Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: П јануар 26, 2017, 05:04:54 поподне

Наслов: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 26, 2017, 05:04:54 поподне
Ријешио сам покренути тему о генетици банијских Срба из више разлога.
Родом сам са Баније, па је природно да ми је она најдража и најзанимљивија крајишка област, а осим тога има неких наговјештаја да би Банија могла имати нешто већи удио словенске генетике од осталих крајишких области.

Прво ћу поставити списак тестираних банијских родова, па ћу писати посебно о сваком роду (писани помени, распрострањеност, иста или слична презимена на крајишком подручју, генетска поклапања на крајишком подручју). Како буду пристизали нови резултати, тако ћу их овдје објављивати и коментарисати. С обзиром да је Банија доста добро покривена историјским изворима, овдје можемо направити и списак старијих, бројнијих и значајнијих родова, па ако буде прилике и тестирати те родове.

Молио бих све заинтересоване, посебно моје Крајишнике, да се укључе.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 26, 2017, 05:09:41 поподне
(https://s29.postimg.org/a7y5o4ud3/image.png)
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 26, 2017, 05:39:34 поподне
Што се тиче већих сеоба Срба на Банију, поклапале су се са почетком и крајем одређених ратова:

1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим… Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне.

2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године.

3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дијелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића.

4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 26, 2017, 06:40:01 поподне
Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).

Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Небојша јануар 26, 2017, 08:08:25 поподне
Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).

За Комљеновиће се, на основу ретке славе, претпостављало да припадају роду крајишких Влајсављевића. На основу резултата из неких необјављених студија, потврђено је да постоји и генетска веза између ових породица.

О крајишким Петровштацима Карановић каже следеће:

"Родови Јерковићи 29 кућа у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. и Влајсављевићи 8 к. у 3 н. славе Петровдан. С њима су једно, али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1. Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шарци 8 к. у 4 н .; Ловрићи 14 к. у 6 н. и Влајсављевићи 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. Благочасне Вериге као зимски светац почели су једни да славе због тога, што је већина кућне чељади била о Петровдану са стоком на планини далеко од куће, па нису могла чељад бити о слави код куће. Некакав им владика говорио да је свеједно славили а једно, а друго."

Иначе их Карановић убраја у досељенике с југа (Рашка, Херцеговина, Македонија).

Комљеновићи, тј. Влајсављевићи су тзв. крајишки Васојевићи. Генетски су им најближе породице из рода Васојевића (род V13>PH1246).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 27, 2017, 06:45:12 поподне
За Комљеновиће се, на основу ретке славе, претпостављало да припадају роду крајишких Влајсављевића. На основу резултата из неких необјављених студија, потврђено је да постоји и генетска веза између ових породица.

О крајишким Петровштацима Карановић каже следеће:

"Родови Јерковићи 29 кућа у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. и Влајсављевићи 8 к. у 3 н. славе Петровдан. С њима су једно, али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1. Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шарци 8 к. у 4 н .; Ловрићи 14 к. у 6 н. и Влајсављевићи 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. Благочасне Вериге као зимски светац почели су једни да славе због тога, што је већина кућне чељади била о Петровдану са стоком на планини далеко од куће, па нису могла чељад бити о слави код куће. Некакав им владика говорио да је свеједно славили а једно, а друго."

Иначе их Карановић убраја у досељенике с југа (Рашка, Херцеговина, Македонија).

Комљеновићи, тј. Влајсављевићи су тзв. крајишки Васојевићи. Генетски су им најближе породице из рода Васојевића (род V13>PH1246).

Хвала, Небојша.

Чим нађем времена издвојићу крајишке родове који славе Часне вериге и Петровдан (на основу шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Crni Kralj јануар 27, 2017, 07:29:11 поподне
Може ли ми неко рећи порекло Влаисављевића,из села Доња Чемерница (Топуско)?
Крсна слава је зимски Петровдан.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 27, 2017, 11:49:35 поподне
Може ли ми неко рећи порекло Влаисављевића,из села Доња Чемерница (Топуско)?
Крсна слава је зимски Петровдан.

С обзиром на крсну славу и презиме, мислим да је очито да се ради о роду који је Небојша већ поменуо.

Према попису СР Хрватске из 1948. године на подручју Вргинмоста пописане су само двије куће Влаисављевића у селу Бакић (с обзиром да је у Чемерници било Бакића, вјерујем да се ради о њеном засеоку).
На подручју Горње крајине Влаисављевићи су били најбројнији у Лици (137 кућа према попису из 1915. године), на подручју Коренице и Оточца. Самим тим намеће се питање јесу ли чемернички Влаисављевићи од личке или крајишке гране овог рода (по мени, прије су од личке гране).

Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Влаисављевићи са подручја Горње крајине славили су Никољдан, Видовдан и Часне вериге апостола Петра (дакле, вјероватно нису сви исти род).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 28, 2017, 12:56:13 пре подне
Рајшић, Старо Село (општина Вргинмост), Лучиндан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописане су 34 куће Рајшића.
Крсна слава Рајшића је Лучиндан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Рајшићи у Горњој крајини славили Лучиндан.
Рајшићи су у непосредном сусједству Баније потврђени 1755-1756. године, када се помиње Петар из Глинице на Сувој међи.

Осим на подручју Вргинмоста (Катиновац, Старо Село), Комљеновића је на Банији било и на подручју Глине (Дабрина, Глина, Горње Селиште, Лушчани), Двора (Двор, Доњи Добретин), Костајнице (Боројевићи, Горња Велешња, Костајница) и Петриње (Бачуга, Горња Бачуга, Пецки). Најбројнији огранак банијских Рајшића је управо овај наш тестирани.
Занимљиви су и Рајшићи из Лике, са подручја Госпића (Барлете), гдје су потврђени још 1712. године.

Тестирана породица има предање да су у Старо Село код Вргинмоста дошли око 1830. године са подручја Госпића.
Ако узмемо у обзир бројност Рајшића у Старом Селу и рани помен Петра Рајшића на Сувој међи (1755-1756. године), не знам колико је реална опција тако касног доласка са подручја Госпића.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Rimidalv јануар 28, 2017, 11:43:31 пре подне
Оно што је интересантно је да су и банијски и лички Рајшићи после 2. Светског рата колонизовани игром случаја у исто место, у Пригревицу код Апатина.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Небојша јануар 28, 2017, 11:55:54 пре подне
Рајшића са овом славом (Св. Лука) било је и у Босанској Крајини, у околини Дубице (Ведовица) и у Дабру крај Санског Моста.

Код Милана Карановића (Саничка Жупа) није обрађен Дабар, али српско становништво овог краја води порекло углавном из Бјелајског Поља, Тромеђе, Лике и Далмације. Ове миграције падају углавном у време после Омер-Паше Латаса (1851.).   

Велики прилив становништва десио се и после окупације, из Лике (1878.).

Процентуално то изгледа овако: Личани (23%), Бјеласко Поље (22%), Далмација (19%), Унац (6%). Укупно око 70%.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 28, 2017, 05:09:12 поподне
Оно што је интересантно је да су и банијски и лички Рајшићи после 2. Светског рата колонизовани игром случаја у исто место, у Пригревицу код Апатина.

Занимљиво је и то што су у Глиници (исто село у коме се помиње Петар Рајшић 1755-1756. годину), на Сувој Међи, постојали Опачићи, који памте да су се презивали Рајшић. Дошли су из Лике (изгледа од Лапца) око 1825. године. Славили су Лучиндан.

Милан Карановић помиње велику групу породица у Босанској крајини (има њихових огранака и по сусједним областима) која слави Лучиндан.
Ријеч је о Опачићима, Бандићима, Кљајићима, Чубрилама, Шевићима, Кошутићима, Билбијама, Мићићима, Драшковићима, Чавкама, Вукмирицама и Благојевићима. Ове породице имају предање да су једно и да су поријеклом од Никшића.
Постоје двије верзије о њиховим сеобама:
1) по првој, дошли су од Никшића на Змијање, па одатле у Далмацију
2) по другој, дошли су од Никшића у Далмацију, па се један органак иселио на Змијање

Међутим, према неким резултатима који су објављени (Кљајић), према неким за које немамо маркере (Опачић) и према неким који још увијек нису јавни, ова група коју помиње Карановић је је по свој прилици I2a1b-L147.2 (Dinaric) и то изгледа мјешано I2-CTS10228 (сјевер) и I2-PH908 (југ). Али пошто је ријеч о бројној групи, није искуључено да међу њима постоје и друге хаплогрупе.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 28, 2017, 05:21:50 поподне
Нужда, (општина Двор?), Никољдан, I1-P109

Према попису СР Хрватске из 1948. године Нужде су пописане само на подручју Баније (барем што се тиче Горње крајине) и то свега 8 кућа.
Крсна слава Нужди је Никољдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Нужде у Горњој крајини славиле Никољдан.
Нужде су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Никола.

Матица им је на подручју Двора (Котарани, Тргови), а било их је и на подручју Костајнице (Свиница) и Петриње (Велика Градуса). 

Као што видимо, матица Нужди била је на самој Сувој међи, према Босанској крајини. Не заборавимо да имамо Бомештара, који је исто I1-P109 и који је такође са Суве међе (село Бањани), само са босанске стране.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 29, 2017, 02:18:39 поподне
Вујашковић, Доња Пастуша (општина Петриња), Никољдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric)

Према попису СР Хрватске из 1948. године пописане су само двије куће Вујашковића на Банији и то у селу Драга Шамаричка (општина Двор). Међутим, на списку жртава Другог рата имамо пописане Вујашковиће у Горњој Пастуши (општина Петриња) и то у варијантама Вујашковић, Вујешковић и Вујошковић. Питање како су уписани у попису из 1948. године, провјерио сам све три варијанте и нашао само ове из Драге Шамаричке.
Крсна слава Вујашковића је Никољдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Вујашковићи у Горњој крајини славили Никољдан и Јовањдан.
Вујашковићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помињу Лазо и Ђурађ.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П јануар 31, 2017, 02:13:37 поподне
Кепчија, Кепчије (општина Двор), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric north) тј. I2-CTS10228

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 27 кућа Кепчија.
Крсна слава Кепчија је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Кепчије у Горњој крајини славиле Јовањдан и Ђурђевдан.
По свему судећи, Кепчије су потврђене на Банији 1778. године, када се помиње Петар Кевчина (могуће да је ово искривљен облик презимена Кепчија).

Осим на подручју Двора (Доња Јаворањ, Драга Шамаричка, Кепчије, Матијевићи, Сочаница), Кепчија је на Банији било и на подручју Костајнице (Костајница, Росуље) и Петриње (Блињски Кут). Најбројнији огранак банијских Кепчија је управо овај наш тестирани.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 03, 2017, 04:00:17 поподне
Јока, Шегестин (општина Двор), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 10 кућа Јока.
Крсна слава Јока је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Јоке у Горњој крајини славиле Митровдан и Јовањдан.
Јоке су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Божо.

Осим на подручју Двора (Грмушани, Двор, Косна, Тргови, Шегестин), Јока је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 03, 2017, 04:36:19 поподне
Слијепчевић, Ровишка (општина Глина), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 10 кућа Слијепчевића.
Крсна слава Слијепчевића је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Слијепчевићи у Горњој крајини славили Врачевдан, Никољдан, Јовањдан и Мратиндан.
Слијепчевићи су на Банији потврђени 1737. године, када се помиње Јован.

Ријеч је о прилично бројном роду, који је према попису СР Хрватске само на подручју Баније бројао преко 80 кућа.
Осим на подручју Глине (Брезово Поље, Брњеушка, Горњи Класнић, Дабрина, Доња Бачуга, Доњи Класнић, Глина, Глински Тртник, Горња Јама, Лушчани, Равно Рашће, Ровишка, Хајтић), Слијепчевића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Доњи Сјеничак, Сјеничак Ласињски), Двора (Двор, Замлача, Унчани, Хртић), Костајнице (Живаја) и Петриње (Петриња, Суња).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 03, 2017, 04:59:59 поподне
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Милош фебруар 03, 2017, 07:30:11 поподне
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).

Да ли постоје маркери?  За Џаиће ме посебно интересује и то DYS19, чија би вредност требала да буде 14.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Владица Цонић фебруар 03, 2017, 07:36:44 поподне
Да ли постоје маркери?  За Џаиће ме посебно интересује и то DYS19, чија би вредност требала да буде 14.

У табели је груписан са каталоцима DYS19=14.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Милош фебруар 03, 2017, 07:47:20 поподне
У табели је груписан са каталоцима DYS19=14.

Да,  негде смо спомињали Џаиће. Тек сад видим да су на табели са католичким родовима...


Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: filipi фебруар 03, 2017, 08:14:30 поподне
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 03, 2017, 08:34:34 поподне
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.

Дошени су Личани поријеклом, на подручју Баније било их је свега пар кућа и мислим да су дошли крајем XIX или почетком XX вијека из Лике.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 05, 2017, 11:28:20 поподне
Демић, Горњи Класнић (општина Глина), Ђурђевдан, J2b1-M205

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 13 кућа Демића.
Крсна слава Демића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Демићи у Горњој крајини славили Мратиндан и Ђурђевдан.
Демићи су на Банији потврђени 1768. године, када се помиње поп Арсеније.

Осим на подручју Глине (Бијеле Воде, Брњеушка, Глина, Горњи Класнић, Доњи Класнић), Демића је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња, Чешко Село). Најбројнији огранак банијских Демића је управо овај наш тестирани.

Више података о Демићима можете пронаћи овдје:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1712.0
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 05, 2017, 11:55:25 поподне
Мрђеновић, Зут (општина Двор), Јовањдан, J2b1-M205

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Мрђеновића.
Крсна слава Мрђеновића је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Мрђеновићи у Горњој крајини славили Јовањдан, Лучиндан и Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Мрђеновића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Врпоље, Горњи Добретин, Зут, Котарани, Матијевићи, Ћоре), Мрђеновића је на Банији било и на подручју Глине (Балинац, Глина, Горње Селиште, Доња Бачуга, Мајске Пољане, Мали Обљај), Костајнице (Доњи Храстовац, Костреши, Папићи, Побрђани, Словинци, Утолица) и Петриње (Градуса Посавска, Кладари, Сјеверовац).

Милан Карановић биљежи топоним Мрђен на подручју села Отока (општина Босанска Крупа) и каже да је име добио по породици која је за вријеме рата 1788-1791. године прешла на Банију. С обзиром на близину Зута и Босанске Отоке, мислим да постоји веза између Мрђеновића и топонима Мрђен.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 10, 2017, 02:13:45 поподне
Ананић, Папићи (општина Сисак), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 5 кућа Ананића.
Крсна слава Ананића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Ананићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Ананићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Максим.

Осим на подручју Сиска (Папићи), Ананића је на Банији било и на подручју Костајнице (Доњи Храстовац) и Петриње (Суња). Најбројнији огранак банијских Ананића је управо овај наш тестирани.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију падао у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 10, 2017, 02:46:52 поподне
Чучковић, (општина Глина), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Што се Чучковића тиче, знамо само да су поријеклом са подручја Глина.
Према попису СР Хрватске из 1948. године, на подручју Глине пописано је преко 90 кућа Чучковића.
Крсна слава Чучковића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Чучковићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Чучковићи су на Банији потврђени 1730. године, када се помиње поп Обрен. Осим Обрена, Чучковићи су дали још најмање двојицу попова у XVIII вијеку, Саву (од 1757. године) и Стефана (од 1763. године).

Осим на подручју Глине (Балинац, Бојна, Глина, Горње Селиште, Доња Бачуга, Доње Селиште, Јошевица, Кобиљак, Мајске Пољане,  Мали Обљај, Скела, Шибине), Чучковића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Блатуша, Мала Врановина, Пониквари, Старо Село, Топуско), Двора (Двор, Струга), Костајнице (Доњи Храстовац, Свиница) и Петриње (Додоши, Глинска Пољана, Краљевчани, Паукова Мала, Петриња, Слана).
Наслов: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: vojislav.ananic фебруар 10, 2017, 03:14:17 поподне
ХВАЛА, Петре!
Поздрав,
Војислав
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 12, 2017, 12:22:32 поподне
Гаљен, Драготина (општина Глина), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Гаљена.
Крсна слава Гаљена је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Гаљени у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Гаљена на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Гаљена је било само на подручју Глине (Глина, Драготина). Можда би могли бити занимљиви католици Гаљани, којих је било на подручју Петриње и Сиска.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 12, 2017, 12:36:54 поподне
Маринковић, Козарац (општина Вргинмост), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Маринковића.
Крсна слава Маринковића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Маринковићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан, Петровдан и Никољдан.
Нисам нашао потврду Маринковића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Вргинмоста (Козарац, Пјешчаница, Чемерница), Маринковића је на Банији било и на подручју Глине (Глина, Лушчани), Костајнице (Доња Велешња, Слабиња) и Петриње (Петриња, Пецки, Четвртковац).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 12, 2017, 12:52:31 поподне
Шербула, Косна (општина Двор), Никољдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 7 кућа Шербула.
Крсна слава Шербула је Никољдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Шербуле у Горњој крајини славиле Никољдан.
Нисам нашао потврду Шербула на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошле тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Двор, Косна, Тргови), Шербула је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Uzi фебруар 12, 2017, 01:21:06 поподне
[Чучковић, (општина Глина), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Што се Чучковића тиче, знамо само да су поријеклом са подручја Глина.


Чучковић се регистрирано на форуму, можда че додати детаљније информације о свом пореклу кад их довије. За сад мислим да их још истражује.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Crni Kralj фебруар 12, 2017, 02:21:40 поподне
Интересује ме презиме Роксандић.Крсна слава им је Ђурђевдан,а живе у околини Глине (Балинци,Мајске пољане).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 12, 2017, 02:51:19 поподне
Интересује ме презиме Роксандић.Крсна слава им је Ђурђевдан,а живе у околини Глине (Балинци,Мајске пољане).

Према попису СР Хрватске из 1948. године, на подручју Баније пописано је преко 90 кућа Роксандића. Десет и више кућа имали су у Балинцу (17), Брђанима Шамаричким (16), Шашеви (10) и Швракарици (10).
Према подацима из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, Роксандићи у Горњој крајини славили су Никољдан и Ђурђевдан.
Роксандићи су на Банији потврђени 1751. године, када се помиње Тодор.

Осим на подручју Глине (Балинац, Боровита, Влаховић, Мајске Пољане, Мали Обљај, Ново Село Глинско, Шашева, Шибине), Роксандића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Катиновац, Цремушница), Двора (Брђани Шамарички, Горичка, Горњи Јаворањ, Љесковац, Рудежи, Унчани, Швракарица), Костајнице (Горња Ловча, Живаја, Костајница, Превршац, Росуље) и Петриње (Бистрач, Глинска Пољана, Петриња, Суња).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Nebo фебруар 12, 2017, 06:59:42 поподне
Шербула, Косна (општина Двор), Никољдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Капетан Шербула, мој официр из ЈНА. Зезнут тип.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 13, 2017, 03:23:58 поподне
Демоња, Влаховић (општина Глина), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (YP951)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 16 кућа Демоња.
Крсна слава Демоња је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Демоње у Горњој крајини славиле Ђурђевдан.
Демоње су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Јаков.

Осим на подручју Глине (Бански Грабовац, Влаховић, Мајски Тртник, Равно Рашће), Демоња је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Чемерница) и Костајнице (Горњи Курузари).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 13, 2017, 03:47:15 поподне
Љубојевић, Петковац (општина Петриња), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Z92)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 6 кућа Љубојевића.
Крсна слава Љубојевића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Љубојевићи у Горњој крајини славили Лучиндан и Ђурђевдан.
Љубојевићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Стеван.

Љубојевића је на Банији било само на подручју Петриње (Блиња, Петковац, Старо Село, Трњани).

Можда би могли бити повезани са дабробосанским митрополитом Атанасијем Љубојевићем, који је једно вријеме боравио на Банији:
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Episkop-Ljubojevic-c.htm
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: radon фебруар 13, 2017, 06:20:06 поподне
Љубојевић, Петковац (општина Петриња), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Z92)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 6 кућа Љубојевића.
Крсна слава Љубојевића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Љубојевићи у Горњој крајини славили Лучиндан и Ђурђевдан.
Љубојевићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Стеван.

Љубојевића је на Банији било само на подручју Петриње (Блиња, Петковац, Старо Село, Трњани).

Можда би могли бити повезани са дабробосанским митрополитом Атанасијем Љубојевићем, који је једно вријеме боравио на Банији:
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Episkop-Ljubojevic-c.htm

Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 13, 2017, 06:25:32 поподне
Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.

Нема на чему, Давиде. :)

Заборавио сам да је дио пописан под презименом Љубовић.
То краћење презимена је често код Банијаца, тако да имамо људе пописиване као Боројевић и Боровић, Драгојевић и Драговић, Љубојевић и Љубовић, Зоројевић и Зоровић и слично.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 13, 2017, 06:44:23 поподне
Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.

Кад се већ помињу Љубојевићи, мислим д аје пажње вриједан податак из турског пописа Босне из 1604. године. Наиме, у селу Крњешићи нахије Каменград уписано је више појединаца, међу њима и

Радоје Љубојевић, кнез.

Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи, међутим обзиром на смјер миграција из Босанске крајине према Банији и Кордуну, крајем 17. вијека, мислим да овај податак може бити битан за Љубојевиће.

Иначе, претпоставка је да је ово село Крњешићи заправо данашња Крњеуша на падинама Грмеча. Турски попис открива и даље географско поријекло крњеушке групе. Тако се каже:

Баштина Вуксана из Мостара у властитом посједу.
Баштина Вукића из Мостара.
Баштина Милоша пришлаца.

Такође помињу се још и презимена Милојевић, Рајић.

Оно што је интересантно у Херцеговини код Мостара помиње се православни род Крњеушић.


Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: radon фебруар 13, 2017, 06:52:24 поподне
Нема на чему, Давиде. :)

Заборавио сам да је дио пописан под презименом Љубовић.
То краћење презимена је често код Банијаца, тако да имамо људе пописиване као Боројевић и Боровић, Драгојевић и Драговић, Љубојевић и Љубовић, Зоројевић и Зоровић и слично.

Istina, moj djed je to izgovarao više kao Ljubović nego Ljubojević. Moji su pre popisa 1948, u maju ili junu 1946 odselili u Jagodnjak u Baranji. Uz Radiševiće su bili jedini iz kotara Petrinja. Svi ostali naseljenici su bili iz kotara Dvor. Pokušaću da nađem fotografiju ako uspem.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: radon фебруар 13, 2017, 07:01:12 поподне
Кад се већ помињу Љубојевићи, мислим д аје пажње вриједан податак из турског пописа Босне из 1604. године. Наиме, у селу Крњешићи нахије Каменград уписано је више појединаца, међу њима и

Радоје Љубојевић, кнез.

Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи, међутим обзиром на смјер миграција из Босанске крајине према Банији и Кордуну, крајем 17. вијека, мислим да овај податак може бити битан за Љубојевиће.

Иначе, претпоставка је да је ово село Крњешићи заправо данашња Крњеуша на падинама Грмеча. Турски попис открива и даље географско поријекло крњеушке групе. Тако се каже:

Баштина Вуксана из Мостара у властитом посједу.
Баштина Вукића из Мостара.
Баштина Милоша пришлаца.

Такође помињу се још и презимена Милојевић, Рајић.

Оно што је интересантно у Херцеговини код Мостара помиње се православни род Крњеушић.

Hvala Siniša. Čini mi se da sam u jednom popisu video prezime Ljubojević baš na području Kozare pre velikih seoba 1683-1700. Moguće je da nemaju nikakve veze sa Ljubojevićima iz medačkog kraja i onima iz okoline Priboja. Na žalost, niko od njih se još nije testirao, pa samo nagađam.
Moja je pretpostavka o Ljubojevićima dolazila osim te povezanosti po prezimenu sa vladikom Atanasijem i iz toga što dosta banijskih rodova baš "vuče" na taj kraj oko Lima, severne CG i Starog Vlaha (npr prezime Polimac, kao i naši Kriči itd). Mislim da je ta struja više naselila Baniju od, recimo, niskohercegovačke (Ljubinje, Trebinje, Gacko).
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Реалиста фебруар 13, 2017, 07:02:18 поподне
....Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи......

Недим Филиповић сматра, да су Турци изкључиво пописивали презимена само оних баштиника који припадаше затеченом (предтурском) властеоском сталежу.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 13, 2017, 07:37:28 поподне
Hvala Siniša. Čini mi se da sam u jednom popisu video prezime Ljubojević baš na području Kozare pre velikih seoba 1683-1700. Moguće je da nemaju nikakve veze sa Ljubojevićima iz medačkog kraja i onima iz okoline Priboja. Na žalost, niko od njih se još nije testirao, pa samo nagađam.
Moja je pretpostavka o Ljubojevićima dolazila osim te povezanosti po prezimenu sa vladikom Atanasijem i iz toga što dosta banijskih rodova baš "vuče" na taj kraj oko Lima, severne CG i Starog Vlaha (npr prezime Polimac, kao i naši Kriči itd). Mislim da je ta struja više naselila Baniju od, recimo, niskohercegovačke (Ljubinje, Trebinje, Gacko).

Слажем се да је струја из Полимља и Старог Влаха била јака, међутим чини ми се да је она посебно ојачала за вријеме активности Соколовића у Далмацији и Крајини тј. од половине 16. виејка па надаље.

Рекао бих са друге стране, да је херцеговачка струја претходила овој. Нису без разлога у административном погледу Турци, сву Крајину у почетку стављали у казу Неретву, одатле је ишао турски притисак и смјер сеоба.

Уосталом, види се то и по неким конкретним подацима из Пописа. Долазак влаха Мириловића, Радохнића, Војинића у далматинску Загору, за Радохниће се изричито наводи да су из Мостара, затим горе поменути примјер досељеника из Мостара на Грмеч. Подгрмечки Предојевићи од влаха Предојевића из Херцеговине и други слични примјери.

Струја је било више, мада је становништво мање више било исто.

Банија је насељавана у више таласа, углавном из правца Босанске Крајине, а ту је како видимо било становништво из различитих струја: и јужнохерцеговачких и неретванских и полимских.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Небојша фебруар 13, 2017, 07:51:09 поподне
Подгрмечки Предојевићи од влаха Предојевића из Херцеговине и други слични примјери.

Баш сам се пре неки дан са нашим Луком дотакао оне мапе штокавског наречја

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg/1839px-Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg.png)

Наводно је у околини Бихаћа Хасан-Паша Преодјевић још давно населио своје сроднике из Херцеговине, а и генерално су окружени истчно-херцеговачким дијалектом, па чуди ова оаза млађег икавског на западу Босанске Крајине. Ипак, међу муслиманима западне Босне има свега и свачега (староседеоци + досељеници из разних крајева).

Интересатно да и Карановић код старих српских породица из Крајине примећује икавицу у говору. По њему су то досељеници из Средње Босне углавном. И на овој карти је тај крај означен као подручје "млађег икавског".
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 13, 2017, 08:13:01 поподне
Баш сам се пре неки дан са нашим Луком дотакао оне мапе штокавског наречја

Наводно је у околини Бихаћа Хасан-Паша Преодјевић још давно населио своје сроднике из Херцеговине, а и генерално су окружени истчно-херцеговачким дијалектом, па чуди ова оаза млађег икавског на западу Босанске Крајине. Ипак, међу муслиманима западне Босне има свега и свачега (староседеоци + досељеници из разних крајева).

Интересатно да и Карановић код старих српских породица из Крајине примећује икавицу у говору. По њему су то досељеници из Средње Босне углавном. И на овој карти је тај крај означен као подручје "млађег икавског".

Не сумњам да је старог штокавског, икавског становништва Доњих Краја било и да су једним дијелом уклопљени и у муслиманско, и православно и католичко становништво Босанске Крајине. Треба имати у виду да то икавско штокавско становништво није морало бити само са подручја Доњих Краја, већ и са простора Дувна, Купреса, Западне Херцеговине, гдје се такође говорило штокавским икавским.

На тим подручјима има доста старих српских породица које говоре икавским. У Дувну се помиње и православни манастир Лабостин.

Међутим, добар дио тог српског становништва ће се исламизовати или ће под утицајем босанских фрањеваца постепено прелазити у католичку вјеру. Муслимани данашње цазинске крајине, бар језички гледано, припадају управо том становништву. Том слоју становништва припадају и Буњевци католици у Далмацији, Лици и Бачкој. Онај трећи дио ће се стопити са својим сународницима из Источне херцеговине и Полимља, преузимајући од истих ијекавски говор и уклапајући се организован систем Пећке патријаршије.

Овај слој становништва, по мом мишљењу, био је изразито I2-PH908.

Ово икавско становништво Западне Босне, Западне Херцеговине и Доњих Краја не треба мијешати са становништвом Средње Босне, Усоре и Соли, које је опет било друга етнографска цјелина, другог говора (староштокавски шћакавски), и за које мислим да је имало значајан удио разних грана R1a хаплогрупе.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Небојша фебруар 13, 2017, 08:32:53 поподне
Не сумњам да је старог штокавског, икавског становништва Доњих Краја било и да су једним дијелом уклопљени и у муслиманско, и православно и католичко становништво Босанске Крајине. Треба имати у виду да то икавско штокавско становништво није морало бити само са подручја Доњих Краја, већ и са простора Дувна, Купреса, Западне Херцеговине, гдје се такође говорило штокавским икавским.

На тим подручјима има доста старих српских породица које говоре икавским. У Дувну се помиње и православни манастир Лабостин.

Међутим, добар дио тог српског становништва ће се исламизовати или ће под утицајем босанских фрањеваца постепено прелазити у католичку вјеру. Муслимани данашње цазинске крајине, бар језички гледано, припадају управо том становништву. Том слоју становништва припадају и Буњевци католици у Далмацији, Лици и Бачкој. Онај трећи дио ће се стопити са својим сународницима из Источне херцеговине и Полимља, преузимајући од истих ијекавски говор и уклапајући се организован систем Пећке патријаршије.

Овај слој становништва, по мом мишљењу, био је изразито I2-PH908.

Ово икавско становништво Западне Босне, Западне Херцеговине и Доњих Краја не треба мијешати са становништвом Средње Босне, Усоре и Соли, које је опет било друга етнографска цјелина, другог говора (староштокавски шћакавски), и за које мислим да је имало значајан удио разних грана R1a хаплогрупе.

Карановић под Средњом Босном, у овом случају, подразумева крајеве око Травника и Зенице, док би на северозападу граница била око Кључа, што је негде на граници, ако не и потпуно у области икавског на карти.

Што се генетике тиче, мислим да је најправилније рећи да су били измешани (I2a/R1a) с тим да је однос у оквиру ове две групе био онакав како си описао (I2a доминантна код икаваца).

Издвојио сам на теми "Крајишки Срби" тестиране породице из Крајине. Староседеоци (тј. порекло Средња Босна) и досељеници с југа. Ово је подела према Карановићу, па не мора бити сасвим тачна.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1494.60

Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 13, 2017, 08:45:28 поподне
Карановић под Средњом Босном, у овом случају, подразумева крајеве око Травника и Зенице

Ту негдје око Влашића је ишла та линија додира, али и мјешања између средњобосанско/усорске зоне и доњокрајско/западнобосанске. Жупа Врбања (Котор-варош) је тако упадала у прву зону, а већ сусједни Теслић у усорско/средњобосанску зону. И сама Бања Лука је на граници ове двије зоне, Прњавор је већ у усорској зони.

Најбоље се та разлика између двије споменуте зоне види код двије групе католичког становништва: Буњеваца и Шокаца. Буњевци су из западнобосанске, док су Шокци из средњобосанско/усорске зоне.

Да је хаплогрупа R1a значајније била присутна у средњебосанско/усорској зони говоре и резултати муслиманског становништва у Зеници и Тузли, гдје R1a и у једном и у другом случају прелази 20%. Међутим ти крајеви су претрпили велике смјене становништва, па не чуди што је данас I2-PH908 и ту доминантан. Међутим, преко 20% R1a у односу на 12% у Херцеговини није мало.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: П фебруар 13, 2017, 10:33:13 поподне
Приликом изучавања поријекла банијских родова добар траг можда могу бити презимена народних кнезова.
Током прве половине XVIII вијека на подручју Баније народни кнезови били су из родова Боројевића, Вилуса, Вранеша, Деретића, Дробњака, Црнојевића...
Ови родови јасно упућују на подручја Старе Црне Горе (Боројевићи, Црнојевићи), Старе Херцеговине (Вилуси, Вранеши, Дробњаци) и Источне Херцеговине (Деретићи).

На затвореном дијелу форума имамо тестиран један кнежевски род са подручја Баније и ти резултати такође иду у овом смјеру, конкретно ка подручју Источне Херцеговине.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: barbarylion јун 28, 2017, 07:30:27 пре подне
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).
Po istorijskim spisama i onome sto je nasao istoricar kojeg sam angazovao da mi pronadje sve o poreklu navodi se sledece. Dakle Džaići vode poreklo od kneza Radoja Majstorovića iz sela crnogorska Džaja (po tome valjda i prezime) . Mesto se nalazi u staroj crnoj gori. Posle smrti doticnog kneza familija se seli prvo kroz hercegovinu pa preko bosanske krajine (okolina laktasa) gde upadaju u sukob sa nekim idriz begom i 3 brata Džaića su usmrtila doticnog. Da ne duzim mnogo raspisana je poternica i oni prebegavaju u Au . Zabelezen je dolazak 3 brata Džaića na Baniju. Takodje je zabelezena titula u Au arhivama koju je porodica dobila ( to sam video svojim ocima, fotokopiju dokumenta) tada Srbi nisu mogli da biraju grb ali su mogli da odaberu kako ce biti uvedeni i lepo pise medju juznoslovenskim plemstvom džaić od sv,Djordja. Ono sto mene licno buni jeste za sada samo bliskost sa katolickim rodovima ? Porodica je od uvek pravoslavna i slavu nije menjala uopste sto se i vidi po samom odabiru titule. Pogledao sam i te katolicke rodove i jedan deo njih je slavio takodje sv.Djordja (Djurdjevdan) sto implicira na neko pravoslavno nasledje. Uglavnom koliko sam video nakon tih katolickih rodova najblizi su nam niksici . Ako bi neko bio voljan to da mi objasni? Hvala unapred
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: barbarylion јул 16, 2017, 07:09:10 поподне
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.
poznajem ja, samo ne znam da li su to ti koji tebi trebaju.
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: barbarylion јул 16, 2017, 07:10:08 поподне
Да,  негде смо спомињали Џаиће. Тек сад видим да су на табели са католичким родовима...
zasto to ?
Наслов: Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
Порука од: Nebo август 18, 2017, 07:14:32 поподне
Имам у фамилији Маливуке из села Бођани у јужној Бачкој. Они су досељени са Баније (колико је мени познати, то је стара сеоба, крајем 18. века или почетком 19. века), славе Светог Пантелејмона (9. августа / 27. јула).

Видим да Маливука има у Барањи (славе: Јовањдан, Томиндан), као и колониста у бачкој Пригревици после Другог светског рата, они су из Доњег Добретина (Двор на Уни). Могуће је да су одатле и ови моји Маливуци, али не памте назив села одакле су пореклом. Не знам шта славе Маливуци у Пригревици, односно у Добретину.

https://www.google.rs/maps/place/44440,+Donji+Dobretin,+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0/@45.0434275,16.2404321,12z/data=!4m5!3m4!1s0x47612b605d17c85d:0xa2602b0ae67a8646!8m2!3d45.0031353!4d16.3164568

У селу Горње Равно (Купрес) било је Маливука, који се сад презивају Јарчевић. Они славе Ђурђевдан.

Позната хериона из Другог светског рата Загорка – Зага Маливук је из Вршца, али не знам ништа ближе о пореклу њених Маливука.

У овим пописима Бођана закључно са 1828. годином не видим презиме Маливук, па је могуће да су се у Бођане доселили и касније у 19. веку.

http://www.poreklo.rs/2014/12/29/bodjani/

Ако неко зна неки податак о Маливуцима из Бођана, као и славу и порекло Маливука из Доњег Добретина, био бих захвалан за податке.