Аутор Тема: Крички војвода Калока-поријекло имена  (Прочитано 3723 пута)

Ван мреже Кос

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 45
Одг: Крички војвода Калока-поријекло имена
« Одговор #40 послато: новембар 28, 2017, 04:30:48 поподне »
занимљиво је и предање тестираних ,,Морачких Крича,, , њихов родоначелник је био неки војвода Раосав, од којих су данас остали Раосављевићи, дакле исто је основа Раос, као и Рамез-а, што би се могло рећи да је уствари био Раос-па после народ то у Раосав, па Раосављевићи, иначе, то је братство које се после разгранало на више породица, има књига неког Вујисића, под насловом ,,Штитарица на раскршћу векова, има је у пдфу на нету, ...имају предање да су прво боравили у Чеву па се населил у Лужницу код Спужа, а затим на место где се данас налази манастир Добриловина, у кањону Таре, где сам летос случајно срео монахињу Добриловине, где пише у некој књизи није знала да ми је каже по наслову, да је он продао ту земљу, док у предању поклонио за градњу Манастира, е сад пошто је ту на Сињавини , Дурмитору а онда изнад таре у Нахији Кричак, било ,,седиште Крича, мислим да су они одувек били ту а да су ове етапе боравка На Чеву и код Спужа, биле етапе неких селидби и расељавања , али да су резидентни на подручју наведених планинских масива. Само име манастира фино кореспондира са тим кнезом Добројем, јер ће се предео где су боравили пре звати по њему Добриловина, него Добројевина. Значајан је и катастик манастира Добриловина где се спомињу 1609 војвода Раич Милошевић  остали кнезови Потарја, мада може ту бити и угледника из оближњих племена..Слава ових свих као и манастира је Ђурђевдан .. негде сам прочитао да се спомиње кнез ило војвода Раосав....кад нађем, ако веч неко није поменуо, негде на форуму , убацујем овде..

Ван мреже Грoф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 89
Одг: Крички војвода Калока-поријекло имена
« Одговор #41 послато: фебруар 27, 2018, 11:07:39 поподне »
Mozda griješim ali meni ovo ime Vojvode Kaloke najviše odgovara ovom šta se ođe spominje.
To nekako dođe kao neka titula, a ne baš ime. Sve mi to vuče nekako na Grke.

Калока
Калокагатија

Васпитни идеал античке Грчке (Атине) јесте хармонијски развијена личност или калокагатија, под којом се подразумевало спајање у једну личност лепо снажно тело и високи морал. Хармонијски развитак означава складан и равномеран развитак свих човекових психичких и физичких снага, његово усклађено духовно и телесно обликовање и оформљавање. То је, у ствари, тежња да се у човеку постигне складан спој лепоте и доброте помоћу телесног и духовног васпитања (филозофије, књижевности, музике, политике). Овакво васпитање било је доступно само слободним грађанима, али не и робовима. Дакле, реч калокагатија није означавала само идеал коме је требало тежити у васпитању, већ је то означавало и појам богатства. Тако реч калос више значи углађен него леп, а реч агатос добар грађанин, што је, разуме се, онима на власти одговарало да себе представе као добре грађане.
Антички идеал-хармонијски савршено развијена личност постоји и у педагошким размишљањима Платона. У свом делу Држава, која је за педагошку науку од изузетног значаја, јер су у њој дате најзанимљивије мисли о васпитању у читавој античкој епохи, Платон истиче: „Онога, дакле, ко најлепше уме да објасни музичко васпитање И гимнастику,… могли бисмо с пуним правом назвати музички и хармонијски савршено одгојеним човеком”.

Ово показује да Платон схвата савршено хармонијску личност као личност развијеног ума, тела и срца, односно јединство умног, телесног, естетског и моралног васпитања, са идејама лепог, правичног и доброг као основним врлинама и васпитним вредностима.

Описујући атинско васпитање, које је за основу имало хармонијску личност, Платон у Пратогори каже:


„Учитељи музике старају се да њихови млади ученици науче да се уздрзавају и клоне од сваког рђавог поступка. Пошто их науче да свирају на лири, они са њима изучавају лирске песнике, компунују их музички и старају се да деци прикључе хармонију и ритам, да би деца навикла да буду мирна, кротка, да се потчињавају харминији и ритму, па према томе, да буду спремнија за разговор и акцију, јер људски зивот у свим својим манифестацијама трази хармонију и ритам”