи (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић Постанак села и порекло становништва Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово…

› више информација

Порекло презимена, село Бресница (Чачак)

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…

› више информација

Порекло презимена, село Мајур (Шабац)

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација

Порекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…

› више информација

Порекло презимена, село Бошњане (Варварин)

Село Бошњане се налази на обали Голиске Мораве, простирући се и уз Бошњанску реку. Сеоске су куће на једној уздигнутој заравни, те су осигуране од поплава, али их има и на самој моравској обали. Кроза село протиче Бошњанска река, састављена из Залоговачке реке која извире код Сватовског гробља више села…

› више информација

27. маја 2012.

4

Буњевачка презимена: Тумбас – Царковић

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ТУМБАСИ / ТУМБАШИ / ТУМБАШЕВИ / ТУМБАСЕВИЋИ / ТУМБАШОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Аљмашу, од 1715.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези. У…

› више информација

17. маја 2012.

40

Грујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)

Портал Порекло објављује текст академика Радослава М. Грујића, из 1912. године (објављен у Гласнику Српског географског друштва),  у којем он пише о бурним вековима у којима су Срби насељавали просторе данашње Славоније, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се бројна српска племићка презимена, као што су: Богојевић, Борић,…

› више информација

Порекло становништва, села око Уба

Порекло становништва у селима општине Уб (Колубарски округ) Бањани:  – славе св. Николу, св. Јована и др. Становништво је углавном досељено из Ваљевске Подгорине, рудничког краја, Рађевине и Јадра и др. (У Засеоку Иверић налази се највеће ромско насеље у убској општини. Богдановица: – славе св. Петку, Ђурђевдан и др….

› више информација

Презимена, Мионица (Ваљево)

Порекло презимена из Колубарске Мионице код Ваљева, стање из 1905. године  Досељеници од 1860. године: Ружичић, досељен из околине Мионице. Св. Ђурђиц Кевић, досељен из околине Ваљева. Св. Трифун Деспотовић, досељен из околине Горњег Милановца. Св. Арханђел Поповић, досељен из околине Ваљева. Св. Ђурђиц Божић, досељен из околине Ужица. Св….

› више информација