Ђорђевић

Порекло презимена, село Дучаловићи (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић Постанак села и порекло становништва Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово…

› више информација

Порекло презимена, село Бресница (Чачак)

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација

Порекло презимена, село Лоћика (Рековац)

Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Цирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…

› више информација

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

› више информација

Порекло презимена, село Кусадак (Смед. Паланка)

Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…

› више информација

Презимена, село Рушањ (Чукарица)

Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…

› више информација

Презимена, село Средска (Призрен)

Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији.  Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић. У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака:  Ракочи…

› више информација

Презимена, село Кораћица (Младеновац)

Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године. Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи,…

› више информација

Презимена, село Рибаре (Јагодина)

Село Рибаре, општина Јагодина. Родови: Стајићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1750. године као први досељеници. Дацковићи (10 к.,) слава и старина иста. Заједничког су порекла са Стајићима. Ђорђевићи, Радосављевићи (18 к., Петровдан и Петрове Верижице), доселили око 1770. године из Горње Ресаве, а тамо…

› више информација