Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Ствараоци / Одг: Најбољи србски глумци-порекло / Best Serbian actors/actresses - ancestry
« Последња порука Amicus послато данас у 07:22:30 поподне »
Милорад Мишковић (1928-2013), кореограф и балетан



Рођен је у Ваљеву 1928. године, у грађанско-трговачкој породици, која се четири године касније преселила у Београд. У Београду је завршио основну школу и гимназију, а 1942. године постао је полазником балетског студија Нине Кирсанове. Његова међународна каријера почела је 1946. године наступима на сценама широм Европе и света. Већ следеће године емигрирао је у Француску, чиме је стекао статус непожељне особе у Југославији.

Остварио се кроз улоге Прометеја, Дон Жуана, Тристана, Хамлета и Ореста. Сарађивао је са највећим именима свога времена, попут кореографа Сержа Лифара, оперске диве Марије Калас, или Зизи Жанмари итд.

Завршетком професионалне каријере, сарађивао је са УНЕСКО, где је постао и првим уметничким директором УНЕСКО, а касније ће бити проглашен и почасним председником Међународног плесачког савета УНЕСКО.

Био је ожењен Нитом-Керол Сервин.

Умро је у Ници 2013. године.

На мрежи нађох да су његови Мишковићи пореклом из села Бачеваца код Ваљева. Код нас на сајту од раније још стоји текст о овоме селу, пренет из књиге Љубомира Павловића Колубара и Подгорина, а у коме се за Мишковиће каже следеће:

Доњи Бачевци
  • Мишковићи су у Дубоком Потоку и под Рогуљама и Брдом, и ту су: Мишковићи 6к, Радојичић 1к, Табаковићи 8к и Ниновићи 7к.
Односно у наставку:
  • МИШКОВИЋИ – досељени кад и Ђурићи (почетком 18. века). Од Мишковића доселила су се 3 брата: Мишко, Радојица и Нино, и они су досељени подељени из Обарде у Полимљу, одакле су прво прешли у Ојковицу, у Стари Влах, па тек одатле сишли у ово село и населили се у јарузи испод Бадића, где су и данас. Њих је 14 кућа, славе Св. Јована.
2
Дискусије о хаплогрупама / Одг: Y-днк хаплогрупа Е
« Последња порука Милош Н. послато данас у 06:58:17 поподне »
Z19851 --> na yfull сам видео да је старост овог претка/мутације између 2400 i 3000 година. Како брзо и динамично напредујмо овој области генерално, искрено се надам да ћемо у следећим годинама пронаћи и неке подгране.
--

Него, шта је ово за Шиптарима.. Када се укуца "E-V13" на јутјубу, видим да услед велике концентрације E-V13 на Космету они овај хаплотип присвајају себи - типа Римљани и остали су њихови потомци. О осталима да и не говоримо.

Такође, интересантно је знати до ког SNP-a испод E-V13 имамо поклапања с њима?

Знам, чудна је јако чињеница кад сазнаш да си Е-В13 и онда налетиш на Албанце који све припаднике те хг. окарактеришу као ''њихове горе лист''. И онда ти се у*еру у живот и жешће те изнервирају.
Него срећа, па то није тако.
3
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Nebo послато данас у 06:51:33 поподне »


Претпостављам да су ови Gambe из Витаљине онај дубровачки патрицијски род из 14. века.
Они имају и свој которски огранак.

У литератури постоји забуна јесу ли дубровачки Гамбе из Котора или которски Гамбе од дубровачких. Биће да су они из Витаљине, па најпре постали племство у Дубровнику, а једна грана (Јуније Лукин) се настањује у Котору.

Но, изгледа да у исто време постоји и један други род истог презимена у Котору. Од њих је Обрад Десиславин Гамбе, "graditelj srebmog oltara nad grobom sv. Nikole u Bariju, darovanog od kralja Milutina, inače prijatelj fra Vite graditelja Dečana" (Ковијанић, "Помени ЦГ племена у которским споменицима...")

Има о Гамбама доста у књизи "Дубровачки патрицијат у 14. веку" (Манкен).

Занимљиво је да се један од ових Гамби зове Добре  ???
4
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Сол послато данас у 06:48:05 поподне »
Да, тако каже извор који користе Рањина (пре 1582) и Цријевић/Растић (пре 1757):



Први, у коме нема Косача, Анонимов је препис (пре 1550).

Занимљив је и овај Рањинин додатак: ex linea Imperatoris, мисли ли се на бугарске цареве?

Ово баш плени пажњу! Ја сам само раније наилазио у старим родословима (мислим Ди Канж), да су Косаче и Црнојевићи једнородни, и да потичу од царског рода Анђела.

А за Црнојевиће једанпут нађох давно (непитајте где, и сам поново тражим) да им је легендарни родоначелник - Grifo Imperatoris,(sic! ;)) 1080г.
5
Дискусије о хаплогрупама / Одг: Y-днк хаплогрупа Е
« Последња порука Иван Вукићевић послато данас у 06:28:11 поподне »
Z19851 --> na yfull сам видео да је старост овог претка/мутације између 2400 i 3000 година. Како брзо и динамично напредујмо овој области генерално, искрено се надам да ћемо у следећим годинама пронаћи и неке подгране.
--

Него, шта је ово за Шиптарима.. Када се укуца "E-V13" на јутјубу, видим да услед велике концентрације E-V13 на Космету они овај хаплотип присвајају себи - типа Римљани и остали су њихови потомци. О осталима да и не говоримо.

Такође, интересантно је знати до ког SNP-a испод E-V13 имамо поклапања с њима?

E-V13 је старобалканска грана која је присутна код свих народа на Балкану и не може се везати ни за једну нацију. Код Албанаца је процентуално више заступљена него код Срба, међутим има више Срба који припадају овог грани него Албанаца.

Далеко је више млађих подграна испод E-V13 којима припадају само српски или само албански родови него што је подграна којима припадају родови из оба народа. Примера ради, Z19851 уопште није заступљена код Албанаца.
6
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Amicus послато данас у 06:27:49 поподне »
Антички назив насеља на подручју данашње Доброте носио је назив Dulcidia.
Најстарији запис назива Доброта је из 1260. године (которски документ), и то као Dabrathum. Касније и Dobrotha.
Напоредо са овим, по документима се налази и назив Bona.
Питање је ко је чији назив превео: Словени латински, или Латини словенски.
Не знам како се ови подаци уклапају у причу о смедеревско-которским Добрима, Дабрима, Дабранима...

Хвала, Nebo.
Према наводу из Векарићеве књиге, верзије презимена Dabrana и Dabro се помињу још 1157. године.
Можда би и могло имати неку везу, ако није било превода латински->словенски.

Да ли ово навођење заједно значи да су Гамбе и Добре исти род, или...?

Да, исти род.
7
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Nebo послато данас у 06:26:37 поподне »


Да ли ово навођење заједно значи да су Гамбе и Добре исти род, или...?
8
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Nebo послато данас у 06:15:10 поподне »
Било би занимљиво проверити шта су други пронашли о пореклу назива Доброте?

Антички назив насеља на подручју данашње Доброте носио је назив Dulcidia.
Најстарији запис назива Доброта је из 1260. године (которски документ), и то као Dabrathum. Касније и Dobrotha.
Напоредо са овим, по документима се налази и назив Bona.
Питање је ко је чији назив превео: Словени латински, или Латини словенски.
Не знам како се ови подаци уклапају у причу о смедеревско-которским Добрима, Дабрима, Дабранима...
9
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука Amicus послато данас у 06:14:50 поподне »
Амиго, има ли шта детаљније о Санковићима, занимљиво ми је ово "ex Romae dinastis"

А и о Котроманићима?

Код Векарића осим овога у прилогу, нема, бар не у овој првој књизи, не знам да ли се њих дотицао касније.



Мада, по свему судећи, у питању је нечије лоше читање именице Bosnae.

Што се тиче порекла Котроманића, ништа више од онога што смо имали код Ацовића:



А ево и за Бубање шта каже, пошто је за њих питао Сол:

10
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука симо послато данас у 06:02:11 поподне »
Амиго, има ли шта детаљније о Санковићима, занимљиво ми је ово "ex Romae dinastis"

А и о Котроманићима?
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10