Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Број 1 мај 31, 2017, 10:41:42 пре подне

Наслов: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Број 1 мај 31, 2017, 10:41:42 пре подне
На овом форуму објављиваћемо и тумачити податке тестираних појединаца из Крајине (западна Босна, Далмација, Лика, Кордун, Банија и западна Славонија). Овде можемо да придружимо и податке раније тестираних Крајишника.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Број 1 мај 31, 2017, 10:43:40 пре подне
Захваљујући труду нашег Сергијуса, пут лабораторије јуче су отпремљени узорци следећих Крајишника:

Бундало, Козарска Дубица, Јовањдан
Пепић, Бихаћ, Ђурђевдан
Бранковић, Саница (Кључ), Ђурђевдан
Јазић, Бос.Крупа, Јовањдан
Вулић, Стратинска (Бања Лука), Никољдан
Пашалић, Челинац, Ђурђевдан
Томаш, Прњавор, Игњатијевдан
Пиљагић, Поткозарје (Бања Лука), Јовањдан
Шашић, Бихаћ, Мратиндан
Новаковић, Крупа на Врбасу (Бања Лука), Стефањдан
Драгаш, Дрвар, Јовањдан
Арнаут, Ливно, Никољдан
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius мај 31, 2017, 11:20:41 пре подне
Вјерујем да нећемо чекати пуно на резултате, јер ДНК Центар за генетику ради брзо и квалитетно.

Користим прилику да се захвалим Броју 1. Сваки пут кад сарађујем с њим, све више увиђам колико је велики његов допринос и ентузијазам да учини све што је у његовој моћи да дође до резултата.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад мај 31, 2017, 11:41:06 пре подне
Захваљујући труду нашег Сергијуса, пут лабораторије јуче су отпремљени узорци следећих Крајишника:

Бундало, Козарска Дубица, Јовањдан
Пепић, Бихаћ, Ђурђевдан
Бранковић, Саница (Кључ), Ђурђевдан
Јазић, Бос.Крупа, Јовањдан
Вулић, Стратинска (Бања Лука), Никољдан
Пашалић, Челинац, Ђурђевдан
Томаш, Прњавор, Игњатијевдан
Пиљагић, Поткозарје (Бања Лука), Јовањдан
Шашић, Бихаћ, Мратиндан
Новаковић, Крупа на Врбасу (Бања Лука), Стефањдан
Драгаш, Дрвар, Јовањдан
Арнаут, Ливно, Никољдан
Драгаши из Дрвара су сигурно повезани са Драгашима из Стрмице из северне Далмације који исто славе Јооваљдан.  https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#17._.D0.A1.D0.A2.D0.A0.D0.9C.D0.98.D0.A6.D0.90 (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#17._.D0.A1.D0.A2.D0.A0.D0.9C.D0.98.D0.A6.D0.90)

Наш познати економиста Бранко Драгаш је пореклом из Стрмице https://youtu.be/EOS7rghCHsE?t=4m27s (https://youtu.be/EOS7rghCHsE?t=4m27s)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Rimidalv мај 31, 2017, 12:06:07 поподне
Захваљујући труду нашег Сергијуса, пут лабораторије јуче су отпремљени узорци следећих Крајишника:

Јазић, Бос.Крупа, Јовањдан


Јел Јазић можда вуче порекло из Доњих Петровића?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Тимар мај 31, 2017, 01:02:13 поподне
Захваљујући труду нашег Сергијуса, пут лабораторије јуче су отпремљени узорци следећих Крајишника:

Бундало, Козарска Дубица, Јовањдан
Пепић, Бихаћ, Ђурђевдан
Бранковић, Саница (Кључ), Ђурђевдан
Јазић, Бос.Крупа, Јовањдан
Вулић, Стратинска (Бања Лука), Никољдан
Пашалић, Челинац, Ђурђевдан
Томаш, Прњавор, Игњатијевдан
Пиљагић, Поткозарје (Бања Лука), Јовањдан
Шашић, Бихаћ, Мратиндан
Новаковић, Крупа на Врбасу (Бања Лука), Стефањдан
Драгаш, Дрвар, Јовањдан
Арнаут, Ливно, Никољдан
Свака част Јовици и Срђану.
Посебну захвалност упућујем Вулићу чије резултате нестрпљиво очекујем да видим с ким је од комшија у срдству: Богдановићима из Јелићке, Ћирићем из Марићке,  и "Скривеним" из Криваје. Можда би овдје требало написати старо име овога села, а то је Свратинска како до краја 19. вијека писало у црквени књигама парохије Јелићи (Јелићка), а чије име су искривили АУ неуки писари, које је остало и данас. Ово село је добило име по раскршћу путева ка Кључу, Санском Мосту, Приједору, Бањалуци, гдје су  пролазници вјековима свраћали и ноћевали.
И Пиљагићи нису тако далеко, (око 15 км) и њих има у овоме труоглу (Пиљић-Марићка) који такође славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius мај 31, 2017, 01:13:26 поподне
Да не бих цитирао сваког појединачно, одговарам овако збирно. Кренимо редом:

- Драгаш јесте даљим поријеклом из Стрмице, неспорно је повезан с тим Драгашима,
- Јазићев прадјед је дошао из Доњих Петровића у околину Бањалуке, предање о даљем поријеклу из Личких Дољана се поклапа са Карановићем,
- Вулић је даљим поријеклом од Вулића из Струјића, Попово поље. Овдје имамо мали допринос Херцеговачком ДНК подухвату. Вулићи из Струјића, који такође славе Никољдан, су од Вуле сина Смољана, из пописа 1704 (Волфов податак), а наводно од Риђана даљим поријеклом.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius мај 31, 2017, 01:25:11 поподне
Мора се признати да су кандидати прилично равномјерно распоређени по Крајини. Драго ми је да имамо двојицу источно од Врбаса, јер из тог краја имамо мало тестираних, и слабо је покривен генеалошком литературом.

Такође, има их који су даљим поријеклом из Херцеговине, Далмације, Лике (има и оних који немају никаквог предања), тако да ће се дати одговори и на поријекло неких родова битних не само за подручје Крајине.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Rimidalv мај 31, 2017, 01:42:03 поподне
Мора се признати да су кандидати прилично равномјерно распоређени по Крајини.


Да ли се ова тема односи само на Босанску Крајину или ће обухватати и оне који су пореклом из некадашње Војне Крајине?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Atlantische мај 31, 2017, 01:47:26 поподне
Да ли се ова тема односи само на Босанску Крајину или ће обухватати и оне који су пореклом из некадашње Војне Крајине?
На овом форуму објављиваћемо и тумачити податке тестираних појединаца из Крајине (западна Босна, Далмација, Лика, Кордун, Банија и западна Славонија). Овде можемо да придружимо и податке раније тестираних Крајишника.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Тимар мај 31, 2017, 01:51:31 поподне
Да не бих цитирао сваког појединачно, одговарам овако збирно. Кренимо редом:

- Драгаш јесте даљим поријеклом из Стрмице, неспорно је повезан с тим Драгашима,
- Јазићев прадјед је дошао из Доњих Петровића у околину Бањалуке, предање о даљем поријеклу из Личких Дољана се поклапа са Карановићем,
- Вулић је даљим поријеклом од Вулића из Струјића, Попово поље. Овдје имамо мали допринос Херцеговачком ДНК подухвату. Вулићи из Струјића, који такође славе Никољдан, су од Вуле сина Смољана, из пописа 1704 (Волфов податак), а наводно од Риђана даљим поријеклом.
Можда је мало преурањено повезивати Вулиће из Свратинске и Струјића, док се не изврши обострано тестирање. Видјели смо доста примјера гдје се предања нису поклопила са тестирањем. Ово село је доста старо и насељено, а Вулића који славе Никољдан и данас има у оближњем селу Славићи-Славићка, с ким су у сродству.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius мај 31, 2017, 02:01:27 поподне
Можда је мало преурањено повезивати Вулиће из Свратинске и Струјића, док се не изврши обострано тестирање. Видјели смо доста примјера гдје се предања нису поклопила са тестирањем. Ово село је доста старо и насељено, а Вулића који славе Никољдан и данас има у оближњем селу Славићи-Славићка, с ким су у сродству.

Вулић је поприлично сигуран у то предање, и није да му не вјерујем, с обзиром да је висок преко 2 метра :-) Али ево, остаје да се види. Имамо неколико Поповаца који славе Никољдан на затвореном дијелу форума.

Мислим да ће се показати да у том крају, између Мањаче и Козаре, постоји јака херцеговачка струја. Ево прошли пут смо добили Поповића из Бистрице који је Мириловић. Такође велики род у том крају, има их у више села, са славом Јовањдан.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Rimidalv мај 31, 2017, 02:18:34 поподне
Имаћу и ја једног кандидата за септембарско тестирање.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius мај 31, 2017, 02:22:59 поподне
Био сам веома близу да узмем узорак од још једног кандидата из тог краја, веома познато презиме и велики род, и строго сконцентрисано у том подручју, али нисмо се успјели организовати. Постоји чак резултат на 23andMe - I2a, вјероватно I2-PH908. Скоро сам сигуран да су поријеклом из Херцеговине.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша мај 31, 2017, 04:46:41 поподне
Тестирани са простора Крајине:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Осим тестираних из западно-крајишких области, убачени су и они из Источне Славоније и Барање. У принципу, сви Срби из Хрватске + Босанска Крајина.

Одрађено за I2a Dinaric и R1a. Уколико има неких пропуста, јавите да исправимо.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: barbarylion мај 31, 2017, 07:15:51 поподне
Mislim da fali Borojević R1a Banija, tamo na temi "krajiski Srbi " je upisan a ovde ga nema:) Inace svaka cast za tabelu  :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша мај 31, 2017, 08:16:55 поподне
Mislim da fali Borojević R1a Banija, tamo na temi "krajiski Srbi " je upisan a ovde ga nema:) Inace svaka cast za tabelu  :)

Хвала. Боројевић није из Српског днк пројекта. Тај резултат је са 23andMe, а и не постоји потврда да је са Баније. Због непоузданости и евентуалне повреде приватности, нећемо убацивати те резултате приликом оваквих истраживања.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад мај 31, 2017, 08:31:40 поподне
Тестирани са простора Крајине:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Осим тестираних из западно-крајишких области, убачени су и они из Источне Славоније и Барање. У принципу, сви Срби из Хрватске + Босанска Крајина.

Одрађено за I2a Dinaric и R1a. Уколико има неких пропуста, јавите да исправимо.
Заборавио си у северну Далмацију да ставиш Лукића из Трибања Шибуљине I2-PH908   www.poreklo.rs/2012/02/22/lukić/ (http://www.poreklo.rs/2012/02/22/lukić/)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 02, 2017, 12:08:35 поподне
Драгаш, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-M458. Једино доста блиско поклапање има са Џодановићем из Славоније, разликују се на само 1 од 18 маркера. Драгаши су по предању на подручје Дрвара дошли из Стрмице код Книна у Северној Далмацији (гранично подручје Хрватске и БиХ).

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 02, 2017, 12:13:21 поподне
Бундало, Јовањдан, Побрђани, Костајница

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотиповима Сакана, Шкундрића, Радовића, Штрбца, Јовановића и Шаљића. По предању су даљим пореклом из Чисте Мале у Далмацији.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 02, 2017, 12:28:47 поподне
Шашић, Мратиндан, Бјелај, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, једини са којим би се можда могла успоставити нека даља веза је Момчиловић из Дешилова (општи род А), са којим се разликује на 5 од 23 маркера. Шашићи су по предању пореклом са Косова и Метохије, а у Лици су се населили у крај око Срба, Днопоља и Доњег Лапца. Били су граничари до укидања Војне крајине, а након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине део Шашића је прешао у Бјелај и Врточе.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 02, 2017, 12:44:31 поподне
Бундало, Јовањдан, Побрђани, Костајница

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотиповима Сакана, Шкундрића, Радовића, Штрбца, Јовановића и Шаљића. По предању су даљим пореклом из Чисте Мале у Далмацији.

Стигли Крајишници! Бундале су, према литератури, огранак Богуновића. Требали би бити у некој вези са Мазалицама, али очито нису повезани по мушкој линији, с обзиром да су ови I2-PH908.

Иначе већ имамо Шкундриће/Богуновиће N2, па овај резултат не чуди толико, тј. показује да ипак има неких подродова у оквиру племена Богуновића.

Од ових Бундала је родом и један од крајишких вођа Босанско-херцеговачког устанка, Тривун Бундало
https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/istorijske-licnosti/195-vojvoda-trivun-bundalo
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/21/Srpski_vojvoda_Truvun-Trivo_Bundalo.jpg/330px-Srpski_vojvoda_Truvun-Trivo_Bundalo.jpg)

Шашић, Мратиндан, Бјелај, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, једини са којим би се можда могла успоставити нека даља веза је Момчиловић из Дешилова (општи род А), са којим се разликује на 5 од 23 маркера. Шашићи су по предању пореклом са Косова и Метохије, а у Лици су се населили у крај око Срба, Днопоља и Доњег Лапца. Били су граничари до укидања Војне крајине, а након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине део Шашића је прешао у Бјелај и Врточе.

Важан резултат, пре свега за Крајишнике који славе Св. Стефана Дечанског, односно Мратиндан. Карановић је за ову групу родова изнео претпоставку о херцеговачком пореклу (околина Корјенића).

У ову групу спадају: Агбабе, Шаше (Шашићи), Калембери, Ковачевићи, Кобићи. Једно су са њима Раце, Галогаже и Турудије из ове области.

Помислио сам да би, због сличности маркера, могли бити повезани са "крајишким Васојевићима", који потенцијалне рођаке имају и на простору источне Херцегоивне.

Изгледа да међу овим родом има неколико певача. Не знам да ли је певач Жељко од њих, али би Владо Калембер свакако могао бити. :)
(http://i3.ytimg.com/vi/refVTbXP94k/mqdefault.jpg)

Драгаш, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-M458. Једино доста блиско поклапање има са Џодановићем из Славоније, разликују се на само 1 од 18 маркера. Драгаши су по предању на подручје Дрвара дошли из Стрмице код Книна у Северној Далмацији (гранично подручје Хрватске и БиХ).

Три Крајишника, три очекивана резултата. Све се наставља по старом када је Крајина у питању, N2, E-V13, R1a-M458...
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 12:02:09 пре подне
Пепић, Ђурђевдан, Бихаћ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. С обзиром на пуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Паројчићем из Црног Луга код Босанског Грахова и географску блискост, сврстан је у исти род са Паројчићем. Иначе, ни Паројчић ни Пепић нису далеко од рода Љешњана, Пепић се на пример од 23 упоредива маркера разликује на 3 са Вуковићем из Роваца и Глишићем из Брђана код Горњег Милановца, међутим иако се сасвим лепо уклапају у род Љешњана, због крсних слава као и због недостатка конкретног предања које би их повезало са Љешњанима, нека остану барем за сада у посебном роду. Оно што на неки начин издваја Пепића и Паројчића од припадника рода Љешњана јесте вредност 17 на DYS19.

Иначе тестирани наводи да су у Бихаћ досељени из места Драгорај у близини планине Мањаче (општина Рибник), а да су по даљем пореклу из Црне Горе.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 12:46:55 пре подне
Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 12:55:11 пре подне
Пашалић, Ђурђевдан, Челинац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако има вредност 21 на 448 као и припадници рода Мириловића, по другим вредностима им се не чини близак. Поред специфичне вредности 21 на 448, од специфичнијих вредности се издваја и вредност 11 на GATAH4. Нема претерано блиских поклапања.

Тестирани није навео ништа детаљније о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 01:05:22 пре подне
Томаш, Игњатијевдан, Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака. Назив рода се највероватније може променити у род Малешеваца, јер има индиција у необјављеним истраживањима да род Малешеваца припада претежно овој хаплогрупи.

Томаш је по хаплотипу најближи Ћустићу из Осиње код Дервенте (1 разлика на упоредивих 18) који му је уједно и географски доста близак.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 01:19:24 пре подне
Пиљагић, Јовањдан, Поткозарје, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип на пројекту му је Тесла из Радуча са којим разликује на 3. маркера од упоредивих 17. Међутим, иако на малом броју маркера имају већ неколико маркера разлике, деле и неке заједничке карактеристичне вредности попут 437 = 16 и GATAH4 = 11, тако да би веза могла постојати. Исте карактеристичне вредности поседује и Кривокућа из Ивањице који слави такође Јовањдан као и Пиљагић.

Пре неког времена сам писао о томе како у истраживању  404. за Црну Гору постоји хаплотип који има 437 = 16 и GATAH4 = 11, тако да би тај хаплотип тј. братство/породица могао бити "исходиште" ових фамилија. Било би занимљиво видети о којој породици/братству се тачно ради.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 03, 2017, 07:28:54 пре подне
Пепић, Ђурђевдан, Бихаћ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. С обзиром на пуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Паројчићем из Црног Луга код Босанског Грахова и географску блискост, сврстан је у исти род са Паројчићем. Иначе, ни Паројчић ни Пепић нису далеко од рода Љешњана, Пепић се на пример од 23 упоредива маркера разликује на 3 са Вуковићем из Роваца и Глишићем из Брђана код Горњег Милановца, међутим иако се сасвим лепо уклапају у род Љешњана, због крсних слава као и због недостатка конкретног предања које би их повезало са Љешњанима, нека остану барем за сада у посебном роду. Оно што на неки начин издваја Пепића и Паројчића од припадника рода Љешњана јесте вредност 17 на DYS19.

Иначе тестирани наводи да су у Бихаћ досељени из места Драгорај у близини планине Мањаче (општина Рибник), а да су по даљем пореклу из Црне Горе.

Крајишким Пепићима су још сродни Крљићи, Гајићи, Михајловићи, Драгорајци и Стојићи. Мисли се да су некако повезани и са Скуларима, односно Змијанцима. Карановић их нпр. убрајаа у староседеоце у том крају. Иако је ово први I2-CTS10228 род из ове групе (старинци), због потенцијалне везе са хаплотиповима из Црне Горе, али и предања Паројчића/Пепића, лако и они могу бити пореклом са ширег простора Херцеговине.
 

Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

Према Милану Карановићу (Саничка жупа у Босанској крајини), у самој Српској Саници забележени су Вранковићи са крсном славом Ђурђевдан, досељени "прије Окупуације" (прије 1878) из Стрмице код Книна. Не знам да ли је временом прешло презиме из Вранковић у Бранковић или је тестирани даљом старином из неког суседног села.

У истој области има Бранковића са славом Ђурђевдан који су старином из Бјелајског поља (помиње се село Капљув и старије презиме Мирковић, као и то да су приведени "на материнство" у Грубише које исто славе Ђурђевдан и које су старином од Унца). Занимљиво је да су ти Бранковићи присутни у селима до Санице, Биљанима, Пиштеници и Присјеци.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 03, 2017, 01:20:26 поподне
Арнаут, Никољдан, Губер, Ливно

Припада хаплогрупи N-P189.2. Најближи су му тестирани из општег рода, са већином се разликује на 2-4 маркера. Поседује две вредности које праве разлику у односу на модални хаплотип, и у односу на све припаднике ове гране, DYS549=13 (код свих осталих осим Малешевића је 12) и DYS635=22 (код свих осталих је 21).
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 01:24:51 поподне
Арнаут, Никољдан, Губер, Ливно

Припада хаплогрупи N-P189.2. Најближи су му тестирани из општег рода, са већином се разликује на 2-4 маркера. Поседује две вредности које праве разлику у односу на модални хаплотип, и у односу на све припаднике ове гране, DYS549=13 (код свих осталих осим Малешевића је 12) и DYS635=22 (код свих осталих је 21).

Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

АРНАУТИ – Није познат разлог промјене њиховог презимена. Прије су се презивали Михаљица. Једна фамилија Михаљица из Чапразлија доселила је у Губер. У Губер долазе за вријеме турске владавине, на посјед бега Арнаутовића родом из Травника. Могло би се рећи, да су презиме добили по основу рада на овом имању. Старином су из Црне Горе, тамо су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

А што се тиче Михаљица:

МИХАЉИЦЕ – Доселили су из Косора код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

http://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Занимљиво је то да у Бањанима где се налази исходиште ове хаплогрупе постоји презиме Миљанић, међутим ти Миљанићи би требали да су пореклом из Озринића и не би требало да су N-P189.2.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 03, 2017, 01:26:42 поподне
Арнаути из Косора код Врлике су R1a, али они славе Аранђеловдан.  www.poreklo.rs/2012/02/10/arnaut (http://www.poreklo.rs/2012/02/10/arnaut)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 03, 2017, 01:39:51 поподне
Новаковић, Стевањдан, Крупа на Врбасу

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани Крајишници из рода А, Медић (1/18), Ђапа (1/17), Демоња (1/15) и Грубор (4/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Amicus јун 03, 2017, 01:43:13 поподне
Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

У Скупштини Републике Српске имамо народног посланика Михајлицу, с тим да га медији често крсте и као Михаљицу, Михајилицу. Народни посланик је родом из Босанског Новог. Истина, они славе Светог великомученика Пантелејмона, па можда и немају везе с овима. Нешто сам мислио да су и они Никољштаци!
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 03, 2017, 01:57:55 поподне
Вулић, Никољдан, Стратинска, Бања Лука

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћеркетом из Кадињана код Лакташа, разликују се на само 2 од 23 маркера. Осим што су географски релативно блиски, и што се слава поклапа (иако је у питању Никољдан), деле и прилично ниску вредност DYS635=20, па мислим да нема сумње да су у блиском сродству. По породичном предању постоје две верзије о даљем пореклу, прва је да су из источне Херцеговине, а друга да су из околине Андријевице или Берана. Било би добро када би неко од наших крајишких експерата рекао нешто више о Вулићима (а и о Ћеркетама).
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 03, 2017, 01:58:14 поподне
Арнаути из Губера у Ливањском пољу имају предање да су пореклом од породице Михаљица из истог краја, тј. од Михаљица из Сајковића.

АРНАУТИ – Није познат разлог промјене њиховог презимена. Прије су се презивали Михаљица. Једна фамилија Михаљица из Чапразлија доселила је у Губер. У Губер долазе за вријеме турске владавине, на посјед бега Арнаутовића родом из Травника. Могло би се рећи, да су презиме добили по основу рада на овом имању. Старином су из Црне Горе, тамо су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

А што се тиче Михаљица:

МИХАЉИЦЕ – Доселили су из Косора код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

http://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Занимљиво је то да у Бањанима где се налази исходиште ове хаплогрупе постоји презиме Миљанић, међутим ти Миљанићи би требали да су пореклом из Озринића и не би требало да су N-P189.2.

Ово може значити да су и крајишки Арнаути разнородни. Додуше славе се не поклапају, али постоји ово предање о пореклу из Косора.

Иначе у том крају (Гламоч и околина) имамо већ неколико N2, Малешевић, па Зубић и Драгољевић са 23andMe, није далеко ни Хрват Матић. Сада видимо ту и Арнауте.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:00:12 поподне
Ово може значити да су и крајишки Арнаути разнородни. Додуше славе се не поклапају, али постоји ово предање о пореклу из Косора.

Иначе у том крају (Гламоч и околина) имамо већ неколико N2, Малешевић, па Зубић и Драгољевић са 23andMe, није далеко ни Хрват Матић. Сада видимо ту и Арнауте.

Презиме Арнаут код ових из Губера касније настаје него код ових из Косора код Врлике, тако да је јасно да немају никакве везе једни са другима.

Једино што је занимљиво је то што су и губерски Арнаути по даљем пореклу из Косора код Врлике.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 03, 2017, 02:01:10 поподне
Презиме Арнаут код ових из Губера касније настаје него код ових из Косора код Врлике, тако да је јасно да немају никакве везе једни са другима.

Једино што је занимљиво је то што су и губерски Арнаути по даљем пореклу из Косора код Врлике.

"Само" то. :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 03, 2017, 02:07:28 поподне
"Само" то. :)
Арнаути из Губера имају предање да су пореклом из Косора, а имају различиту хаплогрупу од Арнаута из Врлике.  Мора да је дошло до неке преваре.   ;D     Само ко су прави Арнаути!?  ::)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:08:54 поподне
Арнаути из Губера имају предање да су пореклом из Косора, а имају различиту хаплогрупу од Арнаута из Врлике.  Мора да је дошло до неке преваре.   ;D     Само ко су прави Арнаути!?  ::)

Аух човече, немају Арнаути из Губера такво предање, Арнаути из Губера имају предање да су огранак породице Михаљица из Сајковића.

А Михаљице имају предање да су старином из Косора.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 03, 2017, 02:12:24 поподне
Аух човече, немају Арнаути из Губера такво предање, Арнаути из Губера имају предање да су огранак породице Михаљица из Сајковића.

А Михаљице имају предање да су старином из Косора.
Без обзира, то је и даље веза, а хаплогрупе су различите.   
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 03, 2017, 02:12:29 поподне
Јазић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту. Није оставио детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:16:02 поподне
Без обзира, то је и даље веза, а хаплогрупе су различите.

Како може бити веза када презиме Арнаут код одсељених Михаљица настаје доста касније, чак је и наведен разлог како настаје?

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 03, 2017, 02:25:30 поподне
Како може бити веза када презиме Арнаут код одсељених Михаљица настаје доста касније, чак је и наведен разлог како настаје?
Арнаути из Губера имају предање да су огранак Михаљица из Сајковића, а ови имају предање да су старином из Косора, а у Косору сасвим случајно постоји презиме Арнаут, а Арнаути из Косора генетски нису повезани са Арнаутима из Губера који су заправо од Михаљица из Сајковића, а ови су оргинално из Косора. ;D
Легенде и предања су једно а чињеница друго. Превелика случајност је да у Губеру спонтано настане презиме Арнаут, а да су они заправо старином из Косора где има Арнаута са којима нису повезани, већ су док су живели у Косору носили друго презиме.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:29:46 поподне
Арнаути из Губера имају предање да су огранак Михаљица из Сајковића, а ови имају предање да су старином из Косора, а у Косору сасвим случајно постоји презиме Арнаут, а Арнаути из Косора генетски нису повезани са Арнаутима из Губера који су заправо од Михаљица из Сајковића, а ови су оргинално из Косора.   ;D
Легенде и предања су једно а чињеница друго.  Превелика случајност је да у Губеру спонтано настане презиме Арнаут, а да су они заправо старином из Косора где има Арнаута са којима нису повезани, већ су док су живели у Косору носили друго презиме.

Нити славе исту славу, нити су генетски повезани.

Ти си очигледно овде дошао да тролујеш због тога што ти је много, много досадно.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 03, 2017, 02:38:40 поподне
Нити славе исту славу, нити су генетски повезани.

Ти си очигледно овде дошао да тролујеш због тога што ти је много, много досадно.
Не тролујем, само покушавам да допринесем да се колико толико размрси то да ли постоји или не постоји нека веза између Арнаута из Косора и Арнаута из Губера.

Зашто сам се ухватио за њих?  Зато што случајно имам порекло из тих крајева, па ме највише занимају родови из тих крајева.
   
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 03, 2017, 02:48:47 поподне
Свака част Крајишници и хвала Срђану и екипи која је омогућила ово тестирање! Наставиће се, надам се. ;)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:57:31 поподне
Не тролујем, само покушавам да допринесем да се колико толико размрси то да ли постоји или не постоји нека веза између Арнаута из Косора и Арнаута из Губера.

Па не доприносиш већ управо "мрсиш" ситуацију, и то беспотребно.

Но, пиши шта ти је воља, ја се на тему о даљем пореклу Арнаута из Губера више оглашавати нећу.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 03, 2017, 02:57:45 поподне
Свака част Крајишници и хвала Срђану и екипи која је омогућила ово тестирање! Наставиће се, надам се. ;)

Придружујем се честиткама.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јун 03, 2017, 03:00:31 поподне
Придружујем се честиткама.

И ја! Све похвале за овај подухват.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Amicus јун 03, 2017, 03:21:34 поподне
Јазић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Можда би могли бити горњерашенички (https://sr.wikipedia.org/wiki/Горња_Рашеница) Јазићи, које помиње Кашић у својој књизи Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (1988):

(https://books.google.rs/books/content?id=06EMAAAAIAAJ&hl=sr&pg=PA112&img=1&pgis=1&dq=%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0+%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&sig=ACfU3U1BwE81eRLTVv-CQvZtkjuPolPdtA&edge=0)

(https://books.google.rs/books/content?id=06EMAAAAIAAJ&hl=sr&pg=PA112&img=1&pgis=1&dq=%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U2N09DR7O52pUnbNA-VajgssP9Few&edge=0)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 03, 2017, 09:43:59 поподне
Можда би могли бити горњерашенички (https://sr.wikipedia.org/wiki/Горња_Рашеница) Јазићи, које помиње Кашић у својој књизи Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (1988):

Тестирани Јазић је поријеклом из Доњих Петровића код Босанске Крупе, а даље поријекло је из Личких Дољана се поклапа са Миланом Карановићем "Поуње у Босанској Крајини".
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 03, 2017, 09:49:49 поподне
Томаш, Игњатијевдан, Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака.

Веома значајан резултат за подручје Српца, Прњавора, Челинца и околних општина. Доказ да честа слава Игњатија у овом и ширем подручју има везе са херцеговачким Малешевцима и миграцијом с краја 15. вијека из Билеће у ово подручје. Имамо и неколико тестираних који упадају у род билећких Шаренаца.

Мислим да и тестирани Пашалић има везе са неким херцеговачким родом, који има неку даљу везу с Мирилиовићима. То би објаснило и другачију славу Ђурђевдан, а која је честа у Херцеговини.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 03, 2017, 09:56:59 поподне
Новаковић, Стевањдан, Крупа на Врбасу

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани Крајишници из рода А, Медић (1/18), Ђапа (1/17), Демоња (1/15) и Грубор (4/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Мало изгледа чудан резултат, али ево која је прича: чукунђед тестираног је дошао у Крупу на Врбасу однекуд, и никоме није хтио за живота рећи одакле. Призетио се код породице Бојанић, а која према шематизму из 1882. године (Рекавице) слави Св.Стефана, те је вјероватно од њих узео и славу. У читавом бањалучком протопрезвитеријату 1882. године није постојала породица Новаковић да је славила Св.Стефана.

Очигледно је да је предак по мушкој линији промијенио славу (ранија вјероватно Ђурђевдан), могуће и презиме.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 03, 2017, 10:18:37 поподне
Вулић, Никољдан, Стратинска, Бања Лука

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћеркетом из Кадињана код Лакташа, разликују се на само 2 од 23 маркера. Осим што су географски релативно блиски, и што се слава поклапа (иако је у питању Никољдан), деле и прилично ниску вредност DYS635=20, па мислим да нема сумње да су у блиском сродству. По породичном предању постоје две верзије о даљем пореклу, прва је да су из источне Херцеговине, а друга да су из околине Андријевице или Берана. Било би добро када би неко од наших крајишких експерата рекао нешто више о Вулићима (а и о Ћеркетама).

Тестирани имају различита предања.

Вулић каже да му је чукунђед дошао из Струјића, Попово поље, у Стратинску. Они тамо Вулићи славе Никољдан. Зна и његово име - Тешо. Немамо тестираног Вулића из Струјића, па ова верзија предања није искључена. Предање везано за Андријевицу и Беране је настало увидом у податак да постоје Вулићи у Васојевићима, што не мора да значи и сродство/поријекло. Данас је информација од једног рођака да је даље поријекло (од Струјића) - Даниловград, што није искључено, с обзиром да се тамо већ улази у Е-V13 зону. Ћеркета има неко предање "од Колашина", тако да мислим да је то подручје источне Црне Горе исходишна тачка за ове двије породице. Никољдан јесте честа слава, али је заступљена у источној Црној Гори, тако да је могуће да се очувала код обе породице.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 03, 2017, 10:20:57 поподне
Веома значајан резултат за подручје Српца, Прњавора, Челинца и околних општина. Доказ да честа слава Игњатија у овом и ширем подручју има везе са херцеговачким Малешевцима и миграцијом с краја 15. вијека из Билеће у ово подручје. Имамо и неколико тестираних који упадају у род билећких Шаренаца.

Мислим да и тестирани Пашалић има везе са неким херцеговачким родом, који има неку даљу везу с Мирилиовићима. То би објаснило и другачију славу Ђурђевдан, а која је честа у Херцеговини.

Другим речима, све Ерцеговци. :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 03, 2017, 10:24:36 поподне
Свака част Крајишници и хвала Срђану и екипи која је омогућила ово тестирање! Наставиће се, надам се. ;)

Хвала, Небојша, и теби и осталима, на великој помоћи код расвјетљавања крајишке генетике. Морам рећи да постоји интересовање довољно за још један "пакет" од 10-ак Крајишника, што би могло бити реализовано прије годишњих одмора. У сваком случају, у септембру ћемо дати све од себе. Имам договоре и за неке телевизијске емисије. Потребно је само више промоције и добре организације, и мањак тестираних из Крајине може бити брзо надокнађен.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Rimidalv јун 04, 2017, 12:19:47 пре подне
Томаш, Игњатијевдан, Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака. Назив рода се највероватније може променити у род Малешеваца, јер има индиција у необјављеним истраживањима да род Малешеваца припада претежно овој хаплогрупи.

Томаш је по хаплотипу најближи Ћустићу из Осиње код Модриче (1 разлика на упоредивих 18) који му је уједно и географски доста близак.

Јел се зна нешто о даљем пореклу?
Томаша има у Лици са славом Аранђеловдан.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 04, 2017, 12:24:23 пре подне
Јел се зна нешто о даљем пореклу?
Томаша има у Лици са славом Аранђеловдан.

Није оставио податке о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 04, 2017, 08:29:12 пре подне
Јел се зна нешто о даљем пореклу?
Томаша има у Лици са славом Аранђеловдан.

Има Томаша и да славе Никољдан, чак и у Прњавору. Али овдје имамо резултат који потврђује директну везу са Малешевцима, тј. Херцеговином, конкретно Билећом, а за шта постоје историјски извори. Слава томе иде у прилог. Ово подручје је давно насељено Србима (већином из Херцеговине), предања се изгубила у тих 550 година, а нема пописа и литературе да нешто закључимо без ДНК теста.

Томаш је лично име, и могуће да су Томаши који славе различите славе независно добијали презиме једни од других. Преци овог Томаша минимално 550 година нису мијењао славу, а очигледно ни ипсилон хромозом, на чему му ја честитам.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: vojislav.ananic јун 04, 2017, 10:42:40 пре подне
О Томашима из села Вребац и времену њиховог досељења, већ смо писали. Славе Аранђеловдан.

http://www.poreklo.rs/2012/08/21/poreklo-prezimena-selo-vrebac-gospi%C4%87-lika/

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: vojinenad јун 04, 2017, 02:59:20 поподне
Занимљиво је то да у Бањанима где се налази исходиште ове хаплогрупе постоји презиме Миљанић, међутим ти Миљанићи би требали да су пореклом из Озринића и не би требало да су N-P189.2.
Питање је да ли је предање Миљанића у Бањанима тачно, а постоји могућност и да је само делимично тачно. Нешто слично смо имали са нпр. Караџићима односно Петијевићима. Тек кад будемо добили хаплотип неког од Миљанића, а било би веома пожељно да се тестира барем два или три Миљанића због тога што је ово једно од већих братстава у ЦГ, моћи ћемо да дамо неки закључак.
Права је штета што још увек немамо у табели СДНК пројекта хаплотипове оних највећих братстава из ЦГ као што су нпр. Мартиновићи из Бајица или Вукчевићи из Љешанске нахије, али ми је такође чудно и то да се до сада још увек није појавио неко од братства Ивановић из Куча, Меденица из Мораче, гране Мијомановић из Васојевића, и сл. иако за ова братства већ знамо хаплогрупе којима би требали да припадају на основу резултата сродних братства. 
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ZILE јун 04, 2017, 04:59:04 поподне
Томаш, Игњатијевдан, Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака. Назив рода се највероватније може променити у род Малешеваца, јер има индиција у необјављеним истраживањима да род Малешеваца припада претежно овој хаплогрупи.

Томаш је по хаплотипу најближи Ћустићу из Осиње код Модриче (1 разлика на упоредивих 18) који му је уједно и географски доста близак.

Осиња није код Модриче, већ у Општини Дервента, а уједно и гранично село са Штрпцима. Жиле. 8) 8)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 04, 2017, 06:02:03 поподне
Веома значајан резултат за подручје Српца, Прњавора, Челинца и околних општина. Доказ да честа слава Игњатија у овом и ширем подручју има везе са херцеговачким Малешевцима и миграцијом с краја 15. вијека из Билеће у ово подручје. Имамо и неколико тестираних који упадају у род билећких Шаренаца.

Интересантно да ове славе нема превише у западним деловима Крајине. Исто се може рећи за Лазаревдан, који славе "Шаренци". Обе славе се чешће јављају у овим и још источнијим областима, па делује да су се ове две херцеговачке струје (Запад Крајине и источнији крајеви РС) донекле разликовале.

Нпр., у Поуњу су ову славу почетком 20. века славили само Мандићи (2 куће), Шумоње (1 кућа) и Скорупани (1 кућа).

Данас можемо и помоћу генетике да сагледамо те миграције. У Крајини вероватно има и староседелачке струје из средње/западне Босне, а присутна је и јака старохерцеговачка струја, док на истоку главнину чине досељеници из источне Херцеговине.

Св. Игњатија славе и неке крајишке породице G2a-L497.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 04, 2017, 08:32:48 поподне
Исто се може рећи за Лазаревдан, који славе "Шаренци".

Овоме додати и Јелића из Кремне и Гаврића из Јошавке, који и поред тога што не славе Лазаревдан, већ Марковдан, упадају у род билећких Шаренаца.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 04, 2017, 10:07:18 поподне
Овоме додати и Јелића из Кремне и Гаврића из Јошавке, који и поред тога што не славе Лазаревдан, већ Марковдан, упадају у род билећких Шаренаца.

Што се тиче Јелића и Гаврића, њих двојица би можда по вредностима маркера пре могли бити ближи једном другом роду из Херцеговине (подаци нису јавни), него Шаренцима.

Но, и Јелићи и Гаврићи свакако имају везе са источном/старом Херцеговином:

Симићи су племе чија је постојбина у Црној Гори око Никшића у Великом Црљењу, Каленићима и Томанима, од њих су Симићи (Радомировићи) Једни су одселили у Шумадијски Колубару, бајну башту, а Нешковићи су потомци домазета Симића у Црној гори. Још у 16. вијеку из Билећких рудина у Г. Јошавку су дошла браћа Симо и раде од којих су данашњи Симићи и Радићи у том селу.

Стојан Симић (1918) из села Јошавке прича да је његова мајка Јованка кћи Пеје Спасојевића и да се 1898. Године удала за његовог оца Николу у Јошавку. Пејо је имао два јахаћа коња. Један је служио за обилазак имања , обилазак посленика и посјете људима. А други за одласке у сватове и велике црквене зборове и друге свечаности. Тог коња су на поток на воду морала водити по два момка тако је био асијаст и немиран. У то вријеме био је обичај да се богати домаћини на великим зборовима, нарочто када се мало попије, кесају. Кесање је било надметање у томе ко има више дуката при себи. Доста дуката и добрих јахаћи коња био је циљ коме су тежили људи тога времана.

Симићи имају станиште у Херцеговини у Житомислићима, а доселили су се из села Пријесци Дубраве. Било их је у Љутом Долу (Широки Бријег) али су изумрли. Од њих потичу католици Дамјановићи у Љутом Долу. Славили су Никољдан. Има их у околини Мостара.

Симићи, су бјежећи од Турака из Херцеговине доселили у Јошавку, на данашњу Радића косу између ријека Јошавке и Прлишнице, доселила су три брата: Симо, Гавре и Раде. Када се породица проширила и почела дијелити Симо је одселио на Јелића брдо код Рајилића гдје је сазнао да је једна породица Јелића помрла од куге осим једне жене и човјека који су преселили у Бранешце. Зато се он преселио на други бријег гдје је основао породицу Симића. Гавро је прешао преко Прлишнице и основао породицу Гаврића, а брдо се данас зове Гаврића брдо. Раде је, као најмлађи, остао на старом кућишту и основао породицу Радића. Садашњи Симићи, Гаврићи и Радићи славе Марковдан. Симићи су своје презиме донијели из Херцеговине а не добили по Сими како се сматра.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ZILE јун 05, 2017, 04:23:09 поподне
Јел се зна нешто о даљем пореклу?
Томаша има у Лици са славом Аранђеловдан.
  Не да су Ћустић и Томаш географски близу, већ су то два суседна села. Грешка је да је Осиња код Модриче. Осиња је гранично село општине Дервента, као и Штрпци из прнјаворске Општине.
Жиле.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 05, 2017, 04:26:13 поподне
  Не да су Ћустић и Томаш географски близу, већ су то два суседна села. Грешка је да је Осиња код Модриче. Осиња је гранично село општине Дервента, као и Штрпци из прнјаворске Општине.
Жиле.

Исправљено је, хвала на корекцији.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 07, 2017, 05:57:38 поподне
Као што рекох, овде сакупљам све тестиране са подручја Крајине из днк пројекта:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Тренутно су убачени само тестирани I2a и R1a. Занимљиво је да, иако I2a доминира вероватно убедљиво, однос између I2-PH908 и I2-CTS10228 износи малтене 50-50%. Мислим да се такав случај ретко среће у осталим српским крајевима. Углавном доминира I2-PH908. Додуше и на једном анонимном истраживању у Крајини доминира ова подграна, док је I2-CTS10228 слабо заступљена.

Ово је са друге стране пресек на основу свих доступних резултата, па се не може игнорисати. Видећемо да ли ће се и колико ситуација изменити. И ако не, шта је разлог оваквог односа унутар I2a Dinaric.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 09, 2017, 03:03:06 поподне
Тренутно су убачени само тестирани I2a и R1a. Занимљиво је да, иако I2a доминира вероватно убедљиво, однос између I2-PH908 и I2-CTS10228 износи малтене 50-50%. Мислим да се такав случај ретко среће у осталим српским крајевима. Углавном доминира I2-PH908. Додуше и на једном анонимном истраживању у Крајини доминира ова подграна, док је I2-CTS10228 слабо заступљена.

Убачени су и тестирани E1b, односно J2b:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=35192839

Не знам колико је ово реално стање, али је узорак већ сада добар иако су обрађене само четири хаплогрупе (178 тестираних). Осим што су I2-PH908 и I2-CTS10228 малтене изједначене (иако је однос 3:1 иначе), приметно је и код R1a слично стање. У осталим српским крајевима Z280 је углавном 2x заступљенија.

Слична је ситуација са E1b и J2b (по 29 тестираних). У другим крајевима E1b је углавном 3x јача од J2b.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 12, 2017, 07:58:26 поподне
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Завршио сам са убацивањем Крајишника. Сада се могу правити пресеци по областима (ко има воље) :)

Главна разлика у односу на онај пресек за Србе из Србије, који је направио наш Одисеј, јесте повишен проценат J2b, N2 и J1 код "западних" Срба. Чини се на рачун E-V13, R1b и G2a.

Интересантно је да тренутно код Срба из Хрватске 3. место заузима J2b (M205), одмах иза R1a. Узорак износи нешто више од 150 тестираних. Нисам правио конкретно статистику, али чини ми се да ова хг износи око 12%, затим следи I1, па тек онда E1b. Додуше мала је разлика између J2b, I1 и E1b, па су могуће и промене на 3. месту.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: роквић јун 12, 2017, 10:31:16 поподне
Још се нисам тестирао.  :(
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 13, 2017, 08:12:46 пре подне
Још се нисам тестирао.  :(

Сад иде ових дана узорак Добријевића, а имамо већ Трнинића и Миљевића. Још само ти фалиш, али у септембру ћемо, ако Бог да, комплетирати ваш R1b U152 род :-)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: роквић јун 13, 2017, 08:25:42 поподне
Сад иде ових дана узорак Добријевића, а имамо већ Трнинића и Миљевића. Још само ти фалиш, али у септембру ћемо, ако Бог да, комплетирати ваш R1b U152 род :-)

Ја брате, па откуда ја R1b U152, мислим немам ништа против, уствари немам појма, ал откуд претпоставка да ту спадам?
 8)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 13, 2017, 08:57:03 поподне
Ја брате, па откуда ја R1b U152, мислим немам ништа против, уствари немам појма, ал откуд претпоставка да ту спадам?
 8)

То би требао бити исти род, Трнинић-Роквић-Миљевић, даље повезани са Добријевићима. Да ли и Ваши Роквићи славе Св. Стевана?

Већ имамо у днк пројекту резултате Трнинића и Миљевића (обојица R1b-U152), као и резултат Добријевића са 23andMe, такође R1b-U152.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: роквић јун 13, 2017, 11:49:39 поподне
Да ли и Ваши Роквићи славе Св. Стевана?

Не, друга је слава, а Роквић није наше презиме већ породични надимак зато сам га и ставио у своје корисничко име.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 14, 2017, 07:58:34 пре подне
Већ имамо у днк пројекту резултате Трнинића и Миљевића (обојица R1b-U152), као и резултат Добријевића са 23andMe, такође R1b-U152.

Имамо и СНП резултат за Добријевића R1b U152, на основу чега смо и сврстали Миљевића и Трнинића у ову итало-келтску R1b. Карактеристична вриједност 10-14 на 385 а-б је уносила пометњу. Сад ћемо видјети да ли Добријевић има СТР резултате којима је повезан са Миљевићем и Трнинићем, као и са двојицом тестираних Херцеговаца из затвореног дијела форума.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: роквић јун 17, 2017, 11:58:29 пре подне
Јел "Крајишки" ДНК подухват почео? О чему се конкретно ради? Тестирају се људи поријеклом са тих подручја са попустом или бесплатно, у Бања Луци или Београду?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јун 17, 2017, 06:05:59 поподне
Захваљујучи уложеном труду Sergius-а имамо потврђене N2 Узелце из Рашиновца код Б. Петровца.

Петар Рађеновић у књизи 'Бјелајско Поље и Бравско' каже да су се Узелци ту населили из Метка 1879. г. и да славе Никољдан.

Sergiusе хвала још једном!
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 17, 2017, 10:40:43 поподне
Sergiusе хвала још једном!

Узи, хвала теби што улажеш велики труд да расвијетлиш N-P189.2 највећу мистерију генетичке генеалогије, а која је моја хг по мајчиној линији, и једнако је сматрам својом као и I2-PH908.

Кад смо код Крајишког ДНК подухвата, тему је отворио Број 1, за све тестиране из Крајине. Међу мојим пријатељима и познаницима има доста заинтересованих, па повремено шаљем по неколико узорака, а вјерујем да ћемо покренути и неки пројекат који ће обухватити више тестираних из различитих општина.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergio јун 17, 2017, 10:42:55 поподне
Међу мојим пријатељима и познаницима има доста заинтересованих, па повремено шаљем по неколико узорака, а вјерујем да ћемо покренути и неки пројекат који ће обухватити више тестираних из различитих општина.

За похвалу. :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: НиколаВук јун 17, 2017, 10:46:36 поподне
Узи, хвала теби што улажеш велики труд да расвијетлиш N-P189.2 највећу мистерију генетичке генеалогије, а која је моја хг по мајчиној линији, и једнако је сматрам својом као и I2-PH908.

Потпуно исто стање и код мене, очева линија PH908, мајчина N2-P189.2.  ;)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јун 17, 2017, 11:18:08 поподне
Узи, хвала теби што улажеш велики труд да расвијетлиш N-P189.2 највећу мистерију генетичке генеалогије, а која је моја хг по мајчиној линији, и једнако је сматрам својом као и I2-PH908.


Захваљујем на лепим речима! Има још неколицина људи са овог форума који улажу велики труд у разоткривању N-P189.2. Прави је тимски рад, и ако ће се игде расвијетлити N-P189.2, онда верујем да ће се то десити баш на овом форуму.   :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ДушанВучко јун 18, 2017, 12:04:13 пре подне
Није штос,хоћу и ја мало N :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 18, 2017, 12:14:43 пре подне
Није штос,хоћу и ја мало N :)
Finno-Ugric power!!!  https://youtu.be/MbtiWe08_zo?t=1s (https://youtu.be/MbtiWe08_zo?t=1s)   ;D
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ДушанВучко јун 18, 2017, 12:17:48 пре подне
Finno-Ugric power!!!  https://youtu.be/MbtiWe08_zo?t=1s (https://youtu.be/MbtiWe08_zo?t=1s)   ;D
То је то! :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ДушанВучко јун 18, 2017, 01:37:07 пре подне
То је то! :)
Шалим се наравно,ништа тенденциозно,волео бих што шароликију слику да имам,што је вероватно чињеница за све нас...за сад ми је комбинација динарик југ по оцу и могуће динарик север по мајци, па бих волео још нешто поред,да "прошара " мало :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 18, 2017, 01:50:25 пре подне
Шалим се наравно,ништа тенденциозно,волео бих што шароликију слику да имам,што је вероватно чињеница за све нас...за сад ми је комбинација динарик југ по оцу и могуће динарик север по мајци, па бих волео још нешто поред,да "прошара " мало :)
N2-P189 бележи солидан проценат код Срба (с обзиром да је егзотична за европски континент), поготово у динарском појасу, тако да сви имамо предака који су припадали тој хаплогрупи, неко више а неко мање.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 18, 2017, 08:15:18 пре подне
Finno-Ugric power!!!

Чисто ради оних који не знају, наши Бањани и Пивљани су од "Finno-Ugric" удаљени 22.100 година, тј. много много прије њихове етногенезе.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Свевлад јун 18, 2017, 09:59:09 пре подне
Чисто ради оних који не знају, наши Бањани и Пивљани су од "Finno-Ugric" удаљени 22.100 година, тј. много много прије њихове етногенезе.
Знам, ДушанВучко и ја се мало шалимо.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 18, 2017, 10:23:38 пре подне
Знам, ДушанВучко и ја се мало шалимо.

Знам ја да ти знаш, зато сам и рекао "чисто због оних који не знају". И ја сам то раније мислио, док нисам погледао стабло хаплогрупе "N" на Y Full.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Wolf Sagash јун 18, 2017, 10:28:13 пре подне
Не знам одакле је дошла та хаплогрупа али врло могуће да је повезана са лијепим људским особинама. У Бањанима живи један јако фин   народ препун лијепих  душевних особина. Бањани јесу били велики јунаци али немају ону оштрину као племена из старе Црне Горе. Доста су блажи од сусједа из Билеће. Да се разумијемо, Бањани нису били ништа манњи јунаци, али их није обузимала она суровост која је знала обузети околна племена.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Amicus јун 18, 2017, 01:37:59 поподне
Не знам одакле је дошла та хаплогрупа али врло могуће да је повезана са лијепим људским особинама. У Бањанима живи један јако фин   народ препун лијепих  душевних особина. Бањани јесу били велики јунаци али немају ону оштрину као племена из старе Црне Горе. Доста су блажи од сусједа из Билеће. Да се разумијемо, Бањани нису били ништа манњи јунаци, али их није обузимала она суровост која је знала обузети околна племена.

Нешто има у томе, ово је и моје мишљење. :)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 19, 2017, 11:23:45 поподне
Даљевић, Марковдан, Дринић, Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63, мацурском роду. Једини у том роду има вредност 30 на 389ii, међутим по свим осталим вредностима се у потпуности уклапа у тај род. Најближи му је Маринковић (Вурлан) из Трибња, разликују се на једном маркеру од 23 упоредива.

Тестирани није оставио никакве податаке о даљем пореклу. Занимљива је и слава Марковдан која је мало нетипична за овај род.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 20, 2017, 10:40:15 пре подне
Даљевић, Марковдан, Дринић, Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63, мацурском роду. Једини у том роду има вредност 30 на 389ii, међутим по свим осталим вредностима се у потпуности уклапа у тај род. Најближи му је Маринковић (Вурлан) из Трибња, разликују се на једном маркеру од 23 упоредива.

Тестирани није оставио никакве податаке о даљем пореклу. Занимљива је и слава Марковдан која је мало нетипична за овај род.

Даљевићи су даљом старином из Далмације, па не чуди ова веза са Маринковићима/Мацурама.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 20, 2017, 10:55:49 пре подне
Даљевић, Марковдан, Дринић, Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63, мацурском роду. Једини у том роду има вредност 30 на 389ii, међутим по свим осталим вредностима се у потпуности уклапа у тај род. Најближи му је Маринковић (Вурлан) из Трибња, разликују се на једном маркеру од 23 упоредива.

Тестирани није оставио никакве податаке о даљем пореклу. Занимљива је и слава Марковдан која је мало нетипична за овај род.

Ја бих рекао да је Даљевић мало даље од Мацура (јер има 30 на 389ii, али и 17 на 458), и то објашњава различиту славу. Вјероватно дијели с њима заједничког претка дубље у средњи вијек. У том општем роду који јесте близак Мацурама (али није за сврстати међу њих), има различитих слава (Лазарева Субота, Лучиндан, Васиљевдан). Такође, у Далмацији има оних који славе Марковдан (Суботић, припада роду Бјелица), али и у другим подручјима, попут Јелића и Гаврића (Прњавор, Челинац) који су R1a Y280 YP4278.

Још један пропао покушај да се по слави одређује припадност неком од родова, као у случају Богуновића, али и многих других. Очигледно Даљевић није повезан са родом Крајина Марковдан (Ђукић - Травар).
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лепеничанин јун 20, 2017, 04:43:19 поподне
Добријевић, Стевањдан, Јелашиновци, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1b-U152, највероватније грани L2>Z49. Овим резултатом потврђена је претпоставка да постоји велики род Добријевића у генетском смислу (блискост са Трњинићем из Дрвара и Миљевићем из Јелашиноваца).
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 20, 2017, 05:05:53 поподне
Унчанин, Никољдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотипу још неких Крајишника (Сакан, Бундало, Шкундрић, Штрбац), а јако близак је и осталим тестиранима из општег рода.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 20, 2017, 05:08:04 поподне
Добријевић, Стевањдан, Јелашиновци, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1b-U152, највероватније грани L2>Z49. Овим резултатом потврђена је претпоставка да постоји велики род Добријевића у генетском смислу (блискост са Трњинићем из Дрвара и Миљевићем из Јелашиноваца).

Замолио бих овај резултат за објаву под Крајишки ДНК подухват. :-)

Колико маркера разлике у односу на Трнинића и Миљевића?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 20, 2017, 05:11:17 поподне
Унчанин, Никољдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотипу још неких Крајишника (Сакан, Бундало, Шкундрић, Штрбац), а јако близак је и осталим тестиранима из општег рода.

Је ли Пивљанин из Унча, или Бањанин дошао из Полаче у Шипово преко Унца? У другом случају Штрбац је најбољи кандидат за раније презиме.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Atlantische јун 20, 2017, 05:13:43 поподне
Унчанин, Никољдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотипу још неких Крајишника (Сакан, Бундало, Шкундрић, Штрбац), а јако близак је и осталим тестиранима из општег рода.
Уз Сакана ово је други N-P189.2 са подручја Јања (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B0%D1%9A).
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 20, 2017, 05:17:36 поподне
Уз Сакана ово је други N-P189.2 са подручја Јања (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B0%D1%9A).

Њих изгледа има у том крају и даље ка Ливну. У околини Гламоча већ имамо тројицу N2 (Малешевић, Зубић, Драгољевић). Као и што смо очекивали, што због јаке Лике, што због јаке херцеговачке струје, ова хаплогрупа ће бити прилично заступљена у Босанској Крајини.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 20, 2017, 05:26:41 поподне
Црљић, Ђурђевдан, Дервента

Припада хаплогрупи Е-V13, највероватније грани Z5017>Z17107. Најближе поклапање има са Мандићем из Лике (род Z5017>Z17107 В), разликују се на само 2 од 23 маркера.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Црна Гуја јун 20, 2017, 05:32:21 поподне
Колико маркера разлике у односу на Трнинића и Миљевића?

Са Миљевићем 1/16, са Трнинићем 4/23.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 20, 2017, 05:36:12 поподне
Црљић, Ђурђевдан, Дервента

Припада хаплогрупи Е-V13, највероватније грани Z5017>Z17107. Најближе поклапање има са Мандићем из Лике (род Z5017>Z17107 В), разликују се на само 2 од 23 маркера.

Зна ли се има ли какве везе са Крајином? Специфично презиме, не налазим га на простору Крајине, али генетски изгледа постоји веза са неким породицама одатле.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 20, 2017, 05:53:16 поподне
Зна ли се има ли какве везе са Крајином? Специфично презиме, не налазим га на простору Крајине, али генетски изгледа постоји веза са неким породицама одатле.

Нема везе с Крајином. Посавина. Али да не отварамо посебан Посавски ДНК подухват. Има наводно везу с једним необјављеним Херцеговцем, што је логично с обзиром на миграције у ово подручје.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јун 20, 2017, 05:56:41 поподне
Нема везе с Крајином. Посавина. Али да не отварамо посебан Посавски ДНК подухват. Има наводно везу с једним необјављеним Херцеговцем, што је логично с обзиром на миграције у ово подручје.

А не, мислим да се мора отворити и Посавски днк пројекат због овог резултата. ;)

Гледам сад табелу днк пројекта, ови Z5017 су изгледа прилично бројни код "западних" Срба.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јун 20, 2017, 07:06:45 поподне
Унчанин, Никољдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи N-P189.2. Поседује модални хаплотип, идентичан хаплотипу још неких Крајишника (Сакан, Бундало, Шкундрић, Штрбац), а јако близак је и осталим тестиранима из општег рода.

И Сакан је из Ђукића, те слави Никољдан. Тако да веза ту сигурно постоји.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Лука јун 20, 2017, 08:00:48 поподне
И Сакан је из Ђукића, те слави Никољдан. Тако да веза ту сигурно постоји.

Сакан би требало да је из Стројица.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јун 20, 2017, 11:30:32 поподне
Сакан би требало да је из Стројица.

Сакан је активан на форуму, па ће можда потврдити, али у једном од наших разгпвора ми је написао ово: "...матична црква нам је била у Стројицама, али је село Ђукући."
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јун 22, 2017, 01:26:33 поподне
Је ли Пивљанин из Унча, или Бањанин дошао из Полаче у Шипово преко Унца? У другом случају Штрбац је најбољи кандидат за раније презиме.

У разговору с породицом, они су додатно испитали поријекло, и наводе да чукунђед јесте дошао из Унца, тј. из Дрвара. Има ли ко неку идеју које би могло бити раније презиме? За сада је Штрбац најбољи кандидат, али њих нема у Полачи.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 04, 2017, 06:44:51 поподне
Тренутно у днк пројекту имамо 238 тестираних са простора Крајине (Лика, Далмација, Банија, Кордун, Бос. Крајина, Славонија/Барања)
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Милош јул 04, 2017, 07:35:42 поподне
Тренутно у днк пројекту имамо 238 тестираних са простора Крајине (Лика, Далмација, Банија, Кордун, Бос. Крајина, Славонија/Барања)
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Jeдинo jaчe J2b и N нa уштpб E1b; ocтaлo cвe у cpпcкoм пpoceку.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 04, 2017, 07:40:11 поподне
Jeдинo jaчe J2b и N нa уштpб E1b; ocтaлo cвe у cpпcкoм пpoceку.

И на штету R1b рекао бих. :) Свега 2.5% у Крајини. У неком општем српском просеку ова хг је знатно заступљенија.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јул 07, 2017, 01:43:17 пре подне
У разговору с породицом, они су додатно испитали поријекло, и наводе да чукунђед јесте дошао из Унца, тј. из Дрвара. Има ли ко неку идеју које би могло бити раније презиме? За сада је Штрбац најбољи кандидат, али њих нема у Полачи.

Слажем се, али да се то потврди треба нам DYS464 за обојицу..  ;)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 14, 2017, 10:39:34 пре подне
Сибинчић/ХР I2-PH908, из днк пројекта, према доступним подацима води порекло са Баније. Место Мајски Тртник, општина Глина. Чекамо податак о крсној слави.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Ако би издвојили само Србе из Хрватске са овог списка, приметили би да постоје одређене разлике у односу на Србе из Србије и Црне Горе, па донекле и у односу на Србе из БиХ, који су им свакако најближи.

Те разлике се огледају пре свега у нешто другачијем распореду хаплогрупа, као и у појачаном присуству одређених подграна. И поред тих разлика, постоје сличности са осталим српским крајевима, односно у највећем броју случајева су присутне исте хаплогрупе/подгране.

Највећи број тестираних Срба из Хрватске води порекло са простора некадашње Војне Крајине, или новије, територије некадашње РСК. Преко 95% тестираних је из западних крајишких области, тј. са Баније, Кордуна, из Западне Славоније, Лике и Далмације.

Број тестираних из тих крајева износи 157

I2a Dinaric (55) = 35,03%
R1a (25) = 15,92%
J2b-M205 (19) = 12,10%
I1-M253 (18) = 11,46%
E-V13 (16) = 10,19%
N2 (10) = 6,37%
G2a-L497 (5) = 3,18%
J1-M267 (4) = 2,55%
R1b (3) = 1,91%
J2a (2) = 1,27%

Најзаступљеније подгране међу Крајишким Србима су:

I2-PH908 = 17,20%
I2-CTS10228 = 15,29%
J2b-M205 = 12,10%
E-V13 = 10,19%
R1a-M458 = 8,92%
R1a-Z280 = 7,01%
N2-Y6503 = 6,37%
I1-P109 = 5,73%
I1-Z63 = 5,10%
G2a-L497 = 3,18%

Неке специфичности могу бити то што је однос I2-PH908 и I2-CTS10228 малтене 50-50, док је у дргим српским областима углавном 3:1

Код R1a је заступљенија подграна M458, док је у другим крајевима углавном однос 2:1 у корист Z280

Хаплогрупа E-V13 је испод српског просека

Хаплогрупа J2b је 2x заступљенија у односу на неки српски просек

Код хаплогрупе I1 однос између P109 и Z63 је 50-50%, док је у другим крајевима углавном P109 доминантнија

N2 генерално јака у западним српским крајевима (+5%)

Могуће да и G2-L497 бележи појачано присуство, као и J1-M267

Чини се да ни код тестираних Срба из Хрватске са 23andMe није пуно другачије
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226

I2a2 (Dinaric) - 10 тестираних
N-P189.2 - 5
R1a1a - 3
J-M205 - 3
E-V13 - 2
I1-M253 - 1
R1b1b2a - 1
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 14, 2017, 11:47:14 пре подне
Кад смо код узорака које сам ја слао из Крајине (до Српца, Прњавора и Челинца, који за мене нису Крајина, али ето покрива их електро-дистрибуција Електрокрајина), рачунајући и себе, овако стоје ствари:

I2-PH908 (4) = 15,38%
I2-CTS10228 (3) = 11,54%
J2b-M205 (1) = 3,84%
E-V13 (5) = 19,23%
R1a-M458 (1) = 3,84%
R1a-Z280 (3) = 11,54%
N-P189.2 (6) = 23,08%
R1b-U152 (2) = 7,69%
I1-Z63 (1) = 3,84%

Код N-P189.2 сам урачунао и СНП тест Узелца из Босанског Петровца, те Латиновића и Бањца на DYS464 који су са славом Јовањдан 13-14-14-14, дакле очигледно N-P189.2. Ево поретка:

I2a Dinaric (7) = 26,92%
N-P189.2 (6) = 23,08%
E-V13 (5) = 19,23%
R1a (4) = 15,38%
R1b-U152 (2) = 7,69%
I1-Z63 (1) = 3,84%
J2b-M205 (1) = 3,84%

Ако издвојимо Узелца, Латиновића и Бањца, чије тестирање је резултат пристрасности Узија и моје ујчевине, добијамо сљедеће:

I2a Dinaric (7) = 30,43%
E-V13 (5) = 21,74%
R1a (4) = 17,39%
N-P189.2 (3) = 13,04%
R1b-U152 (2) = 8,69%
I1-Z63 (1) = 4,35%
J2b-M205 (1) = 4,35%
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 14, 2017, 11:58:33 пре подне

Код N-P189.2 сам урачунао и СНП тест Узелца из Босанског Петровца, те Латиновића и Бањца на DYS464 који су са славом Јовањдан 13-14-14-14, дакле очигледно N-P189.2. Ево поретка:

I2a Dinaric (7) = 26,92%
N-P189.2 (6) = 23,08%
E-V13 (5) = 19,23%
R1a (4) = 15,38%
R1b-U152 (2) = 7,69%
I1-Z63 (1) = 3,84%
J2b-M205 (1) = 3,84%



Одакле су тачно Латиновић и Бањац? Нисам знао да су тестирали 464. Уколико су поуздано N2, убацио би их у ону табелу "тестирани без маркера".
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 14, 2017, 11:59:27 пре подне
Кад смо већ на овој теми, можемо објавити резултате за N-P189.2, из лабораторије Y Seq:

Узелац, Рашиновац, Босански Петровац, Никољдан - P189.2+
Бањац, Бара, Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14
Латиновић, Кленовац (надимак Анкаловић, поријеклом из Јањила), Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 14, 2017, 12:12:50 поподне
Кад смо већ на овој теми, можемо објавити резултате за N-P189.2, из лабораторије Y Seq:

Узелац, Рашиновац, Босански Петровац, Никољдан - P189.2+
Бањац, Бара, Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14
Латиновић, Кленовац (надимак Анкаловић, поријеклом из Јањила), Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14

Значи потврђено је предање и веза Бањаца са Бањанима. У ову групу родова спадају и Бањани и Бањци, а ту су још и Репајићи, Пилићи и тестирани Латиновићи. Требали би им бити сродни још и Мајсторовићи/Ћулибрци.

Они сами су оставили предање о пореклу "од некакве Бање", али је Карановић чини се исправно закључио да су из Бањана родом.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 14, 2017, 12:36:23 поподне
Значи потврђено је предање и веза Бањаца са Бањанима.

Зар није Ана Бањац-Чанак говорила да су њени поријеклом "од Урала"? :-)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 14, 2017, 01:44:42 поподне
Кад смо већ на овој теми, можемо објавити резултате за N-P189.2, из лабораторије Y Seq:

Бањац, Бара, Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14
Латиновић, Кленовац (надимак Анкаловић, поријеклом из Јањила), Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14

С обзиром да за Бањца и Латиновића имамо и маркере на основу којих се може одредити хг, они се можда могу наћи у обе табеле, и "са маркерима" и "без маркера" (с обзиром да нису ни тамо, ни 'вамо)?:)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Uzi јул 15, 2017, 01:56:21 пре подне
С обзиром да за Бањца и Латиновића имамо и маркере на основу којих се може одредити хг, они се можда могу наћи у обе табеле, и "са маркерима" и "без маркера" (с обзиром да нису ни тамо, ни 'вамо)?:)

Претпостављам да је за ДНК табелу потребан "минимум" од 12 маркера. Иначе веч имамо једног Латиновића у табели, па се овим тестом потврђује две ствари, припадност Латиновића 13-14-14-14 роду, те да су, иако разгранатани, Латиновићи потврђено N-P189.2.

Значи потврђено је предање и веза Бањаца са Бањанима. У ову групу родова спадају и Бањани и Бањци, а ту су још и Репајићи, Пилићи и тестирани Латиновићи. Требали би им бити сродни још и Мајсторовићи/Ћулибрци.

Они сами су оставили предање о пореклу "од некакве Бање", али је Карановић чини се исправно закључио да су из Бањана родом.

Ако неко има кандидате који би се тестирали на N-P189.2 нека шаље ПП па чемо се организирати.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 15, 2017, 09:35:54 пре подне
Претпостављам да је за ДНК табелу потребан "минимум" од 12 маркера. Иначе веч имамо једног Латиновића у табели, па се овим тестом потврђује две ствари, припадност Латиновића 13-14-14-14 роду, те да су, иако разгранатани, Латиновићи потврђено N-P189.2.



Немамо Латиновиће у днк пројекту, али су тестирани у склопу једног истраживања на затвореном делу форума. У сваком случају, постоји велики број резултата без маркера (сада већ преко 350), па се то негде мора забележити.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 17, 2017, 10:56:23 пре подне
Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

Олако смо прешли преко овог резултата. Карановић у књизи "Саничка жупа" Бранковиће (од којих су такође Ковачи) доводи у везу са Грубишама ("једно тијесто"), иста слава Ђурђевдан. Видјели смо да је Грубор R1a Z280 YP951. Карановиће које са Војновићима (Грубе Војновић, па од њега Грубише и Грубори) повезују, су I1 P109. У овом "роду" Карановић-Војновић-Грубиша-Грубор-Бранковић" имамо три хаплогрупе. Веза им је слава Ђурђевдан, која је код Срба најчешћа, и имамо још један случај груписања родова према слави, као код "Богуновића".
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 11:07:26 пре подне
Олако смо прешли преко овог резултата. Карановић у књизи "Саничка жупа" Бранковиће (од којих су такође Ковачи) доводи у везу са Грубишама ("једно тијесто"), иста слава Ђурђевдан. Видјели смо да је Грубор R1a Z280 YP951. Карановиће које са Војновићима (Грубе Војновић, па од њега Грубише и Грубори) повезују, су I1 P109. У овом "роду" Карановић-Војновић-Грубиша-Грубор-Бранковић" имамо три хаплогрупе. Веза им је слава Ђурђевдан, која је код Срба најчешћа, и имамо још један случај груписања родова према слави, као код "Богуновића".

Осврнули смо се на овај резултат Синиша и ја на некој од тема. Могуће да су Грубише делом I1-P109. Треба нам још неки резултат. Јасно ми је да си огорчен на Карановића, али се код једног дела крајишких породица та предања која је он забележио испоставише тачним. Што је реално подвиг, с обзиром да у то време, у том делу Босне, није било ни докумената (ни генетике), већ се све сводило на пука предања.

Такође, није он повезивао само на основу славе, иначе би све који славе Ђурђевдан, Никољдан, итд., ставио у једно, а то није случај. Повезивао је тамо где постоје предања да су "једно", да су се заједно кретали и сл. Да ли је ту било саплемењивања међусобно несродних породица, сигурно да јесте.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 17, 2017, 11:19:59 пре подне
Осврнули смо се на овај резултат Синиша и ја на некој од тема. Могуће да су Грубише делом I1-P109. Треба нам још неки резултат. Јасно ми је да си огорчен на Карановића, али се код једног дела крајишких породица та предања која је он забележио испоставише тачним. Што је реално подвиг, с обзиром да у то време, у том делу Босне, није било ни докумената (ни генетике), већ се све сводило на пука предања.

Такође, није он повезивао само на основу славе, иначе би све који славе Ђурђевдан, Никољдан, итд., ставио у једно, а то није случај. Повезивао је тамо где постоје предања да су "једно", да су се заједно кретали и сл. Да ли је ту било саплемењивања међусобно несродних породица, сигурно да јесте.

Нисам ја огорчен на Карановића, већ желим да укажем да једном некредибилан аутор (показало се више пута) нас доводи у ситуацију да његова груписања родова не узимамо олако. Кад су у питању Бранковићи и Грубише, он је то предање покупио у Саници, вјероватно од сељана, јер се одвајкада, још из ЦГ, вуче обичај да се међусобно не жене "исте славе". То је имало смисла код нпр. Цуца-Пјешиваца или Бањана-Пивљана, али у измијешаној Крајини, такви страхови и предања се често показују неоснованим.

Кад је у питању моја породица, испоставља се да су предања мога ђеда основана, а Карановићева писања неоснована, а мој ђед је био младић од 17 година кад је Карановић писао ту књигу "Поуње у Босанској Крајини". Сасвим сигурно ми Далмације и Лике нисмо видјели, а самим тим ни Богуновића, јер по причи мога ђеда нас су већина досељеника из Лике у Бодгрмечу звали "Рајићи", јер смо као турска раја дошли из Црне Горе, а до очевог села имали смо једну успутну станицу, а то је Чађавица у твом комшилуку. Вјероватно није истинита ни Карановићева теза о Залину као мјесту раздвајања, јер то нико од нас није чуо. И још много других ствари.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 03:54:42 поподне
Нисам ја огорчен на Карановића, већ желим да укажем да једном некредибилан аутор (показало се више пута) нас доводи у ситуацију да његова груписања родова не узимамо олако. Кад су у питању Бранковићи и Грубише, он је то предање покупио у Саници, вјероватно од сељана, јер се одвајкада, још из ЦГ, вуче обичај да се међусобно не жене "исте славе". То је имало смисла код нпр. Цуца-Пјешиваца или Бањана-Пивљана, али у измијешаној Крајини, такви страхови и предања се често показују неоснованим.

Кад је у питању моја породица, испоставља се да су предања мога ђеда основана, а Карановићева писања неоснована, а мој ђед је био младић од 17 година кад је Карановић писао ту књигу "Поуње у Босанској Крајини". Сасвим сигурно ми Далмације и Лике нисмо видјели, а самим тим ни Богуновића, јер по причи мога ђеда нас су већина досељеника из Лике у Бодгрмечу звали "Рајићи", јер смо као турска раја дошли из Црне Горе, а до очевог села имали смо једну успутну станицу, а то је Чађавица у твом комшилуку. Вјероватно није истинита ни Карановићева теза о Залину као мјесту раздвајања, јер то нико од нас није чуо. И још много других ствари.

Ништа не треба узимати олако, али не може се сумњати у сва предања због конкретно једне породице која је имала сасвим другачији миграциони пут. Такође, можда је неко други од Мазалица (не ваша кућа) испричо причу о вези са Богуновићима, или можда неко од Богуновића, или нека трећа фамилија.

Има Карановић својих грешака, али прво се полази од тога да су та предања тачна (као и са осталим ауторима), а онда су ту генетски резултати који треба да потврде или оповргну те наводе.

Треба поменути да је генетика потврдила многа предања која је Карановић забележио, пренео. Можемо набрајати, али дугачак је списак.

Поменућу само крајишке породице које славе Срђевдан, затим највећи део Родића (главни родови), Трниниће, Зељковиће-Бурсаће, породице које славе Михољдан у Босанској Крајини, Прице-Шијане, породице које славе Марковдан, итд., итд.

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 17, 2017, 05:50:58 поподне
Није то он ни од кога чуо, у томе је ствар. Он је то писао из канцеларије. Разговарао сам с неколико "Богуновића" (Обрадовић, Стојановић, Бероња, итд.) и нико нема то предање. Штавише, имају нека друга, у која су прилично сигурни. То предање имају у ствари само они који су читали Карановића, а он је њих груписао према слави.

Кад смо код Марковдана, видимо да се појављују I2-CTS10228, I1 Z63 и E-V13 Бјелице. Погодио јесте за Срђевдан, али то је ријетка слава. Погодио је и Млађо за Аврамијевдан. Бурсаћи и Зељковићи имају доста живо предање да су род, и заједнички предак им је живио релативно скоро.

Нисам искључив да потпуно искључим Карановића из прављења једначине, али ако се деси случај да су Грубори R1a, Карановићи I1 P109, Бранковићи I2-PH908, a он их повезивао, нећу ни на тренутак помислити да је ријеч о неком "non-paternal event", него само констатовати да је, ипак, само ријеч о Карановићу.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 05:59:21 поподне
Ипак мислим да си прегруб према њему, а и уредно избегаваш да признаш да је и доста тога погодио, па и тамо где слава није ретка. Не можемо сад знати које је све приче чуо од тих људи тамо почетком 20. века, да би са сигурношћу рекли "он је то измислио". Није ништа мање "некредибилан" oд осталих аутора тога доба.

То тек данас видимо, појавом днк анализе, невезано који је српски крај у питању. Очигледно је да међу овим крајишким родовима постоје неки, условно речено, основни родови и неки прибраћени. Није то ништа страшно, али могу да разумем да боде очи некоме ко тежи презизним информацијама.

Иначе, ако је генетика данас оборила толика предања у Црној Гори, није ништа необично да се нешто слично деси код појединих родова у Крајини, где племенско-родовска свест, иако јака, није на том нивоу као у Црној Гори/Херцеговини. 
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Pavo јул 17, 2017, 06:21:33 поподне
Ипак мислим да си прегруб према њему, а и уредно избегаваш да признаш да је и доста тога погодио, па и тамо где слава није ретка. Не можемо сад знати које је све приче чуо од тих људи тамо почетком 20. века, да би са сигурношћу рекли "он је то измислио". Није ништа мање "некредибилан" oд осталих аутора тога доба.

U tom je srž problema.  Niti Karanović, niti drugi Cvijićevi učenici, bilježe informatore.  Pa onda ne znaš je li u pojedinom selu tradiciju kupio od po nekoliko članova svakog roda, od po jednog člana, ili je tradiciju za čitavo selo i sve rodove slušao od jednog starca.  Pogotovu je problematično kad se u uputstvima za istraživanje savjetuje istraživačama da "ponesu duhana" jer on "podmazuje" ljude i onda mnogo radije pričaju.  Naravno, bez navođenja imena informatora, ne samo da nije moguće znati od kog je on slušao tradiciji, već i razlučiti mjesta u općem dijelu gdje Karanović povezuje rodove na osnovu tradicije koju je slušao i mjesta gdje povezuje rodove na osnovu svojih procjena. 

Čitav pristup istraživanju stanovništva prije 100 godina je bio vrlo neznastven(Oklen su tvoji, starino?) a ništa manje neznanstveno je slijepo vjerovati rezultatima takvog istraživanja.  U svakoj drugoj znanosti se počinje od tog da je sve neistinito dok se ne dokaže suprotno.  Zašto bi ovdje išli obratnim putem?

Nevezano za samu raspravu, ja sam prije 6-7 godina u Zemaljskom muzeju u Sarajevu imao priliku vidjeti Karanovićeve terenske bilježnice za Pounje.  Nisam imao priliku ih podrobnije pregledati, ali bilo bi zanimljivo vidjeti je li sva građa iz rukopisa završila u izdanom djelu. 
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 06:29:50 поподне

Čitav pristup istraživanju stanovništva prije 100 godina je bio vrlo neznastven(Oklen su tvoji, starino?) a ništa manje neznanstveno je slijepo vjerovati rezultatima takvog istraživanja.  U svakoj drugoj znanosti se počinje od tog da je sve neistinito dok se ne dokaže suprotno.  Zašto bi ovdje išli obratnim putem?



Слажем се. Али како смо истраживали пре него што се појавила генетика, него тако? Чак су се справљали читави родослови и сл., који су с појавом генетике пали у воду. Лако нам је сада причати када имамо генетске резултате црно на бело.

По мени је велики успех тим системом истржаивања бити и 50% у праву данас. А многи наши ентолози, међу којима је и Карановић, нису талеко од тог просека. ;)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Pavo јул 17, 2017, 06:51:21 поподне
Слажем се. Али како смо истраживали пре него што се појавила генетика, него тако?

Pa valjda po knjigama i arhivima.  ;)
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 07:36:46 поподне
Pa valjda po knjigama i arhivima.  ;)

Е да је среће па да је тако у свим нашим крајевима могло. У највећем броју су то биле пасивне области где се своди доста тога на усмену предају. Код Карановића се такође често наводи име "предавача", неретко именом и презименим и одакле је пореклом, али није то битно сад.

Поента је да се тада овим људима веровало малтене безрезервно. Сада, са појавом генетике, најлакше је рећи, "е овај је погрешио овде, онај ондне". Најбоље би било ове генетске резултате комбинавати са усменим предањима и историјском грађом, уколико је има, па онда видети резултате.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ДушанВучко јул 17, 2017, 07:45:36 поподне
Мислим да су значајни сви који су објављивали студије о родовима,јер дају смернице,па и да су процентуално 50:50 да су у праву и да нису,опет ако су у праву је значајно,а и да нису у праву,опет се сазнала истина,на основу које може да се каже да нису у праву...Треба доћи до циља,а радови о родовима много помажу...напр. и оспоравани Кљајевић је писао о родовима који славе Св.Луку,ја сам се заинтересовао и купио књигу и почео да читам...Он је све ставио у род Никшића,због славе,а генетски резултати до сада су показала напр.да од броја тестираних, чини ми се  да је однос 50:50 род Никшића и они који нису...али без обзира,та књига ме је заинтересовала за све ово,а да је нисам узео,можда се не бих ни тестирао...тако да ,ја верујем да је у његовом раду бар 50 посто тачности,а верујем да је и више,али без обзира ,вредност,у смислу броја презимена и области,је већа од процента тачних података
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Број 1 јул 17, 2017, 07:51:47 поподне
Мислим да би било добро да уз сабране податке о досад тестираним Крајишницима уз сваког ставимо и који родови би, према литератури (навести извор), требало да буду сродни, тј. исте генетике. На тај начин би добили много ширу слику од досадашње. Наравно, при томе узети у обзир све што је претходно написано и посматрати такве проширене спискове с резервом.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: ДушанВучко јул 17, 2017, 08:00:16 поподне
Ради се о томе да је ова тема озбиљна за све и уколико неки истраживач направи неке грешке,то је логично да погађа лично оне над којима је грешка направљена...раније се вероватно ишло на што више обрађених родова,па се журило,ишло се на квантитет,много пута на "рекла казала" а и мале су биле могућности да се све то провери,за разлику од данас
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 08:05:24 поподне
Мислим да би било добро да уз сабране податке о досад тестираним Крајишницима уз сваког ставимо и који родови би, према литератури (навести извор), требало да буду сродни, тј. исте генетике. На тај начин би добили много ширу слику од досадашње. Наравно, при томе узети у обзир све што је претходно написано и посматрати такве проширене спискове с резервом.

Наравно. Зато и помињемо сва та предања. Невезано за генетику, ти родови, колико год хг да постоји међу њима, могу се испратити заједно у многим местима по Крајини кроз историју, као да су се кретали заједно. Што ће рећи да та предања нису била насумична и да некаква веза (не обавезно по Y-днк) очигледно постоји.

То је све важно за истраживање порекла Крајишких Срба. Игнорисање ових чињеница било би, како рекоше колеге пре мене, крајње ненаучно.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Pavo јул 17, 2017, 08:19:11 поподне
Поента је да се тада овим људима веровало малтене безрезервно.

No mi danas ne moramo.  I ne postoji nikakav razlog za vjerovati Karanovićevoj prepričanoj tradiciji umjesto tradiciji koju nam prepričava Sergius.  Nikakvu dodatnu težinu nema činjenica da je Karanović bio kustos ZM u Sarajevu. 

Цитат
Е да је среће па да је тако у свим нашим крајевима могло. У највећем броју су то биле пасивне области где се своди доста тога на усмену предају

U većini krajeva se debelo moglo.  I to još mnogo više prije 100 godina kad je toliko građe kasnije uništene još bilo na životu.  Nitko nije spriječavao Karanovića da istraži i arhiv, samo je puno jednostavnije i brže ići od sela do sela i propitkivati pamtiše.  Da je "Pounje u Bosanskoj Krajini" odrađeno i skupljanjem narodne tradicije i analizom pisanih izvora, Karanović bi ga pisao 10-15 godina.  No, bilo bi puno bolje.

Da ne skrećem previše s teme, navest ću kraći primjer.  Obren Đurić Kozić je još prije Velikog Rata skupljao tradiciju po selima u Popovu koju je kasnije objavio Jevto Dedijer u svojoj "Hercegovini."  1930-ih je Ljubo Mićević ponovno skupio tradiciju za čitavo Popovo.  Kako je on ubijen za vrijeme slijedećeg rata, tako je njegove bilješke sredio Milenko Filipović i objavio 1959. u knjizi "Popovo u Hercegovini."  Filipović je terenskom istraživanju dodao 2-3 manja pisana izvora, i na tom se sve završilo.

Neću sad ulaziti i mnoge greške u tom radu, već evo jedne naravno nepotpune liste izvora koji su mogli biti korišteni i 1910. i 1930. i od kojih su mnogi do danas bar dijelom objavljeni.

Popovo je podijeljeno na dvije katoličke župe.  Sama župa Popovo ima matice od 1709. a župa Ravno od 1828.  Najbliža župa u Dubrovačkom Primorju je Lisac, ima matice od 1667. i u njima je masa upisa Popovaca.  I gradske župe u Dubrovniku sadrže mnoge upise Popovaca.  Postoje i knjige koje se zovu "Stati liberi" u kojim se navode osobe iz osmanskog zaleđa Dubrovnika koje se žene ili udaju u Dubrovniku.  Svi katolici(ali i preobraćeni pravoslavci) iz zaleđa su morali dokazati da su slobodni, tj. da u Hercegovini nisu bili vjenčani.  Rezultati ovog procesa koji je najčešće uključivao svjedoke zbog manjka matičnih knjiga u Hercegovini su upisivani u ove knjige i na njih se kasnije osoba mogla pozvati kao dokaz svoje "slobode."  Najstarije knjige pokrivaju period od 1665. do 1698. 

Pravoslavni manastir Zavala je posjedovao arhiv koje je spaljen za vrijeme Drugog svjetskog rata.  U arhivu su postojale liste manastirskih kmetova, liste davanja manastiru, kao i čitulje. 

Stonska kancelarija ima sudske dokumente od 1300. naovamo.  Često se spominju Popovci koji duguju pojedinim Stonjanima, ali i obratno.  Radi se o ljudima sve tri vjere, pa je osobito vrijedno. 

U arhivu u Dubrovniku je masa građe u kojoj se spominju pojedini Popovci koji su trgovali s dubrovačkim podanicima, sporili se s njima, krvili se s njima, i imali sve moguće odnose koje bi očekivao od susjeda u ta vremena.

Franjevački samostan u Mostaru ima haračke popise iz XVIII i XIX stoljeća sela oko Blagaja i u Popovu.  Arhiv Hercegovine ima i prijevode sidžila ljubinskog i stolačkog kadije iz istog vremena. 

Nije problem što se nije moglo, već što se nije htjelo jer se slijepo vjerovalo narodnoj tradiciji, kojoj se i danas previše vjeruje. 
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 08:27:15 поподне
No mi danas ne moramo.  I ne postoji nikakav razlog za vjerovati Karanovićevoj prepričanoj tradiciji umjesto tradiciji koju nam prepričava Sergius.  Nikakvu dodatnu težinu nema činjenica da je Karanović bio kustos ZM u Sarajevu. 

Предање vs предање, није у томе ствар. У сваком случају урадио је велики посао (и он и остали аутори тога времена), колико год деловало површно из ове перспективе. Без тога би било 10x теже да причамо данас о пореклу неких родова. Да је могло боље, сигурно да је могло, као и много тога другог.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: симо јул 17, 2017, 08:54:48 поподне
И Карановић и остали истраживачи су радили по Цвијићевим упутствима, дакле методологија је већ била унапријед дефинисана. Из методологије јасно произилази да им тежиште уопште није било на проналажењу поријекла појединих породица, већ схватање укупних миграторних кретања становништва, што се јасно види и у збирним табелама које су правили. Осим тога, чак и ти опште закључци о поријеклу становништва и миграцијама, су били само један сегмент општих етнографских истраживања која су вршили од начина, живота, сеоске архитектуре, вјеровања и др.

Мислим да није у реду Цвијићеву методологију  сводити на "празну причу уз мало дувана". Већина података о мјестима непосредних досељавања је прилично тачна код свих истраживача.

Неки су додуше себи дали мало више слободе у груписању неких родова, па и Карановић. Већ сам писао да је за Карановића најштетнији био утицај претходне Скарићеве студије, коју је користио приликом рада на Поуњу. И та прича о Богуновићима је потекла из тог извора.

Али одрадити толики теренски рад, обићи свако село, забиљежити крсне славе и мјеста непосредног поријекла за највећи дио родова, је велики посао и не треба га потцјењивати. Има ту доста корисног материјала који може да се искористи.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Pavo јул 17, 2017, 08:57:14 поподне
У сваком случају урадио је велики посао (и он и остали аутори тога времена), колико год деловало површно из ове перспективе.

Tu se apsolutno slažemo. 

A evo sjetih se da imam i sliku.

https://s12.postimg.org/ploaz1559/image.png
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius јул 17, 2017, 09:10:01 поподне
Да се разумијемо, веома поштујем Карановићев рад, али прије свега из антрополошког аспекта, као неког ко је описао народ и његов карактер и традицију. То је значајно свједочанство из тог времена.

Битна је ствар што је неко у том периоду пописао родове, презимена, куће, и дао какву такву информацију о поријеклу.

Што је погодио (у смислу повезаности родова) погодио је  према очуваном предању, или према заједничкој слави, што може, али и не мора бити веза. Успјех његових погађања ипак имају карактер насумичности.

Зашто сам ја рекао да је он ипак некредибилан. Не једном, питају ме за могуће поријекло. Дам неку предикцију на бази Карановића. Испостави се нешто друго. И није тај резултат изузетак од правила, већ се на више резултата види да уопште нема правила. Нису сви "Богуновићи" (или већина) J2a, па ено Мазалица се призетио. Не него је само Богуновић (и Поповић) J2a, a остали су E-V13, N-P189.2, I2-PH908, итд. Нису сви ови ђурђевштаци I1 P109 као Карановић, па се Грубор призетио, него ту имамо и Бранковића, који потврђује да ту нема правила. Има још таквих примјера.

Поставља се питање: ако неки аутор погађа 50-50%, да ли му вјеровати, па му у пола случајева бити захвалан, а у пола слијегати раменима? Или се једноставно ослонити на науку, па сваки резултат да буде коцкица у мозаику?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша јул 17, 2017, 09:23:51 поподне
Поставља се питање: ако неки аутор погађа 50-50%, да ли му вјеровати, па му у пола случајева бити захвалан, а у пола слијегати раменима? Или се једноставно ослонити на науку, па сваки резултат да буде коцкица у мозаику?

На науку можемо да се ослањамо данас, када постоји днк, али и то морамо комбиновати са тим записима, предањима. Не можемо због Богуновића, чија се прича очито преносила као нека урбана легенда, омаловажавати читав рад.

Шта да кажу Латиновићи и Бањци (N2), који славе веома честу славу Св. Јована, или Бурсаћи, Зељковићи (R1a-M458), који славе такође пречесту славу Ђурђевдан, и остали. Код њих нема грешке. Зато не треба свако да гледа из свог угла, већ се мора са стране створити нека објективна слика.
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша август 22, 2017, 07:59:53 поподне
Да ли овде убацити и породице са простора Источне Славоније, Барање и Западног Срема, или оставити само ове са простора западних крајишких области, како стоји у уводној поруци?
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Sergius август 23, 2017, 01:54:24 поподне
Да ли овде убацити и породице са простора Источне Славоније, Барање и Западног Срема, или оставити само ове са простора западних крајишких области, како стоји у уводној поруци?
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Примијетио сам да нема Крејића из Српца и Томаша из Прњавора, а има Пашалић из Челинца, Гаврић из Јошавке и Ћеркета из Кадињана. По којем критеријуму?
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша август 25, 2017, 08:27:35 поподне
Објединио сам све резулате из Крајине на следећи начин:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1HUSlmKRESVe4eVWIB7awj72nygKQvww5LWek5M-TMns/edit#gid=0

Тестирани без маркера сврстани су у посебну табелу. Мислим да је добро да сви буду на истом месту због боље прегледности.

Тренутно имамо 244 тестираних из Лике, Босанске Крајине, Северне Далмације, Баније, Кордуна и Славоније.


Извор:

- Српски днк пројекат
- YSEQ
- 23andMe
- FTDNA
Наслов: Одг: Крајишки ДНК подухват
Порука од: Небојша август 26, 2017, 01:21:37 пре подне
Не знам који је још доказ потребан да је православно становништво Србије, Црне Горе, Хрватске и БИХ једна етничка група  и у генетском смислу. Овако хомогени нису чак ни Хрвати, а камоли Бошњаци, чији је санџачки огранак по мушким лозама сличнији Грцима него Босанцима.
Баш је код сваке српске субпопулације И2а на првом мјесту и то око 30-35%, а онда се, зависно од регије, Е1б и Р1а боре за друго мјесто. И још имаш Криче и И1 на цијелом српском етничком простору, са благим варијацијама.

Да, код католика/Хрвата често има значајних одступања. Примера ради Хрвати из БиХ, или из Далмације и они из Северне Хрватске и Славоније. Код муслимана је то још израженије, зато што њихова генетика зависи од тога где их је исламизација захватила (Босна, Србија, Македонија...)

Ништа, зезнуо сам ствар. Мораћу ове из пројекта из почетка да убацујем. Ево за сада прегледа само ових без маркера (Крајина + БиХ)
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1a-2SKIT-MLrW8yf_8178M7SYhz_aFkPBPl3LywB9VIE/edit#gid=0