Димитријевић

Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ

Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Историја града. Постанак овог града и назива није познат, али постоје четири претпоставке: Град је настао за време Римљана, јер га старији страни историчари називају Пасаровиц док српски…

› више информација

Порекло презимена, село и насеље Долац (Бела Паланка)

Порекло становништва насеља и села Долац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Географско топографске прилике. Претежни део села лежи у дну и на обема долинским странама проширеног, доњег дела, крашке долине Сливине Падине, између дискецијама…

› више информација

Порекло презимена, село Породин (Жабари)

Порекло становништва села Породин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Породин је на подножју три брда – Велико Брдо, Колаче и Крушак – огранака Браничевског Повијарца. Северни део села лежи на Свилајначком Друму а…

› више информација

Порекло становништва, село Дикава (Сурдулица)

Порекло становништва села Дикава, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села. Село лежи на крајњем југоистоку Грделичке Клисуре, на граници према суседној сурдуличкој котлиници. Околна насеља су: Козница, Данино Село, Ружић итд. Воде. Мештани користе воду за…

› више информација

Порекло презимена, село Лубница (Зајечар)

Порекло становништва села Лубница, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Лубница се налази делом на брдима Ступини, Голаји, Фаџету и Јонином Потоку. Лубничка Река – поток никада не плави село. Воде и клима. У селу има мањих извора, са…

› више информација

Порекло презимена, село Николичево (Зајечар)

Порекло становништва села Николичево, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село се налази у једној падини опкољеној са свих страна брдима на 10 километара, северно од Зајечара, иза Белог Брега, на странама Николичевске Реке, која после сваке јаче кише…

› више информација

9. јануар 2016.

2

Арачки тефтер из 1829/1930. за село Топоница (Гружа)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО ТОПОНИЦА У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА 1.        Мато Лазовић – кмет брат Војин брат Јован брат  Милутин син Милосав син  Новица 2.        Јован Красојевић син  Миливоје син Вукашин син Алекса син  Панто син Никола син Јестро 3.      …

› више информација

7. јануар 2016.

1

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра…

› више информација

6. јануар 2016.

1

Арачки тефтер из 1829/1830. за село Коњуша (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО КОЊУША У КНЕЖИНИ ГРУЖИ,КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Извор: Збирка тефтера 555, Архив Србије, Београд 1.       Ненад Јовановић 68 година – кмет Павле    38 година Весо  32 године Петар   22 године Јован  17 година Марко  12 година Алекса  4  године 2.       Радоје  Радовановић 78 година…

› више информација

4. јануар 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација