Аутор Тема: Власи  (Прочитано 57484 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 822
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #100 послато: април 28, 2016, 08:59:47 поподне »
Не мислим ни ја да су били сви племићки, али је чињеница да су припадали добростојећим људима, поготово они камени на којима је све тако живописно приказано. А такви људи су себи могли онда пријуштити и добро оружје, и добре оклопе, па вероватно и учешћа на дружењима као што је лов на крупну дивљач.

Баш сам малопре гледао, то је лов на разне животиње, специфичност јелена је ту само та што по свему судећи не припадају фауни Херцеговине.

Флори Херцеговине не припадају ни лавови али их има. Додуше нису тако чест мотив. Изгледа да је мајстор за лавове, али и остале мотиве и  уједно и дијак био ковач Грубач, који је дјеловао у околини Стоца

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7831
Одг: Власи
« Одговор #101 послато: април 28, 2016, 09:06:28 поподне »
Иако нема превише тестираних Херцеговаца, на основу досадашњих резултата се не може успоставити нека веза са грчким крајевима. Видећемо какво је стање на терену након тестирања у Херцеговини.

Одувек су звучале занимљиво те теорије о сеоби Влаха из Епира и Тесалије, али и оних са простора Македоније и Албаније (Храбак, Скарић, итд.). Ако гледамо по хаплогрупама, то би по Херцеговини могли бити носиоци неких E, J, и R1b подграна, али вероватно и I2a DN и R1a, пошто и њих има у поменутим крајевима.


"Hercegovaki Vlasi doseljeni su iz Tesalije, Epira i Makedonije. B. Hrabak zakljuuje da su najznaajnija staništa “vlaha-romana” bila “ u Tesaliji, odakle su i naši hercegovaki vlasi .Neki potomci tih doseljenih Vlaha, koji su govorili posebnim jezikom, mogu se po svojim imenima ili prezimenima i danas prepoznati.

Prva najstarija faza doseljivanja stocara u Hercegovinu nastala je dolaskom starobalkanskih katuna “arbanaškog tipa” iz današnje Metohije, zapadne Makedonije i Albanije preko Zete i to najkasnije poetkom XIII. stoljeca.

Druga faza doseljivanja Vlaha u Hercegovinu povezana je s dolaskom bosanske vlasti oko 1330. godine kada se spominju vlaški katuni. “ Ti vlasi nisu bili arbanaškog porekla i pokazuju viši stepen organizacije; nisu poreklom od istog roda, nastupaju sa mnogo više slovenskih imena i oni doprinose  punoj slavizaciji zatecenih ‘vlaha’ arbanaškog porekla. U Hercegovini kao deo bosanske države, u kojoj je feudalni sistem bio mnogo blaži nego u Vizantiji, bugarskoj i srpskoj državi, sve više dolaze nove vlaške grupe i tu, u Hercegovini, koja pruža i zimski boravak stoci, stvaraju neku vrstu nove ‘Vlahije’, posle one u Tesaliji, odakle je tako e bio izvestan broj  skupina. Najživlje naseljavanje vlaha u Hercegovini tako traje od oko 1330. do oko 1420. godine. Pojava Turaka ubrzala je dobežavanje vlaha na Ston i dubrovacku teritoriju poslednje decenije XIV. veka."

Извор: Иван Мужић, "Власи и старобалканска претхришћанска симболика јелена на стећцима"

И на основу писања И. Мужића, који се углавном ослањао на Храбака, може се закључити да је у Херцеговини било Влаха и влаха.

Интересантан рад генерално. Мужић се осврнуо и на антрополошке особине неких влашких скупина. Тако се нпр. Власи из Тесалије разликују по особинама од Грка из тих крајева, али зато доста подсећају на Влахе из Македоније, што је по аутору још један доказ о миграцијама тесалских Влаха.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 822
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #102 послато: април 28, 2016, 09:07:05 поподне »
Погребни обичаји Римљана - звучи познато... The family visited the cemetery and shared cake and wine, both in the form of offerings to the dead and as a meal among themselves....

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Roman_funerary_practices

Итекако познато:

Prilikom sahrana su priređivane gozbe u čast sahranjenoga i igralo se posmrtno kolo. Okruglaste kamene udubine na stećcima su služile za tečnu daću. Bunarevi, cisterne, rječice i potoci uz nekropole također su korišteni u vezi s grobnlim običajima . Ustanovljeni su i slučajevi takozvanog dvostrukog sahranjivanja, tj. otvaranja groba tri, odnosno sedam godina poslije sahrane, vađenja kostiju, njihovog pranja u čistoj vodi i u vinu i obavljanja ponovnog sahranjivanja, uz asistenciju sveštenika i prisustvo rođaka i prijatelja (Pošćenje kod Šavnika."

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Власи
« Одговор #103 послато: април 28, 2016, 09:09:59 поподне »
А сада мала дигресија уз перутнину.

http://www.academia.edu/4425863/Iz_historije_sokolarstva_u_dubrovačkom_zaleđu_u_srednjem_vijeku_Uzgoj_ptica_za_lov_i_lov_pticama_Društvo_za_proučavanje_srednjovjekovne_bosanske_historije_Posebna_izdanja_I_Članci_i_rasprave_I_Sarajevo_2011_1-18

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7831
Одг: Власи
« Одговор #104 послато: април 28, 2016, 09:22:28 поподне »
Треба се осврнути и на нека предања херцеговачких породица. За Мириловиће се каже да су "из Македоније". За Ивковиће, који су по свему судећи R1a (23andMe), постоји легенда да су "из Тесалије".

У случају Мириловића има основа за овакво предање. Код Ивковића је то мало компликованије ако су R1a, али у сваком случају, све и да се не односи на њих, може да указује на то да је по Херцеговини заиста некада у прошлости било досељавања из тих крајева.

Најбоље ће се то видети уколико се тестира већи број људи пореклом са простора источне Херцеговине.

Можда треба поменути да у околини Требиња постоји занимљиво презиме Паранос. Легенда каже да је ова породица даљом старином из Грчке. Живели су прво у Жрвњу код Љубиња, одакле прелазе Старо Слано (Требиње). Славе Ђурђевдан.

Ово презиме заиста звучи грчки. Днк анализа би овде била од велике користи.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 822
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #105 послато: април 28, 2016, 09:23:12 поподне »
Интересантан рад генерално. Мужић се осврнуо и на антрополошке особине неких влашких скупина. Тако се нпр. Власи из Тесалије разликују по особинама од Грка из тих крајева, али зато доста подсећају на Влахе из Македоније, што је по аутору још један доказ о миграцијама тесалских Влаха.

У својим антрополошким анализама Мужић се обилато користио Денисом Марјановићем, Д. Приморцем, али и Рифатом Хаџиселимовићем, Од овог последњег има један занимљив рад.

Линк па погледати референце: https://bs.wikipedia.org/wiki/Autostoperski_palac    Лично га имам у оба правца.

Понешто о мотивима на стећцима се може наћи овдје:http://www.muzic-ivan.info/vjera_crkve%20bosanske.pdf  СТР. 46

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Власи
« Одговор #106 послато: април 28, 2016, 09:25:56 поподне »
Треба се осврнути и на нека предања херцеговачких породица. За Мириловиће се каже да су "из Македоније". За Ивковиће, који су по свему судећи R1a (23andMe), постоји легенда да су "из Тесалије".

У случају Мириловића има основа за овакво предање. Код Ивковића је то мало компликованије ако су R1a, али у сваком случају, све и да се не односи на њих, може да указује на то да је по Херцеговини заиста некада у прошлости било досељавања из тих крајева.

Најбоље ће се то видети уколико се тестира већи број људи пореклом са простора источне Херцеговине.

Можда треба поменути да у околини Требиња постоји занимљиво презиме Паранос. Легенда каже да је ова породица даљом старином из Грчке. Живели су прво у Жрвњу код Љубиња, одакле прелазе Старо Слано (Требиње). Славе Ђурђевдан.

Ово презиме заиста звучи грчки. Днк анализа би овде била од велике користи.

Постоји брда именом Панос у Пиви и код Сплита

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Власи
« Одговор #107 послато: април 28, 2016, 11:22:30 поподне »
Јаћиме, у Затријепчу и Коћима живи становништво мешовитог порекла. Има ту и Малесора и Куча, а и неких родова који су дошли из Црне Горе, али су, живећи међу албанским католицима и муслиманима и сами албанизовани.
Тако да не бих рекао да они чине део кучког племена, већ су неки прелазни етнички облик између Брђана и Малесора.
Ако те занима детаљно о њима, погледај у књигама о племену Куча, јер се у тој литератури и они уобичајено наводе, с обзиром да представљају "Кучку крајину".

Hvala, Nebo. Nisam siguran, ali izgleda da većina Malisora (Đokaji, Ljucaji) iz Zatrijepča upadaju u kučki rod po haplotipu. Opet, nisam siguran, ali ako je tako, to govori da oni jesu dio kučkog plemena.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 502
Одг: Власи
« Одговор #108 послато: април 28, 2016, 11:23:04 поподне »
И раније сам негдје написао да ти средњовјековни  власи, по овим резулататима којима сад располажемо највише подсјећају на некакву војничку дружину, формирану од разних елемената. Као да је био отворен конкурс и јавили се кандидати са разних страна. Још чудније у свему томе јесте да и ти што су се јавили имају хаплогрупе које су далеко од уобичајених.

Без обзира на различитост поријекла, има нешто што их обједињава, а то је данашња припадност српском националном корпусу. Можда је ово била Душанова специјална јединица за брза дејства  ;)

Ovo je i meni palo na pamet, s tim što su me najviše podsetili na instituciju "federata", varvara koji su dobijali pravo da se smeste na rimsku teritoriju, imali određenu teritorijalnu i sudsku samoupravu, a zauzvrat bili obavezni da obavljaju vojnu funkciju, da čuvaju teritoriju ili daju određen broj vojnika za vladarsku vojsku. (To je gotovo identično obavezi i pravima krajišnika u Habsburškoj monarhiji, što su oni preuzeli od Osmanlija, a ovi od Vizantinaca i Srba, i zbog toga se pitam imaju li ti instituti koren u nekomjoš ranijem periodu)

https://en.wikipedia.org/wiki/Foederati

Nakon uspostavljanja tematskog istema postojale su posebne pogranične oblasti koje su se zvale klisure. Prvobitno su to bile samo pojedini branjeni poožaji, no kasnije su to postajale manje upravne jedinice. Pošto su se nalazile u planinskim delovima moguće je da su to prvi pojavni oblici vlaških družina
https://en.wikipedia.org/wiki/Kleisoura_(Byzantine_district)

https://books.google.rs/books?id=24S4DkCsjz8C&pg=PA17&lpg=PA17&dq=kleisura+bysantine&source=bl&ots=j-vUawvgdI&sig=YaMOqO9gbt4_oP9k8XyBpPJGF_0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwib9sr3mbLMAhUBKpoKHRNPDukQ6AEIITAA#v=onepage&q=kleisura%20bysantine&f=false

https://en.wikipedia.org/wiki/Theme_(Byzantine_district)


Nisam čitao "De administrando imperio" ali koliko znam u njemu se ne spominju vlasi što mi je malo čudno. Ne znam da li je i šta Konstantin pisao o Makedoniji, Tesaliji i Epiru, krajevima sa vlaškom populacijom. Možda neko ima informaciju više.

Druga stvar je Jiričekova linija, tj, zbog čega Vlasi (Aromuni) pričaju latinski (neki oblik u krajnjem slučaju) u kraju koji je toliko blizak Grcima. Po onome što znamo, krajevi koji su bili helenizovani zadržali su grčki kao neki govorni jezik dok su latinski uglavnom primili varvari koji su bili na zapadu i nisu imali veze sa grčkim. Zanima me da li taj latinitet može nešto reći o poreklu tog stanovništva. Da li je bilo ilirsko ili nekog drugog porekla. Doseljenici iz daljih krajeva verovatno su prihvatali latinski kao zajednički jezik svih stanovnika Rimskog carstva i opšti jezik sporazumevanja.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5899
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Власи
« Одговор #109 послато: април 29, 2016, 12:19:08 пре подне »
Флори Херцеговине не припадају ни лавови али их има. Додуше нису тако чест мотив. Изгледа да је мајстор за лавове, али и остале мотиве и  уједно и дијак био ковач Грубач, који је дјеловао у околини Стоца

Фауни. Да, видех сад да има и лавова, кад Небојша постави цитат из Ловреновеће књиге.

Такође, нешто што би могло имати везе са Власима јесте традиција сицања, тетовирања, пре неколико месеци било је речи о том на на теми Порекло босанских римокатолика, на Форуму Крстарица, те је било одређених показатеља који су говорили у прилог влашкој традицији.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Власи
« Одговор #110 послато: април 29, 2016, 01:07:55 пре подне »
Помаже Бог,браћо!Видех да сте започели ову занимљиву тему,па да се и ја прикључим.

Наиме,претходних месеци сам читао разну литературу о Власима источне Србије.Највише од Пауна Дурлића,етнолога из Мајданпека.Постоје две главне групе Влаха,а то су Унгуреани и Царани.Овој првој групи (која насељава Стиг,Млаву,Хомоље и уопште североисточну Србију) припадају Буфани,рудари Мајданпека.О њима ћу нешто и написати.Они су пореклом из Олтеније,покрајине у Румунији,која се налази на граници са Бугарском и Србијом.У току 18.века долазили  су на рад у руднике у Банату (данашњи део румунског Баната),који је био у саставу Угарске.1848.године у време ратног  стања и разарања тих рудника,буфанске породице су решиле да пређу Дунав,и да нађу посао у Мајданпеку.У наредним годинама у више наврата ће бити насељавања,и то из села Молдова Ноу,преко пута Голупца.Данас у Мајданпеку ће те чути изворна презимена као што су:Белован,Марило,Тизмонар,Бинђеско,Мунћан,итд.50тих година 19.века  се насељавало и становништво средње Европе (Немци,Мађари,Словаци,Чеси,итд.),нека презимена су још присутна у Мајданпеку.Занимљиво је што су те народе,кроз бракове и језик,Буфани у потпуности асимиловали.Буфани нису имали славе кад су дошли у Мајданпек,већ су тек касније,под утицајем СПЦ преузели овај обичај.Скоро сви славе свету Петку,јер је она хришћански пандан Муми Падури (Шумској Мајци),врховној богињи код Влаха.

Толико од мене,укратко.Мислим да је Мајданпек занимљив терен за ДНК тестирање. :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #111 послато: април 29, 2016, 10:10:34 пре подне »
Ne znam, svašta je moguće :)

Mada pre mislim da je u pitanju neka hrišćanska simbolika. Ivan Mužić se bavio tom problematikom i on ju povezuje sa starobalkanskim stanovništvom:

http://hrcak.srce.hr/file/120876

Ono što je meni problem jeste, prvo nedostatak kontinuiteta. Prva predstava jelena na stećcima pojavljuje se, čini mi se, 1477 godine. pre toga izgleda ne postoji sem kao ukrasna plastika na nekim spomenicima. Drugo, povezuje ju sa paganskom balkanskom tradicijom iako, koliko znam, jedina paganska baština koja bi mogla doći u obzir jeste slavenska, što on, po meni olako odbacuje. U vreme dolaska Slavena, taj kraj je bio hrišćanski već bar tristo-četiristo godina. Hrišćanstvo se posebno brzo širilo na prostorima na kojima je bilo istočnomediteranskog stanovništva a na području doline Neretve ih je bilo. Tako da mislim da to objašnjenje otpada.

Mislim da još nemamo zadovoljavajuće objašnjenje za poreklo jelena na stećcima
Prvo da se svima koji su uzreli učešća u temi da se zahvalin na iznošenju stavova i vrlo zanimljivom doprinosu u vezi moga pitanja.
Radon, ne možemo vezati pojavu Scena sa Lovom na Jelena striktno za 1477. godinu. Kako da objasnim ovo. Počeću prvo sa brojkama. Danas se smatra da stećaka ima oko 60 000, ja ostavljam mogućnost da je njihov broj znatno veći, možda se penje i do 80 000 primjeraka. Ukrašano je 7.8% popisanih spomenika, to se u Hercegovini znatno diže , možda na neki 15-16% ukrašenosti, gdje Ljubinje i Stolac prednjače sa nešto malo preko 20% ukrašenih primjeraka. Znači vidimo da su najukrašeniji stećci na području Donjih Vlaha. Dolazimo do natpisa. Natpisa, dosada pronađenih ima svega oko 400, što znači da je epitafe ima ispod pola procenta evindetiranih stećaka. To se u Stocu penje na oko 2% a u Ljubinju na oko 2,5% posto spomenika sa natpisima. I tu dolazimo do problema u dataciji najstarijih ukrasa. Danas se za najstariji stećak smatra ploča župana Grda koja je nađena u Trebinju koja  po natpisu datuje u 12. vijek. Za najstariji ukrašeni stećak smatra se onaj Radače Sanković-Čihorić jer se na natpisu spominje"vrijeme kralja Tvrtka" Tako se i taj stećak koji se datuje u 1477. godinu sa navodnom prvom pojavom jelena,vezuje za natpis pokojnika, čije je djelovanje vremenski datovano u 1477. godinu. Pojava Jelena, mogla je znači biti mnogo, mnogo ranije. Velike brojke u ovoj priči ne daju mogćnost postavljanja jasno određenih sveukupnih zaključaka o prvoj pojavi nekih scena i starosti stećaka kao fenomena.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #112 послато: април 29, 2016, 10:31:37 пре подне »
Фауни. Да, видех сад да има и лавова, кад Небојша постави цитат из Ловреновеће књиге.

Такође, нешто што би могло имати везе са Власима јесте традиција сицања, тетовирања, пре неколико месеци било је речи о том на на теми Порекло босанских римокатолика, на Форуму Крстарица, те је било одређених показатеља који су говорили у прилог влашкој традицији.
Pojava tetoviranja čini mi se najveću gustinu ima  u srednjebosanskim rudarskim mjestima, pa čisto sumnjam da ime veze sa vlasima, ali ne tvrdim sa sigurnošću da je tako.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #113 послато: април 29, 2016, 10:35:52 пре подне »
Ja bih samo još podsjetio na polupogrdni naziv Vlah koji su muslimani koristili za Srbe-pravoslavce. Mislim da genetska istraživanja ukazuju na to da je ovakvo označavanje Srba donekle imalo osnove.

Na koncu, Balkan je uvijek bio velika raskrsnica i sigurno da je u XIII vijeku na Balkanu bila velika raznovrsnost haplogrupa. Nakon toga počinje veliko pomjeranje prema sjeverozapadu koje traje narednih nekoliko vjekova. Neke od haplogrupa, koje su u XIII vijeku bile u današnjoj Grčkoj, Makedoniji, Bugarskoj su tako dospjele na zapadni Balkan. Pošto je većina njih već bila prihvatila istočno hrišćanstvo, oni su se vremenom asimilovali u Srbe. To je uzrokovalo natprosječnu raznovrsnost haplogrupa na svim područjima gdje danas žive Srbi.

To je interesantno, s tim da izgleda da grupe I1 P109 i N1 imaju jasne matice odakle su se seobama širile. S druge strane, J2b M205 uopšte nema tako jasnu maticu.
Vrlo interesantno bi bilo testirate Balije. Ovo nije pogrdan naziv, već ime jednog dijela muslimanskog stanovništva u Hercegovini. Oni su sve do skoro Drugog svjetskog rata živili u stalnom nomadskom stočarenju. Bilo ih je kraj Čapljine i u Podveležju. Čini mi se da su oni ostaci srednjevjekovnih vlaha. Do austrougarskih vremena nikako, ali nikako se nisu bavili zemljoradnjom, isključivo stočarstvo i kiridžiluk.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #114 послато: април 29, 2016, 11:00:30 пре подне »
Не мислим ни ја да су били сви племићки, али је чињеница да су припадали добростојећим људима, поготово они камени на којима је све тако живописно приказано. А такви људи су себи могли онда пријуштити и добро оружје, и добре оклопе, па вероватно и учешћа на дружењима као што је лов на крупну дивљач.

Баш сам малопре гледао, то је лов на разне животиње, специфичност јелена је ту само та што по свему судећи не припадају фауни Херцеговине.
Kad vidiš stećak, naravno da ćeš odmah pomisliti da ga je sebi priuštio imućan čovjek. Međutim, već sam spominjao pojavu velikih brojki. Ajde uzmimo, mada nisam siguran, da je vrjeme mode stećaka kulminiralo od negdje 1350-te do 1500-te godine i naravno da možemo tvrditi, istina sa malom zadrškom da su većinom tada isklesani.. U ljubinjskom i popovskom kraju, što odgovara srednjevjekovnoj župi Popovo ima sačuvanih preko 2 000 stećaka. Bilo ih je znatno više, ali su korišteni kao građevinski materijal. Složićete se da je to veliki broj za to malo područje. Tu su i najljepši stećci, odnosno najukrašeniji. Ne mogu se svi vezati za Vlahe ali većina nekropola se ipak njima može pripisati. Znači u jednom relativn kratkom vremenskom periodu imamo pravu epidemiju, da se tako izrazim klesanja stećaka. Po završetku perioda stećaka, gotovo odjednom grobna klesarska umjetnost doživljava degradaciju. Mi iz 16 i 17 vijeka gotovo i da nemasmo nadgrobnih spomenika, vrlo malo, par desetina. Iz 18 vijeka nešto više, Vrlo malo iz prve polovine 19 vijeka, tek u drugoj polovini 19 vijeka počinje omasovljavanje klesanja nadgrobnih spomenika. Ili je u poznom srednjem vijeku područje donjih vlaha doživljavalo ekonomski procvat, ili je to bila moda, ili su donji vlasi bili vješti kamenoresci pa im nije bilo toliko skupo da podižu spomenike,ne znamo, ali ipak u tom periodu mramorje(da ne koristim više izraz stećak) tada i na tom porostoru doživljava procvat. Vjerovatno svi ovi navedeni razlozi imaju svoje mjesto u teoriji.

Ima tu nešto još što bih želio da primjetim. U poslednjih 15-20 godina u istočnoj Hercegovini arheološka istraživanja ajmo reći doživljavaju izvjesnu renesansu. Otkriveno je mnogo specifičnih rano-hrišćanskih zasvođeni grobnica, koje se vremenski smještaju u period između 4 i 6 vijeka. Mislim uslovno rečeno mnogo. U Trebinju 4 u Ljubinju 5. To su takođe monumentalne grobnice od klesanog kamena, zasvođene sa ležajima i prolazom u sredini. Moji drugari i ja, dosta smo znanja o arheologiji pokupili od naših prijatelja iz Muzeja Hercegovine, pa imamo neka osnovna znanja.Evindetirali smo 4 takve grobnice. Još su neistražene, za jedno sumnjamo da je još uvijek blindirana. Bilo bi nam jako korisno genetski ispitati ostatke tih pokojnika. S tim rezultatima dobili bi sigurno nešto novo i korisno.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #115 послато: април 29, 2016, 11:07:53 пре подне »
Još da pomenem odnosno da dodam. Od oko 400 natpisa na stećcima, blizu 100 ih se nalazi na području Stoca, Ljubinja i Popova. Pogledajte taj prostor na karti. Kada vidite koliko je mali, a koliki se broj natpiisa tu nalazi vidićete da su razne akademske teorije o porijeklu stećaka u najmanju ruku zlonamjerne.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 822
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #116 послато: април 29, 2016, 01:36:55 поподне »
Kad vidiš stećak, naravno da ćeš odmah pomisliti da ga je sebi priuštio imućan čovjek. Međutim, već sam spominjao pojavu velikih brojki. Ajde uzmimo, mada nisam siguran, da je vrjeme mode stećaka kulminiralo od negdje 1350-te do 1500-te godine i naravno da možemo tvrditi, istina sa malom zadrškom da su većinom tada isklesani..Vjerovatno svi ovi navedeni razlozi imaju svoje mjesto u teoriji.

Рекао бих да је ово вријеме привредног процвата средњовјековне Босне. Друга половина 14. вијека је обиљежена врхунцем оличеном у владавини Твртка I Котроманића.

 
Ne mogu se svi vezati za Vlahe ali većina nekropola se ipak njima može pripisati.

Повезаност стећака са власима је очигледна. То се види по највећој концентрацији стећака у источној Хецеговини, а даље према сјеверу и сјеверозапад они заправо прате влашке миграције. Напоменуо бих да су власи у потпуности били уклопљени у феудални систем средњовјековне Босне.

  Mi iz 16 i 17 vijeka gotovo i da nemasmo nadgrobnih spomenika, vrlo malo, par desetina. Iz 18 vijeka nešto više,

Средњовјековна Босна је изгубила своју политичку самосталност, а становништво се укључује у тимарско-спахијски систем. Тај процес није брз, али већ у 18. вијеку одређени хришћански полувојни редови (регрутовани из влаха) губе своје привилигије.
Интересантно је као Ш. Бешчлагић покушава да повеже нишане са стећцима.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #117 послато: април 29, 2016, 01:52:21 поподне »
U cijeloj  centralnoj Bosni,mislim na nukleus prve bosanske države, stećaka ima otprilike kao u Nevesinjskom kraju. Ukrašenih stećaka u c. Bosni ima nešto manje nego u Stocu, a natpisa otprilike ko u okolini Ljubinja, bez Popova.
Toliko o stećku kao bosanskom fenomenu.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1235
Одг: Власи
« Одговор #118 послато: април 29, 2016, 01:55:28 поподне »
Флори Херцеговине не припадају ни лавови али их има. Додуше нису тако чест мотив. Изгледа да је мајстор за лавове, али и остале мотиве и  уједно и дијак био ковач Грубач, који је дјеловао у околини Стоца
Da, izgleda da je Grubač bio pismen, pa nam je ostavio svjedočanstvo o svom radu i postojanju. Ali Grubač jednostavno nije u klasi nažalost neimenovanih majstora iz Uboska i Vlahovića.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 822
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #119 послато: април 29, 2016, 02:17:28 поподне »
Kada vidite koliko je mali, a koliki se broj natpiisa tu nalazi vidićete da su razne akademske teorije o porijeklu stećaka u najmanju ruku zlonamjerne.

Г. Wolf ово ми можда могли објаснити.