Аутор Тема: Порекло србских књижевника  (Прочитано 3072 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 971
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #20 послато: јул 05, 2017, 09:09:13 поподне »
Значи од Ускока Требјешких (Никшића)
Значи, твој далеки рођак  :)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2575
  • I2a1b PH908 , род Никшића
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #21 послато: јул 05, 2017, 09:12:12 поподне »
Значи, твој далеки рођак  :)
Врло могуће 😀...и НиколеВука исто

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6621
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #22 послато: јул 05, 2017, 09:29:24 поподне »
Нашао сам податак, - Пекићева слава је Свети Лука, дакле јесте Требјешанин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 971
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #23 послато: јул 05, 2017, 09:33:09 поподне »
Нашао сам податак, - Пекићева слава је Свети Лука, дакле јесте Требјешанин.
Не знам је ли Требјешанин. Мислим да су Радуловићи који су некада живели на Пошћењу, а од којих је овај огранак Пекића, дошли ту из Жупе. Али нисам сигуран. Како било, Борислав Пекић је старином био Никшић.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2575
  • I2a1b PH908 , род Никшића
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #24 послато: јул 05, 2017, 09:37:36 поподне »
Не знам је ли Требјешанин. Мислим да су Радуловићи који су некада живели на Пошћењу, а од којих је овај огранак Пекића, дошли ту из Жупе. Али нисам сигуран. Како било, Борислав Пекић је старином био Никшић.
Онда је Жупљанин,али Никшић ,што кажеш,свакако...

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 971
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #25 послато: јул 06, 2017, 09:57:24 поподне »
Један од мојих омиљених писаца је Момо Капор. Са његовим делом сусрео сам се још средњој школи и полако га откривао. Током студија уз себе сам увек имао неки књигу Мома Капора или Милорада Павића. Неке сам прочитао и више пута. Знам да је Момо имао трагично детињство. Остао је без мајке у бомбардовању, а отац му је био у заробљеништву. Рођен је у Сарајеву, мислим 1937. Породица Капор потиче из Херцеговине. У једној од својих књига прича о свом ђеду који је отишао у Америку и вратио се са новцем и направио најбољу чатрњу у селу, а синове послао на школовање у Требиње. Чини ми се да у "Зеленој чоји Монтенегра" помиње да је његово село крај Билеће уз границу са Црном Гором. Зна ли се да ли је пореклом из Мириловића, колевке Капора, или можда из неког од суседних села? Одакле му је била мајка? Сарајевка?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #26 послато: јул 07, 2017, 12:27:31 пре подне »
Најјаче ми је кад је Момо негдје писао о свом оцу Гојку. Гојко је био загрижени родословац па је направио неки рукопис о породици Капор. У та доба Момо бијаше већ познат и тиражан књижевник. Како је Момо причао Гојко је о њему у родослову породице Капор записао следеће:

Момчило(Гојков)-Нема мушке дјеце.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5908
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #27 послато: јул 07, 2017, 01:21:10 пре подне »
Добар избор господо. ;)

Мени је било интересантно својевремено прочитати прилог на нашем порталу, о пореклу (започех писати порекло великим словом, шта ти је навика...) нашег књижевника Милорада Павића.



Његови Павићи су жумберачки Срби који су прошли целу епопеју сеоба и прилагођавања притисцима који су водиле снаге које су приволевале Србе на унију и прелазак у римокатоличку веру.

Бацих поглед мало у пДб, и нађох Павиће у Књизи чланова ССРНЈ, настаој између 1962-1964. године, а где су уписани поред основних података, и националности чланова, па међу осталима и четворица Павића, сви уписани као Срби.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6621
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #28 послато: јул 07, 2017, 12:15:11 поподне »
Најјаче ми је кад је Момо негдје писао о свом оцу Гојку. Гојко је био загрижени родословац па је направио неки рукопис о породици Капор. У та доба Момо бијаше већ познат и тиражан књижевник. Како је Момо причао Гојко је о њему у родослову породице Капор записао следеће:

Момчило(Гојков)-Нема мушке дјеце.

 ;D

Па, оно - јес'. Шта и да пише о Мому у родослову.
Није убио ни једног турског пашу, ни осјека' 100 турскијех глава, није свјетски познати хирург, није директор неког јавног предузећа, ни предсједник адвокатске коморе, није генерал-мајор, ни адмирал флоте,... а још нема ни мушке ђеце.

Него писац, сликар и боем.

Много волим да читам Момове књиге.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #29 послато: јул 07, 2017, 12:39:00 поподне »
;D

Па, оно - јес'. Шта и да пише о Мому у родослову.
Није убио ни једног турског пашу, ни осјека' 100 турскијех глава, није свјетски познати хирург, није директор неког јавног предузећа, ни предсједник адвокатске коморе, није генерал-мајор, ни адмирал флоте,... а још нема ни мушке ђеце.

Него писац, сликар и боем.

Много волим да читам Момове књиге.
Ма људска и кнјижевна величина која је свакако надмашила и своје књижевне критичаре који су га некада називали писцем за домаћице, као и другосрбијанце који су њему као урбаном лику замјерали ратни ангажман.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Памтиша
  • *
  • Поруке: 1818
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #30 послато: јул 07, 2017, 12:49:49 поподне »
Један од мојих омиљених писаца је Момо Капор. Са његовим делом сусрео сам се још средњој школи и полако га откривао. Током студија уз себе сам увек имао неки књигу Мома Капора или Милорада Павића. Неке сам прочитао и више пута. Знам да је Момо имао трагично детињство. Остао је без мајке у бомбардовању, а отац му је био у заробљеништву. Рођен је у Сарајеву, мислим 1937. Породица Капор потиче из Херцеговине. У једној од својих књига прича о свом ђеду који је отишао у Америку и вратио се са новцем и направио најбољу чатрњу у селу, а синове послао на школовање у Требиње. Чини ми се да у "Зеленој чоји Монтенегра" помиње да је његово село крај Билеће уз границу са Црном Гором. Зна ли се да ли је пореклом из Мириловића, колевке Капора, или можда из неког од суседних села? Одакле му је била мајка? Сарајевка?


Момови јесу из Мириловића. Тамо му још увек живи брат од стрица Данило, који је написао књигу "Хроника једне породице из Вукодола". Књига се управо бави родословом Капора. Момо је рођен у Сарајеву.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 971
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #31 послато: јул 07, 2017, 12:52:16 поподне »
Момови јесу из Мириловића. Тамо му још увек живи брат од стрица Данило, који је написао књигу "Хроника једне породице из Вукодола". Књига се управо бави родословом Капора. Момо је рођен у Сарајеву.
А Момова мајка? Одакле је она била? Зна ли се нешто о његовом пореклу са те стране?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #32 послато: јул 30, 2017, 07:02:23 поподне »
А Момова мајка? Одакле је она била? Зна ли се нешто о његовом пореклу са те стране?

Тек сад видех ово, на Википедији пише само да ју је Момов отац упознао у Сарајеву и да јој је девојачко презиме Велимировић.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5908
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #33 послато: септембар 08, 2017, 01:01:33 пре подне »
О пореклу Захарија Стефановића Орфелина (1726-1785) се веома мало зна. Али познато је да је рођен у Вуковару и да му се отац звао Јован. Пошто му је отац био Јован, онда вероватно није први који је понео презиме Стефановић, већ да потиче од неких Стефановића, који да ли су већ били настањени у Вуковару, или су тек били дошли тамо, што ми ниједно не знамо.

Занимљиво је његовог друго име, Орфелин, које је творба имена Орфеја и Лина, старих грчких певача.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #34 послато: септембар 08, 2017, 09:39:13 пре подне »
Порекло српског књижевника Вељка Петровића



Вељко Петровић је рођен у Сомбору 4. фебруара 1884. године. Његов отац Ђорђе био је сомборски катихета који ће 1891. у монаштву добити име Герасим и предаваће у Богословији у Сремским Карловцима. Вељкова мајка се звала Милева и била је ћерка сомборског пароха Јована Момировића. Мајка му је умрла неколико недеља након порођаја. Вељко Петровић је имао две старије сестре Виду и Анђу и брата Миливоја. Гимназију на мађарском језику завршио је у родном Сомбору.
Године 1902. стиже у Будимпешту где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, пештанског Текелијанума. Прве песме је почео да објављује 1905. године. Одржава пријатељске везе са Петром Коњовићем и Васом Стајићем.
У пролеће 1906. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику „Кроација“ („Croatia“), у чијем поднаслову стоји „Хрватско-српски социополитичка, економска и књижевна месечна ревија“.
Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник Светозар Прибићевић загребачког „Србобрана“ обавештава га да је примљен у уредништво. Године 1908. Вељко прелази у Сремску Митровицу за уредника „Слободе“, а 1909. године постаје уредник сарајевске „Српске ријечи“. Потом је 1911. емигрирао у Београд, где је радио као ратни дописник за новосадски „Браник“ и за сарајевски „Народ“. Између 1914-15 био је у штабу Моравске дивизије II позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника „Савремених питања“.
У Београду упознаје песника Симу Пандуровића и угледног Јована Скерлића коме ће постати књижевни миљеник. У јеку Балканских ратова у београдском Народном позоришту упознаје седамнаестогодишњу Мару Мандрашевић, ћерку панчевачког трговца са којом ће се венчати у њеном родном месту, Кули, 20. новембра 1919. године.
Прешавши Албанију упућен је у Женеву, у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. године на штампи и публикацијама. Године 1918. изабран је за члана Југословенског одбора. Вељко се тада надао да ће бити постављен за амбасадора у Будимпешти, међутим, уместо тога 1919. је именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Следеће 1920. године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству.
У то доба одржава везу са многим угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака „Буња и други у Раванграду“.
Године 1929. уз помоћ Милоша Црњанског тадашњег члана пресбироа при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину Вељко Петровић је боравио у немачкој престоници где се упознао са водећим личностима културног живота Немачке.
Дана 12. јануара 1930. Петровић у свечаној дворани београдског Универзитета, краљу Александру прочитао је своју расправу „Шумадија и Војводина“.
Почетком маја 1930. као извештач листа „Политика“ боравио је у Будимпешти и пише о Србима у Мађарској и њиховој културној баштини. Свој боравак у Будимпешти и Сентандреји поновио је 1961. године. Том приликом његов домаћин био је Стојан Д. Вујичић доајен српских књижевника у Мађарској.
Умро је у Београду 1967. године, а сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.
извор:  Wikipedia

Сомборска гимназија носи његово име:






Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 196
  • R1a M458
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #35 послато: септембар 09, 2017, 02:14:07 поподне »
Лукијан Мушицки  (Темерин, 27. јануар 1777 — Карловац, 15. март 1837)



Породица Мушицки је пореклом из мионичког села Мушић. Чак то спомињу и у серији Вук Караџић.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 196
  • R1a M458
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #36 послато: октобар 09, 2017, 12:53:21 пре подне »
Нисам знао где ово да поставим, па ми се овде учинило као најприкладније. Јако симпатична мапа.  :)

"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5908
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #37 послато: октобар 09, 2017, 01:14:44 пре подне »
Врло занимљиво! :)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #38 послато: мај 05, 2018, 05:39:30 поподне »
О пореклу овог "најзападнијег" са мапе. :)
Скенирао сам предговор једне књиге где Бранко Ћопић пише о својим прецима са очеве и мајчине стране. Има интересантних докумената и фотографија.
http://www.mediafire.com/file/y47ksq4ozy8gbci/Skica+za+autobiografiju.pdf

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2355
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #39 послато: август 03, 2018, 11:04:54 поподне »
Једна лијепа фотографија. Три највећа српска писца 20. вијека: католик, муслиман и православац.  :)