Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 122428 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3001
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1320 послато: мај 18, 2018, 12:03:28 поподне »
NAIMENOVANJE
Prvobitno ime Albanaca je Arbanasi, kako su zapisani u srbskim i bugarskim spisima srednjega vijeka, a kako se i dan danas nazivaju italijanski i grčki Albanci. Toski za se kažu, da su Arbëresh, a Gegi za se, da su Arbër ili Arbën. Grci su ih zapisali kao Arbaniti ( Aρβανίται). Kako Grci „staro beta“ čitaju kao „vita“ tako se i izgovara na grčkom Arvaniti. Istim nаčelom Grci pišu Serboi a čitaju Servi, pišu Bizant a čitaju Vizant, pišu Abaroi a čitataju Avari koji se po slovjenskim spisima nazivaju Obrima, po kojima su i imenuju grade Obrovac i njemu imenom slične. Turci su zapisali Albance kao Arnavutlar (-lar je turski nastavak množine) čuvši tako od Grka. A docnije i Srbi čuvši, da ih Turci tako imenuju počeše koje gdje kazivati Arnauti.

1243 – Po pisanju bizantskoga istoričara Mihaila Ataliatesa Arbanasi su narod, koji živi pod upravom grčkih vladara Drača. A još i ovo:
“Kada pak zapovjedatelji postrojiše tvrdjavu i sramne zamisli i odluke, Vizantija ne izgubi samo ostrvo, no i veći dio vojske. Nažalost, narod koji je njekada bio naš sajuznik i imao sva prava kako građani i istovjerci, to jest Arvaniti i Rimljani, koji živješe u Italijskim oblastima naše imperije za zapadnim Rimom, najednom posta neprijateljskim, kada Mihail Dokenianos po gluposti svojoj upravi zapovjesti protiv njihovih vodja.“

Ово за Обре и Обровац је старије тумачење тог топонима, по новијем тумачењу овај назив долази од словенске речи "ров" и значи утврђено, "обровљено" насеље (опасано ровом). За рани средњи век су иначе типична оваква утврђења, окружена ровом (најчешће прилично широким и дубоким) изнад кога се поставља дрвена палисада, што је и археолошки потврђено у више наврата на простору Балкана. Мислим да је ово тумачење много смисленије и због чињенице да ван Панонске низије аварских налаза има врло мало и спорадични су, узгред не постоји јужно од Саве и Дунава ниједна аварска некропола, насупрот панонском простору на коме су прилично бројне; ово више говори у прилог тога да се за време Каганата Авари нису спуштали јужније од Паноније (односно, насељавали, не мислим овде на ратне и пљачкашке походе).

Код овог Аталијатовог помена треба нагласити неке ствари - он у свом опису војних операција Манијакеса и Василакија разликује, односно различито записује Албане (Αλβανοί) и Арваните (Αρβανίτες), први назив је у вези са византијским одредима у Италији, а други се користи за одреде побуњеника Нићифора Василакија. За први термин постоји сумња да означава Арбанасе са Балканског полуострва, већ да он проистиче од латинске речи albanus, albania, што значи странац или страна земља; историчарка Е. Вранусис је мишљења да се иза тог назива крију Нормани или Франци, који су још од почетка 11. века присутни у јужној Италији; за други термин је прихваћено да се односи на Арбанасе са Балкана. Горе поменути цитат о Докијану се односи на те "Албане", а не на Арваните, што подупире и вест Јована Скилице који каже - после опозивања Георгија Манијакеса (1038.) Докијан је отишао у Италију и уз себе је имао 500 Франака који су становали иза Алпа; својим неразумним понашањем Михајло Докијан је те људе натерао да се одметну.
« Последња измена: мај 18, 2018, 12:09:04 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2377
  • I2-PH908>Y56203 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1321 послато: мај 18, 2018, 01:01:23 поподне »


1243 – Po pisanju bizantskoga istoričara Mihaila Ataliatesa Arbanasi su narod, koji živi pod upravom grčkih vladara Drača. A još i ovo:
“Kada pak zapovjedatelji postrojiše tvrdjavu i sramne zamisli i odluke, Vizantija ne izgubi samo ostrvo, no i veći dio vojske. Nažalost, narod koji je njekada bio naš sajuznik i imao sva prava kako građani i istovjerci, to jest Arvaniti i Rimljani, koji živješe u Italijskim oblastima naše imperije za zapadnim Rimom, najednom posta neprijateljskim, kada Mihail Dokenianos po gluposti svojoj upravi zapovjesti protiv njihovih vodja.“



Код овог Аталијатовог помена треба нагласити неке ствари - он у свом опису војних операција Манијакеса и Василакија разликује, односно различито записује Албане (Αλβανοί) и Арваните (Αρβανίτες), први назив је у вези са византијским одредима у Италији, а други се користи за одреде побуњеника Нићифора Василакија. За први термин постоји сумња да означава Арбанасе са Балканског полуострва, већ да он проистиче од латинске речи albanus, albania, што значи странац или страна земља; историчарка Е. Вранусис је мишљења да се иза тог назива крију Нормани или Франци, који су још од почетка 11. века присутни у јужној Италији; за други термин је прихваћено да се односи на Арбанасе са Балкана. Горе поменути цитат о Докијану се односи на те "Албане", а не на Арваните, што подупире и вест Јована Скилице који каже - после опозивања Георгија Манијакеса (1038.) Докијан је отишао у Италију и уз себе је имао 500 Франака који су становали иза Алпа; својим неразумним понашањем Михајло Докијан је те људе натерао да се одметну.

Михајло Аталијат заправо описује догађаје из период од 1034.до 1079. У јужној Италији након смене Георгија Манијакиса, који се прославио у борбама против Арапа 1038, избија побуна Албана и Латина. Они су за свог вођу изабрали Михаила Докијана. Њега спомиње и Јован Скилица, где каже да је са собом повео 500 Франака, који живе иза Алпа. Михајло је окренуо Фрнке против себе. 1042. Манијакис подиже побуну против цара Константина IX Мономаха, коју је имао војску састављену од Ромеја и Албанаца. За 1078. наводи догађаје везане за узурпатора Нићифора Василикија и негову војску сачињену од Грка, Бугара и Арбанита. Одвојено спомињање Албанца и Арбанита су различито тумачена, па осим Ерасмие Вранусис, Руси Стојков тумачи етником Албанци као најамнике из Шкотске. С друге стране спомињање исте вере и државности Албанца и Ромеја, за Дисилијеа је доказ да се ради о Арбанасима.

Нећемо погрешити ако кажемо да се први пут у писаним изворма јављају код Аталијата, средином XI века.

Извори:

Michaelis Attaliotae Histria, ed. E. Bekkerus, Bonnae 1853.
Ioanns Scylitzae synopsis historiarum, ed. J. Thurn, Berolini t Noi Eboraci 1973, 426.
Р. Стоиков, Первото известие за Албанците в историческите извори, Истрически преглед 22 (966) 60-62.
A. Ducellier, Nouvel essai de mise au point sur l'apparation du peuple albaais ns les ources historiques bysantines, Studia lbanica 2, Tirana 1972, 299-306.
« Последња измена: мај 18, 2018, 01:12:10 поподне Милош »

Ван мреже симо

  • Редовни састанци
  • Памтиша
  • *
  • Поруке: 1826
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1322 послато: мај 18, 2018, 01:36:25 поподне »
Нећемо погрешити ако кажемо да се први пут у писаним изворма јављају код Аталијата, средином XI века.

Не знам колико је поуздан помен Арбанаса, којег наводи Elsie, позивајући се на Радослава Грујића, а који се односи на Самуилову владавину, почетак 11. вијека. У том наводу није спорно да ли се односи на Албанце ( они су ту споменути као народ полувераца скупа са осталим католицима и Јерменима), већ може бити спорна Грујићева датација у почетак 11. вијека, с обзиром да се тај помен налази у једном рукопису из 17.вијека. Уколико је тачна датација, онда би то био први спомен.

Међутим, мени је сумњиво ово помињање полувераца и то у моменту када још није ни дошло до отпадања католика од Цркве, а поготово везано за Арбанасе који су на римокатолицизам почели прелазити тек у 13. и 14. вијеку.

Ван мреже Милош

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2377
  • I2-PH908>Y56203 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1323 послато: мај 18, 2018, 02:17:26 поподне »
Не знам колико је поуздан помен Арбанаса, којег наводи Elsie, позивајући се на Радослава Грујића, а који се односи на Самуилову владавину, почетак 11. вијека. У том наводу није спорно да ли се односи на Албанце ( они су ту споменути као народ полувераца скупа са осталим католицима и Јерменима), већ може бити спорна Грујићева датација у почетак 11. вијека, с обзиром да се тај помен налази у једном рукопису из 17.вијека. Уколико је тачна датација, онда би то био први спомен.

Међутим, мени је сумњиво ово помињање полувераца и то у моменту када још није ни дошло до отпадања католика од Цркве, а поготово везано за Арбанасе који су на римокатолицизам почели прелазити тек у 13. и 14. вијеку.

Да, то је "Легенда из времена цара Самуила о пореклу народа, Гласник СНД, Скопље, 13 (1934) 198-209" од Радослава Грујића. Он ту наводи рукопис из 1628. Самим тим, не представља извор првог реда... ту су народи света подељени на 72 језика и три религије: вернике (православне хришћане), полу- вернике (не-православне) и невернике. Као што кажеш, ова подела никако не стоји за почетак XI века.
« Последња измена: мај 18, 2018, 02:22:28 поподне Милош »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 738
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1324 послато: мај 21, 2018, 09:37:12 пре подне »
Shkreli - Dedaj Brotherhood   Montenegro (Shëngjergj, Ulçin Municipality)   J2b J-M241 (23andme)
Братство Дедић (Dedaj) је једно од братстава које по предању води порекло из Шкријеља. По Јовићевићу деле се на Вукмарковиће, Ђонмарковиће, Ђуровиће и Мартиновиће. Oвај резултат је у складу са предањем Шестана о досељавању њиховог претка из Шкријеља јер већ има неколико тестираних J2b из тог племена. Вероватно се ради о истом роду.

На Albanian Bloodlines пројекту се појавио још један тестирани припадник ширег братства Дедај из Црне Горе:
Skrela   Shkreli   Dragani, Dedaj, Shkrel > Ulqin, Mal i Zi   R1b-M269>Z2103>BY611

Очигледно је и ово братство разнородно имајући у виду претходни резултат (који иначе такође више није доступан).