Аутор Тема: Питања националног идентитета  (Прочитано 16058 пута)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #60 послато: април 25, 2014, 01:29:14 поподне »
Neki lingvisti torlački smatraju bugarskim a ne srpskim dijalektom, ja bih pre rekao da je to neka prelazna varijanta. Negde sam pre pročitao, a sad nema šanse da se setim gde, da se štokavski i čakavski ne mogu svesti na isti zajednički pradijalekat (prajezik), dok štokavski i bugarski mogu. Jezik bugarskih Slovena je bio mnogo sličniji srpskom (štokavskom), i moglo se sporazumevati jednim jezikom od Crnog do Jadranskog mora, sve do standardizacije bugarskog jezika, kada je za sluzbeni jezik uzet krajnji severoistočni dijalekat, koji je bio najudaljeniji od štokavskog.

То је тврдња професора Маројевића који каже:

"1.1. „Jedna od zabluda ideologizovane nauke o srpskom jeziku sastoji se u tome što se ovaj jezik svrstava u zapadnojužnoslovensku podgrupu južnoslovenskih jezika, pa se ide čak dotle da se ti jezici genetski svode na j e d a n jezik […]. Savremena lingvistička nauka u tom pogledu je nedvosmislena: srpski jezik (tzv. štokavski), hrvatski jezik (tzv. čakavski) i slovinjski jezik (tzv. kajkavski) sa slovenačkim – genetski se ne mogu svesti na jedan slovenski prajezik niti na jedan praslovenski dijalekat […].

Najviše što se može reći, a što bi bilo i najtačnije, jeste fakat da se srpski jezik sa svojim zapadnim slovenskim susjedima (prvenstveno s hrvatskim) nalazio i nalazi u nekoj vrsti jezičkoga saveza i u odnosima tipološkog približavanja ili konvergencije“ [cit. po Marojević 2007: 246].

1.2. „Prije dolaska Protobugara na Balkan srpski jezik je činio cjelinu sa slovenskim govorima današnje Makedonije i današnje Bugarske, tako da možemo govoriti o j e d n o m (srpsko-slovenskom) praslovenskom dijalaktu: savremeni srpski i bugarski jezik, s prelaznim makedonskim govorima, genetski se mogu svesti na j e d a n slovenski prajezik (tačnije: pradijalekat). Jedan dio tih govora u kontaktu s neslovenskim jezikom Protobugara, uz razvoj | balkanističkog inovacionog žarišta, poslužio je kao osnova za glotogenezu bugarskog jezika i etnogenezu bugarskog kao novog slovenskog naroda. Srpsko-slovenski govori Makedonije takođe preživljavaju krupne tipološke promjene, s izvjesnim obrisima nove glotogeneze koji bi govorili o mogućnosti formiranja novog, makedonskog jezika (danas su ti govori više prelazni od staroga srpskog prema novom bugarskom jeziku nego što predstavljaju već formiran novi južnoslovenski jezik). Moglo bi se reći, i to bi bilo najtačnije, da se na srpskom istorijskom jugoistoku odvija proces tipološkog udaljavanja ili divergencije“ [cit. po Marojević 2007: 246–247 (znak | ukazuje na prelazak na novu stranu u tekstu koji se citira)]."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7702
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #61 послато: април 25, 2014, 01:40:46 поподне »
Сматра се да су чакавско и кајкавско нарјечje ближе прасловенском и то се види по њиховим архаизмима и мелодичности и акцентуацији тј "звуку душе" који из тих језика осјећамо. То је штокавцу страно.

Док кајкавац и Рус воле да користе деминутиве, штокавац воли аугментативе! Овај дубоки акцентски јаз се тумачи уласком неког страног, несловенског психолошког елемента у штокавски говор.

Штокавски је напросто " стврднути " славенски говор и не може се више сматрати " правим " славенским говором. Сматра се да му је ту особину дало старобалканско становништво са којим су се придошли Славени стопили, а задржао је славенске карактеристике само по рубним подручјима где је тај балкански елемент био знатније разређен.

Управо на тај начин су настајали и разни дијалекти, кад би се неки језик на неки начин наметнуо некоме ко има другачију унутрашњу психологију, па га он онда " Прихвати " на свој начин ( са својом акцентуацијом, мелодиком и сл ).

(Владимир Дворниковић)

« Последња измена: април 25, 2014, 01:43:04 поподне Небојша »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #62 послато: април 25, 2014, 02:26:24 поподне »
Сматра се да су чакавско и кајкавско нарјечje ближе прасловенском и то се види по њиховим архаизмима и мелодичности и акцентуацији тј "звуку душе" који из тих језика осјећамо. То је штокавцу страно.

Док кајкавац и Рус воле да користе деминутиве, штокавац воли аугментативе! Овај дубоки акцентски јаз се тумачи уласком неког страног, несловенског психолошког елемента у штокавски говор.

Штокавски је напросто " стврднути " славенски говор и не може се више сматрати " правим " славенским говором. Сматра се да му је ту особину дало старобалканско становништво са којим су се придошли Славени стопили, а задржао је славенске карактеристике само по рубним подручјима где је тај балкански елемент био знатније разређен.

Управо на тај начин су настајали и разни дијалекти, кад би се неки језик на неки начин наметнуо некоме ко има другачију унутрашњу психологију, па га он онда " Прихвати " на свој начин ( са својом акцентуацијом, мелодиком и сл ).

(Владимир Дворниковић)

Ја бих само допунио ову реченицу Дворниковића  "Штокавски је напросто " стврднути " славенски говор и не може се више сматрати " правим " славенским говором. Сматра се да му је ту особину дало старобалканско становништво са којим су се придошли Славени стопили, а задржао је славенске карактеристике само по рубним подручјима где је тај балкански елемент био знатније разређен."

Можда би умјесто старо балканско становништво прије требало стајати: становништво хаплогрупе I2a.

Генетска студија која је рађена на свим Словенима довела је до следећих резултата:

Specific studies of Slavic genetics followed. In 2007 Rębała and colleagues studied several Slavic populations with the aim of localizing the Proto-Slavic homeland.[80] The significant findings of this study are that:

1. Two genetically distant groups of Slavic populations were revealed: One encompassing all Western-Slavic, Eastern-Slavic, and few Southern-Slavic populations (north-western Croats and Slovenes), and one encompassing all remaining Southern Slavs. According to the authors most Slavic populations have similar Y chromosome pools — R1a. They speculate that this similarity can be traced to an origin in the middle Dnieper basin of Ukraine during the Late Glacial Maximum 15 kya.[81]

2. However, Southern-Slavic populations including the Bosnians, Croats (excluding north-western Croatia), Serbs, Bulgarians and Macedonians are clearly separated from the tight DNA cluster of the rest of the Slavic populations. According to the authors this phenomenon is explained by "... contribution to the Y chromosomes of peoples who settled in the Balkan region before the Slavic expansion to the genetic heritage of Southern Slavs ..."[81]

Исто ово тврди и проф. Јанковић када говори о српско-словенској археологији на балкану, јасно одјељеној од балканске-старосједилачке (грчко-латинске) и хрватске.

Хрвате данас као народ, видимо, дијели: генетика, језик и поријекло. Хрвати кајкавци и чакавци немају ништа заједничко са Хрватима у Далмацији, Херцеговини, Босни и Славонији. И све ово што је Дамјановић писао о нацијама као конструкту 19. вијека, може веома солидно да се примјени на Хрвате. Тако да, Дамјановићу, свака част. Прозрели смо твоју игру. Описивао си Србе, а заправо си мислио на Хрвате.
« Последња измена: април 25, 2014, 02:36:36 поподне Синиша Јерковић »

damyanovich

  • Гост
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #63 послато: април 25, 2014, 03:12:44 поподне »
И све ово што је Дамјановић писао о нацијама као конструкту 19. вијека, може веома солидно да се примјени на Хрвате.

Naravno, ja sam to naveo na barem dva mesta ispod. Imamo jednu relativno jedinstvenu populaciju (genetsko-jezički) čiji pripadnici neprestano u toku 13 vekova imaju veliki broj različitih samoidentifikacija (među kojima su srpska i hrvatska samo dve od mnogih). Kada je došlo vreme za stvaranje nacija u 19. veku, iz te jedne populacije sa par desetina različitih tradicionalnih etno-regionalno-plemenskih identifikacija su nastale i još uvek nastaju četiri nacije - jedna srpska, jedna hrvatska, jedna bošnjačka, jedna crnogorska, a postojala je i peta nacija - jugoslovenska.

Nije sporno da je populacija Jadrana i jadranskog zaleđa ista. Ja to isto govorim. Sporno je da ona bez obzira što je ista, nema jedinstvenu samoidentifikaciju i to od samog dolaska u Dalmaciju do danas i da su zbog toga svi pokušaji predstavljanja cele populacije kroz samo jednu identifikaciju, bilo koju, osuđeni na neuspeh. Ne postoji nijedan dokaz jedinstvene identifikacije, a postoji milion dokaza različitih identifikacija. A populacije je ista, tu sam sasvim saglasan.

3. Gusle su instrument tradicionalan i za moderne Srbe i za moderne Hrvate (nacije nastale u poslednjih stotinak i nešto godina), a imanentan jedinstvenoj slavofonoj populaciji Jadrana (Hecegovine, Crne Gore), koja je (populacija) u sebi sadržala brojna različita samoodređenja kroz vekove, te se o njoj ne može govoriti kao o specifično srpskoj, a ne može ni kao o specifično hrvatskoj.

damyanovich

  • Гост
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #64 послато: април 25, 2014, 03:19:31 поподне »
Ne znam zašto je to toliko čudno. Takvih primera je po Evropi mnogo. Recimo, prilično jedinstvena populacija koja je periodično i bila u jedinstvenim državama (kako kada), sada ulazi u sastav tri različite moderne nacije: norveške, švedske i danske. I niko nikome ne ide okolo sa tvrdnjom da ovaj drugi ima krizu identiteta i da je ustvari Šveđanin, a ne Danac.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #65 послато: април 26, 2014, 06:51:55 поподне »
Мислим да би ову бесмислену расправу требало прекинути. Нека се дамјановић изјашњава како хоће и завршена ствар. Питање националног идентитета је ствар сваког појединца и не бирамо је увек на основу чињеница већ врло често у сагласности са нашим хтењима, жељама или најприземнијим интересима.

Дакле, имамо ситуацију где се велика већина P109 изјашњавају као Срби и имамо једног човека који не мисли да је Србин. И шта је ту спорно?! Ако човек не жели да му хаплотип буде у оквиру српског пројекта, треба га од туда избрисати и завршена ствар.

Не трошите енергију на глупости, људи  :D

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #66 послато: април 26, 2014, 07:31:22 поподне »
Мислим да би ову бесмислену расправу требало прекинути. Нека се дамјановић изјашњава како хоће и завршена ствар. Питање националног идентитета је ствар сваког појединца и не бирамо је увек на основу чињеница већ врло често у сагласности са нашим хтењима, жељама или најприземнијим интересима.

Дакле, имамо ситуацију где се велика већина P109 изјашњавају као Срби и имамо једног човека који не мисли да је Србин. И шта је ту спорно?! Ако човек не жели да му хаплотип буде у оквиру српског пројекта, треба га од туда избрисати и завршена ствар.

Не трошите енергију на глупости, људи  :D

Дамјановић није ни стављен на Пројекат. Час је хтио да га уврстимо, час није. Час је напуштао форум, час се враћао. Ништа конструктивно није написао, већ му се цијела прича вртила око нација и идентитета, што на форуму није ни била тема док се није појавио. Одвојио сам ову тему да може ту да се иживи, можда након тога нешто смислено напише и о генетици.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #67 послато: август 16, 2015, 10:12:32 поподне »
Необични (али пријатни) пример поводом питања националног идентитета

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:466345-Павле-Каплан-Православни-прота-у-Сегедину

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #68 послато: март 08, 2017, 11:34:19 пре подне »
Нисам знао гдје бих ставио ово, али можда би могло да прође на овој теми.

Повеља Кулина бана из 1189. године је вјероватно најстарији документ писан на српском народном језику. Занимљиво је како је тај документ представљен на Википедији у издањима на различитим језицима.

Српски

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. представља први сачувани дипломатски документ Срба у Босни писан ћирилицом на српском језику, и гдје је први пут поменуто словенско име града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза).

Хрватски

Povelja bosanskog bana Kulina je najstariji dosad pronađeni očuvani bosanski državni dokument i jedan od najznačajnijih dokumenata bosanskohercegovačke povijesti. Napisana je 29. kolovoza 1189. godine arvaticom na jeziku u kojem preteže hrvatski jezik nad crkvenoslavenskim, s dijelovima na latinici napisanima latinskim jezikom, i kao takva zaslužuje pozornost ne samo kod povjesničara, nego i jezikoslovaca.

Босански

Povelja bosanskog bana Kulina je napisana 29. augusta 1189.[1][2][3] godine na starobosanskom narodnom jeziku i bosanskim pismom bosančicom. Ovaj dokument je ne samo najstariji dosad pronađeni očuvani bosanski državni dokument nego i jedan od najstarijih državni dokument kod svih južnoslavenskih naroda i država.

А ево како је представљена на иностраним Википедијама, енглеској и руској.

"The Charter of Ban Kulin (Serbo-Croatian: Povelja Kulina bana/Повеља Кулина бана) was a trade agreement between the Banate of Bosnia and the Republic of Ragusa that effectively regulated Ragusan trade rights in Bosnia, written on 29 August 1189. It is one of the oldest written state documents in the Balkans.

According to the charter, Bosnian Ban Kulin promises to knez Krvaše and all the people of Dubrovnik full freedom of movement and trading across his country. The charter is written in two languages: Latin and an old form of Shtokavian dialect (Serbo-Croatian), with the Bosnian part being a loose translation of the Latin original.[2] The scribe was named as Radoje, and the script is Bosnian Cyrillic (Bosančica).[3]

The charter is of great significance in Bosnian national pride and historical heritage."

Руски

"Грамота бана Кулина (сербохорв. Повеља Кулина бана / Povelja Kulina bana) — памятник литературы средневековой Боснии.

Написана боснийским баном Кулином 29 августа 1189 года. Это первый сохранившийся боснийский документ, написанный на народном старославянском языке, освобождённом от влияния церковнославянского языка, босанчицей. В первый раз упоминается и славянское название города Дубровник, который до этого был известен только как Рагуза (лат. Ragusa)."

Најстарији препис повеље се чува у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу.


На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #69 послато: март 08, 2017, 01:49:25 поподне »
Повеља Кулина бана из 1189. године је вјероватно најстарији документ писан на српском народном језику. Занимљиво је како је тај документ представљен на Википедији у издањима на различитим језицима.

Босански

Povelja bosanskog bana Kulina je napisana 29. augusta 1189.[1][2][3] godine na starobosanskom narodnom jeziku i bosanskim pismom bosančicom.

Руски

Написана боснийским баном Кулином 29 августа 1189 года. Это первый сохранившийся боснийский документ, написанный на народном старославянском языке, освобождённом от влияния церковнославянского языка, босанчицей. В первый раз упоминается и славянское название города Дубровник, который до этого был известен только как Рагуза (лат. Ragusa)."

Ништа неуобичајено, мада ме мало чуде Руси (босанчица-босаница). У савком случају када су средњовјековни влаари успостовљали своје владарске канцеларије и ангажовали писаре сигурно нису размишљали како ће то у "различитим википедијама" бити протумачено. Дијак-логотет Твртка I је био Владоје и опште позната чињеница да је он "завео рашке формуларе".

Што се тиче повеље која се чува у Дубровнику (латински почетак) то је већ једном објасни Демић и то је то.

Повеља има своје саставне дијелове, а један од значајнијих је интитулација (призивање имена божијег). То је образац који се поштује:




Стефан Дечански прије него што је круном овјеначао!


Дакле исто!

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #70 послато: март 08, 2017, 01:56:58 поподне »
Мало о "босанчици" ! Војислав Богићевић, Писменост у БиХ, Сарајево 1975.





Линк:
https://www.scribd.com/document/110646726/Pismenost-u-BiH

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #71 послато: март 08, 2017, 02:04:37 поподне »
Повеља има своје саставне дијелове, а један од значајнијих је интитулација (призивање имена божијег). То је образац који се поштује:

Што би рекао Број 1 праштајте :)

Инвокација

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 936
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #72 послато: март 08, 2017, 03:43:16 поподне »
Ништа неуобичајено, мада ме мало чуде Руси (босанчица-босаница). У савком случају када су средњовјековни влаари успостовљали своје владарске канцеларије и ангажовали писаре сигурно нису размишљали како ће то у "различитим википедијама" бити протумачено. Дијак-логотет Твртка I је био Владоје и опште позната чињеница да је он "завео рашке формуларе".

Што се тиче повеље која се чува у Дубровнику (латински почетак) то је већ једном објасни Демић и то је то.

Повеља има своје саставне дијелове, а један од значајнијих је интитулација (призивање имена божијег). То је образац који се поштује:




Стефан Дечански прије него што је круном овјеначао!


Дакле исто!

Захваљуйем Александру Првому, поставитељу овако лѣпих садржайев. Са уживањем читам писания на србском йезику а са свими седморми падежы. И дивим се људим из тога врѣмена држећим до писмености. Койе йе данас прогоњена.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #73 послато: март 09, 2017, 08:39:39 пре подне »
Мало о "босанчици" ! Војислав Богићевић, Писменост у БиХ, Сарајево 1975.

Ацо, босанчицу некако преживјесмо, а како ћемо "арватицу" ма шта год то значило???

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #74 послато: март 09, 2017, 09:52:45 пре подне »
Ацо, босанчицу некако преживјесмо, а како ћемо "арватицу" ма шта год то значило???

Колико ми је познато,тај назив је "оживила" Бенедикта Зелић-Бућан, Босанчица или хрватска ћирилица у средњој Далмацији, Сплит 2000. Оригиналан рад нисам нашао на мрежи.



Међутим Павле Ивић у својој студији "Српски народ и његов језик" (стр. 153) каже следеће:





На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #75 послато: март 09, 2017, 01:56:49 поподне »
Захваљуйем Александру Првому, поставитељу овако лѣпих садржайев. Са уживањем читам писания на србском йезику а са свими седморми падежы. И дивим се људим из тога врѣмена држећим до писмености. Койе йе данас прогоњена.

Посластица за Невског :) Monumenta Serbica str 70. (Ј)елена Анжујска!


Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 936
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #76 послато: март 09, 2017, 06:59:45 поподне »
Посластица за Невског :) Monumenta Serbica str 70. (Ј)елена Анжујска!



Хвала пуно, Александре!  :D
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 156
Одг: Питања националног идентитета
« Одговор #77 послато: септембар 10, 2018, 10:11:22 пре подне »
 http://i2.wp.com/srbinaokup.info/wp-content/uploads/2013/09/0921-Popisi-Crna-Gora-LAT_U.jpg

 http://www.politika.rs/old/uploads/editor/image/d12dcrnogorci(1).jpg

Узимајући у обзир статистичке податке о броју изјашњених као Црногорци у Србији и Црној Гори, очито је да исти људи мјењају сопствено национално опредјељење од пописа до пописа . . .
бити Србин је светиња