Ђорђевић
Порекло презимена, селo Црнатово (Власотинце)
Порекло становништва села Црнатово, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села Црнатово је село у општини Власотинце, јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 350 и 600 метара, на…
› више информацијаПорекло презимена, село Бадљевица (Смедерево)
Порекло становништва села Бадљевица, град Смедерево. Стање из 1925. године Порекло породица и старине : До 1846. Г. Бадљевица се не помиње у списковима насеља, а те године је имала 23 куће. Изгледа да је основана око Другог Устанка. Расељавана је по околним селима, а по наредби кнезова. По…
› више информацијаПорекло презимена, село Шетка (Ражањ)
Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић. Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863. Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и…
› више информацијаПорекло презимена, село Узвеће (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Узвеће, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века Досељени крајем 17. века ФИРАУНОВИЋИ (Јовањдан, 32-3 к); досељени од Косова Поља, заједно са Војиновићима. По предању, кренули у сеобу под воћством патријарха Арсенија Чарнојевића. Један од њих застане у Тршу (потес у селу), због…
› више информацијаПорекло презимена, село Совљак (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Совљак, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку БАБИЋИ (Марковдан, 4 к), из Попова, у Семберији. ЈОВШИЋИ (Алимпије, 3-1к), ПЕРИЋИ (2 к), и РАДИЋИ (2 к), од рода су Мичића; досељени из Међаша, у Семберији; Перића има и у…
› више информацијаПорекло презимена, село Салаш Ноћајски (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Салаш Ноћајски, Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку ЈАДРАНСКИ (Ђурђевдан, 23 к), од рода Перовића, досељеног из Херцеговине у Дворску, а затим – у Мачву; један су род са Вићентићима у Засавици 1, Пејовићима у Црној Бари…
› више информацијаПорекло презимена, село Липолист (Шабац, Мачва)
Порекло становништва село Липолист (Шабац, Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине дошли: БЕЉИЋИ (Никољдан, 52-3 к), од рода Стопоња, и један су род са Ћенадићима, Лукићима, Гатићима (Даниловићи), Станојчићима (Новаковићи), Стојнићима, и Пајићима, – у Клењу. МИЈАИЛОВИЋИ (Степањдан, 17-1 к), и од њих…
› више информацијаПорекло презимена, село Дубље (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 к); један су род са Давидовићима и Ловчевићима, у Богатићу. Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се…
› више информацијаПорекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)
Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к). МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к). ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су…
› више информацијаПорекло презимена, село Рогљево (Неготин)
Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…
› више информација