Ђурић

Порекло презимена, село Ореовац (Бела Паланка)

Порекло становништва села Ореовац, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Положај и тип. Село лежи у суподини Поповог Врха. Опкољавају га истакнути врхови: Церова Глава, Дел м Черенац. Постало је на месту где…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Коритница (Бела Паланка)

Порекло становништва села Горња Коритница, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA,    АНТРОПОГЕОГРАФСКА   ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Положај и тип. Село лежи на обема странама Коритничке Реке непосредно испред Ждрела, на месту где долина Лудога Дола улази у Коритничку Реку…

› више информација

Порекло презимена, село Доња Коритница (Бела Паланка)

Порекло   становништва   села   Доња   Коритница,  општина Бела Паланка. СРПСКИ   ЕТНОГРАФСКИ   ЗБОРНИК,  КЊИГА   LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА   ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД, 1954. Приредио  сарадник  портала  Порекло  Војислав  Ананић.   Положај и тип. Старији део села лежи у подножју Суве Планине и пружа се правцем тока Коритничке Реке. Тај је део на…

› више информација

Порекло презимена, село Лучка Ријека (Зубин Поток)

Порекло становништва села Лучка Ријека (Лучка Река), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Ово село је у пространом сливу Лучке Ријеке, која је густом мрежом потока и поточића рашчланила површ у ситне делове. Долине потока…

› више информација

Порекло презимена, село Црепуља (Зубин Поток)

Порекло становништва села Црепуља, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село је на валовитој висоравни са које се дижу Врање Брдо, Миланов Крст, Ђурића Планина и Петрово Брдо. Поред насеља прстиче Црепуљска Река, која са…

› више информација

Племена и порекло братстава Црмнице

  Црмница је једна од четири нахије Старе Црне Горе. На северу се граничи са Ријечком нахијом, западном и југозападном страном, која чини природну планинску границу, са приморским племенима Брајићима и Паштровићима, и на југозападу делом са Спичом, на југу са Крајином (Зупци, Шестани и Сеоце), а својом источном страном…

› више информација

Порекло презимена, село Загуљ (Зубин Поток)

Порекло становништва села Загуљ(е), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село је на површи коју пресеца поточић. Куће су на горњим долинским странама у подножју Тијанића и Гусињског Брда: одатле лако користе испашу и шуму…

› више информација

Порекло презимена, село Горњи Стрмац (Зубин Поток)

Порекло становништва села Горњи Стрмац, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село је у изворишној челенци Клине, притоке Белога Дрима, али је у тешњој географској вези са Колашином, у чијем је саставу увек било, него…

› више информација

Порекло презимена, село Дренча (Александровац)

Порекло становништва села Дренча, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Насеље се простире у долини Дренчанске Реке, а поглавито на њеном излазу из брда у раван. Куће су поређане на присојној, левој страни реке. Само једна групица кућа налази…

› више информација

Порекло презимена, село Поратак (Хатељ, Столац)

Порекло становништва села Поратак (Хатељ, Столац). Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић   У средини је Дабарског Поља, на раскршћу колских путева за Столац, Мостар и Билећу. Од последњих година прошлог века ту се почело развијати друмско насеље са неколико трговачких и…

› више информација