Из архива

Списак крајишких војника из Грачаца из 1770. и 1807. године

Грачац, централно место јужне Лике, имао је једну од најстаријих православних цркава, посвећену Вазнесењу Господњем, првобитно подигнуту око 1725. године, а битно реконструисану у периоду 1863-1875. године. Црква је до темеља срушена и уклоњена од стране комунистичких власти 1954. године. Црква је била од клесаног камена, а звоник од белог…

› више информација

Спискови крајишких војника из Дерингаја из 1770. и 1807. године

Село Дерингај једно је од најлепших у околици личког места Грачац. Красе га слапови реке Отуће, а некад и један од најлепших православних храмова у Лици – храм Успења Пресвете Богородице (саграђен 1863. године), који је оштећен у Другом светском рату и данас је напуштена руина. У црквеној порти сахрањени…

› више информација

Спискови крајишких војника из Томингаја из 1770. и 1807. године

Село Томингај код Грачаца у Лици у свету је најпознатије као родно место Георгине Ђуке Мандић, мајке великог научника Николе Тесле. Није познато кад су Теслини преци Мандићи дошли у овај крај, а ако је судити према краћем попису војника из 1770. године, тада их у Томингају још није било….

› више информација

Списак крајишких војника из Брувна и Рудопоља из 1807. године

Личани су у пролеће 1809. године пружили жесток отпор Наполеоновој војсци, која је под командом чувеног војсковође Огиста Мармона, надирала из правца Далмације односно Зрмање. Огорчене борбе вођене средином маја код Грачаца натерале су Французе на прегруписавање, а Мармон, који је у овом окршају чак лакше рањен, извештавао је Наполеона…

› више информација

Запис о заборављеној цркви Св. Јована на Воденој глави у Лици

Одавно се не чује звоно с једне од најстаријих српских светиња у Лици. А било је то звоно које је некад позивало на устанак. Мукла тишина готово већ век и по обавија цркву Рођења Светог Јована Претече, подигнуту пре око 300 година на обронцима брда Водена глава недалеко од Брувна….

› више информација

Крњешевци, село у Срему (14)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (13)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Након развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире Жупаније сремске са седиштем у Вуковару, бивши Петроварадински пуковски простор је раздељен на Котаре. Југоисточни део географске регије Срема тако се обрео у цивилном Котару Земун. Котар Земун са седиштем у граду Земуну…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (12)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Непосредно пре процеса развојачења, 1869. године, Крњешевци су припадали изборном срезу Шимановачком, где је вршен избор за представнике у Народно-црквеном сабору. У Крњешевцима је 1869. било 704 душе. Наредне, 1870. године извршена је реорганизација изборних срезова, те су тако Крњешевци и још нека…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (11)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Наредбом од 8.  јуна 1871. заповеђено је да се укидањем војног устројства у Војној крајини “прокрчи пут” фактичком сједињењу Хрватско-Славонског крајишког земљишта са истоименим Краљевинама. Тада је Војна граница Срема, коју су чиниле Петроварадинска пуковнија и војне општине Земун, Карловци и Петроварадин, изузета…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (10)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана У Војној граници све је било у ингеренцијама војних власти. У војној надлежности био је и цивилни део становништва, а сва питања у вези организације свакодневног цивилног живота унутар затвореног војнограничарског подручја такође су била под војним патронатом. Општинска управа у Војној граници…

› више информација