Аутор Тема: Српске пословице  (Прочитано 5554 пута)

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 865
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Српске пословице
« Одговор #20 послато: децембар 07, 2017, 04:20:52 поподне »
У Црепаји је постојала изрека коју је забележио Јован Ердељановић у оригиналним белешкама за књигу Срби у Банату коју није дочекао да објави а она је гласила "Рука и нож нема кантара(Кад удари) " .
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5989
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српске пословице
« Одговор #21 послато: децембар 23, 2017, 03:36:51 поподне »
Мрдни собом, Бог ће тобом. ;D ;D ;D

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1192
Одг: Српске пословице
« Одговор #22 послато: април 06, 2018, 07:14:12 поподне »
ПОСЛОВИЦЕ

Поповци често употребљавају разне пословице. Пословицама убјеђују и поткрепљују своје доказе. У њима они укратко исказују сакривене своје мисли.

У Попову се најчешће чују ове пословице:

Ако буде вијека, биће и лијека.
Ако је добар ручак, слабој се вечери надај.
Ако је позно, биће скозно.
Ако је преша умријет, није закопат.
Ако нећеш из тврда ишчупат, нећеш из мека добити.
Ако оставиш, и наћеш.
Ако посијеш, и пожњећеш.
Ако пљунеш гори, на образ пада.
Ако се нећеш ти уклонити злу, неће зло од тебе.
Ако ти може бити спавати, немој куњати.
Без договора жњела, без снопа дома дошла.
Без ножица стриже.
Без сапуна уз длаку брије.
Беспослен поп и јарце крсти.
Болан се пита, а здраву се даје.
Болес не гоји него мори.
Боља је промишљена него учињена.
Боља је хаирли (срећна, корисна) суша, него баксуз (несрећна) киша.
Боље је бадава лежат него бадава радит.
Боље је бити и рањен него посјечен.
Боље је и слагати него зијан (штету) кући донијети.
Боље је крави приступити више пута с каблом него једном с ножем.
Боље је насјечено него посјечено.
Боље је рећи: камо га? него: ђе ћемо га?
Боље је свашто јести него свашто говорити.
Боље је знање (знати) него имање (имати).
Боље се у богата придворит него у сиромаха родит.
Бољи је бокун (комад) с благословом него цијела погача с проклетством.
Боље ишта него ништа.
Ватра се сламом не гаси.
Вежи коња ђе ти господар каже.
Вересија гола шија.
Вересија педепсија.
Велика риба малу једе.
Виђен коња плати.
Виђела жаба ђе се коњ кује, па и она дигла ногу.
Врана врани очи не вади.
Вриједан је ко доњи жрвањ.
Воду вари, воду хлади, вода остаје вода.
Вук длаку мијења, али ћуд никада.
Гонио зеца а истјеро лисицу.
Гладна мачка миша лови.
Да је дрво масло, и вук би га јео.
Да је памет до кадије ко од кадије.
Да је лако лајати, не би пас пр ...
Да је поср ... до потока доћи, не би се звао пос ... него опран.
Да свака бубина зна мед носити, гундеваљ би највише наваљо.
Два љешника ораху су војска.
Двије се рибе на тави пригале, а једна другој не вјеровале. Дјеца зборе што чују од оца.
Добру овцу не треба клат’ него стрић и муст.
Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
Док је гара (мисли на овце), биће пара.
Док је глава, биће капа.
Док је здравља, биће четовања.
Док је хљеба, није глади, док је лука, није сухотиње.
Док памет дође, благо прође.
Док памет у главу, зец у страну.
Држи сироту на своју срамоту.
Држи се ко пијан плота.
Ђаво ђавола вазда тражи.
Ће гођ је поћ, дома је доћ.
Ђе кажу гушћу чорбу, тању кашику носи.
Ђе је двоје, трећем мјеста нема.
Ђе је доста бабица, килаво је дијете.
Ђе се вук коти, мање стоку коље.
Ђе ће рђа него на јаре.
Ђе ће крушка него под крушку.
Жедан коњ воду не пробира.
Жежен кашу хлади.
Жива глава дуговање плаћа.
Жив икад, а мртав никад.
Жито се код куће меље.
За невољу бабу воде, кад ђевојке нема.
Зауставите ми со на Габели.
Звизни му, Конављанине.
Зелено дрво пишти, а старо гори.
Злато се не може калом залијепити.
Зла кона зајма не враћа, а добра повраћа.
Зло рађење готово суђење.
Зуб за зуб, око за око.
Зрно по зрно погача, камен по камен палача.
И два лоша убише Милоша.
Из своје торбе слободан си и насред поља.
Измети крајеве, сама ће средина.
И ко је летио, на земљу је пао.
Има много на глави, али мало у глави.
Испор (исприка, изговор) баби гребени.
Испеци па реци.
Испало му ко ћоравој кокоши зрно у кљун.
И у шеници кукоља има.
Ићиндији шећаница (хљеб од сијерка) смок.
Ја врзи, ја вози.
Јадна Лико, што си дочекала: да те Босна кукурузом храни. Јамац — платац.
Један нити шија нити вози.
Једна глава — стотину језика.
Једној смрти стотину узрока.
Језиче, што рече?
Кад дијете не плаче, мајка му сису не даје.
Кад дођу године, доћи ће и памет.
Кад матори кер лаје, треба виђет шта је.
Кад су се твоји родили, моји су у Школу ходили.
Кад п .. ., не поврати.
Кад у небу грми, свак се себи боји.
Какав дан, онаки му дар.
Какав кмет (или: човјек), онака му и бешеда.
Какви баци таки и теоци.
Клин клина гони, а шекира обадва.
Ко високо лети ниско пада.
Ко доцкан устаје обојака му нестаје.
Ко другоме зло жели, сама ће га снаћи.
Ко има доста кобила под свашто их пушта.
Ко има доста масла и м ... маже.
Кокоши су двије паре у глави, па и она за вида конак хвата.
Ко лако вјерује лако се и вара.
Колико је човјек дужан здрављу толико и болести.
Коме је бог отац лако му је бити светац.
Кога су змије клале и гуштерица се боји.
Ко море, море, а ко не море, нож у коре.
Ко не сачува, не стече.
Ко не види на ораху не види ни на товару.
Ко није захвалан на малом није ни на великом.
Ко се у ноге не узда, у коло се не хвата.
Ко се туђем злу весели и њега ће брзо снаћи.
Ко се добро стего и притего, они нешто и има.
Ко се једном опече и у хладну чорбу пуше.
Ко се није накусо није се ни нализо.
Ко с ђаволом тикве сади о главу му пуцају.
Ко собом носи не проси.
Ко под другим јаму копа, сам ће у њу пасти.
Ко полако иде брзо дође.
Ко је прешио врат је сломио.
Ко о чему, баба о уштипцима.
Крсти вука, а вук у гору (или: у овце).
Куд је отишло јуне нек иде и уже.
Кућа не стоји на земљи него на доброј жени.
Кућа је невидљива јама.
Лакрдија купус не зачиња.
Лахко је ускочити из опанака у ципеле, али није лахко из ципела у опанке.
Лакше је стећи него сачувати.
Лаж живи од данас до сјутра.
Лијепо је засвирати и за пас задити.
Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара.
Лија лија, док долија.
Лук саган, ћар поган.
Љубав за љубав, а, сир за паре.
Магарац не зна пливати док му се не залије воде у уши.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1192
Одг: Српске пословице
« Одговор #23 послато: април 06, 2018, 07:15:36 поподне »
II

Мале ствари велике чувају.
Махниту мани, махнит се помами.
Мјесто човјека гоји.
Млад домаћин — слаба управа.
Многа се неочешљана уда.
Многи воле да шеде уврх софре, а кад дође до бешеде, волио би да не шеде.
Мој калају мој свијетли образу, држи воду док мајстори оду.
Најгоре је у својим опанцима туђ кењац бити.
На лежећег вола нема изора.
Намазана кола сама лете (или: не шкрипе).
На малом ушеву вазда је зла година.
Након боја копљем у трње.
На муци се познају јунаци.
Наставаџија кућу гради.
Намјерило се зло на горе.
Нашла тука дудука.
Нашла слика прилику.
Нашла врећа закрпу.
Нашла тиква чеп.
Не ваља ни зачина про начина.
Не зна ракија шта је кадија.
Не да се рђи дукат наћ, него чаво.
Не имала баба бијеса, па купила прасе.
Нека је моја жена и курва, само нека јој не рекну.
Нека пас лаје, само нека не уједа.
Неко у плочу, а неко у чаво.
Не краде ко нема, него ко се научио.
Не крепај, кенче, док шекавица крене!
Не лаје куца села ради него себе ради.
Нема куће без мушке главе.
Не може се зец у млиницу ућерати.
Не може празна врећа узгор стати.
Не пружај се више него се можеш покрити.
Не носи добра него многа.
Не пита се који во рог сломи, него који дободе.
Не требају гусле у млиници.
Неће грах у кашику.
Не учи, попе, владику!
Не чини добро, да те зло не снађе.
Ни једно се дрво није одједном пошекло.
Ни злу не теци ни добру не остави.
Није за магарца седло, него самар.
Није ком је намијењено, него коме је суђено.
Није све што очи виде.
Није све злато што сија.
Није све млијеко што је бијело.
Није за кокошију шеница.
Нико никога неће наружити ако се сам не наружи.
Ничија није до зоре горјела.
Ни у гори лудо не говори.
Ни у тикви суда ни у Турчина друга.
Нова метла добро мете.
Од воде воде, а од вина носе.
Од мира глава не боли.
Од лозе гроз, а од дуба бабура.
Од чега куто од тог и руцељ (ручица).   
Око за око.
Отето проклето.
Падоше клашње, кењцу лакше.
Паметнија су јаја од кокоши.
Паметније је јутро од вечери.
Паметну је једно око доста.
Пенџер кишу даје.
Пиј у главу, а не у дубуру (задњицу).
Пијан иде крајем пута, а тријезан пучином.
Питаће те старост, ђе ти је била младост.
Питан с пута не залази.
Плети котац ко и отац.
Последња памет путашу под реп.
Празна врећа не може узгор стати.
Празна рука мртвој друга.
Празна чаша молитве не даје.
Празан клас узгор стоји, а пун је земљи сагет.
Прва мука, потоња лас.
Прво помети испред својих врата.
Прђела баба у млиници да је више хуке.
Прди у воду да клобукови скачу.
Провија вук испод Романије.
Прометно се враг у шеитана (од чојека чојек), тј. из рђава рода може бити само рђав човјек.
Прут се савија док је млад.
Пусто млијеко и мачке лочу.
Путем икад, а странпутицом никад.
Путу рока нема.
Ријеч је ходалица.
Ријеч горе убија него сабља.
Са зла на горе.
Са својим једи и пиј, али никаква посла не имади.
Свака се тица истијем зрном не бије.
Сваки је почетак тежак.
Свака тица својим гласом пјева.
Свака тица своме јату лети.
Свеједно је: јал изгорјело у лули, јал у фуруни.
Све је мама, хљеб је храна.
Свежи ликом, не дај ником.
Сит гладну не вјерује.
Свој свога над јаму води ал у јаму не баца.
Свој свога највише превари.
С ким си онаки си.
С ким те виде, са оним те и пишу.
С које воћке плод опада, не треба се на њу каменом бацати.
Сложна браћа и у петак месо једу.
Слободно му је ко ждребету у жито.
С махнитијем се не треба шалити.
Спреми рђу на пут, па хајде за њом под пут.
Стари пањ гори.
Старо се дрво лако не савија.
Стопаница кућу држи.
Страшиви кући долази.
Тврда врећа просо држи.
Тешко коњцу с коњма путујући.
Тешко оном ко за туђом памети иде.
Тешко капи на махнитој глави.
Тешко звону на каљаву врату.
Тешко ногам под махнитом главом.
Тешко селу куда војска прође и ђевојци која сама дође.
Тешко лонцу из села смок чекајући.
Тражи испод мртвих коња плоча.
Трла баба лан да јој прође дан.
Туђе је лако.
Туђе је јефтино.
У бога нема познића ни ранића.
У богата на глас, а у сиромаха на час.
У град кад хоћеш, а из града кад те пушћу.
У дара се зуби не тледају.
У добру је лако добар бити.
Уздај се у се и у своје кљусе.
Узалуд је глуху шаптати.
Узалуд је ћораву намигивати.
У језику је слас и час.
У језику кости нема.
У језику мед, а у срцу јед.
У млиници се двапут говори.
У мртва коња плоче не звече.
У мутну се риба лови.
Умиљато јање и двије мајке сиса.
Уста рану лијече.
У лажи су кратке ноге.
У радише свега бјеше, а у штедише још и више.
У туђе краве велико је виме.
Хтио да се прометне, па се преметнуо.
Црна капа — зла прилика.
Црне руке а бијела погача.
Чувај се док ти нијесу рекли, а кад ти речу, не можеш се више учувати.
Чувај имена, дочекаћеш времена.
Чувај бијеле новце за црне дане.
Човјек се на човјека ослања, а дрво на дрво.
Шкип и каца то је једна раца (раса).
Штекни му по трагу.
Што је свачије то је ничије.
Што нађеш не кажи, а што изгубиш не тражи.
Што чуо да чуо, што видио да видио.
Што тријезан мисли, то пјан изговара.
Шћерку кара, снаши приговара.

Извор: ЉУБО МИЋОВИЋ, ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ПОПОВАЦА, БЕОТРАД,19 5 2.