Аутор Тема: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг  (Прочитано 856 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3436
  • I2-PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Из историјских извора је познато да су многа германска племена "протутњала" овим просторима током Сеобе народа, од краја 4. до краја 6. века, неретко оставивши и генетски траг који ми данас можемо да пратимо посредством генетичке генеалогије. Било је већ речи о Готима на посебној теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2457.0

Поред Гота (Визигота и Острогота), као становници Балкана и Панонске низије која се на њега непосредно наслања су забележени и Гепиди, Лангобарди, Херули као и још нека мања племена. Ја бих се овом приликом поближе позабавио Херулима, због њихове врло занимљиве историје али и појединих археолошких налаза које су оставили на овим просторима. Наравно, тема је отворена и за дискусију о историјском, археолошком и генетском трагу свих осталих германских племена из тог периода која су походила Балкан.

Херули су били последње источногерманско племе које је (вероватно током прве половине 3. века) прешло из јужне Скандинавије на прибалтичку обалу данашње северне Пољске, да би потом наставило свој пут ка Црном мору, као и њима сродни Готи и Гепиди пре њих. Учествовали су у великој готској инвазији Егеја и Балкана 268-269. током које је пострадало више античких градова. Са доласком Хуна највећи део племена је постао њихов вазал, али део Херула се појављује далеко на западу, у северозападној Хиспанији, у виду пирата на Атлантику заједно са Свевима; да ли су они тамо доспели приликом чувеног преласка Рајне од стране више варварских народа (Вандала, Свева, Алана) 406. године или су дошли заједно са Алариховим Визиготима, остаје отвореним питањем. У сваком случају, већи део племена остаје под хунским вођством све до Атилине смрти и битке на реци Недао 454. године када успевају поново да се осамостале и створе државу на простору данашње северозападне Мађарске и тромеђе Аустрије, Чешке и Словачке. Лангобарди им наносе пораз крајем 5. или почетком 6. века након којег њихова држава нестаје; део Херула заједно са члановима породице погинулог краља се упућују на север, у скандинавску прапостојбину (што сведочи о живим везама које су одржавали са старим завичајем), пролазећи на том путу кроз територије "свих словенских племена" (један од најранијих помена Словена и доказ да су већ тада били населили велики део средње Европе), други део се утопио у околна германска племена, док се трећи део упутио ка југу и они од Јустина I и Јустинијана I добијају земљу за насељавање у источном Срему и околини Сингидунума, под условом да врше службу федерата.

Ови јужни Херули су имали занимљиве "догодовштине"; негде пре половине 6. века они несмотрено убијају свог дотадашњег краља, па шаљу посланство на север, у Скандинавију, како би одатле био доведен члан старе краљевске лозе као нови владар; посланство је успело да дође на одредиште и да са претендентом крене натраг ка својим саплеменицима, али у међувремену су Херули изабрали новог краља, Свартаса, који је служио у византијској војсци као официр и био Јустинијанов избор. Треба напоменути да је мали део Херула прешао у никеанско, православно хришћанство приликом свог боравка на северним границама Царства, али је већи део остао у паганству или аријанству; Свартас је очигледно био кандидат никеанског дела становништва. Међутим, након што се сазнало за повратак посланства са севера са новим краљем, Свартасова позиција постаје нестабилна и он бежи у дубину Царства; касније је као византијски заповедник предузимао походе против Гепида и Херула, при чему му се један део њих (вероватно онај никеански) придружио.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3436
  • I2-PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Наведени Свартас се појављује у још једној занимљивој историјској епизоди, која је свој одраз нашла и у археологији. Наиме, средином 6. века су беснели лангобардско-гепидски сукоби на простору Паноније, док су и једни и други покушавали да добију наклоност и помоћ Ромејског царства. Јустинијан се напослетку одлучио да помогне Лангобардима, оптуживши Гепиде да су превозили Словене преко Дунава приликом њихових пустошења Илирика, али највероватније и због тога што је желео да поврати Сирмијум који се тада налазио под гепидском влашћу. Царска влада на север шаље војну јединицу чији су команданти били синови покојног магистер милитум-а Германа, Јустин и Јустинијан, Аратије Камсаракан, избегли тириншки принц Амалафред (након пада Тирингије под франачку власт избегао у остроготску Италију, код своје родбине по мајци која је била Теодорихова нећака, напослетку га заробљавају Византинци али га убрзо производе у команданта одељења царске гарде) и свргнути херулски краљ Свартас. Ова дружина је морала да скрене са свог пута ка Панонији због верских немира који су избили у Илирику у вези са питањем тзв. Три поглавља (супротстављање илирских епископа верској политици цара Јустинијана, од око 550. до 558. године); центар побуне је био у Улпијани, па се војна јединица ту и сместила. Амалафред са својом пратњом убрзо наставља покрет ка северу, хитајући у помоћ свом шураку, лангобардском краљу Авдоину, док већи део војске и сви остали команданти остају у Улпијани, забављајући се побуном. Том приликом је преминула млађа женска особа (25-30 година), припадница ове пратње, која је сахрањена на северној некрополи Улпијане, близу цркве-меморије. Њен гроб одаје њен високи сталеж и припадност германском културном кругу (велика панонско-лангобардска фибула и пар јужноскандинавских фибула са правоугаоном главом); постоји велика могућност да је у питању Свартасова супруга/сестра или супруга/сестра неког другог племића из његове пратње; нарочито је занимљив пар фибула са правоугаоном главом, који сведочи о блиским везама балканских Германа (у овом случају конкретније Херула) са Скандинавијом, и о великој покретљивости и узајамном контакту германских племена од Британије до Илирика.


Део накита (фибуле) из Женског германског гроба из Улпијане

У вези са тим, поменуо бих присуство хаплогрупе I1 Z63, која се обично везује за Источне Германе, у Британији. С обзиром на горепоменуту велику покретљивост источногерманских (и не само њих) племена, те да су они у својим лутањима долазили и до обала Атлантика, није искључено да се један њихов део прикључио и англосаксонским миграцијама ка Британији, самим тим то не мора бити знак да Готи нису већином били носиоци ове подгране хаплогрупе I1. Непрекинуте везе са старом скандинавском постојбином након векова раздвојености и успешно кретање делова племена између ове области и Балкана, што је у Улпијани и археолошки посведочено, говоре нам да су такви покрети били итекако могући и реални, и да је преко њих на Балкану могла да се појави и нека друга, ређа грана скандинавске I1, нпр. мистериозна M227.

Историјске и археолошке податке, као и скицу пронађеног накита, сам црпео из научног рада професора Михаила Милинковића: „О тзв. Женском германском гробу из Улпијане“.
« Последња измена: мај 07, 2018, 12:14:20 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 954
  • I1 P109
Текст о вештачки деформисаним лобањама код Гепида. Није генетика али чини ми се да ће на овој теми фино да се уклопи.
http://srpskosrednjovekovlje.blogspot.rs/2018/05/blog-post.html
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3436
  • I2-PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Кад смо већ код Гепида, не би било лоше да и на овој теми буду подаци о тестираном "Гепиду" (уствари, највероватније Хуну) из Виминацијума:

У новом раду тестирано је 36 раносредњовековних узорака из Баварске (5-6. век), један ранији узорак (~300 н.е.) са истог подручја (римски војник), затим два узорка која се везују за Сармате, један са Крима који се везује за Остроготе, и један из Србије који се везује за Гепиде (~550 н.е, налазиште Виминацијум). Нажалост, у раду нису тестиране ипсилон хаплогрупе, али сазнаће се и то када буду објављени сирови подаци. Оно што је најзанимљивије код овог узорка је да има прилично велики удео источноазијске генетике, у К=8 анализи скоро 25%, а од модерних популација најбоље се уклапа у кавкаске Ногаје, што би можда могло указивати да је био део неке хунске популације која се утопила у Гепиде, или нека рана аварска придошлица. С обзиром да су Гепиди дуго времена били под хунском влашћу вероватније ми делује прва опција.

Population genomic analysis of elongated skulls
reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria


Додатни материјал

Гепидски узорак Vim_2 из Виминацијума припада хаплогрупи R1b1b-PH155.

https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 608
  • E-Z16988+A11802+A11837+
Maciamo-во виђење сличног питања, тј чини ми се да је у складу са темом: Ancient East, West and North Germanics had different Y-DNA lineages

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3436
  • I2-PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Maciamo-во виђење сличног питања, тј чини ми се да је у складу са темом: Ancient East, West and North Germanics had different Y-DNA lineages

Занимљив поглед на ствари, нарочито то што је приметио и ширење R1a-CTS1211 подграна са Готима; као што је и он напоменуо, постоји могућност да ни на Балкан није сва CTS1211 дошла словенским посредством, мада већина вероватно јесте. С друге стране, нисам сигуран колико му је тачна хипотеза о готским E-V13 гранама, с обзиром да све које је он навео (CTS9320, L241, S2972) имају дуг боравак на Балкану, па је мала вероватноћа да су на наше просторе могли да их донесу Готи (можда једино неку специфичну њихову подграну, која се раније одвојила од својих балканских рођака). Не знам да ли се исто може рећи и за Z17264 коју такође наводи као пример? Можда је она стварно могла доћи готским посредством, али сам према томе врло сумњичав.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 608
  • E-Z16988+A11802+A11837+
Занимљив поглед на ствари, нарочито то што је приметио и ширење R1a-CTS1211 подграна са Готима; као што је и он напоменуо, постоји могућност да ни на Балкан није сва CTS1211 дошла словенским посредством, мада већина вероватно јесте. С друге стране, нисам сигуран колико му је тачна хипотеза о готским E-V13 гранама, с обзиром да све које је он навео (CTS9320, L241, S2972) имају дуг боравак на Балкану, па је мала вероватноћа да су на наше просторе могли да их донесу Готи (можда једино неку специфичну њихову подграну, која се раније одвојила од својих балканских рођака). Не знам да ли се исто може рећи и за Z17264 коју такође наводи као пример? Можда је она стварно могла доћи готским посредством, али сам према томе врло сумњичав.

Сложио бих се са тобом. Његова претпоставка у вези R-CTS1211 има прилично више смисла неголи та која се тиче грана испод E-V13.
Генерално нам треба још E-V13 резултата из Источне Европе и то наравно са подгранама да бисмо могли озбиљније да разговарамо о миграцијама на начин на који Maciamo то покушава.

Ван мреже Мађер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
  • I2-PH908
Викинг каквог га — заправо — види фирма за опрему историјских филмова KAPTORGA



<a href="https://www.youtube.com/v/UhP9acA8WeE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/UhP9acA8WeE</a>
« Последња измена: август 11, 2018, 09:33:20 пре подне НиколаВук »