Аутор Тема: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906  (Прочитано 24726 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6369
  • I2a CTS10228 S17250 A1328
Одг: Пјешивци J2a-M92
« Одговор #160 послато: март 11, 2018, 11:57:15 пре подне »
Ja sam od Djurica iz Krusevaca, sela Celije, po predanju nas starij predak dosao iz Cetinje takodje negde u XIX veku. Ali ne znam da li je tacno.

С обзиром на утврђену хаплогрупу, ако твоји Ђурићи припадају овој наведеној групи родова, - порекло из цетињског краја је сасвим могућно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #161 послато: март 22, 2018, 07:34:28 поподне »
Приједлог

Било би одлично када би се још људи одлучило за тестирање додатних маркера Y37, Y67, или у најбољем случају Y111. Најјефтинији и најближи нам је YSEQ.

Са тестирањем већег броја маркера могли би:

1) прецизније одредити старост наше српске цуцко-пјешивачке групе
2) одредити вријеме раздвајања Цуца од Пјешиваца те раздвајање Богуновића; вријеме раздвајања родова
3) реконструисати филогенетски родослов српских S8230
4) одредити вријеме миграција према Крајини
5) одредити прецизније вријеме насељавања на Хелм

Прилажем линкове према:

1) SNP Z38463
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=60664

2) Допунски панел за стандард Y37
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=23_30&products_id=40762

Радул ;)
« Последња измена: март 22, 2018, 09:13:56 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7595
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #162 послато: април 17, 2018, 08:30:01 поподне »
Модални хаплотип наше J2a-CTS2906 (Пјешивци), поклапање на YHRD

393 = 12
390 = 22
19 = 14
391 = 10
385ab = 14-16
439 = 11
389I = 13
392 = 11
389II = 29
458 = 15
437 = 14
448 = 21
456 = 15



Новост је тестирани из Македоније, где је већ било назнака о постојању ове подгране J2a-M92.

Ови резултати из Македоније убачени су пре 7 дана. Покушавам да дођем до те студије

0 matches of 102 Haplotypes in Macedonia [Albanian]
1 match of 304 Haplotypes in Macedonia [Macedonian]
0 matches of 109 Haplotypes in Macedonia [Turkish]

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #163 послато: април 28, 2018, 10:00:19 поподне »
Карта J2a-M92 хаплогрупе, најпрецизнија до сада ;)



Литература:

1.   Abu-Amero KK, Hellani A, González AM, Larruga JM, Cabrera VM, et al. (2009) Saudi Arabian Y-chromosome diversity and its relationship with nearby regions. BMC Genet 10: 59.
2.   Al-Zahery N, Pala M, Battaglia V, Grugni V, Hamod MA, et al. (2011) In search of the genetic footprints of Sumerians: a survey of Y-chromosome and mtDNA variation in the Marsh Arabs of Iraq. BMC Evol Biol 11: 288.
3.   Balanovsky O, Rootsi S, Pshenichnov A, Kivisild T, Churnosov M, et al. (2008) Two sources of the Russian patrilineal heritage in their Eurasian context. Am J Hum Genet 82: 236-250.
4.   Balanovsky, Chukhryaeva, Zaporozhchenko V, et al. (2017) Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia
5.   Battaglia V, Fornarino S, Al-Zahery N, Olivieri A, Pala M, et al. (2009) Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in Southeast Europe. Eur J Hum Genet 17: 820-830.
6.   Cadenas AM, Zhivotovsky LA, Cavalli-Sforza LL, Underhill PA, Herrera RJ (2008) Y-chromosome diversity characterizes the Gulf of Oman. Eur J Hum Genet 16: 374-386.
7.   Cinnioğlu C, King R, Kivisild T, Kalfoğlu E, Atasoy S, et al. (2004) Excavating Y-chromosome haplotype strata in Anatolia. Hum Genet 114: 127-148.
8.   Fornarino S, Pala M, Battaglia V, Maranta R, Achilli A, et al. (2009) Mitochondrial and Y-chromosome diversity of the Tharus (Nepal): a reservoir of genetic variation. BMC Evol Biol 9: 154.
9.   Gusmão A, Gusmão L, Gomes V, Alves C, Calafell F, et al. (2008) A perspective on the history of the Iberian gypsies provided by phylogeographic analysis of Y-chromosome lineages. Ann Hum Genet 72: 215-227.
10.   Hassan HY, Underhill PA, Cavalli-Sforza LL, Ibrahim ME (2008) Y-chromosome variation among Sudanese: restricted gene flow, concordance with language, geography, and history. Am J Phys Anthropol 137: 316-323.
11.   Khaled K Abu-AmeroEmail author, Ali Hellani, Ana M González, Jose M Larruga, Vicente M Cabrera and Peter A Underhill, (2009) Saudi Arabian Y-Chromosome diversity and its relationship with nearby regions
12.   King RJ, Dicristofaro J, Kouvatsi A, Triantaphyllidis C, Scheidel W, et al. (2011) The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean. BMC Evol Biol 11: 69.
13.   King RJ, Ozcan SS, Carter T, Kalfoğlu E, Atasoy S, et al. (2008) Differential Y-chromosome Anatolian influences on the Greek and Cretan Neolithic. Ann Hum Genet 72: 205-214.
14.   Lappalainen T, Laitinen V, Salmela E, Andersen P, Huoponen K, et al. (2008) Migration waves to the Baltic Sea region. Ann Hum Genet 72: 337-348.
15.   Marchani EE, Watkins WS, Bulayeva K, Harpending HC, Jorde LB (2008) Culture creates genetic structure in the Caucasus: autosomal, mitochondrial, and Y-chromosomal variation in Daghestan. BMC Genet 9: 47.
16.   Marijana Peričić, Lovorka Barać Lauc, Irena Martinović Klarić, et al. (2005) High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations.
17.   Paolo Francalacci, Daria Sanna, (2008) History and geography of human Y-chromosome in Europe: a SNP perspective.
19.   Robino C, Crobu F, Di Gaetano C, Bekada A, Benhamamouch S, et al. (2008) Analysis of Y-chromosomal SNP haplogroups and STR haplotypes in an Algerian population sample. Int J Legal Med 122: 251-255.
20.   Rosser ZH, Zerjal T, Hurles ME, Adojaan M, Alavantic D, et al. (2000) Y-chromosomal diversity in Europe is clinal and influenced primarily by geography, rather than by language. Am J Hum Genet 67: 1526-1543.
21.   Semino O, Magri C, Benuzzi G, Lin AA, Al-Zahery N, et al. (2004) Origin, diffusion, and differentiation of Y-chromosome haplogroups E and J: inferences on the neolithization of Europe and later migratory events in the Mediterranean area. Am J Hum Genet 74: 1023-1034.
22.   Sengupta S, Zhivotovsky LA, King R, Mehdi SQ, Edmonds CA, et al. (2006) Polarity and temporality of high-resolution y-chromosome distributions in India identify both indigenous and exogenous expansions and reveal minor genetic influence of Central Asian pastoralists. Am J Hum Genet 78: 202-221.
23.   Siiri Rootsi (2009) Implications of the role of Southeastern Europe in the origins and diffusion of major Eurasian paternal lineages.
24.   Underhill PA, Shen P, Lin AA, Jin L, Passarino G, et al. (2000) Y chromosome sequence variation and the history of human populations. Nat Genet 26: 358-361.
25.   Varzari A, Kharkov V, Stephan W, Dergachev V, Puzyrev V, et al. (2009) Searching for the origin of Gagauzes: inferences from Y-chromosome analysis. Am J Hum Biol 21: 326-336.
26.   Viola Grugni, Alessandro Raveane, Francesca Mattioli, et al. (2018) Reconstructing the genetic history of Italians new insights from a male Y chromosome perspective. Annals of Human Biology, 45:1,
27.   Viola Grugni, Vincenza Battaglia, et al., (2012) Ancient Migratory Events in the Middle East: New Clues from the Y-Chromosome Variation of Modern Iranians.
28.   Wells RS, Yuldasheva N, Ruzibakiev R, Underhill PA, Evseeva I, et al. (2001) The Eurasian heartland: a continental perspective on Y-chromosome diversity. Proc Natl Acad Sci U S A 98: 10244-10249.
29.   Zalloua PA, Xue Y, Khalife J, Makhoul N, Debiane L, et al. (2008) Y-chromosomal diversity in Lebanon is structured by recent historical events. Am J Hum Genet 82: 873-882.
30.   Zei G, Lisa A, Fiorani O, Magri C, Quintana-Murci L, et al. (2003) From surnames to the history of Y chromosomes: the Sardinian population as a paradigm. Eur J Hum Genet 11: 802-807.
31.   Друштво српски родословаца Порекло - Serbian DNA Project (2018)
32.   И.Э. Теучеж, Э.А. Почешхова, Р.А. Схаляхо, et al. (2013) Генофонды абхазо-адыгских народов, грузин и армян в евразийском контексте.
« Последња измена: април 28, 2018, 10:05:57 поподне Radul »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1373
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #164 послато: април 28, 2018, 10:10:53 поподне »
Одлична, свака част Радуле! :)

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7595
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #165 послато: мај 01, 2018, 01:52:06 поподне »
На FTDNA видех један резултат који може бити интересантан за наше Пјешивце

Реџепагић, муслиман, Плав/Гусиње:

12 22 14 10 14-16 11 15 11 14 11 30

На основу ових 12 маркера, Реџепагић улази у род J2a-M92>S8230. Издваја се једино мутација на DYS389I/II. И тако тестирани има потпуно поклапање са Кривокапићем из Цуца и -1 са Шантићем из Пријепоља.

Реџепагићи су веома угледна и бројна беговска породица. Познати су у том крају, а исто су са Шабанагићима и још неким братствима из Горњег Полимља. 

Интересантно да постоји више верзија о даљем пореклу. Најупечатљивија је она о пореклу из Ирана (Хорасан). Иако је у питању свега 12 маркера, на YHRD заиста имају поклапања само у југоисточној Анадолији и на истоку Ирана. И Пјешивци имају поклапања на простору Ирана, па ово не чуди превише.

Друга предања углавном упућују на север Албаније, као и код осталих муслиманских братстава из Горњег Полимља. Код Реџепагића се конкретно помињу Кучи (Миљанићи).

Бранко Јокић (Велика и Величани), додаје да постоје и предања о пореклу из околине Скадра, затим од његушких Петровића, до оног да је реч о староседеоцима у том крају.

Занима ме мишљење упућенијих у ову област и како би се ово могло уклопити са Пјешивцима. Наравно, треба имати у виду да је у питању свега 12 маркера, али на основу тих параметара, најближи су "цуцко-пјешивачком" роду.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 859
  • Васојевић
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #166 послато: мај 01, 2018, 09:44:58 поподне »
Овај резултат Реџепагића је заиста неочекиван. Андрија Јовићевић у свом раду о Плавско-Гусињској области спомиње само једно предање:

Реџепагићи, Шабанагићи и Пашићи произлазе од заједничког претка, који се доселио са Грујемира, искрај Скадра, и звао се Вели бег. Побјегао је од зулума скадарског паше Бушатлије и најприје се населио под Кршем, више данашњег војног стана у Гусињу; ту су га узнемиравали >>Латини<<, због чега се преселио у Плав. Кад је Вели-бег дошао у Плав, у Плаву је било 70 кућа.

Јовићевић је доста детаљно писао о историји ових братстава. С обзиром да је био на терену чисто сумљам да би пропустио да забележи и друга предања да су била иоле устаљена јер се ради о братствима која су била најутицајнија у читавој области, тако да не треба сумљати да су заиста досељени из околине Скадра.

Једино што Пјешивце везује за Северну Албанију јесте оно предање о боравку у Грудама по коме Груде потичу од Богдановог брата Грујице, али тај део предања о сродству је већ оборен. Сумљам да је Богдан Потолић уопште и боравио у Грудама јер је цело то преадње по свему судећи настало због добрих односа Пјешиваца са исламизираним Грудама из Никшића који су једно време управљали тим градом.

По мом мишљењу, Вели бег готово извесно потиче из Катунске нахије (и то пре из Цуца него из Пјешиваца) имајући у виду да се ова грана не појављује на северу Албаније, а тамо је само привремено боравио. Јовићевић процењује према броју пасова да се Вели бег доселио у Плав око 1690. године, а то је 10-година пре Истраге потурица, тако да је највероватније управо тада избегао у околину Скадра, а одатле у Плав.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7595
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #167 послато: мај 01, 2018, 09:51:43 поподне »
Овај резултат Реџепагића је заиста неочекиван. Андрија Јовићевић у свом раду о Плавско-Гусињској области спомиње само једно предање:

Реџепагићи, Шабанагићи и Пашићи произлазе од заједничког претка, који се доселио са Грујемира, искрај Скадра, и звао се Вели бег. Побјегао је од зулума скадарског паше Бушатлије и најприје се населио под Кршем, више данашњег војног стана у Гусињу; ту су га узнемиравали >>Латини<<, због чега се преселио у Плав. Кад је Вели-бег дошао у Плав, у Плаву је било 70 кућа.

Јовићевић је доста детаљно писао о историји ових братстава. С обзиром да је био на терену чисто сумљам да би пропустио да забележи и друга предања да су била иоле устаљена јер се ради о братствима која су била најутицајнија у читавој области, тако да не треба сумљати да су заиста досељени из околине Скадра.

Једино што Пјешивце везује за Северну Албанију јесте оно предање о боравку у Грудама по коме Груде потичу од Богдановог брата Грујице, али тај део предања о сродству је већ оборен. Сумљам да је Богдан Потолић уопште и боравио у Грудама јер је цело то преадње по свему судећи настало због добрих односа Пјешиваца са исламизираним Грудама из Никшића који су једно време управљали тим градом.

По мом мишљењу, Вели бег готово извесно потиче из Катунске нахије (и то пре из Цуца него из Пјешиваца) имајући у виду да се ова грана не појављује на северу Албаније, а тамо је само привремено боравио. Јовићевић процењује према броју пасова да се Вели бег доселио у Плав око 1690. године, а то је 10-година пре Истраге потурица, тако да је највероватније управо тада избегао у околину Скадра, а одатле у Плав.

Хвала Иване. Нисам видео овај податак код Јовићевића, али нема сумње да је то вероватно најближе истини.

Околину Скадра не морамо обавезно спајати са севером Албаније, тј. северноалбанским племенима. Тај део Зете је могао сачувати нешто више предсловенског живља, па ме не би чудило да је нека матица наших J2a-M92 тамо (уколико је предање Реџепагића тачно). Али требаће вероватно још резултата да би се склопиле коцкице.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #168 послато: мај 13, 2018, 04:54:29 поподне »
Мени је  најзанимљивије предање Реџепагића о Хорсану, јер ми имамо поклапање на малом броју маркера Y14 у Ирану, док на Y17 такво поклапање не постоји;па ће бити занимљиво видјети њихов резултат на Y37.
 
Пар занимљивих података о нашему роду:

* Од 35 тестираних у јавној бази, 28 има живо сјећање на Косово и Метохију као матичну област.
      * тестирани који немају сјећање о Косову и Метохији су: Масловар, Миливојевић, Нинковић, Васић, Пајић, Жмукић, Шантић.

* Као градови и села на Косови и Метохији из којих воде поријекло наводе се: Звечан-Бањска, Вучитрн, Призрен*. Географски гледано Звечан и Вучитрн су једна цјелина.

* Скадар и околину као етапу у миграцијама ка Црној Гори помиње 2/3 генетичког рода.
      * Поред Потолића и њиховог сјећања на Груде(1389-1471) који су околина Скадра, Радуловићи имају предање о околини
         Куча, као и Миливојевићи; Реџепагићи такође имају сјећање на Скадар.

* Потврђено је постојање наше гране у Македонији Y17/17.

Дакле на основу приложеног, највјероватније је Косово и Метохија била једна од област коју су Цуце и Пјешивци насељавали. По идеалној реконструкцији миграција наше гране(базиране на Y-ДНК резултатима, студијама, историји) била би:

1) Босфор мјесто настанка М92 популације(5900 п.н.е)
2) југозападна Анадолија(2200 п.н.е)
3) Грчка острва (500 п.н.е)
4) југ Италије-Рагуза (флуктуација), Друга грчка колонизација (500. п.н.е)
6) матична област на потезу Дубровник-Гацко-Бока Которска-Сјевер Албаније (рани средњи вијек)
7) Род узима славе Светог Јована(изведена рекон. према слави 90% рода и према старинцима у Цуцама) и прислужницу Светог Николу(изведена рекон. према прислужници старинаца у Цуцама и досљеника из околине Куча(Миливојевићи, Радуловићи) (~9. вијек)
8 ) Помјерањем центра државе и развијањем долази до јаче урбанизације, становништво се сели ка централном дијелу државе и центрима привреде, главнина рода је прешла на Косово и Метохију (12-15. вијек)
9) Експанзијом наше државе ка југу дио рода са Косова мигрира у Вардарску Србију и тамо остаје (13. вијек)
10) Расулом нашег Цраства долази до повратних миграција, враћањем у матичне области (14.- крај 15. вијека)
11) Дио Потолића мјења славу у Зачеће Јована Крститеља; други дио рода Орловићи се помјера у Гацко(после 1473. године)
12) Сеобе унутар Пјешиваца у Цуце и обрнуто (између 1480-1540)
13) Надирањем Турака Богуновићи се селе према Дубровнику и Требињу (15. вијек-1582.) 
14) Дио становништва се из околине Дубровника, прије свега Конавла и Требиње заједно сели са Богуновићима према Крајини, ствара се легенда о Богуновићима-Немањићима (после 1582. - средине 16. вијека)
15) Бајковићи из Гацка долазе у Цуце (око 1550-их)
16) Доњекрајци владају Цуцама (1537-1640/60)
17) Међуплеменски ратови, Цуце и Озринићи против Доњекрајаца(Доњи Крај, Башино Село); разура Орловића и осталих, те нове миграције ка западу, Херцеговини и Крајини (~1660)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3436
  • I2-PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #169 послато: мај 13, 2018, 05:17:43 поподне »
Занимљив преглед, Радуле. Да ли је баш овакав сценарио доласка J2a CTS2906 на ове просторе вероватно никада са сигурношћу нећемо моћи да сазнамо, али ће свакако бити занимљиво видети да ли има подударања када крене објављивање резултата Косоваца и Метохијаца.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #170 послато: мај 13, 2018, 05:21:04 поподне »
Пардон у Ирану имају поклапања на У17,флексибилнијем модалну :
YFilter поредак:
15 12 22 29 15 14 14,16 12 10 11 21 11 11 14 10 21
« Последња измена: мај 13, 2018, 06:02:48 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7595
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #171 послато: мај 13, 2018, 06:48:29 поподне »
1) Босфор мјесто настанка М92 популације(5900 п.н.е)
2) југозападна Анадолија(2200 п.н.е)
3) Грчка острва (500 п.н.е)
4) југ Италије-Рагуза (флуктуација), Друга грчка колонизација (500. п.н.е)
6) матична област на потезу Дубровник-Гацко-Бока Которска-Сјевер Албаније (рани средњи вијек)
7) Род узима славе Светог Јована(изведена рекон. према слави 90% рода и према старинцима у Цуцама) и прислужницу Светог Николу(изведена рекон. према прислужници старинаца у Цуцама и досљеника из околине Куча(Миливојевићи, Радуловићи) (~9. вијек)
8 ) Помјерањем центра државе и развијањем долази до јаче урбанизације, становништво се сели ка централном дијелу државе и центрима привреде, главнина рода је прешла на Косово и Метохију (12-15. вијек)
9) Експанзијом наше државе ка југу дио рода са Косова мигрира у Вардарску Србију и тамо остаје (13. вијек)
10) Расулом нашег Цраства долази до повратних миграција, враћањем у матичне области (14.- крај 15. вијека)
11) Дио Потолића мјења славу у Зачеће Јована Крститеља; други дио рода Орловићи се помјера у Гацко(после 1473. године)
12) Сеобе унутар Пјешиваца у Цуце и обрнуто (између 1480-1540)
13) Надирањем Турака Богуновићи се селе према Дубровнику и Требињу (15. вијек-1582.) 
14) Дио становништва се из околине Дубровника, прије свега Конавла и Требиње заједно сели са Богуновићима према Крајини, ствара се легенда о Богуновићима-Немањићима (после 1582. - средине 16. вијека)
15) Бајковићи из Гацка долазе у Цуце (око 1550-их)
16) Доњекрајци владају Цуцама (1537-1640/60)
17) Међуплеменски ратови, Цуце и Озринићи против Доњекрајаца(Доњи Крај, Башино Село); разура Орловића и осталих, те нове миграције ка западу, Херцеговини и Крајини (~1660)

Свака част за преглед, Радуле! Што је најгоре, за сваку од ових "староседелачких" подграна се може направити овакав, омањи роман, када су теорије о миграционим правцима у питању. Ово болдовано је до скоро била најизгледнија опција, али рекао бих да ови J-M92 из Македоније мало компликују ствар, тј. да може постојати веза и са централним/јужним крајевима Балкана, а не са приморјем. Али то може, као што кажеш, бити последица и продирања Срба на југ. Углавном је све то још у фази разраде. :)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #172 послато: мај 13, 2018, 09:48:28 поподне »
Орјентационо НЗП; конвергенција није искључена јер је прорачун на Y37
 
« Последња измена: мај 17, 2018, 11:02:15 поподне Amicus »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #173 послато: мај 13, 2018, 10:57:06 поподне »

Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *
  • Поруке: 197
  • I2 DS PH908>A5913>A22312
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #174 послато: мај 14, 2018, 12:28:13 пре подне »
Ако неко жели да чује аудио запис о Дабковићима нек пошаље у ПП број Вибера да му пошаљем. Јабих то радо окачио али неумијем да будем искрен.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 764
  • J2a S8230>Z38463
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #175 послато: јул 19, 2018, 12:38:42 поподне »
Вијести са Ипсилонфула S8230 старост смањена на 3.800 година, док је позиција PH2651 стара 3200 година, гдје сврстан и наш Z38463 који је према Ипсилонфулу еквивалент PH2651. Дакле ми смо Z38463 позитивни, а PH2651 негативни; што значи да је Z38463 један корак старија од PH2651.
Она рачуница из октобра заснована на STR је реална ;)



Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7595
Одг: Пјешивци и Цуце J2a>M410>M67>M92>CTS2906
« Одговор #176 послато: август 16, 2018, 08:02:57 поподне »
Видех у македонском пројекту потенцијалног (даљег) рођака наших J2a-M92>S8230

Томески, раније Карески, Македонија:

12 22 14 10 14-15 11 16 11 13 11 30 19 9-9 11 11 26 15 21 28 14-16-16-16 10 11 19-22 15 12 15 16 34-37 11 9