Аутор Тема: Захумски Лицики-посебно племе?  (Прочитано 5051 пута)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #20 послато: април 07, 2016, 03:16:34 поподне »
И мени је на памет падала ова веза Вишеве у горњем току Неретве као могућа веза са Вишевићима. Међутим проблем је што је Жупа Вишева, већ код њеног првог помена у Љетопису попа Дукљанина, поменута ван територије Захумља. Наиме Вишева је била једна од жупа Подгорја (Submontana). И генерално, то подручје горњег тока Неретве није се сматрало дијелом Захумља.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #21 послато: април 08, 2016, 05:52:26 поподне »

У дефинисање тога гдје би могла бити ријека Захлума, Новаковић се није упуштао. Од свих иоле значајнијих токова на подручју Захумља, имамо ријеке Неретву, Буну, Требижат и Брегаву. Неретву и Буну можемо одмах искључити јер их порфирогенит помиње посебно Буну као Бону, а Неретву као границу између Захумљана и Пагана. Ако знамо да му је ријека Буна (Бона) са једне стране Хума (брда) по коме је и Захумље добило име, логично је да судећи по имену Захлума, друга ријека мора бити такође у близини тог брда (Хума), а то је са супротне стране истог брда само ријека Брегава која протиче кроз Столац и улијева се у Неретву. Занимљиво је да се и сам назив Брегаве буквално може превести као Захлума. Требижат који је са друге стране стране Неретве и у граничном подручју према Паганима, би такође био искључен као опција.

Историјиски назив реке Брегаве је Видоштица, пошто иста протиче кроз Видово поље.  А сам Столац се звао Видошки.

Цитат
Vidoški se spominje prvi put 1444. kao grad u zemlji hercega Stefana, Vidovo polje po prvi put je zabeleženo 1417, Stolac 1436, a Vidoštica 1517. Još 1465. bio je ovaj kraj u vlasti hercega Stefana, ali brzo posle toga pada u turske ruke. Sve do prvih decenija XIX v. grad u Stocu službeno se zvao Vidoška i u turskim dokumentima javlja se nadalje samo tako.

http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?ext=1&ic=STOLAC

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 813
  • I2-Z16982
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #22 послато: април 08, 2016, 06:59:55 поподне »
Историјиски назив реке Брегаве је Видоштица, пошто иста протиче кроз Видово поље.  А сам Столац се звао Видошки.

Љетопис попа Дукљанина је прилично непоуздан извор, али је по питању географског одређења појединих области доста добар. Око тога се, мање-више слажу сви историчари.То значи када је у питању  Подгорје (Submontana), гдје је и извор Неретве, Дукљанин се може узети као поуздан. Та област није Захумље, односно територија којом је управљао Михаило Вишевић. Михаило је био син Вишете, што значи да је презиме патронимик, односно област Вишева (извор Неретве), највјероватније није основа за презиме.

Остаје да се објасни шта да ли су они Литцики или Дитцики?



Што се тиче Видовог Поља то је тачно. Vuidonipoglyo je јасно очуван облик за Видово Поље, односно Столачко Поље. Понекад се јавља у дубровачким изворима као Planum Sancti Victi. Име Видовог Поља настало је од старијег имена ријеке Брегаве, која се још у 16. вијеку називала Видовштица или Видова Ријека.



Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #23 послато: април 08, 2016, 07:55:07 поподне »
Љетопис попа Дукљанина је прилично непоуздан извор, али је по питању географског одређења појединих области доста добар. Око тога се, мање-више слажу сви историчари.То значи када је у питању  Подгорје (Submontana), гдје је и извор Неретве, Дукљанин се може узети као поуздан. Та област није Захумље, односно територија којом је управљао Михаило Вишевић. Михаило је био син Вишете, што значи да је презиме патронимик, односно област Вишева (извор Неретве), највјероватније није основа за презиме.
Где сам ја цитирао нешто од Дукљанина?


Цитат
Што се тиче Видовог Поља то је тачно. Vuidonipoglyo je јасно очуван облик за Видово Поље, односно Столачко Поље. Понекад се јавља у дубровачким изворима као Planum Sancti Victi. Име Видовог Поља настало је од старијег имена ријеке Брегаве, која се још у 16. вијеку називала Видовштица или Видова Ријека.
Култ св. Вида је на том простору био веома изражен.

Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *
  • Поруке: 2202
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #24 послато: април 30, 2017, 08:45:07 поподне »
Гледајући један од непреведних турских пописа с почетка 16. вијека, примјетио сам постојање области Вишево, управо у подручју Захумља, тачније као дио нахије Дубрава. Дубрава је једна од најстаријих, још код Дукљанина поменутих, жупа Захумља. Налазила се на подручју између данашњих Чапљине и Стоца. Изгледа да у каснијим преуређењима турских управних области није опстала као нахија. Рецимо у попису из 1585. је нема. У попису 1477. године, види се да је то подручје било прилично опустошено. Нека од насеља се под старим именом нису ни обновила. То је управо онај дио у попису гдје се за земље користе изрази "то су српске земље од давнина" или " сада су у посједу влаха". Очигледно су влашке старјешине добијале плодну земљу као награду. Тако се за нахију Вишево у попису 1477. каже да ју је добио влашки кнез Херак Владисалић, тачније мезре: Кунлишиће, Мирницу и Дворницу. Та насеља данас није могуће убицирати.

5-Dubrava nahiyesi
Vişova bölgesi

Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: MAD 22997/181
Bırnaç mz., Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: TD 174/7
Dumlik mz., Vişova, Hersek l.: TD 174/20
Polana zm., Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: TD 174/7

Треба рећи да је у истом попису пописана и нахија Вишево у Загорју (подручје Улога) под називом Vişеva. Значи ради се о сасвим другој нахији у сасвим другом подручју.

Очигледно, по турским пописима да је у доњем току Брегаве и Крупе западно од Стоца према Чапљини постојала област Вишево, са мјестом Вишево. Мислим да се ради о данашњем мјесту Вишићи код Чапљине, које се у историјским изворима помиње још 1408. године "Najstariji historijski spomen Višića nalazimo u povelji bosanskog kralja Ostoje od 28.decembra 1408 godine, u kojoj je spomenuta carinarnica u Visicima ("et gabellam subtus Visechium",F.Šišic, Nekoliko isprava iz pocetka XV stoljeca,Starine JAZU knj.XXXIX,Zagreb,1938., broj 130,str.316.)"

С обзиром да се Вишићи не појављују у овим првим турским пописима, већ се појављује Вишево, мислим да је сасвим јасно да су Вишићи=Вишево. Сем тога Вишићи могу бити сажето од Виш(ев)ићи.

Ако бисмо тражили постојбину племена Лицика и рода Михајла Вишевића, вјерујем да Вишићи најбоље одговарају. Поготово, јер је то археолошко налазиште на којем су нађени остаци римске виле рустике и на њој надограђеног словенског насеља. Спомиње се словенска керамика. Било би интересантно видјети којег је типа ова словенска керамика, са обзиром на даље поријекло самих Лицика. Ово налазиште се налази под заштитом. Више о самом налазишту:

http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3252



Ван мреже симо

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *
  • Поруке: 2202
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #25 послато: април 30, 2017, 09:20:17 поподне »
Иначе, словенске налазе у Вишићима спомињао је и Ђорђе Јанковић у сом раду Српско Поморје. Ево шта је написао:

"И грнчарија четврте групе украшена налепљеним
тракама, особена овде за Србе, може се наћи између
Висле и Лабе, али и око чешке Мораве. Примењује се
на сачевима од 6. столећа, на којима је у почетку била
намењена да задржи жар у току печења хране. Сачеви
из Иловице имају ужа ребра од оних 6-7. столећа, а
касније се више не стављају на сачеве. На лонцима
се ребра прво примењују на врату или непосредно
испод врата, на примерцима из Иловице. Овај начин
украшавања лонаца није чест, али је забележен
већ у Царичином Граду рановизантијског доба, где
вероватно припада посудама позног 6. — раног 7.
столећа (Мано-Зиси 1956: сл. 37. 23-24).Њима је близак
уломак тако украшеног лонца из Вишића у Неретви.

У словенском свету се у исто време ретко примењује
такво украшавање, али на лонцима рађеним гњетањем
појављује се ребро украшено низом јамица, и то од
Подњепровља (Русанова 1973: 11-12, Т. 5. 1; 10. 12;
18. 6) до Пољске (Hasegawa 1973: 23-24, сл. 6; 7. 3;
Parczewski 1988: Т. 83. 7). Из Пољске ми је познат и
део лонца са неукрашеним ребром (Parczewski 1988:
Т. 11. 12). У Градцу на Лепеници код Сарајева нађен
је део лонца са неукрашеним ребром на врату, који
највише личи на иловичке примерке, али га по осталим
налазима треба датовати око 600. (Skarić 1932: 19, сл.
3. 9). Напред поменути примерци из области Книна и
Ливна, са украшеним ребром, датују се у 8, до самог
почетка 9. столећа. Полукружни налепци на два лонца
из Иловице су изузетни, мада се могу поредити са
тако обликованим али урезаним украсом из Полабља
(Brachmannn 1978: сл. 11)."

"Ре­бро на вра­ту­ појављује се на ло­нци­ма­ р­ан­ови­зан­тијских­
н­ал­ази­шта­ области Лесковца до области­ Книна,
као и у Иловици. Старији су примерци са ребром
троугаоног пресека на врату, као у Царичином Граду
код Лебана и у Вишићима код Мостара. За њима следе
комади из Иловице. У 8. столеће датује се уломак са
ребром заобљеног пресека и украшеног печатима
из Уздоља код Книна. Негде од око 800. године
постаје уобичајена примена ребара налепљених на
раме или трбух, украшених утискивањем. Изгледа
да су преузета са сачева, на којима су ребра изгубила
првобитну намену држања жара и била сведена на
украс. Од 9. сто­ле­ћа такав ис­пуп­чен украс је нај­бо­љи
п­ок­аза­тељ срп­ске при­па­дно­сти гр­нч­ари­је у односу
на грнчарију у окружењу.­ Та­кав украс,­ к­оли­ко јепо­зна­то,
у­ Ј­у­го­ис­точ­ној Е­вро­пи пр­им­ењу­ју по прави­лу­
Ср­би, и то у ко­нт­и­ну­ите­ту (­Ја­нко­вић 2001). У
Иловици су на лонцима забележени само полукружни
налепци. У Нерезима код Чапљине нађен је лончић
украшен валовитим налепком (сл. 190. 23). Употре­ба­
водоравних н­але­пље­них тра­ка на лонцима
рас­про­сти­ре се у 9.­ ст­оле­ћу од Поморавља до Крке;
нађени су код Младеновца, на Градини у Рашкој, у
Циму код Мостара, код Ливна, Гламоча, у Мокром
Пољу код Книна, можда у Бобовцу. До сада се нису
појавили у Зети што је, чини се, само последица
мале истражености, јер их има у Херцеговини, као и
у данашњој Албанији. Ова­кво у­кр­аш­ава­ње ребрима
на лонцима сличних обода, надовезује се, преко
Птуја, Аустрије и ушћа чешке Мораве (сл. 190. 19),
на подручје између југа Повислења и Полабља.
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују
на самосталан производ грнчарства рановизантијског
доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа
да воде порекло са севера, из предела где се тражи
Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути
снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити
питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу
Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква
размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било
новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?
За сада нема услова да се одговори на ова питања.
Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са
областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8.
столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе
се потом прате и преко лонаца украшених ребрима. "