Архив

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део II

  ПИШЕ: Снежана Алексић Колективизација, као облик права коришћења и управљања над имовином, према замислима твораца економског модела из средине ХХ века, требало је да доведе до једнакости свих грађана новоформиране државе. Овако устројена економија донекле је достигла постављени циљ. У односу на предратни период Краљевине Југославије, у којој су…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део I

 ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић НОО интензивно од краја 1943. године настоји да успостави власт у селима Среза Земун. У јануару 1944. спроводи општу мобилизацију у НОВ, од пролећа 1944. на читалачким групама и масовним конференцијама „прорађује“ идеје бољшевизма упоредо спроводећи ликвидације „народних непријатеља“, на овај начин вршећи додатни…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века –  део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Према попису Краљевине из 1921, 51,5% становништва било је неписмено. Проценат неписмености је највиши био у Македонији, Босни и Херцеговини, а знатно нижи у крајевима који су до 1918. били у саставу Аустроугарске. Попис 1931. информише да је проценат писмених у Дунавској бановини, која…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део  II

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Власништво обрадивог земљишта по националној припадности у Срезу Земун за 1938. годину било је: Срби су у свом поседу имали 51.913 кј и 420 хв или 71,69%, Немци, Мађари и Румуни заједно 12.488 кј 1.559 хв што је било 17,24% и сви остали 8.009…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део I

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Простор југоисточног Срема није у потпуности пратио развој власничких односа и привређивања који се одвијао у Војводини у XIX веку у којој почев од Револуције 1848/49. капиталистички облик привређивања постаје доминантан. Југоисточни Срем је био део Војне границе, под управом Команде у Бечу, и…

› више информација

Родоначелници пјешивачких и цуцких братстава у дефтерима Црне Горе

ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected]) [1] Објављено: 22.02.2022. | Допуњено: 22.02.2022. Преузмите бесплатно PDF верзију чланка. Уводна ријеч У српским етнографским круговима изворна Црна Гора важи за област богату предањима. Вјероватно је то најбогатија српска област по досезању породичног предања у прошлост. Сложићемо се да је већина имала прилику срести неког Црногорца[2] или…

› више информација

Домазети у кући – домазети на гробљу

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

› више информација

Имовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива

Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…

› више информација

Прилог проучавању порекла Михајла Пупина

Саша Панчевачки[1] Клиничко-болнички центар Земун, Земун Никола Конески[2] Институт за новију историју Србије, Београд; Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Драгољуб А. Цуцић[3] Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије  науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница….

› више информација