Аутор Тема: Порекло српске динарске струје  (Прочитано 10520 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #120 послато: децембар 20, 2017, 12:12:13 пре подне »
Нисам стигао све да упратим. Упућенији сам за оне који су ме се више тицали. Узгред и на овом другом истраживању које још увијек није јавно имамо и католика који је YP4278, даљим поријеклом из Херцеговине.

Углавном, поред Елезовића и Шаренаца, на подручју Херцеговине постоји још један YP4278 род (два ако би се гледала подела по крсној слави). Том другом роду су поменута двојица тестираних са подручја Прњавора и Челинца неупоредиво ближи него Шаренцима и Елезовићима, тј. њих двојица припадају такође том другом роду.
« Последња измена: децембар 20, 2017, 12:14:52 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7980
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #121 послато: децембар 20, 2017, 08:08:01 пре подне »
Мало ми је вјероватно да смо у Херцеговини од 7. или 8. вијека, а да нас баш никако не закаче касније масовне миграције према западу, за разлику од још каснијих миграција према другим крајевима које нас јесу итекако закачиле. Тако да је накнадни долазак у Херцеговину итекако могућ, у шта може да се уклопи и наше предање о Косову. Мени су ове ствари веома битне да се добро истраже јер кад се сутра упустим у писање књиге о племену Елеза, не желим да ме било шта наведе на криви траг.

Ова два из Прњавора и Челинца који су YP4278 нам нису претјерано блиски. Питање је колико нас с њима дијели до заједничког претка и којом су рутом они тамо доспијели.

Сеобе ка Крајини су најмасовније у 16. веку. Верујем да је већ тада главнина YP4278 била у Херцеговини, зато мислим да их једноставно нису качиле те сеобе (видимо да има још таквих родова у Херцеговини). Као што Лука рече, има свакако више "несродних" YP4278 тамо. А ни предања код свих нису иста. Елезовићи кажу Косово, Шаренци према једном предању Чево, Ивковићи Тесалија, итд., итд.

Матица N2 P189.2 у динарским крајевима су свакако Бањани, јер пивљанска братства која су N2 готово увек у својим предањима као прву станицу где су њихови преци дошли са Косова помињу Бањане (Пива је тек друга станица), док бањанска N2 братства имају истоветну причу о доласку са Косова. Треба напоменути да су тестирани неки родови за које се у предању тврди да су прави пивљански старинци, тј. да су дочекали Руђа и Бранила, и они нису N2 већ I2a Динарик. Због тога добија на снази њихово предање, да нису у тим крајевима, што би се рекло, "од памтивека", већ да су досељени. Када се то десило и да ли су се заиста доселили са Косова пред Турцима или из неког другог краја (или можда са Косова али који век пре надирања Турака), остаје питање. Примећујем, међутим, да готово сва N2 братства, од којих су се многа давно разродила међусобно (бањански, пивљански и голијански N2), имају конзистентно предање о пореклу са Косова, разликује се само тачно место одакле су дошли (три места су "у оптицају", Бањска, Призрен или неко "Петропоље"), тако да то не треба олако занемаривати. Космет је веома слабо покривен тестирањима, а опет, ако су N2 били део оног првог таласа исељавања пред Турцима због ратова (крај 14-половина 15. века) или ако су се из неког разлога иселили чак и пре тога, готово су микроскопске шансе да ће се након свих сеоба које су прешле преко тог простора одржати још неки потомак неисељеног N2 на Космету. Било би то заиста право чудо. Не треба заборавити ни на резултат Шаљића из Машнице (плавска област), који се једини по предању уопште "не гађа" са осталим N2 родовима, а географски је ближи Космету и северној Албанији.

Због TMRCA и специфичног распореда, као и предања, делује да нису прави староседеоци на том простору. Тачно је да код ових староседеоца одатле за сада излази I2-Dinaric, а да ови N2a имају предање о Косову, само нема јасне генетске потврде. Могуће да ће се код Косоваца појавити, мада искрено сумњам с обзиром на досадашње резултате, али и анонимне Y-STR студије.

Због специфичне хаплогрупе и просторне ограничености на неки начин, занимљиво звучи она прича о доласку два "роба" у те крајеве.

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
  • I2a1a2b1a1a1c - mtDNA U1
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #122 послато: децембар 20, 2017, 07:42:39 поподне »
Читам и уживам како иде дискусија на ову тему. Није увијек фокусирана, али ваљда форуми и томе служе. Нисам професионални лингвиста или историчар, али ме је увијек занимало дубље поријекло моје породице. Припадам општем роду I2 PH-908, и вјероватно ћу морати чекати још неких пар хиљада тестираних док не будем у стању да направим неке чвршће везе. Ипак морам рећу да једва чекам резултате тестирање родова са Косова. Управо гледам топониме око Белог Брда и Лепосавића, и запажам пуно назива који такође постоје у Сјеверној Босни, на релативно уском простору Крњина - ту су Сочаница, Крњин, Цер, Др(иј)ен, итд. Случајност или не, видјећемо.


Ван мреже Јадар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #123 послато: децембар 20, 2017, 08:05:11 поподне »
Испада као да су Срби у средњем веку живели само у источној Херцеговини и Црној Гори, па да су се одатле у периоду од 16-ом до 19-ог века расељавали на све стране, те да су са ти пар чука населили простор од Косова до Сент Андреје и од Старе Планине до Беле Крајине и Жумберка.  :D

Ја се не ложим на ту источнохерцеговачко-црногорску причу (за разлику од већине Срба), по којој су источна Херцеговина и Црна Гора матичне територије за 90% Срба.

У мом крају већина људи је говорила да су пореклом из Црне Горе или Херцеговине, а већина људи то говорила као неку мантру, без икаквих предања или доказа о томе.  Крајишници немају толико везе са Црном Гором и Херцеговином као се мислило, то је генетика показала.
Доста самомислећих људи заступа сличан став. Зато је добро покренути расправу по овом питању. Наравно, уз дужно поштовање према нашим горама и кршу који су изродили многе српске бисере, јер су у њима многи нашли уточиште у временима најизраженијег потурчавања. Наравно ,права ЦГ је много мања од ове данашње.
Пресељавања су била вишесмјерна и повратна, због тога их је само генетиком или предањима врло тешко пратити. Историјска документа су нам намјерно уништавана, а онда се развио мит о поријеклу из ЦГ. Тада је било партијски препоручљиво рећи да се има црногорско, умјесто српско поријекло.
Ко хоће нека тражи записе о преписци између владике Рада и скадарског паше Скопљака, па ће видјети шта Раде каже о поријеклу својих Петровића. Друго, питајте Радована одакле су његови Караџићи доспјели у Шавник.
На крају, како би наши преци знали  предања из пед турског времена о крајевима у којим сада живимо, ако ту нема континуитета старосједилаца.
Дуга је листа питања и одговора.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 581
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #124 послато: децембар 20, 2017, 09:31:15 поподне »
Вучина Добрић, родом из Ибарског Колашина (аутор књиге ПРОСВЕТИТЕЉСТВО И ШКОЛСТВО У СТАРОМ КОЛАШИНУ), ми је пре пар година причао да је више пута разговарао на тему порекла становништва Ибарског Колашина са др. Лутовцем (истраживачем поменуте области, 1954.) И?  Да се предпоставити, Лутовац је признао своје грешке: није уочио стариначке породице у области и, још важније, није прихватио сугестије неких мештана који су тврдили да су, заправо, ПОВРАТНИЦИ, а посебно је нагласио да млађи истраживачи треба да исправе назив Ибарски у Стари Колашин.

Добрић, у горе поменутој књизи, цитира необјављен рукопис Миладина Божовића, учитеља из Придворице КАЗИВАЊЕ МОЈЕГА ПРАЂЕДА "...наши су стари из ових крајева емигрирали у црногорска брда кад је 1690. године Арсеније Чарнојевић пред турском најездом повео народ из Косова и Метохије у Војводину. Масе које су гравитирале ка Црној Гори са жељом да нађу склониште и заветрину у кршевима и беспућу и из нашег Старог Колашина народ се листом упутио тамо ... тај избеглички талас је преплавио Црну Гору и Херцеговину ..."
« Последња измена: децембар 20, 2017, 09:33:18 поподне gillle »

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #125 послато: децембар 20, 2017, 09:40:53 поподне »
Вучина Добрић, родом из Ибарског Колашина (аутор књиге ПРОСВЕТИТЕЉСТВО И ШКОЛСТВО У СТАРОМ КОЛАШИНУ), ми је пре пар година причао да је више пута разговарао на тему порекла становништва Ибарског Колашина са др. Лутовцем (истраживачем поменуте области, 1954.) И?  Да се предпоставити, Лутовац је признао своје грешке: није уочио стариначке породице у области и, још важније, није прихватио сугестије неких мештана који су тврдили да су, заправо, ПОВРАТНИЦИ, а посебно је нагласио да млађи истраживачи треба да исправе назив Ибарски у Стари Колашин.

Добрић, у горе поменутој књизи, цитира необјављен рукопис Миладина Божовића, учитеља из Придворице КАЗИВАЊЕ МОЈЕГА ПРАЂЕДА "...наши су стари из ових крајева емигрирали у црногорска брда кад је 1690. године Арсеније Чарнојевић пред турском најездом повео народ из Косова и Метохије у Војводину. Масе које су гравитирале ка Црној Гори са жељом да нађу склониште и заветрину у кршевима и беспућу и из нашег Старог Колашина народ се листом упутио тамо ... тај избеглички талас је преплавио Црну Гору и Херцеговину ..."

Не знам колико су ове тврдње реалне, поготово за припаднике хаплогрупе И1-П109 и хаплогрупе Е-В13 (род Бјелопавлића) на територији Ибарског Колашина. Такође нисам сигуран да је 1690. године било неких масовних сеоба одатле у Црну Гору и Херцеговину, већ је углавном било обратно. Неке тачке коначног одредишта становништва које се у то време исељавало са Косова и Метохије биле су Војводина, Славонија, Барања итд.

Додуше, сами Бјелопавлићи имају неко предање о пореклу из Метохије ако ме сећање добро служи?
« Последња измена: децембар 20, 2017, 09:44:18 поподне Лука »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 581
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #126 послато: децембар 20, 2017, 09:42:59 поподне »
Не знам колико су ове тврдње реалне, поготово за припаднике хаплогрупе И1-П109 и хаплогрупе Е-В13 (род Бјелопавлића) на територији Ибарског Колашина. Такође нисам сигуран да је 1690. године било неких масовних сеоба одатле у Црну Гору и Херцеговину, већ је углавном било обратно. Неке тачке коначног одредишта становништва које се у то време исељавало са Косова и Метохије биле су Војводина, Славонија, Барања итд.

Додуше, сами Бјелопавлићи имају неко предање о пореклу из Метохије ако ме сећање добро служи?

За моје Дробњаке сам потпуно сигуран да не припадају тој ПОВРАТНИЧКОЈ струји...
« Последња измена: децембар 20, 2017, 09:44:33 поподне Лука »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3029
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #127 послато: децембар 20, 2017, 09:44:16 поподне »
Вучина Добрић, родом из Ибарског Колашина (аутор књиге ПРОСВЕТИТЕЉСТВО И ШКОЛСТВО У СТАРОМ КОЛАШИНУ), ми је пре пар година причао да је више пута разговарао на тему порекла становништва Ибарског Колашина са др. Лутовцем (истраживачем поменуте области, 1954.) И?  Да се предпоставити, Лутовац је признао своје грешке: није уочио стариначке породице у области и, још важније, није прихватио сугестије неких мештана који су тврдили да су, заправо, ПОВРАТНИЦИ, а посебно је нагласио да млађи истраживачи треба да исправе назив Ибарски у Стари Колашин.

Добрић, у горе поменутој књизи, цитира необјављен рукопис Миладина Божовића, учитеља из Придворице КАЗИВАЊЕ МОЈЕГА ПРАЂЕДА "...наши су стари из ових крајева емигрирали у црногорска брда кад је 1690. године Арсеније Чарнојевић пред турском најездом повео народ из Косова и Метохије у Војводину. Масе које су гравитирале ка Црној Гори са жељом да нађу склониште и заветрину у кршевима и беспућу и из нашег Старог Колашина народ се листом упутио тамо ... тај избеглички талас је преплавио Црну Гору и Херцеговину ..."

Клacичнa митoмaниja бpaтe Гилe, пpиcутнa кoд вeћинe poдoвa Ибapcкe нaм дoлинe... A cвe у жeљи дa ce пoкaжe нeкo вишe-милeниjумcкo пpиcуcтвo нa oдpeђeнoj тepитopиjи. Штo ce тичe И. Кoлaшинa, jacнo je кao дaн oдaклe je cтaнoвништвo пopeклoм, и кaкo je и зaштo пpoзвaн Koлaшинoм (тaкaв тoпoним нe пocтojи нa тoм пpocтopу, нити je икaд пocтajao. Дoнeли cу гa дoceљeници или из Tapcкoг Koлaшинa, Кoлoшинa у Бjeлoпaвлићимa или плeмe Koлaшинoвићa). A тo "Cтapи" je упpaвo вeзaн зa пpву peчeницу.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #128 послато: децембар 20, 2017, 09:53:11 поподне »
За моје Дробњаке сам потпуно сигуран да не припадају тој ПОВРАТНИЧКОЈ струји...

Да, то свакако.

Оно што је занимљиво је то да су Бјелопавлићи чини ми се од других брдских племена у ЦГ и родова из нешто севернијих крајева, из Полимља на пример, имали нешто другачији начин и правац исељавања у Шумадију и западну Србију. Наиме, док је већина родова по поменутим областима Шумадију населило углавном преко Сјенице и пештерске висоравни, многи родови који славе Петковдан по Шумадији имају предање о Метохији, Ибарског Колашину, Косову уопштено, а не о Бјелопавлићима из којих су најстаријом старином. Такав случај смо имали са тестираним Јовановићима из Превешта код Рековца, који су род Бјелопавлића и који имају предање да су ту дошли из Ибарског Колашина. Сличан случај би могао бити и са Савићима из Мачковца код Куршумлије и Миленковићима из Прокупља који су род Бјелопавлића а нису ту колонисти (додуше они нису из Шумадије). Наравно, у роду Бјелопавлића има и оних "класичних" миграција за становништво црногорских брда у Шумадији, пример су Нешовићи из Маковице код Груже који ту по предању досељени "од Сјенице". Али, рекло би се да су ови родови са предањем о Косову у Шумадији бројнији од родова попут Нешовића.

Има неких индиција из необјављених истраживања да би сличан случај могао постојати и са неким П109 родовима у Шумадији.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 581
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #129 послато: децембар 20, 2017, 10:03:10 поподне »
Да, то свакако.

Оно што је занимљиво је то да су Бјелопавлићи чини ми се од других брдских племена у ЦГ и родова из нешто севернијих крајева, из Полимља на пример, имали нешто другачији начин и правац исељавања у Шумадију и западну Србију. Наиме, док је већина родова по поменутим областима Шумадију населило углавном преко Сјенице и пештерске висоравни, многи родови који славе Петковдан по Шумадији имају предање о Метохији, Ибарског Колашину, Косову уопштено, а не о Бјелопавлићима из којих су најстаријом старином. Такав случај смо имали са тестираним Јовановићима из Превешта код Рековца, који су род Бјелопавлића и који имају предање да су ту дошли из Ибарског Колашина. Сличан случај би могао бити и са Савићима из Мачковца код Куршумлије и Миленковићима из Прокупља који су род Бјелопавлића а нису ту колонисти (додуше они нису из Шумадије). Наравно, у роду Бјелопавлића има и оних "класичних" миграција за становништво црногорских брда у Шумадији, пример су Нешовићи из Маковице код Груже који ту по предању досељени "од Сјенице". Али, рекло би се да су ови родови са предањем о Косову у Шумадији бројнији од родова попут Нешовића.

Има неких индиција из необјављених истраживања да би сличан случај могао постојати и са неким П109 родовима у Шумадији.


Има индиција, наравно, писао сам о родовима који славе Ђурђевдан и Илиндан у Левчу. Неки од њих имају предање да су из Херцеговине (Старе), а неки да су преко Косова дошли код "својих рођака" у Левач. То би била миграција мојих Дробњака који су се испред Старог Колашина (извини Милоше :) ) поделили у две групе породица: једна група је  кренула према Косову, а друга је отишла ка северу, према Левчу, пре тога по неким селима у околини Краљева...

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #130 послато: децембар 20, 2017, 10:03:23 поподне »
Клacичнa митoмaниja бpaтe Гилe, пpиcутнa кoд вeћинe poдoвa Ибapcкe нaм дoлинe... A cвe у жeљи дa ce пoкaжe нeкo вишe-милeниjумcкo пpиcуcтвo нa oдpeђeнoj тepитopиjи. Штo ce тичe И. Кoлaшинa, jacнo je кao дaн oдaклe je cтaнoвништвo пopeклoм, и кaкo je и зaштo пpoзвaн Koлaшинoм (тaкaв тoпoним нe пocтojи нa тoм пpocтopу, нити je икaд пocтajao. Дoнeли cу гa дoceљeници или из Tapcкoг Koлaшинa, Кoлoшинa у Бjeлoпaвлићимa или плeмe Koлaшинoвићa). A тo "Cтapи" je упpaвo вeзaн зa пpву peчeницу.

И на том подручју се говори зетско-санџачким дијалектом, тако да се ту никако не може радити о неким старосједиоцима.

Иако има претјеривања у позивању на црногорско-херцеговачко поријекло, већина тих предања и те како има основа. Док је теорија о насељавању Црне Горе и Херцеговине с Косова начешће мит без икаквог утемељења. По тој теорији, испаде да до 1389. године нигдје Срба било није осим на Косову и да су се након Косовске битке сви иселили, те да је цијели српски етнички корпус зачет из тог језгра. Косовски и рашки Срби су се масовно почели селити тек касније, и то највише ка сјеверу.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3029
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #131 послато: децембар 20, 2017, 10:05:09 поподне »
Да, то свакако.

Оно што је занимљиво је то да су Бјелопавлићи чини ми се од других брдских племена у ЦГ и родова из нешто севернијих крајева, из Полимља на пример, имали нешто другачији начин и правац исељавања у Шумадију и западну Србију. Наиме, док је већина родова по поменутим областима Шумадију населило углавном преко Сјенице и пештерске висоравни, многи родови који славе Петковдан по Шумадији имају предање о Метохији, Ибарског Колашину, Косову уопштено

Нajвeћи бpoj Бjeлoпaвлићa у Meтoxиjcкoм Пoдгopу je ту cтигao пpeкo И. Кoлaшинa и тo тoкoм XVIII вeкa. Pутa je jacнa: Кoлaшин (Пoтapje), Пoлимљe, Poжaje, Штaвицa, И. Кoлaшин.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7980
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #132 послато: децембар 20, 2017, 10:13:33 поподне »
Доста самомислећих људи заступа сличан став. Зато је добро покренути расправу по овом питању. Наравно, уз дужно поштовање према нашим горама и кршу који су изродили многе српске бисере, јер су у њима многи нашли уточиште у временима најизраженијег потурчавања. Наравно ,права ЦГ је много мања од ове данашње.
Пресељавања су била вишесмјерна и повратна, због тога их је само генетиком или предањима врло тешко пратити.

Свакако да је било повратних сеоба, али су оне по свему судећи биле локалног карактера. Из Херцеговине у Црну Гору (ЦГ Херцеговину) и обрнуто, из Даламције у Босну и обрнуто, итд. Приче о неком масовном исељавању из питомијих крајева и насељавању црногорских кршева, па онда поново расељавање из истих, више су плод тих полу-митских предања у Црној Гори о два, или три брата која су преживела Косовску битку и побегла у планину (по правилу). У етнолошкој грађи нису забележене овакве миграционе кретње, бар не у већем броју. Овде не мислим на предања.

Данас и генетика на неки начин показује да ова веза не постоји, тј. да је та "струја" углавном сконцетрисана, осим у ЦГ/Херцеговини, код исељеника из динарских крајева (Западна Србија, Лика, Босна, Далмација, итд.). Зона косовско-ресавског дијалекта ће вероватно бити већ нешто другачија прича (одатле су сеобе ишле углавном на север), па јужноморавска, па шопска такође на свој начин посебна/специфична, итд.

Биће и ту подграна/хаплогрупа које се срећу у динарској зони, али је упитна њихова веза, тј. временска дистанца. Веза може да датира из неког старијег периода, по досељавању Словена на Балкан, или можда чак и пре (и код Словена и код староседелаца), а сигурно има и оних које потичу из периода средњег века.

И на том подручју се говори зетско-санџачким дијалектом, тако да се ту никако не може радити о неким старосједиоцима.

Иако има претјеривања у позивању на црногорско-херцеговачко поријекло, већина тих предања и те како има основа. Док је теорија о насељавању Црне Горе и Херцеговине с Косова начешће мит без икаквог утемељења. По тој теорији, испаде да до 1389. године нигдје Срба било није осим на Косову и да су се након Косовске битке сви иселили, те да је цијели српски етнички корпус зачет из тог језгра. Косовски и рашки Срби су се масовно почели селити тек касније, и то највише ка сјеверу.

Док сам куцкао Одисеј је написао исто то. :)

Косово има битно место и српској историји, чак га помињу и у динарским крајевима пуно кроз песме/предања, итд. (мит који је одржавао Србе у тешким временима), али су миграционе кретње нешто сасвим друго. Углавном одатле иду ка северу, у Шумадију, па још даље, у Војводину данашњу, па још даље на север, као што је већ познато.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3029
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #133 послато: децембар 20, 2017, 10:14:20 поподне »
И на том подручју се говори зетско-санџачким дијалектом, тако да се ту никако не може радити о неким старосједиоцима.


Дa и тo je дoбap индикaтop, jep кao дa З-C диjaлeкaт бaш ту ceчe кocoвcкo-pecaвcки. To мoжe дa укaзуje нa тo дa нoвo cтaнoвништвo ниje зaтeклo cтapo.

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 752
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #134 послато: децембар 20, 2017, 10:15:56 поподне »
Ово је добро примећено јер сви родови који славе Свету Петку и сматрају да су Бјелопавлићи у Топлицу и у околину Новог Пазара и дубље ка Шумадији су уствари дошли преко Ибарког Колашина који је као слободна зона (без Чифвија) нешто као Ругово код АЛбанца био једино место где се множењем долазило до деобе и нужног расељења  потомака ранијх насељеника, тако да постоје родови чије је кретање могуће пратити наприме Тијанићи,

Њих више нема у Загуљу где су некад имали своју махалу али их има раније насељених у Метохију код Истога, у Топлицу код Куршумлије и у Шумадији.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 581
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #135 послато: децембар 20, 2017, 10:21:43 поподне »
Дa и тo je дoбap индикaтop, jep кao дa З-C диjaлeкaт бaш ту ceчe кocoвcкo-pecaвcки. To мoжe дa укaзуje нa тo дa нoвo cтaнoвништвo ниje зaтeклo cтapo.



Велиш да ново становништво није затекло старо???

А како се топонимија одржала?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3029
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #136 послато: децембар 20, 2017, 10:30:04 поподне »

Велиш да ново становништво није затекло старо???

А како се топонимија одржала?

Пpe cвeгa пpeкo cвeштeнcтвa и мaнacтиpa. Jeдинo зa Opлoвићe миcлим дa би мoгли бити cтapиници, кao и нeки poдoви у Зупчу, ocтaли тeшкo. Пocтojи нeки poдoви нa Kocoву и Cиpинићкoj жупи кojи имajу пpeдaњe o И. Кoлaшину, пa ћe њиxoви peзултaти бити зaнимљиви. И. Кoлaшин je пpиличнo "унифopмиcaн" и cкopo cви cу тecтиpaни. Лaкo ћeмo нa ocнoву peзултaтa дoнeти зaкључкe.

Ван мреже Rugovac

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 752
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #137 послато: децембар 20, 2017, 10:40:13 поподне »
И колико тачно има родова по теби у Колашину (не мислим презимена да ме мање упућени разумеју) у оквиру граница данашње општине Зубин Поток.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 581
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #138 послато: децембар 20, 2017, 10:44:42 поподне »
Пpe cвeгa пpeкo cвeштeнcтвa и мaнacтиpa. Jeдинo зa Opлoвићe миcлим дa би мoгли бити cтapиници, кao и нeки poдoви у Зупчу, ocтaли тeшкo. Пocтojи нeки poдoви нa Kocoву и Cиpинићкoj жупи кojи имajу пpeдaњe o И. Кoлaшину, пa ћe њиxoви peзултaти бити зaнимљиви. И. Кoлaшин je пpиличнo "унифopмиcaн" и cкopo cви cу тecтиpaни. Лaкo ћeмo нa ocнoву peзултaтa дoнeти зaкључкe.

На које свештенство и манастире мислиш? На Црну Реку, удаљену и за добар део Старог Колашина неприступачну, или на Дубоки Поток који се у то време дизао из пепела?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3029
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српске динарске струје
« Одговор #139 послато: децембар 20, 2017, 10:54:21 поподне »
И колико тачно има родова по теби у Колашину (не мислим презимена да ме мање упућени разумеју) у оквиру граница данашње општине Зубин Поток.

Бjeлoпaвлићи-Гaшaни
Дpoбњaци
Бoжoвићи- Пипepи
Кoмaтoвићи- Лимљaни
Виpиjeвићи, Утвићи- Пoтapje
Кулизe
Лoпaћaни
Mopaчaни
Кoлaци- кocoвcкa cтpуja
Бaшчapeвићи, Кaтићи, Читлучaни- Никшићи ?
Opлoвићи- ?
Имa мaњиx poдoвa нeпoзнaтoг пopeклa, кao Бузићи из Вapaгa нпp.

У Бjeлoпaвлићe paчунaм cвe кojи cлaвe Пeткoвдaн/Пeткoвицa, мaдa ћe ту бити изнeнaђeњa. Cумњиви cу ми Cпacojeвићи из Пaдинa, Кacaлoвићи и Paдoвићи из Зупчa, Гaљци из Peзaлa, Кoшaни из Гaзивoдa... Tу ћe jeдинo гeнeтикa дaти oдгoвop.