Бабић

Порекло презимена, село Кунак (Никшић)

Порекло становништва насеља Кунак, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Као „бивши“ саставни дио села Повије Кунак се налази на њеном сјеверном дијелу према Сливљу. Развио се на брдовитом…

› више информација

15. август 2021.

1

Угреновићи – порекло и генетички профил племена

Историјски извори и предања Угреновићи су стара племићка породица из околине Оногошта (данас Никшић). Били су господари овога краја током средњег века, све док власт нису преузели Никшићи. Најстарији владар старог Оногошта био је извесни бан Угрен (негде и Угрен Јеринић) и највероватније да је по овом бану Угрену касније…

› више информација

Порекло презимена, село Јошавка Горња (Челинац)

Јошавка Горња је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Јошавка Горња је имала 563 становника, од чега 557 Срба, 3 Југословена и 3 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (8) – ? АНТОНИЋ (51) – Свети Марко…

› више информација

Порекло презимена, село Грабовац (Челинац)

Грабовац је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Грабовац је имао 640 становника, од чега 640 Срба, 2 Хрвата, 4 Југословена и 2 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАБИЋ (3) – ? БОЈИЋ (65) – Свети Василије…

› више информација

Порекло презимена, село Дубрава Стара (Челинац)

Дубрава Стара је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Дубрава Стара је имала 771 становника, од чега 683 Срба, 2 Хрвата, 32 Југословена и 54 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (9) – ? АНИКИЋ (4) –…

› више информација

Банијски родови из Јавнице код Двора

Јавница Према попису из 1991. године, подручје Јавнице припадало је општини Двор и било је подељено на три села – Јавница, Котарани и Сочаница. У поменутим селима живело је укупно 644 становника (Јавница – 219, Котарани – 209, Сочаница – 216), од чега 635 Срба.   Старији родови у Јавници…

› више информација

Банијски родови из Дреновца код Глине

Дреновац  Према попису из 1991. године, Дреновац Бански је припадао општини Глина. У њему је живело укупно 452 становника, од чега 438 Срба.   Старији родови у Дреновцу код Глине Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан Баждар, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Бакић, Срби, потврђени у…

› више информација

Банијски родови из Мајских Пољана код Глине

Мајске Пољане Према попису из 1991. године, Мајске Пољане су припадале општини Глина. У њима су живела укупно 602 становника, од чега 576 Срба.   Старији родови у Мајским Пољанама код Глине Арбутина, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, угашени Бакић, Срби, потврђени…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су…

› више информација

2. април 2021.

7

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

› више информација