Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 944940 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 994
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6040 послато: септембар 16, 2018, 03:51:50 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. У питању је раније тестирани Тодоровић са 23andMe, који се сада тестирао на 67 маркера код FTDNA. Вредности Тодоровића које одударају од модалног FGC28435 хаплотипа су:

DYS439=13

DYS458=19

DYS449=29

DYS425= двострука вредност 12-13.


Уколико неко има више информација о овим Тодоровићима било би пожељно да напише.
« Последња измена: септембар 16, 2018, 03:53:37 поподне Atlantische »
Мила моја домовина, славна Српска Војводина,
српски језик, српско име, ја сам једно дичан с' њиме.

Ван мреже лека

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6041 послато: септембар 16, 2018, 07:39:43 поподне »
Лекић, Аранђеловдан, Алабана, Блаце, E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Тестирани несумљиво припада роду Васојевића, али поседује две специфичне вредности:
DYS385-1=18 - једини у оквиру овог рода има тако високу вредност, док је модална вредност за Васојевиће 16
DYS643=11 - ову вредност има још једино Пантелић из Доња Сипуље код Лознице, док је модална вредност за Васојевиће 10
Од претходно тестираног Лекића из села Широке Њиве код Прокупља се разликује на три маркера од чега су две разлике већ споменути маркери.

Лекићи су једно од пар највећих братстава из гране Рајевића-Дабетића. Породица тестираног је пореклом из Краља код Андријевице, а у Алабану су се доселили из Љубожде код Истока.

Више о Лекићима се може прочитати у књизи Веселина Лекића о овом братству:
https://drive.google.com/file/d/0B6u-a8S_7dBVTGg1WF9yckROdHc/view

Моји преци су из Краље код Андријевице избегли у Љубожде код Истока,Метохија,а одатле у Широке Њиве,код Прокупља,где се кратко задржавају и прелазе у Лазаревац,код Блаца,а затим се за стално настањују у Алабани,код Блаца,Топлица.

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 752
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6042 послато: септембар 16, 2018, 09:16:04 поподне »
Jel vi imate malu slavu Alesendrovdan ?

Ван мреже лека

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6043 послато: септембар 16, 2018, 10:34:02 поподне »
Да,ми славимо Александровдан као мау славу

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 752
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6044 послато: септембар 17, 2018, 10:40:02 пре подне »
Да,ми славимо Александровдан као мау славу

1. Još jedan primer gde je povrđeno da Alesendrevdan odrednica kojom se tačno utrvđuje ko je Vasojević.

2. Lično ne verujem da ste od Lekića iz Kralja jer je to novije prezime nastalo u 19 veku kad ste vi već bili u Podgoru. Verovatno je bio neki drugi Leka.

3. Da ste od njih prezivali bi se Deletić što je ranije prezime Lekića koje su zadržali njihovi rođaci otseljeni u Šekular i Gračanicu u 19 veku.

Ван мреже лека

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6045 послато: септембар 17, 2018, 12:16:29 поподне »
Оно што ја знам,јесте, да су моји преци пребегли из Краља у околину Истока,Метохија, 1882/85 и одатле кренули за Топлицу.
Најстарији предак за кога знам је курђел Тодосије.Он је имао три(3) сина: Алексу,Луку и Леку( није имао деце).Лука је имао Младена и Крсмана( мој чукундед).Крсман је имао Радована,Радету,Радомира и Радоја( мој прадед).Радоје је имао Миливоја( мој деда) и Милосава.Миливоје има Луку(мој отац) и Крсмана.
Пре Тодосија немам никаквих података.Можда је он носио неко друго презиме.Остаје да то одгонетнем.

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6046 послато: септембар 17, 2018, 08:13:19 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. У питању је раније тестирани Тодоровић са 23andMe, који се сада тестирао на 67 маркера код FTDNA. Вредности Тодоровића које одударају од модалног FGC28435 хаплотипа су:

DYS439=13

DYS458=19

DYS449=29

DYS425= двострука вредност 12-13.


Уколико неко има више информација о овим Тодоровићима било би пожељно да напише.

Тодоровићи су то презиме добили у Пожарници, по претку Тодору, који је дошао ''из Херцеговине'' са браћом Јованом и Петром. Од Јована су Јовановићи, а од Петра Петровићи, сви живјели у Пожарници до 1992. Не зна се како су се раније презивали ни кад су се доселили, али по бројању кољена уназад, рекао бих да се ради о средини 19. вијека.

Оцу тестираног је причао истраживач Никола Лакета да су Тодоровићи од пивских Лакета из Плужина. Овај резултат чини се и да упућује на Пиву, али морамо чекати да се тестира неки Лакета.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6047 послато: септембар 17, 2018, 08:16:18 поподне »
Тодоровићи су то презиме добили у Пожарници, по претку Тодору, који је дошао ''из Херцеговине'' са браћом Јованом и Петром. Од Јована су Јовановићи, а од Петра Петровићи, сви живјели у Пожарници до 1992. Не зна се како су се раније презивали ни кад су се доселили, али по бројању кољена уназад, рекао бих да се ради о средини 19. вијека.

Оцу тестираног је причао истраживач Никола Лакета да су Тодоровићи од пивских Лакета из Плужина. Овај резултат чини се и да упућује на Пиву, али морамо чекати да се тестира неки Лакета.

У необјаљеним истраживањима Лакете из Невесиња су тестиране, и предање Тодоровића о пореклу од њих је највероватније тачно.

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6048 послато: септембар 17, 2018, 08:30:10 поподне »
У необјаљеним истраживањима Лакете из Невесиња су тестиране, и предање Тодоровића о пореклу од њих је највероватније тачно.

Нађох га. Видим да је изгледа дошло до погрешног преноса информација и да се ради о невесињских Плужинама, а не пивским.
Хвала.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1440
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6049 послато: септембар 18, 2018, 01:19:10 поподне »
Вићентић, Ћириловдан, Бањани, Уб

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP6343. Једино ближе поклапање има са Бјелићем из околине Берана, слава Митровдан, разликују се на 3 од 23 маркера. Деле 3 вредности карактеристичне за ову подграну, DYS385=11-13, повишен Y-GATAH4=13 и нешто нижи DYS643=9. Вићентићи су у Бањане досељени у другој половини 18. века из околине Колашина.

https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-banjani-ub/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3791
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6050 послато: септембар 18, 2018, 02:35:06 поподне »
Поповски, Јовањдан, Побожје (Скопска Црна Гора), Македонија

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427. Прилично добро се уклапа у Ковачане који су припадници ове хаплогрупе, додуше има неколико вредности које га издвајају, то су DYS392=14 (код Ковачана је 13), DYS456=15 (код Ковачана 14) и високих DYS570=20 (код Ковачана је 16 или 17); високу вредност на овом маркеру имају и Дељанин и један необјављени са истраживања Косоваца (19), као и Аргакијев и Николашев (21).

Тестирани припада роду Качаничких који су по предању између 1840. и 1860. избегли из села Ђурђев Дол у Качаничкој клисури (данас чисто албанско село) у село Чучер у Скопској Црној Гори, јер су убили Арбанасе који су хтели да им уграбе четири девојке које су имали за удају. У Чучер су дошла четири брата који су се накнадно разделили, те је један остао у Чучеру, други брат (Златан) је отишао у Побожје, трећи брат се населио у Љубанцу (од њега потиче тамошњи род Чанкулових) а четврти у Булачану (ово предање је забележио Јован Трифуноски у својој књизи "Скопска Црна Гора"). Предање самог тестираног се унеколико разликује у томе што се брат који се населио у Побожју звао Неша, а по занимању његовог сина, попа Анђелка, носе садашње презиме; раније презиме је било Нешић.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1440
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6051 послато: септембар 18, 2018, 04:49:34 поподне »
Ненадовић, Алимпијевдан, Бранковина, Ваљево

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани PF7562>BY16680. Ово највероватније због тога што је по маркерима близак и тестиранима из рода Морачана-Богићеваца, a сличност између припадника ове две гране помињана је и раније. Морачани-Богићевци припадају грани U152>Z36>Z67*, чија се предачка грана раздвојила од горепоменуте PF7562 пре око 6500 година, што ову сличност у маркерима чини још фасцинантнијом. Ипак, мислим да вредности Y-GATAH4=10, DYS481=23 и DYS549=13 прилично сигурно сврставају Ненадовића у грану BY16680. Нико од припадника гране Z67* не дели ниједну од ових вредности, које су код њих редом 11, 22 и 12, и чине се прилично постојаним код припадника рода Морачана-Богићеваца.

Ненадовић има потпуно поклапање на 17 маркера са једним тестираним из Врбића код Крупња из још необјављеног истраживања, а блиски су му и Петровић из Великог Набрђа у Славонији (2/23), Момић из Брњеушке код Глине (3/18), и Симоновић из Идвора и Булат из Кирина код Вргинмоста (4/23).

Тестирани је директни потомак Алексе Ненадовића (седмо колено), тако да смо овим резултатом добили и хаплогрупу знамените породице Ненадовић, која је дала велики број историјски значајних личности као што су Алекса Ненадовић, обор-кнез Тамнавске и Посавске кнежине Ваљевске нахије; његов брат војвода Јаков Ненадовић, први попечитељ (министар) унутрашњих дела (од 1811.); војвода и протојереј Матеја Ненадовић, први председник Правитељствујушчег совјета (владе) Србије (од 1805.); Љубомир Ненадовић - Чика Љуба, књижевник и министар просвете.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8

Ненадовићи су у Бранковину досељени крајем 17. века из Бирча у Осату:

НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу у нашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија.

https://www.poreklo.rs/2013/01/05/poreklo-prezimena-selo-brankovina-valjevo/
« Последња измена: септембар 18, 2018, 06:00:22 поподне Црна Гуја »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3791
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6052 послато: септембар 20, 2018, 11:49:17 пре подне »
Бабић, Јовањдан, Трубар, Бихаћ (раније општина Дрвар)

Припада хаплогрупи N-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је у потпуности модалан за ову подграну N хаплогрупе осим маркера DYS570 са вредношћу 17 (модал је 18), коју још поседују Делић из Шљивовице код Чајетине и Опачић из Плавна код Книна.

Петар Рађеновић у својој књизи "Унац" наводи да су Бабићи једна од четири породице у Трубару које важе за најстарије (остале три су Родићи, Зељковићи и Шушиловићи). У време његових испитивања (1933-1934.) било је 22 куће Бабића у том селу; доселили су се убрзо после Зељковића, а кад су дошли, "биле по Трубару само гдегде мале прогалице, све остало било под шумом". Од овог рода је Голуб Бабић, хајдучки харамбаша и војвода и један од најзначајнијих вођа Босанско-херцеговачког устанка 1875. године.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3791
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6053 послато: септембар 21, 2018, 11:45:33 поподне »
Ђуровски, Аранђеловдан, Ореовец, Македонски Брод (област Доње Рабетино, део Кичевије)

Припада хаплогрупи Q1-F1096>L715>L713. Најближи на Пројекту му је Марковић из Јарковца код Сечња који је потврђени припадник L713 подгране, али се ипак разликују на 6 од 23 упоредива маркера, неке од тих разлика су двоструке или троструке, тако да веза између њих највероватније није скорашњег датума. Занимљиво је, међутим, да и Марковић прославља Аранђеловдан.

Ђуровски припадају роду Рашајковаца, који по Трифуноском ("Кичевска котлина") име носе по родоначелнику Рашајку. Род Рашајковаца и род Марковаца из Ореовца су потомци два брата који потичу "од стариот народ" који је ту живео; припадају племенској групи Брсјака. Тестирани је оставио податке о именима својих предака, која се поклапају са ониме што је о том роду писао Трифуноски, наиме у његовој књизи су забележени наврдеда и курђел тестираног (Стојан и Илија), као и Илијин отац који се звао Стојан; Рашајко је био деда или прадеда овог Стојана. Породица тестираног садашње презиме носи по чукундеди који се звао Ђуро.
« Последња измена: септембар 21, 2018, 11:53:41 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3791
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6054 послато: септембар 21, 2018, 11:46:37 поподне »
Ђуровски, Аранђеловдан, Ореовец, Македонски Брод (област Доње Рабетино, део Кичевије)

Припада хаплогрупи Q1-F1096>L715>L713. Најближи на Пројекту му је Марковић из Јарковца код Сечња који је потврђени припадник L713 подгране, али се ипак разликују на 6 од 23 упоредива маркера, неке од тих разлика су двоструке или троструке, тако да веза између њих највероватније није скорашњег датума. Занимљиво је, међутим, да и Марковић прославља Аранђеловдан.

Ђуровски припадају роду Рашајковаца, који по Трифуноском ("Кичевска котлина") име носе по родоначелнику Рашајку. Род Рашајковаца и род Марковаца из Ореовца су потомци два брата који потичу "од стариот народ" који је ту живео; припадају племенској групи Брсјака. Тестирани је оставио податке о именима својих предака, која се поклапају са ониме што је о том роду писао Трифуноски, наиме у његовој књизи су забележени наврдеда и курђел тестираног (Стојан и Илија), као и Илијин отац који се звао Стојан; Рашајко је био деда или прадеда овог Стојана. Породица тестираног садашње презиме носи по чукундеди који се звао Ђуро.

Ово је уједно трећи Брсјак који је тестиран у оквиру акције тестирања Брсјака и Мијака, а ускоро очекујемо још кандидата.  8)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6768
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6055 послато: септембар 22, 2018, 12:06:31 пре подне »
Јесу ли легенде - Милко и Бошко, од ових Ђуровских?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3791
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6056 послато: септембар 22, 2018, 12:11:21 пре подне »
Јесу ли легенде - Милко и Бошко, од ових Ђуровских?

Сумњам, пошто су они рођени у Тетову, мада није немогуће. Требало би проверити која је њихова слава, онда би ситуација била јаснија.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1134
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6057 послато: септембар 22, 2018, 10:00:44 поподне »
Букумира, Никољдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Букумири су досељени из Братоножића у Лужац, одакле су се касније раширили и на суседна места у околини Берана. Презиме нису донели из тог племена где одавно не постоји, већ га носе по роду коме према предању припадају. Ово је шести резултат исељеника који имају предање о пореклу од Букумира и пети потенцијални род коме би Букумири могли припадати. Букумири су старинци из Братоножића где им је матица била у Кисјелици код Пелева Бријега одакле су касније прешли у Јаблан, такође у Братоножићима, где се презивају Љаљовић (или Лаловић, зависно од извора).

Букумира је према попису из 1913. године било пет кућа у Лушцу и три куће у Беранама, као и једна кућа Чантрића у Будимљи који су њихов огранак. Радослав Вешовић је за Букумире у Васојевићима забележио следеће 30-их година:
Букумири (с Јаблана и с Пелева Бријега), стариначки род, познат прије садашњих Братоножића (од Брата), који се давно отуда почео растурати и овдје их има: 3 к. у Лушцу, 6 к. у в. Беранама (из Лушца и околине), 5 к. у Будимљи (славе св. Николу, а једни се зову Чантрићи, повраћени из Сјенице и славе св. Василију; код Сјенице и данас има Букумира и њихова су рода, веле, и поисламљени Дураковићи у Трпезима).
...
Букумире у Будимљи неки сматрају за старосједеоце, а неки као остатке Богумила.


Навешћу све досадањше разултате братстава која су према предањима пореклом од Букумира:
1. Бандић, муслиман, Радавац, Пећ, E-V13>Z5018>Z16661>BY5293, род Куча
Бандићи потичу од муслимана Љаљевића из Бјелопољске области који су према предању од православних Љаљовића из Братоножића.
2. Бихорац, муслиман, Делимеђе, Тутин, E-V13>Z5018>BY5293, род Куча
Бихорци такође потичу од Љаљевића из Бјелопољске области. Могуће је да је предање настало због сличности презимена (Љаљовић/Љаљевић).
3. Дураковић, муслиман, Трпези, Петњица, R1b-L23>BY611>Y32147, род Бихораца, Вујовића-Љуботињана, Лутоваца, Мурића и Радомана
Дураковићи се рођакају са Букумирима из околине Берана.
4. Скендеровић, муслиман, Трпези, Петњица, J2b-Z638>Z1296>Z1295
Рођакају се са православним Ратковићима-Букумирима из Башче (Рожаје) и Ивановићима из Буковице (Рожаје), као и муслиманима Дервовићима из Бијелог Поља и Рамдедовићима из Лагатора (Петњица). Према предању Ратковића, досељени су из Брскута где су се презивали Бојовић.
5. Узуновић, Аранђеловдан, Рогача, Лучани, E-V13>Z5017>Z16988
Према предању потичу од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а Фемићи су пореклом од Љаљовића из Братоножића. Фемићи међутим славе Никољдан, а не Аранђеловдан.

Имамо још два резултата припадника братстава која немају предање о пореклу од Букумира, а за која постоје мишљења да би могла бити од тог рода:
1. Вељић, Никољдан, Беране, G2a-L497
Према предању су из Братоножића. Матица им је Лужац код Берана.
2. Паламар, муслиман, Годочеље, Петњица R1a-Z282>M458>L1029
Паламари су огранак Кораћа из суседне Јоховице, а они потичу од православних Кораћа из Вуче у Горњим Селима која је у прошлости припадала селу Главаца. Кораћи су према предању од Дармановића из Братоножића што је само делимично тачно јер је Ередељановић забележио да су се преостали Кораћи у Братоножићима прибили уз Прогоновиће чији су Дармановићи огранак. 

Најновији резултат треба узети са великом резервом не само за род Букумира, већ и за истоимено братство код Берана, и то из два разлога:
- Тестирани није сродан ниједном братству са сличним предањем, па чак ни Дураковићу са чијим се братством Букумири из Берана рођакају.
- Васојевићи имају генетске сроднике у Херцеговини одакле и потичу према предању, а Букумири су старинци из Братоножића и спомињу се 1411. године, 33 године пре Васојевића на подручју Зете. Нису повезани предањима нити крсном славом - Букумири славе Никољдан и преслављају Петковдан, а Васојевићи славе Аранђеловдан и преслављају Александровдан.
Овде се по мом мишљењу највероватније ради о некој врсти прибраћивања до ког је дошло у Доњим Васојевићима. Да ли је у питању доводак или нешто друго, тешко да ћемо то сазнати.

Иако смо очекивали да ће нам овај резултат разрешити дилему о пореклу Букумира, само је додатно закомпликовао ствари по том питању. Остаје нам да сачекамо да се тестира неко од Љаљовића са Јаблана јер без тога једино може да се нагађа ко је од тестираних исељеника заиста од Букумира из Братоножића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1134
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6058 послато: септембар 22, 2018, 11:28:11 поподне »
Данас крећемо са објављивањем резултата Пипера који су тестирани у оквиру организоване акције Порекла:
https://www.poreklo.rs/2018/07/09/testiranje-pipera/

Шћепановић, Аранђеловдан, Црнци, Подгорица, E-V13>Z5018

Тестирани нема ближих поклапања на нашем пројекту. Шћепановићи су огранак Вукашиновића који су грана Јанића и живе у засеоку Шћепановића Куће.
Јанићи, Лалићи и Божановићи су највећи род из села Црнци и деле се на већи број мањих братстава. Према предању потичу од Андрије званог Црни по коме се зову Црнци, а за свог родоначелника сматрају да је од досељних Лутоваца. Ердељановић је сматрао да је то предање измишљено у чему је очигледно био у праву, међутим његово мишљење да су Црнци од Лужана је доста упитно имајући у виду да се за Лужане сматра да су словенског порекла. Ердељановић је међу Лужане сврстао и Сеочане из Пипера што дефинитивно није тачно на основу резултата који ће ускоро бити објављен.

Са овим резултатом се може закључити да братства из Црнаца нису истог порекла јер је за Дабковиће из Паштровића који потичу од Милашевића из Црнаца још раније утврђено да припадају R1b-L23>BY611>Y32147 грани којој припадају Лутовци. Ердељановић је иначе и Милашевиће сврстао међу Лужане.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 689
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6059 послато: септембар 23, 2018, 04:12:13 поподне »
Букумира, Никољдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Букумири су досељени из Братоножића у Лужац, одакле су се касније раширили и на суседна места у околини Берана. Презиме нису донели из тог племена где одавно не постоји, већ га носе по роду коме према предању припадају. Ово је шести резултат исељеника који имају предање о пореклу од Букумира и пети потенцијални род коме би Букумири могли припадати. Букумири су старинци из Братоножића где им је матица била у Кисјелици код Пелева Бријега одакле су касније прешли у Јаблан, такође у Братоножићима, где се презивају Љаљовић (или Лаловић, зависно од извора).

Букумира је према попису из 1913. године било пет кућа у Лушцу и три куће у Беранама, као и једна кућа Чантрића у Будимљи који су њихов огранак. Радослав Вешовић је за Букумире у Васојевићима забележио следеће 30-их година:
Букумири (с Јаблана и с Пелева Бријега), стариначки род, познат прије садашњих Братоножића (од Брата), који се давно отуда почео растурати и овдје их има: 3 к. у Лушцу, 6 к. у в. Беранама (из Лушца и околине), 5 к. у Будимљи (славе св. Николу, а једни се зову Чантрићи, повраћени из Сјенице и славе св. Василију; код Сјенице и данас има Букумира и њихова су рода, веле, и поисламљени Дураковићи у Трпезима).
...
Букумире у Будимљи неки сматрају за старосједеоце, а неки као остатке Богумила.


Навешћу све досадањше разултате братстава која су према предањима пореклом од Букумира:
1. Бандић, муслиман, Радавац, Пећ, E-V13>Z5018>Z16661>BY5293, род Куча
Бандићи потичу од муслимана Љаљевића из Бјелопољске области који су према предању од православних Љаљовића из Братоножића.
2. Бихорац, муслиман, Делимеђе, Тутин, E-V13>Z5018>BY5293, род Куча
Бихорци такође потичу од Љаљевића из Бјелопољске области. Могуће је да је предање настало због сличности презимена (Љаљовић/Љаљевић).
3. Дураковић, муслиман, Трпези, Петњица, R1b-L23>BY611>Y32147, род Бихораца, Вујовића-Љуботињана, Лутоваца, Мурића и Радомана
Дураковићи се рођакају са Букумирима из околине Берана.
4. Скендеровић, муслиман, Трпези, Петњица, J2b-Z638>Z1296>Z1295
Рођакају се са православним Ратковићима-Букумирима из Башче (Рожаје) и Ивановићима из Буковице (Рожаје), као и муслиманима Дервовићима из Бијелог Поља и Рамдедовићима из Лагатора (Петњица). Према предању Ратковића, досељени су из Брскута где су се презивали Бојовић.
5. Узуновић, Аранђеловдан, Рогача, Лучани, E-V13>Z5017>Z16988
Према предању потичу од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а Фемићи су пореклом од Љаљовића из Братоножића. Фемићи међутим славе Никољдан, а не Аранђеловдан.

Имамо још два резултата припадника братстава која немају предање о пореклу од Букумира, а за која постоје мишљења да би могла бити од тог рода:
1. Вељић, Никољдан, Беране, G2a-L497
Према предању су из Братоножића. Матица им је Лужац код Берана.
2. Паламар, муслиман, Годочеље, Петњица R1a-Z282>M458>L1029
Паламари су огранак Кораћа из суседне Јоховице, а они потичу од православних Кораћа из Вуче у Горњим Селима која је у прошлости припадала селу Главаца. Кораћи су према предању од Дармановића из Братоножића што је само делимично тачно јер је Ередељановић забележио да су се преостали Кораћи у Братоножићима прибили уз Прогоновиће чији су Дармановићи огранак. 

Најновији резултат треба узети са великом резервом не само за род Букумира, већ и за истоимено братство код Берана, и то из два разлога:
- Тестирани није сродан ниједном братству са сличним предањем, па чак ни Дураковићу са чијим се братством Букумири из Берана рођакају.
- Васојевићи имају генетске сроднике у Херцеговини одакле и потичу према предању, а Букумири су старинци из Братоножића и спомињу се 1411. године, 33 године пре Васојевића на подручју Зете. Нису повезани предањима нити крсном славом - Букумири славе Никољдан и преслављају Петковдан, а Васојевићи славе Аранђеловдан и преслављају Александровдан.
Овде се по мом мишљењу највероватније ради о некој врсти прибраћивања до ког је дошло у Доњим Васојевићима. Да ли је у питању доводак или нешто друго, тешко да ћемо то сазнати.

Иако смо очекивали да ће нам овај резултат разрешити дилему о пореклу Букумира, само је додатно закомпликовао ствари по том питању. Остаје нам да сачекамо да се тестира неко од Љаљовића са Јаблана јер без тога једино може да се нагађа ко је од тестираних исељеника заиста од Букумира из Братоножића.

На основу чега Паламаре, Скендеровиће и Дураковиће доводите у везу са Букумирима ?
Evropa je jedna velika porodica.