Ђорђевић

Порекло презимена, селo Црнатово (Власотинце)

Порекло становништва села Црнатово, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара   Настанак села Црнатово је село  у општини Власотинце, јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 350 и 600 метара, на…

› више информација

Порекло презимена, село Бадљевица (Смедерево)

Порекло становништва села Бадљевица, град Смедерево. Стање из 1925. године   Порекло породица и старине : До 1846. Г. Бадљевица се не помиње у списковима насеља, а те године је имала 23 куће. Изгледа да је основана око Другог Устанка. Расељавана је по околним селима, а по наредби кнезова. По…

› више информација

Порекло презимена, село Шетка (Ражањ)

Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века   Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић. Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863. Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и…

› више информација

Порекло презимена, село Узвеће (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Узвеће, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века   Досељени крајем 17. века ФИРАУНОВИЋИ (Јовањдан, 32-3 к); досељени од Косова Поља, заједно са Војиновићима. По предању, кренули у сеобу под воћством патријарха Арсенија Чарнојевића. Један од њих застане у Тршу (потес у селу), због…

› више информација

Порекло презимена, село Совљак (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Совљак, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку БАБИЋИ (Марковдан, 4 к), из Попова, у Семберији. ЈОВШИЋИ (Алимпије, 3-1к), ПЕРИЋИ (2 к), и РАДИЋИ (2 к), од рода су Мичића; досељени из Међаша, у Семберији; Перића има и у…

› више информација

Порекло презимена, село Салаш Ноћајски (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Салаш Ноћајски, Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку ЈАДРАНСКИ (Ђурђевдан, 23 к), од рода Перовића, досељеног из Херцеговине у Дворску, а затим – у Мачву; један су род са Вићентићима у Засавици 1, Пејовићима у Црној Бари…

› више информација

Порекло презимена, село Липолист (Шабац, Мачва)

Порекло становништва село Липолист (Шабац, Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века  Досељени у 18. веку Из Херцеговине дошли: БЕЉИЋИ (Никољдан, 52-3 к), од рода Стопоња, и један су род са Ћенадићима, Лукићима, Гатићима (Даниловићи), Станојчићима (Новаковићи), Стојнићима, и Пајићима, – у Клењу. МИЈАИЛОВИЋИ (Степањдан, 17-1 к), и од њих…

› више информација

Порекло презимена, село Дубље (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 к); један су род са Давидовићима и Ловчевићима, у Богатићу. Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се…

› више информација

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к). МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к). ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су…

› више информација

Порекло презимена, село Рогљево (Неготин)

Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…

› више информација