Братства и племена

Кричи – трагом изгубљеног племена (трећи дио)

Кричи у западним српским крајевима На основу присутности презимена Кричка, Кричкић и Кричковић, може се рећи да је стицајем историјских околности добар дио кричког племена завршио у нашим западним крајевима, од Далмације преко Лике и Босанске крајине до Баније.   Далмација У попису Клишког санџака из 1550. године у селу…

› више информација

Кричи – трагом изгубљеног племена (други дио)

Проблематика кричког имена О настанку кричког имена постоји неколико теорија. Неке од њих базиране су на дробњачким предањима, неке од њих на лингвистичким закључцима, док неке представљају слободна размишљања на ту тему. Издвојићу оне теорије које ми дјелују најзанимљивије.   Кричи = кричање Према дробњачком предању које је забиљежио Лубурић,…

› више информација

Кричи – трагом изгубљеног племена (први дио)

Према предањима која су доста жива на подручју Дробњака и Потарја, на том подручју некада је живјело племе Крича. Успомена на ово племе сачувана је прије свега кроз дробњачку традицију о сукобима њиховог племена са затеченим Кричима, али се Кричи почевши од XIII вијека помињу и у историјским изворима. Кричима…

› више информација

Љешанска нахија

Преглед братстава Љешанске нахије у основи је сачињен према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа. Други извори су потпомогли при утврђивању порекла родова које је Ердељановић нашао приликом свог боравка у Љешанској нахији.   Писати преглед порекла становништва Љешанске нахије било је…

› више информација

Малоншићи, Загарач, Комани

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава племена Загарач и Комани сачињен је у основи према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа[1], али су дати и подаци из других извора. Малоншићи су некадашње племе које је насељавало средишњи део Црне Горе,…

› више информација

Племе Брајићи

Брајићи су једно од три племена (уз Маине и Поборе) на граници Боке и Старе Црне Горе, у брдима између Будве и Ловћена. Налазе се западно од Побора, а северном и источном страном граниче се са подручјем цетињским села Угњи и Врела. Јужно од Брајића су паштровска села Чучуци, Подбабац…

› више информација

Племе Маини

Маини (или Маине)[1] су бокешко племе у брдима више Будве. На западу се граниче са Горњим Грбљем (Ластва, Горовић), на северу подручјем Побора, на истоку Брајића, на југ је подручје Будве, а Маини Кратњи се граниче и са Паштровићима (Бечићи, Чучуци). Сеоски атар Борета једним малим делом излази и на…

› више информација

Племе Побори

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Побори су бокешко племе у брдској области између Ловћена и Будванског залива. Са севера и истока, поборско подручје се граничи са Старом Црном Гором, и то племенима Цетиње (Конаци – Бјелоши, Очинићи, Угне, Врела) и Његуши (Мајстори, Мирац, Чавори). Западно од Побора је Горњи…

› више информација

Братство Ћетковића из Шекулара

Братство Ћетковића је настало у Шекулару током 18. века, умножавањем потомства заједничког претка Ћетка, инокосног досељеника из Дробњака. И поред тровековног живота ван матичног племена, у братству Ћетковића очувана је свест о племенској припадности Дробњачком племену. Ћетковиће њихови суседи у Шекулару и шире у Горњем Полимљу зову још и кратко…

› више информација

Порекло становништва племена Цуца

Преглед братстава Цуца сачињен је према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа. Дата су и другачија мишљења која се могу наћи у изворима.     Област Цуца:   Цуце су племе Катунске нахије, у њеном северозападном делу, на граници са Херцеговином. На…

› више информација