Аутор Тема: Порекло србских књижевника  (Прочитано 3246 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 865
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #40 послато: август 04, 2018, 12:02:35 пре подне »
Једна лијепа фотографија. Три највећа српска писца 20. вијека: католик, муслиман и православац.  :)


Брат је брату мио ма које вере био ! :)
Мада ми неко рече да је фотомонтажа у питању.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2481
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #41 послато: август 04, 2018, 08:15:46 поподне »
Брат је брату мио ма које вере био ! :)
Мада ми неко рече да је фотомонтажа у питању.

Не знам да ли је монтажа, волио бих да није. ;)

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2481
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #42 послато: август 04, 2018, 08:39:39 поподне »
Не знам да ли смо икад на форуму помињали породицу Настасијевић из Горњег Милановца, као једну од умјетнички изузетно надарених породица. Поред писца Момчила, сликара Живорада и композитора Светомира, овдје бих хтио поменути и писца Славомира Настасијевића, аутора једне од најупечатљивијих књига мога дјетињства. Ради се о роману Гвапо. Иако сам књигу прочитао давно, још у основној школи, описи природе Пиринеја и Ебра, толико су ми се урезали у памћење да и данас кад помислим гдје бих најрадије отпутовао, прво помислим на тај дио Европе. Роман "Гвапо" је прича о младом Иберцу који се бори против Келта који продиру у Иберију. Дуго се нисам могао сјетити назива књиге и аутора, био сам убијеђен, на основу тематике, да аутор мора бити странац, тек сам скоро схватио о коме се заправо ради.

У сваком случају, не знам да ли је књига заиста тако добра каква ми је утисак оставила у дјетињству, па и не знам да ли бих волио поново да је прочитам. Можда бих се разочарао, а волио бих да ми слике онда доживљене остану у сјећању.

Не могу да се сјетим да ли сам читао ово издање:


или ово:


Славомир је написао још неколико историјских романа: Устанак у Зети, Цар Душан, Витезови кнеза Лазара...

Настасијевићи у Горњем Милановцу су поријеклом из западне Македоније:

"-Настасијевићи, чији је дед био из Дебра и дошао је као зидар; градио је цркву у Горњем Милановцу. Од тога рода је познати сликар Настасијевић."

а на другом мјесту стоји:

"Slavomir Nastasijević je rođen u porodici koja je dala više umetnika (njegova braća su slikar Živorad, književnik Momčilo i kompozitor Svetomir). Njihov otac, Nikola Lazarević, doselio se s majkom iz Ohrida u Brusnicu kao šestogodišnjak. U znak zahvalnosti prema ujaku Nastasu Đorđeviću (graditelju gornjomilanovačke crkve Svete Trojice) kod koga je izučio graditeljski zanat, odriče se majčinog prezimena i od ujakovog imena pravi novo prezime, Nastasijević."

Није ми најјасније које је оригинално презиме по оцу. Мислим да поријекло из Македоније није спорно.



« Последња измена: август 04, 2018, 08:42:00 поподне симо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6768
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #43 послато: август 04, 2018, 11:07:06 поподне »
КАДОК, библиотека мог детињства  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Филип Андрић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #44 послато: август 14, 2018, 10:56:23 поподне »
Знате ли нешто о пореклу познатог српског и југословенског књижевника Иву Андрича? Којој хаплогрупа би мого он припадати??

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 916
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #45 послато: август 14, 2018, 11:16:35 поподне »
Знате ли нешто о пореклу познатог српског и југословенског књижевника Иву Андрича? Којој хаплогрупа би мого он припадати??

Milo Jukić - Novi podaci o podrijetlu nobelovca Ive Andrića  http://www.mediafire.com/file/67ahc6o1jhvjwd8/C57_255_270.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5996
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #46 послато: новембар 13, 2018, 02:36:57 поподне »
Јуније Палмотић (1606-1657), дубровачки писац, песник и драматург



Палмотић је рођен 1606. године у Дубровник, од оца Џоре Палмотића и мајке Оре Градић. Јуније је био омаленог стаса, беле пути, а имао је надимак Пупица. Његова мајка и мајка Ивана Гундулића биле су сестре. Јуније је имао старијег брата Џорета и млађег брата Ивана који је преминуо док је био дете.

Суграђани су га ценили као уметника и поштеног човека, био је побожан и никада се није женио.

Познато је да је похађао приватну школу отворену 1619. године од стране исусоваца. Палмотићеви учитељ у школи био је Стјепан Градић, Палмотићев сестрић, дубровачки филозоф, математичар и исусовац.

Када је имао 18 година постао је члан Великог већа у Дубровачкој републици и у управи града Дубровника. Почео је да пише док је био изузетно млад, инспирисан Овидијем, Вергилијем, Торкватом Тасом и Лодовиком Ариостом.


Грб Палмотића

Иако је његова поезија била мелодрамска и углавном се бавила митолошким темама, његова драма била је фокусирана на савремени Дубровник, посебно на живот аристократије. У једној од својих песама демонстрирао је своје знање о српској епској поезији помињући своје хероје као што су Лазар Хребељановић, Милош Обилић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Михајло Свилојевић, Вук Бранковић и Јанош Хуњади.

Стјепан Градић писао је о животу Јунија Палмотића и истицао да је он био пионир идеје о панславизму.

Аутор је већег броја драма: Аталанта (1629), Павлимир (1632), Акиле (1637) Натјецање Ајача и Улиса за оружје Акилово (1639), Елена уграбјена (1640), Даница (1644), Дидона (1646), Алчина (1647), Лавинија (1648), Каптислава (1652), Бисерница (1653)...; и песама: О ријеко, ка творећ, Музе на пиру, Гомнаида, In obitu Michaelis Gradii epicedion Junii Palmottae, Краљици Кристини, Света Катарина од Сијене и Кристијада.

Дакле, неспорно је његово порекло од дубровачког властеоског рода Палмотића (лат. Palmotta), али оно што ми је деловало занимљиво јесте податак о пореклу самог рода.

Код Векарића (Властела града Дубровника, Дубровник, 2011, стр. 57), у помињаној табели спискова дубровачке властеле, за Палмотиће се каже да су пореклом "из Браничева са Балкана" (di Branicevo di Chelmo, di Chelmo Branisceuo, da Chelmo di Branicevo).

Да ли би то Браничево могла бити историјска област у данашњој Источној Србији?