You Are Here: Home » Posts tagged "Алексић" (Page 5)

Порекло презимена, село Жбевац (Бујановац)

Порекло становништва села Жбевац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан. Положај села. Жбевац је велико село: лежи недалеко од алувијалне равни Јужне Мораве на неравном земљишту испресецаном доловима. Око Жбевца су насеља: Љиљанце, Кршевица и Горњи Ристовац. В ...

Read more

Порекло презимена, село Сејаце (Бујановац)

Порекло становништва села Сејаце, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село лежи у изворишту Бараљевске Речице, на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Земљиште Сејаца је неравно и испресецано многим доловима. Воде. Мештани се служе водом за ...

Read more

Порекло презимена, село Трстена (Врање)

Порекло становништва села Трстена, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе већи део Трстенске Р ...

Read more

Порекло презимена, село Рударе (Лесковац)

Порекло становништва села Рударе, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај и тип села. Прво село на које путник наиђе, идући из Лесковца на југ, главним путем кроз Поречје, јесте село Рударе. Удаљено је од Лесковца око четири километра а лоцирано је делом на најнижој тераси Рударске Чуке а делом у алувијалној равни рек ...

Read more

Порекло презимена, село Теловац (Бела Паланка)

Порекло становништва села Теловац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Географско топографске прилике. Село лежи на благо нагнутој падини Дела, у висини од 700 метара, између: долине Лука, на истоку и долине Долиња, на западу. На северу, изнад Теловца уздиже се вис Доње Градиште (629 м ...

Read more

Порекло презимена, село Брежане (Пожаревац)

Порекло становништва села Брежане (по књизи Брежани), Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Село се налази на висоравни поред Моравске отоке Маџарске Баре и не бива плављено осим једног дела „Српске Мале“, када је велика поплава. Потока и извора у селу нема. Земље и шуме. ...

Read more

Порекло презимена, село Слатина (Лесковац)

Порекло становништва села Слатина, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Слатина својим највећим делом лежи по дну долине Копашничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Положај је погодан из економских разлога, на долинском дну мештани гаје влажне а на падинама суве културе. Воде. Мештани користе воду за пиће ...

Read more

Арачки тефтер за село Радмиловић (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. године ЗА СЕЛО РАДМИЛОВИЋ  У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА ИЗВОР: Збирка тефтера 565, Архив Србије, Београд Вукман Васиљевић, 29 год. Станиша Марковић, 34 год. Сретен Миловановић, 28 год. Стојан Радосављевић, 34 год. брат Антоније, 24 год. син Сретен , 8 год. 5 .  Марко Перишић,  34 год. син Паун, 16 год. Панто Марковић, 29 год. брат Проко, 24 год. Ђ ...

Read more

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра 1837. венчани Алекса Трифуновић из Кнића и Станика из Грошнице, ку ...

Read more

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке о рођеној деци, склопљеним браковима и умрлим  лицима. У борачкој цркви су се, ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top