Документи
У Дубровнику је 1890. године од 11.177 становника њих 9.713 говорило српски
У Дубровнику, као и у добром делу Далмације, до почетка 20. века постојао је велики број оних који су се изјашњавали као Срби католичке вероисповести. Један од трагова таквог изјашњавања може да се види и у календару “Дубровник” за просту 1898. годину. Објављујемо статистички део овог календара у којем су,…
› више информацијаВојници Конфедерације југословенског порекла у Америчком грађанском рату (1861-1865)
Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је списак учесника Америчког грађанског рата (1861-1865) пореклом са простора бивше Југославије, односно из тада постојећих државних творевина. Војне јединице у којима су учествовали: Louisiana Militia Volunteers Slavonian Rifles 1st Co. E. Cazadores Esp. Slavonian Rifles 2nd Co. Cazadores Esp. Slavonian Rifles Co. Inf….
› више информацијаЈедно крајишко писмо (Париз, 1.2.1812.)
Карта Француског царства (1811. године) http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5e/1french-empire1811.jpg “Није то било једино неугодно изненађење током паришког боравка. Друго, много горе, било је отпуштање 26 људи из састава регименте, »welche im Felde nicht wohl verwendet werden könnten«. Тачно половина били су официри: капетани Тинтор, Масловара, Андријевић, Сутара и Родић, натпоручници Остојић, Демић,…
› више информацијаМеша Селимовић: Србин сам и припадам српској књижевности
Портал Порекло објављује писмо књижевника Меше Селимовића (1910-1982), аутора чувених романа “Дервиш и смрт” и “Твђава”, у којем се он, у обраћању САНУ, изјашњава као Србин и констатује да припада српској, а не босанско-херцеговачкој књижевности. “Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског…
› више информацијаИз Летописа Матице српске: Српски преци у Црној Гори
Портал Порекло преноси текст песника Ивана Негришорца, објављен у последњем издању Летописа Матице српске, у којем он даје драматичну слику тренутка у којем се данас налазе Срби и Српство у Црној Гори ИСТРАГА ПРЕДАКА: СОЦИОПАТОГЕНИ ЧИНИОЦИ У ПРОЦЕСУ ФОРМИРАЊА ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ 1 Идеја црногорске нације и наслеђе тоталитаризма На…
› више информацијаПравила понашања и казне за ђаке у Краљевини СХС
Портал Порекло објављује правила која су стајала у ђачким књижицама за гимназијалце у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Књижица (о успеху и владању) из које су преписана дисциплинска правила и поуке о чувању здравља је из 1928. године. Ђачка књижица штампана је у Државној штампарији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца…
› више информацијаСпискови Срба официра у аустроугарској војсци од 1804. до 1908. године
Портал Порекло даје вам линк преко којег можете да дођете до дигитализованих војних шематизама аустријске војске за период од 1804. до 1908. године. Шематизми садрже пописе официра свих аустријских јединица, укључујући и крајишке, међу којима је на хиљаде презимена и имена српских официра. Осим пописа официра, могу се пронаћи и…
› више информацијаПописи становништва Бачке током 18. века – Суботица 1720.
Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је извод из Пописа становништва Бачке током 18. века, којег је обрадио Живан Сечански. Сечански је о свом истраживању написао следеће: О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја…
› више информацијаПописи становништва Бачке током 18. века – Канижа 1720. године
Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је извод из Пописа становништва Бачке током 18. века, којег је обрадио Живан Сечански. Сечански је о свом истраживању написао следеће: О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја…
› више информацијаПопис становништва Бачке током 18. века – Сента 1720. године
Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је извод из Пописа становништва Бачке током 18. века, којег је обрадио Живан Сечански. Сечански је о свом истраживању написао следеће: О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја…
› више информација