Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Број 1 април 14, 2017, 01:58:18 поподне

Наслов: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 14, 2017, 01:58:18 поподне
Поштовани пријатељи,
остало је још десет дана за пријаву за тестирање на Светски ДНК дан 25. априла.
У сарадњи са ДНК центром за генетику, Друштво српских родословаца "Порекло" је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо редовне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2017. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Подсећамо да се у београдском ДНК центру раде анализе генетичког прапорекла по мушкој линији, што значи да се тестира Y-ДНК хромозом и могуће је да се тестирају само мушкарци.

Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Пожурите, не пропустите ову прилику (следећа је тек у септембру, на Српски ДНК дан).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 14, 2017, 02:07:47 поподне
Откако смо објавили позив за пријављивање за ову акцију тестирања, пријављени су следећи кандидати:

Аврамовић, Аранђеловдан, Драгинац, Лозница
Радоњић, Свети Никола, Кучи
Томић, Свети Никола, Арнајево, Барајево
Јанковић, Аранђеловдан, Медвеђа
Трнинић, Свети Стефан, Лакташи, раније Дрвар
Илић, Лазарева субота, Топола
Митић, Свети Никола, Личје, Гаџин Хан
Сакан, ?, Стројице, Шипово
Вилотић, Свети Никола, Шљивова, Крупањ
Лазић, Свети Никола, Зелиња Горња, Градачац
Станић, Аранђеловдан, Трстеник, Моровић
Башић, Свети Јован, Доњи Башићи, Шековићи
Закић, ?, Призрен
Ристић, Аранђеловдан, Доњи Статовац, Житни Поток, ПР      
Ристић, Ђурђевдан, Буквик, Брчко
Игњатовић, Свети Никола, Бегаљица, Гроцка
Јовановић, Света Петка,   Превешт (код м. Каленић)
Радоничић, Ђурђевдан (по мајци), Доброта (Котор)
Борић, Св. Симеон Богопримац, Теслић
Гусак, Ђурђевдан, Доњи Лучани, Зеница
Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Сомбор
Радоја, Свети Стефан, Подкрај, Зајаруга, Гламоч
Крејић (р. Југовић), Св. Пантелија, Србац
Калањ, Ђурђевдан, Ћојлук, Удбина   
Ранковић, Света Петка, Прњавор (Мало Говоде), Крушевац
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 15, 2017, 10:09:27 поподне
Списку пријављених придодати:

Мамула, Свети Јован, Врбовско, Гомирје (Горски Котар)
Матић, Свети Јован, Голеши, Бањалука
Варезић, Свети Никола, Смријечно   
Вицо, Ђурђевдан, Зубци, Требиње


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo април 15, 2017, 10:15:27 поподне
Вицо, Ђурђевдан, Зубци, Требиње

Вице су пореклом Конављани, према предању - од католика који се покрстио у Зубцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тромеђа април 15, 2017, 10:53:49 поподне

Трнинић, Свети Стефан, Лакташи, раније Дрвар


Ово ће бити интересантно збох крајишког рода Трнинић-Роквић-Миљевић


Томић, Свети Никола, Арнајево, Барајево



Јел се зна нешто о пореклу овог Томића? Да нема случајно везе са околином Ивањице?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo април 15, 2017, 10:56:17 поподне
Јел се зна нешто о пореклу овог Томића? Да нема случајно везе са околином Ивањице?

http://www.poreklo.rs/2013/10/12/poreklo-prezimena-selo-arnajevo-barajevo/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тромеђа април 15, 2017, 11:01:04 поподне
http://www.poreklo.rs/2013/10/12/poreklo-prezimena-selo-arnajevo-barajevo/

Хвала, Небо. Нисам знао да је обрађено ово село. Онда нису то ти на које сам мислио.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно април 16, 2017, 03:30:43 пре подне
Калањ је сто-посто Крич.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: П април 16, 2017, 05:39:49 пре подне
Варезић, Свети Никола, Смријечно

Варезић је вјероватно Крич.
Добили смо скоро резултат Супића из Чемерна код Гацка (огранак Варезића).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша април 16, 2017, 08:01:05 пре подне
Калањ је сто-посто Крич.

На основу чега?:) Видех мало њихов миграциони пут, могу лако бити I2a/I1.

Варезић је вјероватно Крич.
Добили смо скоро резултат Супића из Чемерна код Гацка (огранак Варезића).

Занимљив је и овај Гусак (некада Гуска?) са славом Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 16, 2017, 08:52:41 поподне
Још два пријављена за тестирање на Светски ДНК дан.

Лановац, Ђурђевдан, Високо (БиХ), пореклом лужички Србин
Панчевачки, Свети Никола, Црепаја (Банат)

У току наредне недеље имаћемо више представљања наше акције по медијима па очекујем значајнији број пријављених.
О Светском ДНК дану и активностима Српског ДНК пројекта биће речи у уторак ујутро на ТВ Хепи (око 7.15-7.30), у среду од 11.00 до 12.00 на БН телевизији, а у четвртак пре подне на Радио Београду 1 (у емисији Таласање). Још само да нас Жика Шареница прими и где би нам био крај :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша април 16, 2017, 08:54:38 поподне
Још само да нас Жика Шареница прими и где би нам био крај :)

Код Жике би морали и да отпевамо нешто, или евентуално одиграмо колце. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv април 16, 2017, 09:02:10 поподне
Могли би и водитељи да се пријаве. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 16, 2017, 09:05:11 поподне
Могли би и водитељи да се пријаве. :D
Е, штета, неће бити Миломир Марић у уторак у јутарњем, негде је отпутовао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 16, 2017, 09:09:27 поподне
Још два пријављена за тестирање на Светски ДНК дан.

Лановац, Ђурђевдан, Високо (БиХ), пореклом лужички Србин


Ja ce извињaвaм, вepoвaтнo je дoшлo дo гpeшкe тoкoм куцaњa. Видим дa caм зaиcтa нaпиcao Лaнoвaц. У питaњу je Вaнoвaц.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 16, 2017, 09:46:22 поподне
Ja ce извињaвaм, вepoвaтнo je дoшлo дo гpeшкe тoкoм куцaњa. Видим дa caм зaиcтa нaпиcao Лaнoвaц. У питaњу je Вaнoвaц.
Милоше, хвала на разјашњењу. Дуго већ чекамо да се јави неко од Вановаца за тестирање. Средином прошле године код мене је био један Вановац чија је сестра (која живи у Холандији) хтела да плати његово тестирање, али се после није појављивао. Сећам се да је и он помињао да је пореклом из Високог.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 16, 2017, 10:29:53 поподне
Панчевачки, Свети Никола, Црепаја (Банат)

Драго ми је видети Панчевачког! :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Делија април 17, 2017, 12:50:20 пре подне
Драго ми је видети Панчевачког! :)

Задовољство је моје. :) Није било сумње да ћу се пријавити,само је било питање када.  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische април 17, 2017, 12:56:54 пре подне
Од досадашњих кандидата видим 2 (максимално 3) G2a, један врло вероватно G2a-L140>U1 (грана паралелна са L497), док за осталу двојицу нисам толико сигуран, али видећемо. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 18, 2017, 07:54:18 поподне
Сакан, ?, Стројице, Шипово

Овај род по шематизму Дабро-босанском слави Никољдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische април 18, 2017, 09:49:23 поподне
Овај род по шематизму Дабро-босанском слави Никољдан.
Питао сам рођаке из Шипова, Сакани славе Никољдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 18, 2017, 09:59:27 поподне
Питао сам рођаке из Шипова, Сакани славе Никољдан.

Да, то је то онда.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 18, 2017, 10:04:22 поподне
Данас имамо још пријављених за тестирање:

Ћеркета, Свети Никола, Кадињани, Слатина, Лакташи
Лукић, Аранђеловдан, Велика Сочаница, Дервента
Поповић, Свети Јован, Бистрица, Бањалука
Радоја, Свети Стефан, Поткрај, Гламоч
Динић, Свети Јован, Велики Шиљеговац, Крушевац
Куљић, Ђурђевдан, Симијова, Билећа (р. Пива)
Геро, не слави (мађарске националности),Темерин
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler април 19, 2017, 07:34:33 поподне
Има ли икаквог смисла да се сад тестирам на 23 маркера ако ми је рођак радио BIG-Y? Ако има, шта бих тиме добио или ново сазнао?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 19, 2017, 07:40:14 поподне
Има ли икаквог смисла да се сад тестирам на 23 маркера ако ми је рођак радио BIG-Y? Ако има, шта бих тиме добио или ново сазнао?

Једино сазнање које би добио је то да видиш колико си близак већ тестираном Михићу. И наравно да се потврди да си род Мириловића.

Друго ништа не би добио/сазнао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler април 19, 2017, 07:47:55 поподне
Једино сазнање које би добио је то да видиш колико си близак већ тестираном Михићу. И наравно да се потврди да си род Мириловића.

Друго ништа не би добио/сазнао.

То колико смо блиски већ знам, рођаци смо у петом колену.
Како мислиш да би то потврдило припадност роду Мириловића?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 19, 2017, 07:50:20 поподне
То колико смо блиски већ знам, рођаци смо у петом колену.
Како мислиш да би то потврдило припадност роду Мириловића?

Па ако сте толико блиски, онда ни не треба да се тестираш.

Реално, не би сазнао ништа ново.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler април 19, 2017, 08:02:53 поподне
Па ако сте толико блиски, онда ни не треба да се тестираш.

Реално, не би сазнао ништа ново.

Штета :)

Ако неко може да "на'вата" једног херцеговачког Кнежића од оних који славе Св. Јована а који је вољан да се тестира, спреман сам да финансирам. Ја на жалост не познајем ни једног.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 22, 2017, 01:15:07 поподне
Још пријављених за тестирање на Светски ДНК дан:

Миличевић, Ђурђевдан, Јазак (Срем)
Петијевић, Зачеће Св. Јована, Петијевићи, Херцег Нови
Николић, Ђурђиц, Конатице, Обреновац
Ђурић, Ђурђевдан, Двор на Уни, раније Лика?
Иванов, Аранђеловдан (по мајци), Иловица, Струмица
Терзић, Свети Трифун, Вапа, Сјеница
Милосављевић, Свети Никола, Тврђан, Лепосавић      
Стевановић, Св. Петка, р. Митровдан, Ђерекаре, Брус
Белић, Ђурђевдан, Панчево, р. Идвор
Јовановић, Ђурђевдан, Криваја, Шабац
Стаматовић, Свети Никола, Сирогојно, р. Загарач   
Арсић, Св. Арханђел Михаило, Арбанасце, Мерошина
Момчиловић, Св. Арханђел Михаило, Дешилово, Мерошина
Кривокућа, Св. Јован, Равна Гора, Ивањица
Николић, Св. Алимпије, Текија, Крушевац
Радовановић, Свети Трифун, Доња Сипуља, Лозница
Голе   , Свети Тома, Кукоровићи, Саставци, Прибој на Лиму
Селимовић, Тузла
Ђуришић, Свети Никола, Старчево
Вуковић, Свети Јован, Брезово Поље

Чекамо потврду још десетак пријава.

Све у свему, очекујемо око 70 тестираних.

Пријаве се примају до понедељка увече. Пожурите!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 22, 2017, 01:49:15 поподне
Још пријављених за тестирање на Светски ДНК дан:
Миличевић, Ђурђевдан, Јазак (Срем)

Типујем  на Миличевића I2a-Din-South.  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi април 22, 2017, 01:50:18 поподне
Штета :)

Ако неко може да "на'вата" једног херцеговачког Кнежића од оних који славе Св. Јована а који је вољан да се тестира, спреман сам да финансирам. Ја на жалост не познајем ни једног.

Велиборе, можда да направите, ако веч нисте, тест са ФТДНА Family Finder? Ту би можда нашли рођаке за које још не знате.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 22, 2017, 02:08:53 поподне
Још пријављених за тестирање на Светски ДНК дан:

Милосављевић, Свети Никола, Тврђан, Лепосавић      
Стевановић, Св. Петка, р. Митровдан, Ђерекаре, Брус


Mилocaвљeвићи у Tвpђaну cу пopeклoм из Кpњинa, пa би тpeбaлo дa пpипaдajу poду Pajoвићa.
 
Ћepeкape- cпoмињу ce Cтojaнoвићи-Cтoлoвићи, 2 кућe, Mитpoвдaн, дoceлили cу ce из Вpaчeвa (Poгoзнa), нaкoн 1878. У кућу Cтojaнoвићa пpизeтиo ce Илић (Mopaчaнин), кojи je узeo жeнину cлaву, cтapa cлaвa Apaнђeлoвдaн. Joш jeднa cлaвa ce у ceлу cлaви, a тo je Cв. Ћиpик.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 22, 2017, 02:50:43 поподне
Ко слави св. Ћирика, и јел се то Ћирик мисли на св. Килика и Јулиту?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv април 22, 2017, 03:05:46 поподне
Брисеви се достављају такође до понедељка увече?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 22, 2017, 03:05:50 поподне
Ко слави св. Ћирика, и јел се то Ћирик мисли на св. Килика и Јулиту?
да
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 22, 2017, 03:07:18 поподне
Претпостављам да је админ хтео да одговорио кориснику Rimidalv, а не кориснику vojinenad.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 22, 2017, 03:08:19 поподне
Брисеви се достављају такође до понедељка увече?
Брисеви се предају или лично у уторак, од 9.00 до 19.00 у ДНК центру за генетику, или се шаљу поштом на њихову адресу тако да стигну од понедељка до петка.
Претходно је обавезно пријављивање на dnk@poreklo.rs.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 22, 2017, 03:16:20 поподне
Ко слави св. Ћирика, и јел се то Ћирик мисли на св. Килика и Јулиту?

Миcлим дa ce у oвoм cлучajу Cв. Ћиpик oднocи нa Cв. Kиpилa Cлoвeнcкoг (27. фeбpуapa).

Милocaвљeвићи, 3 кућe, дoшли зajeднo ca Cтojaнoвићимa из Вpaчeвa нaкoн 1878. У Вpaчeву и oкoлини нaђox caмo Maтoвићe ca тoм cлaвoм у ceлу Paкoву, зa кoje cтojи дa cу Mopaчaни ca Пeштepa...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 22, 2017, 03:31:30 поподне
Миcлим дa ce у oвoм cлучajу Cв. Ћиpик oднocи нa Cв. Kиpилa Cлoвeнcкoг (27. фeбpуapa).

Милocaвљeвићи, 3 кућe, дoшли зajeднo ca Cтojaнoвићимa из Вpaчeвa нaкoн 1878. У Вpaчeву и oкoлини нaђox caмo Maтoвићe ca тoм cлaвoм у ceлу Paкoву, зa кoje cтojи дa cу Mopaчaни ca Пeштepa...
Ако се ради о предању да су пореклом Морачани онда је врло могуће да је у питању Cв. Kиpил Cлoвeнcки (27. фeбpуap), али онда би требало да стоји Ћириловдан. Овако кад се каже Ћирик углавном се мисли на св. Килика и Јулиту, а у том случају би они могли бити пореклом са Лијешња које је све до прве половине 19. века и припадало Доњој Морачи. Једна грана највећег братства на Лијешњу Јанковићи, управо носи то презиме ''по трбушчићу'' Матовић. Мислим да су они баш добрим делом и исељени због крвне заваде са Гојаковићима због убиства неких Булатовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 22, 2017, 03:34:07 поподне
Ако се ради о предању да су пореклом Морачани онда је врло могуће да је у питању Cв. Kиpил Cлoвeнcки (27. фeбpуap), али онда би требало да стоји Ћириловдан. Овако кад се каже Ћирик углавном се мисли на св. Килика и Јулиту, а у том случају би они могли бити пореклом са Лијешња које је све до прве половине 19. века и припадало Доњој Морачи. Једна грана највећег братства на Лијешњу Јанковићи, управо носи то презиме ''по трбушчићу'' Матовић. Мислим да су они баш добрим делом и исељени због крвне заваде са Гојаковићима због убиства неких Булатовића.

Колико видим, има неких Матовића који потичу од Љешњана:

I – Након преселења Војина из Невесиња презивали су се Војинићи док су били на Чеву и у Љешанској нахији.
II – Доласком на Брезно у жупи Морача мењају му назив у Лијешње, и касније по њему и они носе назив Љешњани
III – Кнежевићи су се прозвали по кнезу Богдану, док разрође није прерасло у већи број огранака који су затим узимали презимена по својим непосредним прецима, од којих су настала следећа братства:
    - у Вељем Дубоком: Вуковићи и од њих Мијатовићи.
    - у Вранешу: Јелићи.
    - у Горњој Морачи: Бијелићи, Букилићи, Кадићи, Марковићи, Матовићи, Мујовићи, Павловићи, Перутићи,      Стојановићи.
    - у Грабовници код Горњег Милановца: Дмитровићи.
    - у селу Ђуђевина у Доњој Морачи: Бошковићи, Ђурђићи, Јанкетићи, Ковијанићи и Трипковићи.
    - у селу Затон код Бијелог Поља: Злајићи и у њиховој близини у Полимљу Николетићи и Поповићи.
    - у селу Јасенова у Доњој Морачи: Грушовићи – Тошковићи
    - у граду Колашину: Љешњаци
    - у селу Лијешње у Ровцима: Букилићи, Јанковићи, Јововићи, Јоковићи, Мировићи (одсељени), Перишићи, Радуловићи.
    - у селу Луково, на Боану и у Тушини: Перошевићи.
    - у селу Милошевићи у Дробњаку: Јошановићи.
    - у Вељем Препрану на Штитарици и у Подбишћу, у селу Градини у Шаранцима и селу Мотички Гај у Дробњацима: Радојевићи.
    - у селу Рашко у Доњој Морачи: Кљајићи, Ћетковићи, Рашчани и Симовићи.
    - у Срему Возајићи (огранак Рашчана).
у Косаоничком селу Дегрмен: Лакетићи
    - у Сјеници у Старорашкој области (Санџак) и у Родосину код Херцег Новог: Трипковићи
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 22, 2017, 03:38:20 поподне
Ако се ради о предању да су пореклом Морачани онда је врло могуће да је у питању Cв. Kиpил Cлoвeнcки (27. фeбpуap), али онда би требало да стоји Ћириловдан. Овако кад се каже Ћирик углавном се мисли на св. Килика и Јулиту, а у том случају би они могли бити пореклом са Лијешња које је све до прве половине 19. века и припадало Доњој Морачи. Једна грана највећег братства на Лијешњу Јанковићи, управо носи то презиме ''по трбушчићу'' Матовић. Мислим да су они баш добрим делом и исељени због крвне заваде са Гојаковићима због убиства неких Булатовића.


Упpaвo у кpajу o кoмe гoвopимo (Poгoзнa, Кoпaoнички Ибap) ce зa Cв. Киpилa Cлoвeнcкoг кopиcти изpaи Cв. Ћиpик. Имaм нeкe пpиjaтeљe кojи cлaвe oву cлaву и тaкo je нaзивajу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 22, 2017, 04:00:35 поподне


Упpaвo у кpajу o кoмe гoвopимo (Poгoзнa, Кoпaoнички Ибap) ce зa Cв. Киpилa Cлoвeнcкoг кopиcти изpaи Cв. Ћиpик. Имaм нeкe пpиjaтeљe кojи cлaвe oву cлaву и тaкo je нaзивajу.
ОК онда је то највероватније то, сад ме Лука подсети да у групи Горњоморачких Љешњана постоји (или је постојало) и братство Матовић. По свему судећи сви су изгледи да се ради о њима. Било би одлично ако би се неко од њих тестирао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 22, 2017, 04:02:51 поподне
ОК онда је то највероватније то, сад ме Лука подсети да у групи Горњоморачких Љешњана постоји (или је постојало) и братство Матовић. По свему судећи сви су изгледи да се ради о њима. Било би одлично ако би се неко од њих тестирао.

Дa. Дa нe пpeтpпaвaмo тeму, пocлao caм Луки пп, пa нeкa ти je пpocлeди.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 22, 2017, 10:54:35 поподне

Ђуришић, Свети Никола, Старчево

Ђуришић вероватно живи у Старчеву али претпостављам да је родом или пореклом однекуд друго.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 22, 2017, 11:56:21 поподне
Ђуришић вероватно живи у Старчеву али претпостављам да је родом или пореклом однекуд друго.
Ђуришић није навео да је досељеник у Старчево. Он ће, иначе, бити други најстарији откако радимо ова тестирања - ускоро пуни 96 година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv април 23, 2017, 12:02:03 пре подне
Ех, да имамо још таквих. Ја баш вијам пар људи, почели су и глуви телефони да раде.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi април 23, 2017, 12:22:39 пре подне
Ђуришић није навео да је досељеник у Старчево. Он ће, иначе, бити други најстарији откако радимо ова тестирања - ускоро пуни 96 година.

Ово би било занимљиво да се узме и аутосомална ДНК.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 25, 2017, 01:59:42 поподне
Лазић, Свети Никола, Зелиња Горња, Градачац

Лазићи у селу Зелине се помињу још у попису чифлука Хусеина-капетара Градашчевића из 1832. године.

Тада је Ђорђе Лазић купио, а Тодор Лазић одустао од куповине чифлука.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 25, 2017, 02:31:48 поподне
Штета :)

Ако неко може да "на'вата" једног херцеговачког Кнежића од оних који славе Св. Јована а који је вољан да се тестира, спреман сам да финансирам. Ја на жалост не познајем ни једног.
То су сада далматински Кнежићи! Ја их све знам!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler април 25, 2017, 03:33:33 поподне
То су сада далматински Кнежићи! Ја их све знам!


Окаснисмо за ову годину али бар за следећу да знам, па ћу кренути раније у припреме. А можда се у међувремену неки од њих и сам тестира :)
Хвала теби у сваком случају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош април 25, 2017, 03:46:15 поподне

Окаснисмо за ову годину али бар за следећу да знам, па ћу кренути раније у припреме. А можда се у међувремену неки од њих и сам тестира :)
Хвала теби у сваком случају.

Бићe нeки пoпуcт у ceптeмбpу, ja ce нaдaм....
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс април 25, 2017, 05:51:34 поподне
Мислим да ће бити и Српски ДНК дан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 26, 2017, 09:59:41 поподне
Кратко обавештење - тестирање на Светски ДНК дан прошло је више него успешно.
Тестирано је више од 90 кандидата, а остављена је могућност да они који јуче нису стигли да дођу (њих укупно шест) могућност да се тестирају искористе до петка, до 19.00 часова.
Такође, у петак ћемо добити прву туру резултата, а онда следи и остатак после првомајских празника. Очекивано је да до средине маја буду познати сви резултати.
Имамо веома занимљивих родова, са свих страна.
Комплетан списак тестираних објавићу у петак увече.
Захваљујем се свим сарадницима на великом ангажовању!

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс април 26, 2017, 10:03:54 поподне
Кратко обавештење - тестирање на Светски ДНК дан прошло је више него успешно.
Тестирано је више од 90 кандидата, а остављена је могућност да они који јуче нису стигли да дођу (њих укупно шест) могућност да се тестирају искористе до петка, до 19.00 часова.
Такође, у петак ћемо добити прву туру резултата, а онда следи и остатак после првомајских празника. Очекивано је да до средине маја буду познати сви резултати.
Имамо веома занимљивих родова, са свих страна.
Комплетан списак тестираних објавићу у петак увече.
Захваљујем се свим сарадницима на великом ангажовању!

За свако тестирање око 100 пријављених. Свака част!
Овим темпом, готово читава Србадија биће одрађена за 10-ак година.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 28, 2017, 11:54:38 пре подне
Хоће ли бити организованог дочека резултата, вечерас? ;D

Рецимо као синоћ око 19:00, када се испред Порекла искупила гомила народа, на радост свих Родословаца? ;D ;D ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 28, 2017, 12:53:34 поподне
Хоће ли бити организованог дочека резултата, вечерас? ;D

Рецимо као синоћ око 19:00, када се испред Порекла искупила гомила народа, на радост свих Родословаца? ;D ;D ;D
Спремте се, спремте, силни ће резултати да буду. Стигла прва тура, прослеђена уредништву, па кад они то обраде, све ћемо, натенане, једног по једног, објављивати на овом форуму.
И одмах лепа најава - у првој тури је досад најближи тестирани рођак Новака Ђоковића...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 28, 2017, 01:02:36 поподне
Спремте се, спремте, силни ће резултати да буду. Стигла прва тура, прослеђена уредништву, па кад они то обраде, све ћемо, натенане, једног по једног, објављивати на овом форуму.
И одмах лепа најава - у првој тури је досад најближи тестирани рођак Новака Ђоковића...

Их... па то је да оборимо рекорд од 203 посете у једном часу! ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Александар Невски април 28, 2017, 01:28:38 поподне
Спремте се, спремте, силни ће резултати да буду. Стигла прва тура, прослеђена уредништву, па кад они то обраде, све ћемо, натенане, једног по једног, објављивати на овом форуму.
И одмах лепа најава - у првој тури је досад најближи тестирани рођак Новака Ђоковића...

Рече Брой 1 Први, управник књигохранилиштемъ, Вожд Порѣклашемъ и Войвода Личаномъ.  :D Йедва чекамо исходе Новака Ђоковића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi април 28, 2017, 01:35:48 поподне
Спремте се, спремте, силни ће резултати да буду. Стигла прва тура, прослеђена уредништву, па кад они то обраде, све ћемо, натенане, једног по једног, објављивати на овом форуму.
И одмах лепа најава - у првој тури је досад најближи тестирани рођак Новака Ђоковића...

Стварно лепа вест! Честитке на одличној организацији и промоцији овогоднишњег ДНК дана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс април 28, 2017, 01:45:06 поподне
Спремте се, спремте, силни ће резултати да буду. Стигла прва тура, прослеђена уредништву, па кад они то обраде, све ћемо, натенане, једног по једног, објављивати на овом форуму.
И одмах лепа најава - у првој тури је досад најближи тестирани рођак Новака Ђоковића...

Па, ако су Ђоковићи Озринићи, као што кажу ћитапи, не би требало да буде неких великих изненађења.
Али, хајде да сачекамо. Увек буде бар понеко изненађење током објаве резултата.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Đorđo април 28, 2017, 01:56:04 поподне
јел се може барем објавити списак тестираних ?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 02:18:04 поподне
јел се може барем објавити списак тестираних ?

Зар није љепше кад се не зна, па кад бане?  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 07:32:36 поподне
Почињемо са објављивањем резултата Светског ДНК дана 2017.

За почетак двије сродне породице из Јасенова Поља код Никшића- Ђоковићи и Тодоровићи. Славе Аранђеловдан.

Припадају хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Имају карактеристичне озринићке вриједности 437=18 и високе вриједности 389-1 и 389-2. Тодоровић и Ђоковић се разликују на 2 маркера од 23 ( промјена на 389-1 389-2 се рачуна као једна). Ђоковић на 389-1 и 389-2 има екстремне вриједности 15 и 33.

Блискост ова два хаплотипа не чуди , јер су Тодоровић и Ђоковић потомци заједничког претка који је живио у 18. вијеку. Ради се о Јанку Дамјановићу из Крижева Дола са Чева. Наиме, послије Јанкове смрти, његови синови остали су на заједничком имању са стрицем Живком и његовим синовима. И не лези враже, као што код Срба обично бива, нису могли мирно подијелити имање, помицање међе и сличне дисциплине, па се Јанкови синови одметну до стрица и пребјегну Турцима у Никшић. Послије се заметнула крвава борба, гдје су Јанкови са Турцима нападали своје стричевиће, али и друге Црногорце, пала је многа српска глава, изгледа и Живкова и његових синова. Јанкови синови од Турака добише имања код Никшића, и од двојице Јанкових синова потичу Ђоковићи и Тодоровићи. Ђоковићи од Радојице, а Тодоровићи од Станојице.

Сад видимо да генетика потврђује ову причу. Ова братства иначе припадају Озринићима Драгојевићима.

Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 28, 2017, 07:50:40 поподне
Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)

То би могао бити овај тенисер? 8)

(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/96/41/df/9641dfdd6a9c5493efdaa0dc8d47ce2c.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 28, 2017, 07:52:51 поподне
Почињемо са објављивањем резултата Светског ДНК дана 2017.

За почетак двије сродне породице из Јасенова Поља код Никшића- Ђоковићи и Тодоровићи. Славе Аранђеловдан.

Припадају хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Имају карактеристичне озринићке вриједности 437=18 и високе вриједности 389-1 и 389-2. Тодоровић и Ђоковић се разликују на 2 маркера од 23 ( промјена на 389-1 389-2 се рачуна као једна). Ђоковић на 389-1 и 389-2 има екстремне вриједности 15 и 33.

Блискост ова два хаплотипа не чуди , јер су Тодоровић и Ђоковић потомци заједничког претка који је живио у 18. вијеку. Ради се о Јанку Дамјановићу из Крижева Дола са Чева. Наиме, послије Јанкове смрти, његови синови остали су на заједничком имању са стрицем Живком и његовим синовима. И не лези враже, као што код Срба обично бива, нису могли мирно подијелити имање, помицање међе и сличне дисциплине, па се Јанкови синови одметну до стрица и пребјегну Турцима у Никшић. Послије се заметнула крвава борба, гдје су Јанкови са Турцима нападали своје стричевиће, али и друге Црногорце, пала је многа српска глава, изгледа и Живкова и његових синова. Јанкови синови од Турака добише имања код Никшића, и од двојице Јанкових синова потичу Ђоковићи и Тодоровићи. Ђоковићи од Радојице, а Тодоровићи од Станојице.

Сад видимо да генетика потврђује ову причу. Ова братства иначе припадају Озринићима Драгојевићима.

Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)
Само још треба додати то да је стриц (или брат од стрица) платио главом то помицање камена међаша.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 07:56:59 поподне
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 28, 2017, 07:57:52 поподне
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.

Чудан резултат и највеће изненађење јер и само презиме указује на "другачије" порекло од Озринића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја април 28, 2017, 08:05:43 поподне
Павловић, Ђурђиц, Драгошевац, Јагодина

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017>Z16988. На први поглед упада у очи висока вредност на маркеру DYS458=20. Од тестираних припадника других родова који припадају овој подграни, најближи му је Селмановић из рода Климената, условно се разликују на 2 од 15 маркера, међутим разлика на маркеру DYS458 износи чак 3. За ове Павловиће нађох само да се сматрају за старинце у Драгошевцу, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 28, 2017, 08:10:32 поподне
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 08:13:31 поподне
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.

Искрено, превише му хаплотип личи на озринићки да би био сматран за не-Озринића. Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже. А чини ми се да за те Жижиће има и других предања.

Генетски, Домазетовићи су озринићи, то није спорно. Може се једино поставити питање да ли су нешто даљи од остатка Озринића. Један маркер је мало да би се такво што закључило.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 28, 2017, 08:16:00 поподне
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.

Тешко ће једна вредност овде променити ствар, јер имају све остале "карактеристичне Озринићке" вредности, наравно најзначајнију за Озриниће вредност 18 на 448.

По тој логици се може рећи и да Вукотићи нису Озринићи или да су јако далеко од осталих због тога што једини у роду имају вредност 25 на 390 и комбинацију 14 - 14 на 385a/b, или за Ђоковиће који имају једини 33 389ii и 15 на 389i.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 28, 2017, 08:21:13 поподне
Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже.

Жижићи славе Аранђеловдан као и Домазетовићи, док Попаре славе Никољдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 28, 2017, 08:33:38 поподне
Искрено, превише му хаплотип личи на озринићки да би био сматран за не-Озринића. Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже. А чини ми се да за те Жижиће има и других предања.

Генетски, Домазетовићи су озринићи, то није спорно. Може се једино поставити питање да ли су нешто даљи од остатка Озринића. Један маркер је мало да би се такво што закључило.
Кад су у питању Домазетовићи, то њихово предање које постоји, као и сама чињеница да су се ''призетили'', што је очигледно било карактеристично за њих (под условом да је тачно то да је и ковач Илија од кога су Жижићи од  њих), све укупно наводи на потребу да се још неко од њих тестира, а свакако и неко од Жижића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 08:36:41 поподне
Миличевић,Ђурђевдан, Јазак, Срем

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Прилично уобичајен хаплотип близак модалу. Не чини ми се близак већ тестираним Милићевићима I2-PH908. Има пуно поклапање са Конатарима из Пријепоља и са Брборићима из Херцеговине. Међутим то су поклапања на 17 маркера, па не знам колико су значајна. Међутим, са Брборићима се поклапа слава Ђурђевдан, а донекле и предање о поријеклу. Наиме, како је саопштио тестирани, Миличевићи су у Јаску неколико генерација (не наводи колико) а даљим поријеклом су из Херцеговине. Не помињу се у попису Јаска из 1736. године, мада тамо има један уписан као Херцеговац (додуше има и Бошњака и Мачванина).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја април 28, 2017, 08:49:43 поподне
Смоловић, Ђурђевдан, Добриловина, Мојковац, раније са Чева

Припада хаплогрупи R1a-Z280, прецизније волго-карпатској грани Y2902. Са Шпањевићем из Гојаковића код Мојковца (свега неколико километара од Добриловине) разликује са на само 2 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па нема сумње да је реч о јако блиским родовима. По подацима које је оставио тестирани воде порекло од Ивановића из Никшића. Око 1720. преселили су се из Оногошта у Јасиковац код Шавника, а касније у Добриловину са Чева. Смоловићи су по предању од Дедејића са Чева, о којима је Небојша Драшковић у свом раду о Озринићима написао следеће:

Раонићи (Дедејићи) – Чевљани

"Дедејићи су старинско становништво Чева и највјероватније потомци Дедослава из Кчева чији се син Грубоје Дедославов из Кчева, помиње 15. новембра 1326. године и 29. маја 1327. године у Котору. Дедејићи су колективно иселили са Чева у Добриловину у другој половини XVI вијека, легенду o томе забиљежио је Андрија Лубурић у књизи „Дробњаци“ (Београд, 1930):

„У другој половини XVI вијека становао је у Чеву Добрија Дедејић. Био је врло богат и задружан. Једнога пролећа његова снаха однесе ручак орачима, ови све поједу а њој не оставе ништа. Како није ни код куће била јела, а хране ни тамо није остало, заплаче се. Кад Добрија сазнаде за узрок њена плача, прекине орање, закоље једног вола и учини трпезу Чевљанима. Своју земљу потпише цркви Св. Николе у Чеву, па пође по свијету, да тражи земљу за насеље, која ће га моћи хранити. Веле да је при поласку закумио кокота, да му три пута кукуријекне на месту где се лепо населити. Кокот му, прича се кукуријекне на месту где је сада манастир Добриловина. Добрија се ту насели и убрзо обогати. Веле, да се та њива на којој
му се заплакала снаха и сад зове - ДОБРИНА ЊИВА. Бавећи се у Чеву утврдио сам, да у крају Бошњанима има и сада назив - Добрина њива, али данашњи Чевљани причају да је тај назив дошао по Добри, кћери Тољовој, а жени њихова родоначелника Озра. Оно прво изгледа ми тачније, тим пре што сам од неких Чевљана поодавно исељених у Никшићу слушао, да је жени Озровој, а кћери Тољовој, било име ГРУБАНА.“

Пошто је Добрија Дедејић са својом задругом ишао преко Лужнице код Спужа, и преко Роваца, Мораче и Колашина низ ријеку Тару до Добриловине, то се његово потомство налази данас с обје стране Таре. На Добрином имању у Добриловини ускоро се подигне манастир посвећен Св. Ђорђију. Манастир Добриловина се први пут помиње у једном запису из 1594. године, у коме се каже да је те године било освештање манастира, што значи да се Добрија Дедејић населио тамо око 1570. године. У дефтеру из 1570. године на Чеву се помињу Раде Добрујић и Гргур Раонић (или Радоњић). Чевљани кажу да су Дедејићи живјели на Прветама, а Озринићи који су се са њима изгледа и били жестоко сукобили око међа називали су их и Шпањима. Од Дедејића су се развиле многе породице у Дробњаку (1930. године укупно 48 кућа): Дедејићи (8 ), Раонићи (9), Благојевићи (8 ), Крејовићи (1), Зејаци ( 1), Калпачине (2), Шпањи (Шпањевићи?) ( 1), Микићи (6), Јелићи (12). Од Дедејића су се развиле многе породице и у пљеваљској Буковици (В. Шибалић, С. Караџић – Дробњак“, Београд 1930.): Раосављевићи, Вукадиновићи, Кргушићи, Пејовићи, Смоловићи, Видојевићи, Вељовићи, Ћорићи, Ристановићи; затим Звиздојевићи у Шаранцима; Крејовићи, Медојевићи и Вуковићи у Штитарици и у Бијелом Пољу Ратковићи и Топовићи. Скоро сва ова братства славе Ђурђевдан."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша април 28, 2017, 09:15:12 поподне
Смоловић, Ђурђевдан, Добриловина, Мојковац, раније са Чева

Пошто је Добрија Дедејић са својом задругом ишао преко Лужнице код Спужа, и преко Роваца, Мораче и Колашина низ ријеку Тару до Добриловине, то се његово потомство налази данас с обје стране Таре. На Добрином имању у Добриловини ускоро се подигне манастир посвећен Св. Ђорђију. Манастир Добриловина се први пут помиње у једном запису из 1594. године, у коме се каже да је те године било освештање манастира, што значи да се Добрија Дедејић населио тамо око 1570. године. У дефтеру из 1570. године на Чеву се помињу Раде Добрујић и Гргур Раонић (или Радоњић). Чевљани кажу да су Дедејићи живјели на Прветама, а Озринићи који су се са њима изгледа и били жестоко сукобили око међа називали су их и Шпањима. Од Дедејића су се развиле многе породице у Дробњаку (1930. године укупно 48 кућа): Дедејићи (8 ), Раонићи (9), Благојевићи (8 ), Крејовићи (1), Зејаци ( 1), Калпачине (2), Шпањи (Шпањевићи?) ( 1), Микићи (6), Јелићи (12). Од Дедејића су се развиле многе породице и у пљеваљској Буковици (В. Шибалић, С. Караџић – Дробњак“, Београд 1930.): Раосављевићи, Вукадиновићи, Кргушићи, Пејовићи, Смоловићи, Видојевићи, Вељовићи, Ћорићи, Ристановићи; затим Звиздојевићи у Шаранцима; Крејовићи, Медојевићи и Вуковићи у Штитарици и у Бијелом Пољу Ратковићи и Топовићи. Скоро сва ова братства славе Ђурђевдан."

Као што смо већ констатовали, ова група која своје порекло везује за Дедејиће, очигледно представља микс староседелаца из Потарја и досељеника из Катунске нахије. И на овом списку који је поставио Гуја има породица које припадају различитим хаплогрупама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: sova април 28, 2017, 09:20:02 поподне
Поздрав, ја сам тестирани Миличевић.
Сад сам питао оца шта он мисли колико дуго живимо у Јаску, каже  око 250 година(можда и више) мада ћу ја то детаљно проверити па вам јавити.
Занимљиво је ово поклапање са Брборићима,иста слава и исто порекло по причама старијих ми смо из Херцеговине пореклом исто, кад будем ишао у родно село распитацу се код осталих Миличевића, можда они знају нешто више. Шта предлажете даље да радим? Да ли вреди тестирати се на више маркера?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Иван Вукићевић април 28, 2017, 09:47:09 поподне
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.

Ево шта пише Петар Пејовић о Домазетовићима у својој књизи о Озринићима:

Због сукоба са Вукотићима са Чева, из засеока Првета, око 1765. године, доселио се у Орашје Мрдак Домазетовић са братом. Вријеме досељавања доказују и набрајањем пасова 1910. године: Ниша – Ћетко — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак, а 1982: Небојша (10) – Вукота — Марко (81) — Јован — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак – Матан, син или унук Вукоте Домазетовића. Домазетовићи још казују да су њихови даљи сродници Вулаши на Прветама на Чеву. У необјављеној збирци пјесама Андрије Лубурића (бр. 8 ) уз кнеза Мојаша, кнеза и попа Матијаша и Живка Дамјановића, јавља се барјактар Вук Добриловић — Домазетовић. Овај податак нам можда потврђује садашње предање Домазетовића о сродству са Вулашима и Добриловићима — Дедејићима. Домазетовићи славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан и казују да су то увијек славили.

Пејовићева теорија по којој би Домазетовићи могли да буду од Дедејића је овим резултатом побијена. Али ако би се испоставило да је предање Домазетовића о сродству са Вулашима тачно, то би значило да у целом племену живи једино род Озринића. То није случај ни са једним другим српским племеном.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 28, 2017, 09:51:49 поподне
И хоће ли списак тестираних на крају бити објављен?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 28, 2017, 10:03:42 поподне
Ево шта пише Петар Пејовић о Домазетовићима у својој књизи о Озринићима:

Због сукоба са Вукотићима са Чева, из засеока Првета, око 1765. године, доселио се у Орашје Мрдак Домазетовић са братом. Вријеме досељавања доказују и набрајањем пасова 1910. године: Ниша – Ћетко — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак, а 1982: Небојша (10) – Вукота — Марко (81) — Јован — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак – Матан, син или унук Вукоте Домазетовића. Домазетовићи још казују да су њихови даљи сродници Вулаши на Прветама на Чеву. У необјављеној збирци пјесама Андрије Лубурића (бр. 8 ) уз кнеза Мојаша, кнеза и попа Матијаша и Живка Дамјановића, јавља се барјактар Вук Добриловић — Домазетовић. Овај податак нам можда потврђује садашње предање Домазетовића о сродству са Вулашима и Добриловићима — Дедејићима. Домазетовићи славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан и казују да су то увијек славили.

Пејовићева теорија по којој би Домазетовићи могли да буду од Дедејића је овим резултатом побијена. Али ако би се испоставило да је предање Домазетовића о сродству са Вулашима тачно, то би значило да у целом племену живи једино род Озринића. То није случај ни са једним другим српским племеном.

Постоји још једна могућност, а то је да су Вулаши чевски старинци,а да се неко од Озринића "удао" у Вулаше и да су га остали Озринићи назвали Домазетовићем. Отуд можда веза са Вулашима, а генетика Озринићка.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 април 28, 2017, 10:12:53 поподне
И хоће ли списак тестираних на крају бити објављен?
Очекивао сам да ће лабораторија данас доставити комплетан списак оних који су тестирани (било да су дошли лично или су узорке послали поштом), али то се није десило. Нема смисла објављивати списак пријављених (без потврде ко је све приступио тестирању), а нема ни неке нарочите потребе. Све ће се веома брзо сазнати, тј. сви резултати ће бити познати до средине маја. Оно што је извесно јесте да се тестирао највећи број пријављених, тј. да је тестирано њих близу 100. У сваком случају, досад најуспешнија акција Српског ДНК пројекта.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad април 28, 2017, 10:54:15 поподне
Павловић, Ђурђиц, Драгошевац, Јагодина

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017>Z16988. На први поглед упада у очи висока вредност на маркеру DYS458=20. Од тестираних припадника других родова који припадају овој подграни, најближи му је Селмановић из рода Климената, условно се разликују на 2 од 15 маркера, међутим разлика на маркеру DYS458 износи чак 3. За ове Павловиће нађох само да се сматрају за старинце у Драгошевцу, па ако неко има више информација нека напише.
Неша Павловић са БН?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 28, 2017, 11:02:53 поподне
Неша Павловић са БН?

Немањић. ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 12:23:07 пре подне
Жижићи славе Аранђеловдан као и Домазетовићи, док Попаре славе Никољдан.
Имамао и Попару и Домазета међу Херцеговцима па ћемо видјети!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 29, 2017, 01:31:53 пре подне
Поздрав, ја сам тестирани Миличевић.
Сад сам питао оца шта он мисли колико дуго живимо у Јаску, каже  око 250 година(можда и више) мада ћу ја то детаљно проверити па вам јавити.
Занимљиво је ово поклапање са Брборићима,иста слава и исто порекло по причама старијих ми смо из Херцеговине пореклом исто, кад будем ишао у родно село распитацу се код осталих Миличевића, можда они знају нешто више. Шта предлажете даље да радим? Да ли вреди тестирати се на више маркера?

Тестирање више маркера ти ништа ново неће донети. То би имало сврхе да на пример Брборић има више маркера.

Зато је по мом мишљењу боље да тестираш неки СНП, на пример за почетак PH908, да се потврди твоја припадност тој грани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 01:46:22 пре подне
Тестирање више маркера ти ништа ново неће донети. То би имало сврхе да на пример Брборић има више маркера.

Зато је по мом мишљењу боље да тестираш неки СНП, на пример за почетак PH908, да се потврди твоја припадност тој грани.

Евентуално за почетак званична потврда PH908 код YSEQ (није скупо) или бар тестирање маркера DYS449.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 29, 2017, 01:51:20 пре подне
Евентуално за почетак званична потврда PH908 код YSEQ (није скупо) или бар тестирање маркера DYS449.

Да, око 20 евра (то је само први пут због тога што наплаћују и прибор за узимање узорка, кад се следећи пут ради тј. наручује јефтиније је ) изађе тестирање СНП - а код YSEQ - а.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 29, 2017, 09:27:57 пре подне
Вицо, Ђурђевдан, Зупци, Требиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ установљеном роду Требињци 437=14. Овај род, поред 437=14, има још неке карактеристичне вриједности: 391=10 и 19=17 и више. Сви славе Ђурђевдан и сви су са прилично ограничене територије која креће од јужних требињских дијелова и у правцу Зубаца. Поред Крстовића из Придвораца и Вица, ту је још неколико породица, који нису јавно објављени, а несумњиво припадају овом роду.

Оно што је евидентно јесте да су ове породице боравиле на поменутом подручју још у првој половини 17. вијека. Остаје дилема да ли се овдје ради о власима Зупцима или о српском становништву Требиња које се повукло према брдима. Исто тако је занимљиво да све причају различите приче о свом поријеклу: неке наводе да су са Чева, неке да су од католика из Конавала (то се рецимо говори за Вице), неке да су зубачки старинци, неке да су требињски старинци, неке да су од Попова. Међутим, све указује да се ради о једном старом ( имају солидну разноврсност вриједности) и разгранатом роду на прилично ограниченој територији, који је на срећу генетски лако препознатљив.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо април 29, 2017, 10:01:33 пре подне
Пантић р. Чабрило, Ђурђевдан, Невесиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања, можда би могао бити близак са Јахуром са којим дијели исту вриједност 385аб=14-16, мада им се славе не поклапају. Такође није јасно да ли је Пантићу ствари Чабрило из Невесиња и шта је узрок промјене презимена. У Херцеговини има и пантића који славе Ђурђевдан.Надам се да ће се јавити да ово разјасни.

Чабрилу у Подвележју, Невесиње су од Дучића из Луга, Требиње. Од тих Дучића  би требали бити Нићифор и Јован Дучић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 12:12:19 поподне
Тестирање више маркера ти ништа ново неће донети. То би имало сврхе да на пример Брборић има више маркера.

Зато је по мом мишљењу боље да тестираш неки СНП, на пример за почетак PH908, да се потврди твоја припадност тој грани.
Мени се чини да имамо херцеговачке Милићевиће са двије различите хаплогрупе. Једни имамо у Звјерини у билећком крају. Милићевићи живе и на Бобанима а њиховог претка сам идентификовао у попису 1701. Интересује ме на коју је хаплогрупу тестиран Милићевић из Звјерине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische април 29, 2017, 12:17:02 поподне
Мени се чини да имамо херцеговачке Милићевиће са двије различите хаплогрупе. Једни имамо у Звјерини у билећком крају. Милићевићи живе и на Бобанима а њиховог претка сам идентификовао у попису 1701. Интересује ме на коју је хаплогрупу тестиран Милићевић из Звјерине.
Овде је у питању Миличевић. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 12:17:22 поподне
Поздрав, ја сам тестирани Миличевић.
Сад сам питао оца шта он мисли колико дуго живимо у Јаску, каже  око 250 година(можда и више) мада ћу ја то детаљно проверити па вам јавити.
Занимљиво је ово поклапање са Брборићима,иста слава и исто порекло по причама старијих ми смо из Херцеговине пореклом исто, кад будем ишао у родно село распитацу се код осталих Миличевића, можда они знају нешто више. Шта предлажете даље да радим? Да ли вреди тестирати се на више маркера?
Брборићи су доста стари у Херцеговини. Рекао бих, са малом задршком да већ 1701 имају формирано презиме. Наводно потичу од неког Павла Плетикосе. Живе на Обзиру( гдје су прве комшије са Јахурама такође тестираним на И2-ПХ908) и на Пустипусима. То је ближа околина Љубиња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 12:18:15 поподне
Овде је у питању Миличевић. :)
Мислим да то нема везе, а Миличевића данас у источној Херцеговини нема, само у западној.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 12:38:08 поподне
Мислим да то нема везе, а Миличевића данас у источној Херцеговини нема, само у западној.

Нпр. слична је ситуација са херцеговачким презименом Драгићевић. Има варијанта са "ч" и са "ћ", али се верује да припадају истом роду. Данас их има и католика и православаца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 12:52:16 поподне
Нпр. слична је ситуација са херцеговачким презименом Драгићевић. Има варијанта са "ч" и са "ћ", али се верује да припадају истом роду. Данас их има и католика и православаца.
Са Драгићевићима из Пребиловаца ситуација је јасна! Лако се идентификују у попису 1701.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Đorđo април 29, 2017, 12:53:20 поподне
Гујо дај и ти нешто  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 01:02:19 поподне
Са Драгићевићима из Пребиловаца ситуација је јасна! Лако се идентификују у попису 1701.

Да. Причали смо раније о њима. Са нестрпљењем очекујем Екмечићев резултат. Мада предања су увек несигурна тако да се нећу претерано разочарати ако буде оповргнуто.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја април 29, 2017, 01:03:53 поподне
Гујо дај и ти нешто  :)

Нема мојих више у овој тури, била само двојица, сви остали су динарци. :(

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 01:08:22 поподне
Нема мојих више у овој тури, била само двојица, сви остали су динарци. :(
Доминација :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 01:33:54 поподне
То би могао бити овај тенисер? 8)

(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/96/41/df/9641dfdd6a9c5493efdaa0dc8d47ce2c.jpg)

Maciamo Hay већ поставио на Еупедију.   ;D

Слика:

(https://s7.postimg.org/h1za9tzln/image.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische април 29, 2017, 01:39:01 поподне
Maciamo Hay већ поставио на Еупедију.   ;D
;)
https://www.youtube.com/v/_yiMMvqZ6OI
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 01:42:33 поподне
Maciamo Hay већ поставио на Еупедију.  

Ко му је пренео информацију? Вест се баш брзо проширила. Јутрос отворим Facebook и видим објаву.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 01:44:08 поподне
;)
https://www.youtube.com/v/_yiMMvqZ6OI

Atlantische?  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische април 29, 2017, 01:50:42 поподне
Atlantische?  ;D
Ма не би он :o  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 29, 2017, 02:18:56 поподне
Ма не би он :o  :D

Како било, међу светски познатим личностима, тренутно се налазе два Србина. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 02:20:10 поподне
Како било, међу светски познатим личностима, тренутно се налазе два Србина. ;)
И то каква два Србина!!!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 29, 2017, 02:49:19 поподне
И то каква два Србина!!!

Слажем се. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio април 29, 2017, 03:41:58 поподне
И то каква два Србина!!!
Слажем се. :)

(http://rs311.pbsrc.com/albums/kk441/Emmaangil/flags/serbiaflag.gif~c200)


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius април 29, 2017, 03:48:27 поподне
Пантић р. Чабрило, Ђурђевдан, Невесиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања, можда би могао бити близак са Јахуром са којим дијели исту вриједност 385аб=14-16, мада им се славе не поклапају. Такође није јасно да ли је Пантићу ствари Чабрило из Невесиња и шта је узрок промјене презимена. У Херцеговини има и пантића који славе Ђурђевдан.Надам се да ће се јавити да ово разјасни.

Чабрилу у Подвележју, Невесиње су од Дучића из Луга, Требиње. Од тих Дучића  би требали бити Нићифор и Јован Дучић.

Имам потврду од једног Чабрила из Невесиња да има Пантића тамо који су промијенили презиме у Чабрило.

Од тих Пантића је голман Партизана Ђорђе Пантић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius април 29, 2017, 03:49:44 поподне
Пардон. Били Чабрило, па промијенили презиме у Пантић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 03:50:23 поподне
Пантић р. Чабрило, Ђурђевдан, Невесиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања, можда би могао бити близак са Јахуром са којим дијели исту вриједност 385аб=14-16, мада им се славе не поклапају. Такође није јасно да ли је Пантићу ствари Чабрило из Невесиња и шта је узрок промјене презимена. У Херцеговини има и пантића који славе Ђурђевдан.Надам се да ће се јавити да ово разјасни.

Чабрилу у Подвележју, Невесиње су од Дучића из Луга, Требиње. Од тих Дучића  би требали бити Нићифор и Јован Дучић.
Знам Чабрила коме је мајка од Јахура
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 29, 2017, 03:56:38 поподне
Пардон. Били Чабрило, па промијенили презиме у Пантић.
Од Панте Чабрила. Сад се рађа пета генерација
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus април 29, 2017, 04:01:07 поподне
Имам потврду од једног Чабрила из Невесиња да има Пантића тамо који су промијенили презиме у Чабрило.

Од тих Пантића је голман Партизана Ђорђе Пантић.

(https://s19.postimg.org/ldus1e3ir/image.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 29, 2017, 07:36:28 поподне
Занимљиво.

Ако је род Чабрила стварно пореклом од Дучића из Луга код Требиња, то би онда значило да Дучићи из Луга нису сродници Дучића из Фатнице, који би требали да су сродни Суботићима из Врбе код Гацка који су тестирани. Иако су и једни и други највероватније динарик југ, хаплотипови им нису блиски, а додуше ни славе нису исте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 01:41:09 пре подне
Занимљиво.

Ако је род Чабрила стварно пореклом од Дучића из Луга код Требиња, то би онда значило да Дучићи из Луга нису сродници Дучића из Фатнице, који би требали да су сродни Суботићима из Врбе код Гацка који су тестирани. Иако су и једни и други највероватније динарик југ, хаплотипови им нису блиски, а додуше ни славе нису исте.
То је за сад још увијек само нагађање. Попис из 1701 даје нека сазнања али није још вријеме да откривам. Углавном, прича о Владиславићима и Дучићима, ако је уопште има, је из неког ранијег времена како нам је покојни Јован приповједао. По Јовану Дућићи, љубињки Поповићи би требали бити сродни Дучићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша април 30, 2017, 10:35:08 пре подне
Занимљиво.

Ако је род Чабрила стварно пореклом од Дучића из Луга код Требиња, то би онда значило да Дучићи из Луга нису сродници Дучића из Фатнице, који би требали да су сродни Суботићима из Врбе код Гацка који су тестирани. Иако су и једни и други највероватније динарик југ, хаплотипови им нису блиски, а додуше ни славе нису исте.

Нићифор је из Луга, не знам за Јована.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/5d/Ni%C4%87ifor_Du%C4%8Di%C4%87.jpg)

Дучића има очигледно више несродних, а и славе више слава. За сада можемо рећи да су ови који славе Ђурђевдан и Арлијевдан (веза са Суботићима) I2-PH908.

Верује се да је матица Дучића у Херцеговини Ораховица, а ту је и оно предање о пореклу од Мрњавчевића, који су ту (или у Фатницу) стигли са неком делегацијом у 12. веку.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 10:36:47 пре подне
Јован је из Подгливља, а предак му је чини ми се ту живио већ 1701.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 30, 2017, 12:43:10 поподне
Дучића има очигледно више несродних, а и славе више слава. За сада можемо рећи да су ови који славе Ђурђевдан и Арлијевдан (веза са Суботићима) I2-PH908.

Да, по свему судећи су несродни управо ови које си навео. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 30, 2017, 12:44:47 поподне
Јован је из Подгливља, а предак му је чини ми се ту живио већ 1701.

Коју славу славе Дучићи из Подглавља?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 12:54:59 поподне
Коју славу славе Дучићи из Подглавља?
Мислим Агатоника!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 30, 2017, 01:00:36 поподне
Мислим Агатоника!

Онда су можда повезани са овима из Фатнице који такође славе Агатоника.

Тестиран је један Дучић из Фатнице у ДНК подухвату:

9. Дучић, Фатница (Билећа), Свети Агатоник
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv април 30, 2017, 01:02:45 поподне
И Дучићи и Дуке славе Светог Агатоника.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 03:27:16 поподне
Неће ово лако ићи са славом Јована Дучића. Из Требиња добивам опречне информације. Послао сам поруку једном проти у Чикаго да ми провјери коју је славу славио сигурни Јованов рођак, Михајло Дучић,

Ево исјечак Теслиног писма које не мора ништа да значи али додатно збуњују:

Oprostite mi, nisam u prvi mah uvideo Vašu velikodušnu pomoć. Sveti Nikola i Vi ste moji najbolji prijatelji. Vama i Vašoj porodici želim sve najbolje povodom praznika – Svetog arhangela Mihaila. Vaš zahvalni dužnik, Nikola Tesla
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 07:08:10 поподне
Изгледа да Дучићи из Луга славе Ђурђевдан, а имају Дучићи у Хрупјелама који  славе Никољдан! Тако да нам Дучићи постају баш замршени и разнородни.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 08:21:50 поподне
Стигла прилично валаидна информација о крсној слави Јована Дучића!

Цитирам протиницу Јованку Павићевић! Она је ћерка чикашког проте Душана Поповића који је био парох Јовановом блиском сроднику и богаташу Михајлу Дучићу.

Mihajlo i Leposava su slavili Djurdjevdan...tako mi kaza moja majka, Protinica Rada Popovic....pozdrav iz Cikaga
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука април 30, 2017, 08:53:12 поподне
Стигла прилично валаидна информација о крсној слави Јована Дучића!

Цитирам протиницу Јованку Павићевић! Она је ћерка чикашког проте Душана Поповића који је био парох Јовановом блиском сроднику и богаташу Михајлу Дучићу.

Mihajlo i Leposava su slavili Djurdjevdan...tako mi kaza moja majka, Protinica Rada Popovic....pozdrav iz Cikaga

Значи, по слави би Јованови били сродни овима из Луга?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2017, 11:35:57 поподне
 
Значи, по слави би Јованови били сродни овима из Луга?

 Да! Значи нећемо имати хаплотип пјесника и дипломате! Најбољи кандидати за претпоставку остају љубињски Поповићи, али са великом резервом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Vidak мај 01, 2017, 12:59:46 пре подне
U Kuči postoji selo Dučić. Mislio sam da su ovi hercegovački povezani sa Kučima.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 05:45:14 поподне
Митић, Никољдан, Личје/Гаџин Хан/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема пуних поклапања. Од карактеристичнијих вриједности 385аб=14-14, 439=11. Комбинација 14-14 уз географско поријекло га можда кандидује за потенцијалног I2-Z17855. Са Васиљевићем који је поријеклом из Дебра у Македонији и Врању има маркера разлике, али има и неких заједничких карактеристичних маркера, дијеле и исту славу.

По наводу тестираног село Личје би требало да припада Заплању. Имам неку књигу о Заплању, али не успјех да пронађем само насеље Личје. Ако неко зна нешто више нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Никола Стојановић мај 03, 2017, 06:12:32 поподне
По наводу тестираног село Личје би требало да припада Заплању. Имам неку књигу о Заплању, али не успјех да пронађем само насеље Личје. Ако неко зна нешто више нека напише.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D1%98%D0%B5
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 06:36:38 поподне
Татарин, Пантелиндан, Јагодњак, Барања

Припада највјероватније хаплогрупи I1-P109 (мада је потребна СНП потврда за P109). Да припада подграни P109 закључујем на основу приличне блискости са Бачком из Далмације, који је тестирао P109 и испао позитиван. Бачко и Татарин с еразликују на 2 маркера од упоређених 19. Не припадају грани којој припадају Дробњаци. У сваком случају неуобичајен хаплотип. Треба оставити резерву да је Татарин и нека друга подграна. Има блиска поклапања и са неким Z63.

Пошто Барању слабо покривам, очекујем помоћ од Амикуса.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 06:37:38 поподне
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D1%98%D0%B5

Хвала, Никола, али знам гдје се налази Личје, него га нисам могао пронаћи у књизи о Заплању.  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 06:41:37 поподне
Татарин, Пантелиндан, Јагодњак, Барања
Има блиска поклапања и са неким Z63.

Татари, Крим, Готи...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Đorđo мај 03, 2017, 07:00:37 поподне
Многи људи не знају да су Татари у ствари Монголи
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Полић мај 03, 2017, 07:02:31 поподне
Многи људи не знају да су Татари у ствари Монголи
Татари нису Монголи, већ народ језика из Туркијске групе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 03, 2017, 07:05:03 поподне
Татари нису Монголи, већ народ језика из Туркијске групе.
Нису Монголи, али нису ни далеко од њих, зато што су Монголи учествовали у етно-генези туркијских народа.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Полић мај 03, 2017, 07:07:26 поподне
Нису Монголи, али нису ни далеко од њих, зато што су Монголи учествовали у етно-генези туркијских народа.
Туркијски народи су близу Монголима колико Словени и Грци на пример.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 07:07:53 поподне
Станић, Аранђеловдан, Моровић/Срем/СРБ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком роду. Класичан дробњачки хаплотип. Има пуно поклапање на 23 маркера са једним од Јањатовића из Сомбора. Тестирани је оставио мало контрадикторне податке о поријеклу. Навео је као мјесто поријекла и Трстеник и Моровић. С обзиром да помиње да се његови Станићи налазе у монографији о личким Станићима, претпоставио сам да је старије поријекло из Моровића. Аранђеловдан и није тако честа слава међу дробњачким P109 родовима. Сврстао сам га у општи род.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 07:11:04 поподне
Многи људи не знају да су Татари у ствари Монголи

Шта год да су Татари, знамо из историје да је Крим био једно од крајњих одредишта дела Гота, па није немогуће да се под именом неког Татарина (који је с Турцима доспео чак у Барању) крије потомак неког Гота. Хаплогрупа можда упућује баш на такав закључак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Đorđo мај 03, 2017, 07:12:05 поподне
Татари нису Монголи, већ народ језика из Туркијске групе.
сам сам погледао, у праву си, могу да се закунем да сам у некој емисији чуо да су Татари у ствари били Монголи
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Đorđo мај 03, 2017, 07:13:56 поподне
из википедије
Цитат
The Tatars are a Turkic people[1] living in Asia and Europe who were one of the five major tribal confederations (khanlig) in the Mongolian plateau in the 12th century CE. The name "Tatar" first appears in written form on the Kul Tigin monument as 𐱃𐱃𐰺 (TaTaR). Historically, the term "Tatars" was applied to a variety of Turco-Mongol semi-nomadic empires who controlled the vast region known as Tartary. More recently, however, the term refers more narrowly to people who speak one of the Turkic[1] languages.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 07:16:21 поподне
Станић, Аранђеловдан, Моровић/Срем/СРБ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком роду. Класичан дробњачки хаплотип. Има пуно поклапање на 23 маркера са једним од Јањатовића из Сомбора. Тестирани је оставио мало контрадикторне податке о поријеклу. Навео је као мјесто поријекла и Трстеник и Моровић. С обзиром да помиње да се његови Станићи налазе у монографији о личким Станићима, претпоставио сам да је старије поријекло из Моровића. Аранђеловдан и није тако честа слава међу дробњачким P109 родовима. Сврстао сам га у општи род.

Има их - Мандићи и Калабићи. До сада смо у тим огранцима дробњачког племена који славе Аранђеловдан имали тестираних Р109.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 03, 2017, 07:20:02 поподне
Радоњић, Никољдан, Кучи

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Куча. Поседује карактеристичан кучки хаплотип, без неких екстремних вредности. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Каришик из Бијелог Поља, и Петровић и Мијовић из Куча, са свом тројицом се разликује на само 1 од 23 маркера. Ови Радоњићи су по предању од Дрекаловића-Чејовића.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 07:23:37 поподне
Радоњић, Никољдан, Кучи

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Куча. Поседује карактеристичан кучки хаплотип, без неких екстремних вредности. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Каришик из Бијелог Поља, и Петровић и Мијовић из Куча, са свом тројицом се разликује на само 1 од 23 маркера.

Је ли и кошаркашки тренер Дејан Радоњић од ових? Ја мислим да је он од Куча.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 07:25:46 поподне
Је ли и кошаркашки тренер Дејан Радоњић од ових? Ја мислим да је он од Куча.

Колико ја знам - јесте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 07:35:55 поподне
Ђурић, Ђурђевдан, Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично уобичајен хаплотип, једино што одудара од модала је 458=16, 391=10, мада и то нису ријетке вриједности. Обратио сма пажњу на Крајишнике који славе Ђурђевдан, али нисам примјетио нека поклапања. Најближе поклапање, чисто технички, има са Марковићем из Кожуара, Уб, 1 маркер разлике на 17 маркера, али то не значи много због малог броја маркера.

Ђурић наводи да је даље поријекло из Лике. У Лици заиста има Ђурића на неколико мјеста, најбројнији су у Брињу, Жупањол и Жута Локва, из групе српских насељеника из 1638. године. Међутим не знам коју славу славе. Ђурића има и у Грачацу. Тако да не знам да ли је од тих.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 07:39:05 поподне
Колико ја знам - јесте.
И Дуле Вујошевић би требало да је из Куча.......опасни стратези и кошаркашки стручњаци ови Кучи, можда ту има нешто? ??? ???
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 03, 2017, 07:40:15 поподне
Гледам ја сада табелу и видим такође Вујошевића у Кучима.
И мени је то прво пало на памет. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 07:47:55 поподне
И Дуле Вујошевић би требало да је из Куча.......опасни стратези и кошаркашки стручњаци ови Кучи, можда ту има нешто? ??? ???

Научили кроз историју. Није било лако...

Ако се не варам, и фудбалер Срђан Радоњић је од кучких Радоњића.

(http://4.bp.blogspot.com/-DRgw_flayPg/UGnvEgpb6eI/AAAAAAAAHZ8/sde2GnGkgqM/s1600/9.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 03, 2017, 07:50:42 поподне
Татарин, Пантелиндан, Јагодњак, Барања

Припада највјероватније хаплогрупи I1-P109 (мада је потребна СНП потврда за P109). Да припада подграни P109 закључујем на основу приличне блискости са Бачком из Далмације, који је тестирао P109 и испао позитиван. Бачко и Татарин с еразликују на 2 маркера од упоређених 19. Не припадају грани којој припадају Дробњаци. У сваком случају неуобичајен хаплотип. Треба оставити резерву да је Татарин и нека друга подграна. Има блиска поклапања и са неким Z63.

Пошто Барању слабо покривам, очекујем помоћ од Амикуса.

Нисам очекивао баш I1 (P109) да ће испасти.

Како било, Татарини или Татари су барањски Срби, пореклом из Јагодњака.

Најстарији помен Татар(ин)а у Барањи срећемо још у турском попису из 1554. године, када је у Великом Харшању забележена једна кућа Татара (Tatár).

Након ослобођења Барање од Турака (1687), ово презиме срећемо у попису из 1711-13. године, када је забележено у Шиклошу (некад раније седишту шајкашке флотиле), такође као Tatar.

Године 1726. помиње се извесни Јован Татарин (János Tatarin) у повељи изданој у Печују, а недуго затим, 1736. године, први пут се помиње и у Јагодњаку (мађ. Káczfalu), када је пописано једно домаћинство Татарина (Petár Tatarin).

Од тада до данас, присутни су без престанка у пописима и црквеним матицама парохије Јагодњачке, а крсна слава им је Никољдан.

Када су и како дошли у Барању, питање је, можда још у предтурско време, а можда и са Турцима. У сваком случају, требало би да се ради о предсеобеном становништву Барање, које се у мањем броју тамо очувало до данас.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 03, 2017, 07:54:37 поподне
Ђуришић, Никољдан, Старчево, Панчево

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станићи из Пипера и Штерлинг/Ђурђевић (2/23), затим Дробњаковић, Нагулић, Кецман и Костић (3/23).



Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 07:59:03 поподне
Ђуришић, Никољдан, Старчево, Панчево

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станићи из Пипера и Штерлинг/Ђурђевић (2/23), затим Дробњаковић, Нагулић, Кецман и Костић (3/23).

Ердељановић ("Срби у Банату") у Старчеву наводи Ђуричиће са славом Никољдан и пореклом из Босне.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Александар Невски мај 03, 2017, 08:00:10 поподне
Многи људи не знају да су Татари у ствари Монголи

Ма људи, очито йе да прѣзиме Татарин потиче од назива занимања. Татари су гласници.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:04:16 поподне
Ма људи, очито йе да прѣзиме Татарин потиче од назива занимања. Татари су гласници.

Мож' да буде (као у случају озринићких Татара), али може бити и етничка одредница (као што имамо и презиме Черкез код нас).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 03, 2017, 08:04:55 поподне
Ђуришић, Никољдан, Старчево, Панчево

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станићи из Пипера и Штерлинг/Ђурђевић (2/23), затим Дробњаковић, Нагулић, Кецман и Костић (3/23).

Провери dys438 још једном. Да ли је стварно 13, пошто апсолутно сви остали имају 12.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 03, 2017, 08:12:16 поподне
Ердељановић ("Срби у Банату") у Старчеву наводи Ђуричиће са славом Никољдан и пореклом из Босне.

Захуктава се R1b BY611, заједно са Никољданом и Босном.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:14:16 поподне
Мени се чини да се у овој акцији захуктава динарик!  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 08:18:39 поподне
Мени се чини да се у овој акцији захуктава динарик!  :)
Много смо јаки!!! :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 03, 2017, 08:18:55 поподне
Радоњић, Никољдан, Кучи

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Куча. Поседује карактеристичан кучки хаплотип, без неких екстремних вредности. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Каришик из Бијелог Поља, и Петровић и Мијовић из Куча, са свом тројицом се разликује на само 1 од 23 маркера. Ови Радоњићи су по предању од Дрекаловића-Чејовића.

Нема неко поближе место порекла?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:19:47 поподне
Много смо јаки!!! :D

 ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 03, 2017, 08:21:51 поподне
Мени се чини да се у овој акцији захуктава динарик!  :)

Можда ипак има истине у ономе да се за тестирање највише пријављују они који сасвим  извесно очекују динарик.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 08:22:51 поподне
Нема неко поближе место порекла?
Слажем се са Амикусом да би тестирани требали да дају мало прецизније податке, јер такви подаци некада могу да буду од велике користи за утврђивање неких закључака, или као помоћ онима који истражују своје порекло.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:24:47 поподне
Можда ипак има истине у ономе да се за тестирање највише пријављују они који сасвим  извесно очекују динарик.

Или, можда, та сорта показује највеће интересовање да сазна дубље порекло?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 08:27:08 поподне
Ма дајте, какве су то глупости да се тестирају они који могу предвидети своју хаплогрупу ;D

Да је тако, ово све онда не би имало никаквог смисла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 03, 2017, 08:27:59 поподне
Или, можда, та сорта показује највеће интересовање да сазна дубље порекло?

Можда и то.  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 03, 2017, 08:30:52 поподне
Можда ипак има истине у ономе да се за тестирање највише пријављују они који сасвим  извесно очекују динарик.

Ја бих пре рекао да вероватно постоји мањи број оних који се не одлучују на објављивање резултата уколико им се не поклопе са очекивањима или жељама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 03, 2017, 08:31:47 поподне
Ма људи, очито йе да прѣзиме Татарин потиче од назива занимања. Татари су гласници.

То је и мени било неко објашњење кад сам први пут истраживао порекло овог презимена.

Али сада са оваквим хаплотипом, који би могао бити сродан Бачковим I1 P109, оставио бих у игри и могућност да се заиста ради о етнониму.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Немања мај 03, 2017, 08:32:41 поподне
Здраво свима, ја сам се тестирао сад. Очекивао сам са великом сигурношћу E-V13 на основу предања о пореклу из Бјелица, а испаде Динарска. Само сам хтео да се надовежем на то да се тестирају само они који очекују Динарску. Чекам још тумачење, па пратим мало и остале резултате. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 03, 2017, 08:33:29 поподне
Ма дајте, какве су то глупости да се тестирају они који могу предвидети своју хаплогрупу ;D

Да је тако, ово све онда не би имало никаквог смисла.

Па могу се извући неке основне претпоставке и пре тестирања на основу већ тестираних саплеменика (даљих рођака) и композиције типичних хаплогрупа поднебља са којег потичу преци. Наравно, увек може да улети неко изненађење.  ;D

Ја бих пре рекао да вероватно постоји мањи број оних који се не одлучују на објављивање резултата уколико им се не поклопе са очекивањима или жељама.

Постоји и та могућност.  ;) 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 08:34:01 поподне
Здраво свима, ја сам се тестирао сад. Очекивао сам са великом сигурношћу E-V13 на основу предања о пореклу из Бјелица, а испаде Динарска. Само сам хтео да се надовежем на то да се тестирају само они који очекују Динарску. Чекам још тумачење, па пратим мало и остале резултате. :)
Презиме, место порекла....?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:34:18 поподне
Ја бих пре рекао да вероватно постоји мањи број оних који се не одлучују на објављивање резултата уколико им се не поклопе са очекивањима или жељама.

Мислим, према мојим досадашњим сазнањима, да се ради о занемарљивом броју људи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Немања мај 03, 2017, 08:35:17 поподне
Презиме, место порекла....?

Аврамовић, Аранђеловдан, Драгинац, Лозница.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:36:40 поподне
Аврамовић, Аранђеловдан, Драгинац, Лозница.

Знаш ли нешто детаљније о пореклу и вези с Бјелицама?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 08:41:33 поподне
Аврамовић, Аранђеловдан, Драгинац, Лозница.

Молим вас, стрпите се са објављивањем података унапријед. Оне који објаве унапријед нећу коментарисати, само ћу их унијети у Пројекат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 03, 2017, 08:43:06 поподне
Па могу се извући неке основне претпоставке и пре тестирања на основу већ тестираних саплеменика (даљих рођака) и композиције типичних хаплогрупа поднебља са којег потичу преци. Наравно, увек може да улети неко изненађење.  ;D

Ако нпр. претпоставимо да су у Херцеговини 2/3 људи Динарик, то значи да ће сваки трећи бити изненађен, што није мало.

Мислим, према мојим досадашњим сазнањима, да се ради о занемарљивом броју људи.

Пар И2 у мору не значи много, али пар неких ретких хаплогрупа прави велику разлику.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 08:47:04 поподне
Селимовић, Тузла, БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних, али има бликсих поклапања. прилично му је близак тестирани Ћутковић са Мањаче 3/23, Омербашић из Раме 1/18. Могуће је да има још блиских. Тестирани није навео славу, претпостављам да се ради о муслиманској породици, али са обзиром да није наведено нисам унио на Пројекат.

Не знам да чли је повезан са Мешом Селимовићем. Било би интересантно да јесте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 08:48:32 поподне
Надајмо се да Број 1 зна тј. има информације да ли је тестирани повезан са познатим писцем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 03, 2017, 08:49:16 поподне
Провери dys438 још једном. Да ли је стварно 13, пошто апсолутно сви остали имају 12.

Нема грешке, проверено 13.

Нема неко поближе место порекла?

Тестирани је као место порекла навео само Кучи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Немања мај 03, 2017, 08:50:15 поподне
Знаш ли нешто детаљније о пореклу и вези с Бјелицама?

Према покојном прадеди, 3 брата су се доселила у време Првог српског устанка из Црне Горе, баш из племена Бјелице и променили презиме из Абрамовић. То је информација од пре око 40 година. Имамо породично стабло од њих двојице (трећи није имао деце), и споменици на старом гробљу отприлике потврђују временски оквир.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:50:23 поподне
Пар И2 у мору не значи много, али пар неких ретких хаплогрупа прави велику разлику.

На неколико хиљада досадашњих резултата, неколико људи који не желе да им се објави резултат, заиста представљају "статистичку грешку".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Немања мај 03, 2017, 08:51:48 поподне
Молим вас, стрпите се са објављивањем података унапријед. Оне који објаве унапријед нећу коментарисати, само ћу их унијети у Пројекат.

Извињавам се, нисам видео ову поруку, само сам одговорио на питања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 мај 03, 2017, 08:52:09 поподне
Надајмо се да Број 1 зна тј. има информације да ли је тестирани повезан са познатим писцем.
Распитаћу се.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 08:52:21 поподне
Према покојном прадеди, 3 брата су се доселила у време Првог српског устанка из Црне Горе, баш из племена Бјелице и променили презиме из Абрамовић. То је информација од пре око 40 година. Имамо породично стабло од њих двојице (трећи није имао деце), и споменици на старом гробљу отприлике потврђују временски оквир.

С обзиром да су Абрамовићи једно од звучнијих презимена братства Орловића, твој  резултат би у тој причи заиста био велико изненађење. Али, ништа није искључено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 08:55:14 поподне
Селимовић, Тузла, БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних, али има бликсих поклапања. прилично му је близак тестирани Ћутковић са Мањаче 3/23, Омербашић из Раме 1/18. Могуће је да има још блиских. Тестирани није навео славу, претпостављам да се ради о муслиманској породици, али са обзиром да није наведено нисам унио на Пројекат.

Не знам да чли је повезан са Мешом Селимовићем. Било би интересантно да јесте.

Меша Селимовић је од херцеговачких Вујовића, заједно с Овчинама. Херцеговачки Вујовићи би требало да су E-V13.
Ово би могли бити неки други Селимовићи.
Мада, ко зна...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 08:56:20 поподне
Меша Селимовић је од херцеговачких Вујовића, заједно с Овчинама. Херцеговачки Вујовићи би требало да су E-V13.
Ово би могли бити неки други Селимовићи.
Мада, ко зна...

Не би био ни први ни последњи коме се предање није поклопило са ДНК тестом :P
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 08:58:48 поподне
Не би био ни први ни последњи коме се предање није поклопило са ДНК тестом :P

Апсолутно.
Само, Тузла је прилично далеко од Мешине Херцеговине.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 08:59:16 поподне
Само, Тузла је прилично далеко од Мешине Херцеговине.  :)

То свакако :)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 09:17:25 поподне
Куљић, Ђурђевдан, Симијова, Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома специфичан хаплотип, без бликсих поклапања. Има више карактеристичних вриједности: 393=14, 389-1/2=12-30, 437=14. Међутим, ниједан други хаплотип нема ове три комбинације да би га могли повезати са Куљићем. Зубачки Ђурђевштаци 437=14 нису блиски по осталим маркерима, без обзира што су близу географски и по слави.

Иначе, Куљићи имају предање да су од (Х)аџића из Пиве. Аџићи су тестирани као E-V13, а и славе другу славу. Иначе Куљића има у Трусини, Биограду и Кошути (Невесиње) и Љутом Долу (Дабар). У Симијово су дошли око 1800. године из Трусине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 09:27:42 поподне
Аџићи из Пиве славе Јовањдан. Видим код Милићевића да Куљићи у невесињском и дабарском крају такође славе Јовањдан, а тамо су дошли из Врањске у билећком крају. Од њих би требало да потичу и Куљићи у Симијови. Али, не спомиње се Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 03, 2017, 09:30:26 поподне
Гледам још мало ове Татарине, 1775. године у Осијеку се помиње покрштавање муслимана Татарина, а као римокатолика (Татарића/Татарина) налазимо их и уз Дунав по Бачкој (Баја, Аљмаш, Гара, Чикузд, Каћмар), и то од 1715-1772. године.

Јесу ли сви они један род, питање је, али чињеница је да су ту сви са тог малог простора, и при том простора који је и поред великог Дунава, повезан.

Такође, да не заборавим, Татарина (муслимана) има и у БиХ, у околини Горажда. Али има их и Татара по Средњој Босни, као и у немалом броју Татаревића по Босанској Крајини, угрубо говорећи. Већином су муслимани, са изузецима православних и римокатолика (Татаревић, Татаровић).

С обзиром на наведене чињенице, није искључено да су и барањски Татари под Турцима били исламизовани, те да су се протеривањем Турака покрстили, како православне, тако и у римокатолике.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 09:32:21 поподне
Вуковић, Јовањдан, Брезово Поље/Брчко

Припада хаплогупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Има неке каркатеристичне вриједности, али се сасвим добро уклапа у поменути род. Једини досад има вриједност 385аб=15-16. Вриједност Х4 дијели само са Пајићем из Буквика/Брчко, па узимајући у обзир и географску бликсост могли би претпоставити повезаност ове двије породице (иако имају невеликих разлика у другим маркерима). Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 09:34:40 поподне
Аџићи из Пиве славе Јовањдан. Видим код Милићевића да Куљићи у невесињском и дабарском крају такође славе Јовањдан, а тамо су дошли из Врањске у билећком крају. Од њих би требало да потичу и Куљићи у Симијови. Али, не спомиње се Ђурђевдан.

Ово о Аџићима, Симијову прочитах код Милићевића, али тестирани је сигурно из симијове, а за Пиву исто помиње предање, мада не зна од које породице. Тако да можда постоје неке двије неповезане гране Куљића са различитим славама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 09:35:55 поподне
Гледам још мало ове Татарине, 1775. године у Осијеку се помиње покрштавање муслимана Татарина, а као римокатолика (Татарића/Татарина) налазимо их и уз Дунав по Бачкој (Баја, Аљмаш, Гара, Чикузд, Каћмар), и то од 1715-1772. године.

Јесу ли сви они један род, питање је, али чињеница је да су ту сви са тог малог простора, и при том простора који је и поред великог Дунава, повезан.

Такође, да не заборавим, Татарина (муслимана) има и у БиХ, у околини Горажда. Али има их и Татара по Средњој Босни, као и у немалом броју Татаревића по Босанској Крајини, угрубо говорећи. Већином су муслимани, са изузецима православних и римокатолика (Татаревић, Татаровић).

С обзиром на наведене чињенице, није искључено да су и барањски Татари под Турцима били исламизовани, те да су се протеривањем Турака покрстили, како православне, тако и у римокатолике.

Занимљиво да је један огранак Бачки у Далмацији носио назив Мађари, а и да су постојели Буњевци Бачке у Сегедину.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 09:36:46 поподне
Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

Ето Радулу материјала за истраживање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 09:37:31 поподне
Вуковић, Јовањдан, Брезово Поље/Брчко

Припада хаплогупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Има неке каркатеристичне вриједности, али се сасвим добро уклапа у поменути род. Једини досад има вриједност 385аб=15-16. Вриједност Х4 дијели само са Пајићем из Буквика/Брчко, па узимајући у обзир и географску бликсост могли би претпоставити повезаност ове двије породице (иако имају невеликих разлика у другим маркерима). Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

Још једном исток/север РС и још једном Јовањдан. Невероватни су ови Пјешивци. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 03, 2017, 09:39:06 поподне
Цитат
Најближе поклапање, чисто технички, има са Марковићем из Кожуара, Уб, 1 маркер разлике на 17 маркера, али то не значи много због малог броја маркера.

Колико знам, тестирани Марковићи су огранак Брдаревића, пореклом из Македоније, тако да веза са Ђурићима са Баније није временски блиска.

Нека даља веза сигурно постоји.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ivan мај 03, 2017, 09:40:34 поподне
Ердељановић ("Срби у Банату") у Старчеву наводи Ђуричиће са славом Никољдан и пореклом из Босне.
У Старчеву,пола једне улице су Ђуришићи,кућа до куће,не знају ни они сами да ли су потекли од истих предака,игром случаја и један мој колега,који има предање да је од Васојевића......иначе у Старчеву има много досењеника из ЦГ,али и Хрватске....
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 03, 2017, 09:43:47 поподне
Јањатов, Ђурђевдан, Меленци, Банат

Хаплогрупа N-P189.2. Припада роду А (DYS456=15), и има потпуно поклапање на 17 маркера са Ананићем са Баније. Од остале тројице из рода се разликује на три маркера, од Стакића на 3 од 23, од Тешмановића на 3 од 19, а од Богдановића на 3 од 17. Немају предање о евентуалном ранијем месту порекла, сматрају се староседеоцима у Банату.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 03, 2017, 09:47:20 поподне
Иста је и слава са Ананићем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 03, 2017, 09:49:07 поподне
Ovo za Selimovice je zanimljivo.Nadamo se da ce se saznati.Mogao bih se i ja raspitati tacno o kojoj se porodici radi.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 09:49:47 поподне
Ovo za Selimovice je zanimljivo.Nadamo se da ce se saznati.Mogao bih se i ja raspitati tacno o kojoj se porodici radi.
Било би занимљиво сазнати нешто више.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: autarijat мај 03, 2017, 09:52:23 поподне
zna li ko sta detaljnije o ovom Kuljicu i otkud mu slava Djurdjevdan?svi Kuljici bi trebalo da slave Jovanjdan i da su rodjaci? ima li jos neki testirani od ranije? nije za ocekivati ni da je I2 grupa
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 03, 2017, 09:56:32 поподне
Занимљиво да је један огранак Бачки у Далмацији носио назив Мађари, а и да су постојели Буњевци Бачке у Сегедину.

Занимљиво. А ови римокатолици, које поменух, заправо су Буњевци (мада је питање да ли су сви то заиста, или им је пришивено то име због римокатоличке вере).

Инале, на рачун оних Татарина из околине Горажда, ево шта каже Расим Живојевић за њих: Tatarini (5 dom.) se zovu po svom pretku koji je bio za vrijeme turske vladavine pismonoša-konjanik "tatarin".

Дакле, ипак има основа сумњати и да је реч о презимену насталом по служби, тј. занимању поштара.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:04:36 поподне
У Старчеву,пола једне улице су Ђуришићи,кућа до куће,не знају ни они сами да ли су потекли од истих предака,игром случаја и један мој колега,који има предање да је од Васојевића......иначе у Старчеву има много досењеника из ЦГ,али и Хрватске....

Или их није било у Старчеву кад је Ердељановић скупљао податке (ако их је пола улице, тешко да је могло тако бити, једино ако су сви колонисти с краја 1940-их), или је омашка у запису презимена - Ђуришић / Ђуричић?

Ердељановић на једном месту помиње Ђуришиће (Ацкови) као јако стар род у Старчеву, али изумрле. На другом месту исте те наводи као Ђуричиће, али који немају везе са Ђуричићима из Босне (никољштацима) који су најбројнији род у Старчеву. Вероватно је негде ту словна грешка ч/ш.

Иначе, судећи по ономе што је он у Старчеву пописао, приличан број родова тамо потиче из Босне.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rankovic037 мај 03, 2017, 10:08:40 поподне
Данас сам и ја добио резултате тестирања од пре пар дана.
Ј2а1
Ранковићи су у Крушевцу негде од почетка XIX века (можда 20-их година), али се нису доселили са тим презименом. Доселио се ЈОВАН ЂУРИЋ, рођен око 1774. године, са своја два сина Радованом (рођ. око 1814.) и РАНКОМ (рођ. око 1818.).
Моја породица је презиме Ранковић установила тек у Крушевцу око 1872. године.
Славимо Свету Петку, али ко зна да ли је пре сеобе у крушевачки крај слављена нека друга слава... Можда Јовањдан, можда нека трећа...
Једно предање говори да је досељавање ишло из правца Рашке области (или са подручја данашњег северног Косова).
То је оно што знам. Може ли ми ико од искуснијих помоћи у смислу:
1) тумачења резултата тестирања,
2) евентуалног проналаска места одакле је ишла последња миграција (ка Крушевцу), саветом или како год...

Сваки коментар и савет је добродошао.
Велико вам хвала, унапред.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Сол мај 03, 2017, 10:13:51 поподне
Иста је и слава са Ананићем.

Треба оставити простора могућности, да преци многих тестираних N-P189.2 - у Пиву и Бањане никад крочили нису.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:17:33 поподне
Ово о Аџићима, Симијову прочитах код Милићевића, али тестирани је сигурно из симијове, а за Пиву исто помиње предање, мада не зна од које породице. Тако да можда постоје неке двије неповезане гране Куљића са различитим славама.

Иначе, у Пиви постоји род Кулића, који су од Браниловића и славе Јовањдан.
Тестирани се никако не гађа по слави ни по хаплогрупи ни с Аџићима ни с Кулићима, али - ко зна. Има динарика у Пиви, то смо до сада видели.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 10:18:24 поподне
Данас сам и ја добио резултате тестирања од пре пар дана.
Ј2а1
Ранковићи су у Крушевцу негде од почетка XIX века (можда 20-их година), али се нису доселили са тим презименом. Доселио се ЈОВАН ЂУРИЋ, рођен око 1774. године, са своја два сина Радованом (рођ. око 1814.) и РАНКОМ (рођ. око 1818.).
Моја породица је презиме Ранковић установила тек у Крушевцу око 1872. године.
Славимо Свету Петку, али ко зна да ли је пре сеобе у крушевачки крај слављена нека друга слава... Можда Јовањдан, можда нека трећа...
Једно предање говори да је досељавање ишло из правца Рашке области (или са подручја данашњег северног Косова).
То је оно што знам. Може ли ми ико од искуснијих помоћи у смислу:
1) тумачења резултата тестирања,
2) евентуалног проналаска места одакле је ишла последња миграција (ка Крушевцу), саветом или како год...

Сваки коментар и савет је добродошао.
Велико вам хвала, унапред.

Поздрав, Ранковићу.
Можда би најбоље било да сачекамо објављивање овог резултата овде; то ће нам рећи ком роду је резултат најближи. Истовремено, то ће ти дати сјајну полазну тачку за истраживање даљег порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:19:49 поподне
Но, хоћемо ли сазнати још неки резултат вечерас?
Мене живо занима резултат Караџића из Дробњака  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 03, 2017, 10:21:28 поподне
Но, хоћемо ли сазнати још неки резултат вечерас?
Мене живо занима резултат Караџића из Дробњака  ;)

И мене  :o
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 10:23:33 поподне
Но, хоћемо ли сазнати још неки резултат вечерас?
Мене живо занима резултат Караџића из Дробњака  ;)

Порекло Македониjа, или Васојевићи? Од ових Караџића би требали бити Радован и Вук Караџић, па верујем да Невског такође занима исход. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Грк мај 03, 2017, 10:27:36 поподне
Иначе, у Пиви постоји род Кулића, који су од Браниловића и славе Јовањдан.
Тестирани се никако не гађа по слави ни по хаплогрупи ни с Аџићима ни с Кулићима, али - ко зна. Има динарика у Пиви, то смо до сада видели.

Дедијер каже да су Куљићи у Биоград код Невесиња доселили из Врањске читај Симијова.
За Куљиће  у Доњој Трусини каже да су  старином Хаџићи из Пиве и да су прије 230 година дошли у Зови До (Невесиње), а прије 150 година у Трусину.

Куљићи у Билећи и Требињу су из Симијове.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:28:05 поподне
Порекло Македониjа, или Васојевићи?

Хмммммм, можда има и нека трећа опција. Хајде да сачекамо резултат  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 03, 2017, 10:30:31 поподне
Треба оставити простора могућности, да преци многих тестираних N-P189.2 - у Пиву и Бањане никад крочили нису.

Слажем се, и мислим да че нова тестирања то својевремено потврдити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 10:32:41 поподне
Хмммммм, можда има и нека трећа опција. Хајде да сачекамо резултат  ;)

Ако измислимо још коју, можда има и 40 опција. :) Они уствари помињу миграциони пут од Македоније, преко Васојевића, до Дробњака. Тај долазак у Дробњак наводно пада негде у средину 17. века.

Помиње се да су им сродни Бојовићи и Ђукићи из Васојевића (да л' по женској, да л' по мушкој линији), што се да лако проверити с обзиром да већ имамо њихове днк резултате.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:33:51 поподне
Дедијер каже да су Куљићи у Биоград код Невесиња доселили из Врањске читај Симијова.
За Куљиће  у Доњој Трусини каже да су  старином Хаџићи из Пиве и да су прије 230 година дошли у Зови До (Невесиње), а прије 150 година у Трусину.

Куљићи у Билећи и Требињу су из Симијове.

Није спорно.

Аџићи из Пиве славе Јовањдан. Видим код Милићевића да Куљићи у невесињском и дабарском крају такође славе Јовањдан, а тамо су дошли из Врањске у билећком крају.

Питање је откуд једни славе Ђурђевдан, а други Јовањдан. Изгледа су то два различита рода. А, у том случају, не знамо ништа о пореклу Куљића ђурђевштака. Претпостављам да су старинци у Херцеговини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:36:25 поподне
Ако измислимо још коју, можда има и 40 опција. :) Они уствари помињу миграциони пут од Македоније, преко Васојевића, до Дробњака. Тај долазак у Дробњак наводно пада негде у средину 17. века.

Да, постоји та прича (писали смо о њој) да су они накнадно дошли у Васојевиће из западне Македоније, тј. да нису племенски Васојевићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 03, 2017, 10:42:52 поподне
Да, постоји та прича (писали смо о њој) да су они накнадно дошли у Васојевиће из западне Македоније, тј. да нису племенски Васојевићи.

Јел' од ових и вечити Томислав Караџић?  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 10:43:30 поподне
Јел' од ових и вечити Томислав Караџић?  :D

Јесте ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:47:59 поподне
Вук, Радован, Томислав,... Каква екипа...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 10:48:14 поподне
Јесте ;D

Караџићи су опасне њушке, има их ко кусих паса. И Мима Караџић је вероватно од њих?:)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 10:49:23 поподне
Вук, Радован, Томислав,... Каква екипа...

Прва два ок, али овај задњи ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 10:49:57 поподне
Караџићи су опасне њушке, има их ко кусих паса. И Мима Караџић је вероватно од њих?:)

Највероватније, других Караџића у ЦГ не би требало бити ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 10:51:00 поподне
Највероватније, других Караџића у ЦГ не би требало бити ;)

Некако, почесмо с легендама Вуком и Радованом, а завршисмо с Мимом и Толетом.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:51:51 поподне
Прва два ок, али овај задњи ;D

Их, а тек овај први...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 03, 2017, 10:52:17 поподне
Некако, почесмо с легендама Вуком и Радованом, а завршисмо с Мимом и Толетом.  :)
Па нема веће легенде од Толета.  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 10:52:47 поподне
Па нема веће легенде од Толета.  ;D

То то ;D

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 10:53:17 поподне
Некако, почесмо с легендама Вуком и Радованом, а завршисмо с Мимом и Толетом.  :)
Од њих је и познати фудбалски судија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 10:55:30 поподне
Од њих је и познати фудбалски судија.
Милан му је име.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:56:17 поподне
Некако, почесмо с легендама Вуком и Радованом, а завршисмо с Мимом и Толетом.  :)

Ту је и Лука Караџић, херцеговачки Никита Михалков (ликом).

Само да добијемо резултат тестираног Караџића, па следи галерија слика на теми:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=280.msg49957#new
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 03, 2017, 10:57:15 поподне
Милан му је име.
Познат по гостовањима у студију РТС-а приликом утакмица Лиге Шампиона. :)
(http://www.novosti.rs/upload/images/2016//03/27/sp-karadzic.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 10:58:20 поподне
Одличан судија. За разлику од Мажића  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 03, 2017, 10:58:55 поподне
Одличан судија. За разлику од Мажића  :D
А тек Обрадовића.  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 03, 2017, 11:01:28 поподне
Одличан судија. За разлику од Мажића  :D
А Мајо Вујовић? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 11:02:27 поподне
Ту је у екипи и Вуков син, несрећни Димитрије Караџић.

А кажу да од породице првог председника Републике Српске порекло воде и неки Дабићи.  ;D  8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 11:06:02 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 11:07:55 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.

У сваком истраживању буде по неко изненађење. Е, мислим да је ово то изненађење овог истраживања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:08:53 поподне
А Мајо Вујовић? :)

Поштен чоек! Чим не суди Мажић, бољи победи  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:11:17 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.

А ни Петијевићи из Херцег Новог очигледно нису од Караџића ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:11:40 поподне
Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

Очигледно.
Остаје само да износимо своје претпоставке.
Или Караџићи немају везе с Васојевићима, или је у самом Дробњаку дошло до прибраћења неког старијег рода досељеницима из Брда.
Овде нам, дефинитивно, треба барем још један тестирани Караџић за неки озбиљан закључак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 03, 2017, 11:11:52 поподне
У сваком истраживању буде по неко изненађење. Е, мислим да је ово то изненађење овог истраживања.

Апсолутно.

Мислим да говорим у име већине кад кажем: Толе, све ти је опроштено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:12:34 поподне
Апсолутно.

Мислим да говорим у име већине кад кажем: Толе, све ти је опроштено.

Само зато што је динарик? Е па, неће да може! ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:13:03 поподне
А ни Петијевићи из Херцег Новог очигледно нису од Караџића ;)

И то је још увек прерано закључити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 11:13:48 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.
Moje mišljenje je da su i Karadžići, kao i neka druga veća bratstva u Crnoj Gori, heterogenog sastava. Nadam se da će se uskoro testirati i jedan Karadžić iz Petnjice pa ćemo videti.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:14:15 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.

А хоће ли бити објављени хаплотипови, како Караџића тако и осталих, или постоји неко ограничење...?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:14:43 поподне
А хоће ли бити објављени хаплотипови, како Караџића тако и осталих, или постоји неко ограничење...?

У табели су хаплотипови Небо ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 03, 2017, 11:14:55 поподне
Само зато што је динарик? Е па, неће да може! ;D

 ;D

Шалу на страну, ја сам типовао на Е-В13 и преварио се.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 03, 2017, 11:15:17 поподне
А хоће ли бити објављени хаплотипови, како Караџића тако и осталих, или постоји неко ограничење...?

Унет је у табелу. Малопре сам видео.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 03, 2017, 11:15:32 поподне
А хоће ли бити објављени хаплотипови, како Караџића тако и осталих, или постоји неко ограничење...?

Убачени су у табелу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:16:42 поподне
У табели су хаплотипови Небо ;D

Унет је у табелу. Малопре сам видео.

А, хвала, момци.

Сад, кад је објављен и Караџић, могу мирно на спавање  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 03, 2017, 11:17:12 поподне
Може још једном - Убачени су у табелу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 03, 2017, 11:17:24 поподне
Данас сам и ја добио резултате тестирања од пре пар дана.
Ј2а1
Ранковићи су у Крушевцу негде од почетка XIX века (можда 20-их година), али се нису доселили са тим презименом. Доселио се ЈОВАН ЂУРИЋ, рођен око 1774. године, са своја два сина Радованом (рођ. око 1814.) и РАНКОМ (рођ. око 1818.).
Моја породица је презиме Ранковић установила тек у Крушевцу око 1872. године.
Славимо Свету Петку, али ко зна да ли је пре сеобе у крушевачки крај слављена нека друга слава... Можда Јовањдан, можда нека трећа...
Једно предање говори да је досељавање ишло из правца Рашке области (или са подручја данашњег северног Косова).
То је оно што знам. Може ли ми ико од искуснијих помоћи у смислу:
1) тумачења резултата тестирања,
2) евентуалног проналаска места одакле је ишла последња миграција (ка Крушевцу), саветом или како год...

Сваки коментар и савет је добродошао.
Велико вам хвала, унапред.

Да ли ће можда детаљније бити прокоментарисан резултат Ранковића? Јесте да се човек "излетео" и пре Симе/Синише написао свој резултат и предање о пореклу, али J2a1 је врло широк појам...може ли се знати која је подграна, коме је близак од до сада тестираних, и слично?  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 03, 2017, 11:17:35 поподне
Убачени су у табелу.

И теби, момчино  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:19:59 поподне
Ја у хетерогеност Караџића не верујем, јер, једноставно, по предању о пореклу су "посебни" у самом Дробњаку, и једноставно ми не изгледа као да им се неко могао прибратити у том племену, барем не по њиховом резултату.

Јер, И1 П109 "Новљани" нису, Ј2б1 "Кричи" нису, а ни "Тепчани" динарик југ нису.

Хаплотип тј. резултат се сасвим лепо уклапа у њихово предање о даљем пореклу, дакле, досељеници су из области племена Васојевића, а даље порекло је - Македонија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 11:25:05 поподне
С обзиром д асте навалили на Караџиће, да објавимо...

Караџић, Аранђеловдан, Жабњак/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има неке специфичне вриједности: 393=12, 481=27 па нема бликсих поклапања. Кад би се изузеле ове вриједности, не би био далеко од крајишких Аранђеловштака. Очигледно је да дробњачки Караџићи нису од Васојевића.

О самим Караџићима, претпостављам да ће и други рећи коју.

Многи кажу да су "од Васојевића" и ово није први пут да генетика сруши предање у ЦГ. Међутим, много је битнија по мени ова прича о Македонији.

Иако је мали бр. маркера, мислим да је Синиша лепо приметио да постоји нека веза са крајишким Аранђеловштацима. Подсећања ради, они такође имају предање о пореклу из западне Македоније.

Још раније смо помињали опцију да су крајишки Родићи можда баш из тих крајева СЗ Црне Горе пореклом (даље Македонија, према предању). Одатле су могуће мигрирали заједно са J2b1 и евнетуално N1a, пошто и у Крајини често "иду" једни уз друге. Ту бих оставио и Богуновиће у игри, али је њих и даље тешко генетски детектовати.

У предању Караџића се помиње планина Караџица која се налази негде на СЗ данашње БЈРМ. То је управо простор за који се везују Родићи (западна Македонија). Мада се код њих у једном предању помиње и Прилеп.

Да ствар буде занимљивија (додуше на овако малом броју маркера), постоји једно поклапња на YHRD у том делу Македоније (специфична вредност 12 на маркеру DYS393).

Планина Караџица:
https://mapcarta.com/13924832

Поклапање у БЈРМ:
(https://s17.postimg.org/3jwjfznof/kkk.jpg)

Веома занимљив резултат. Што због чињенице да Караџићи нису део Васојевића у правом смислу те речи (потомци Васови), што због потенцијалне везе са Крајишницима, а даље са Македонијом. Хаплотип подсећа, слава је иста, а обе фамилије негују предање о пореклу из Македоније.

С обзиром да је велики род у питању, слажем се да треба тестирати још неке припаднике овог братства, али не верујем да ће бити изненађења.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:26:55 поподне
Многи кажу да су "од Васојевића" и ово није први пут да генетика сруши предање у ЦГ. Међутим, много је битнија по мени ова прича о Македонији.

Иако је мали бр. маркера, мислим да је Синиша лепо приметио да постоји нека веза са крајишким Аранђеловштацима. Подсећања ради, они такође имају предање о пореклу из западне Македоније.

Још раније смо помињали опцију да су крајишки Родићи можда баш из тих крајева СЗ Црне Горе пореклом (даље Македонија, према предању). Одатле су могуће мигрирали заједно са J2b1 и евнетуално N1a, пошто и у Крајини често "иду" једни уз друге. Ту бих оставио и Богуновиће у игри, али је њих и даље тешко генетски детектовати.

У предању Караџића се помиње планина Караџица која се налази негде на СЗ данашње БЈРМ. То је управо простор за који се везују Родићи (западна Македонија). Мада се код њих у једном предању помиње и Прилеп.

Да ствар буде занимљивија (додуше на овако малом броју маркера), постоји једно поклапња на YHRD у том делу Македоније (специфична вредност 12 на маркеру DYS393).

Планина Караџица:
https://mapcarta.com/13924832

Поклапање у БЈРМ:
(https://s17.postimg.org/3jwjfznof/kkk.jpg)

Веома занимљив резултат. Што због чињенице да Караџићи нису део Васојевића у правом смислу те речи (потомци Васови), што због потенцијалне везе са Крајишницима, а даље са Македонијом. Хаплотип подсећа, слава је иста, а обе фамилије негују предање о пореклу из Македоније.

С обзиром да је велики род у питању, слажем се да треба тестирати још неке припаднике овог братства, али не верујем да ће бити изненађења.

Негде се чак, пре ДНК тестирања Родића, помињало да би они исто могли бити од Васојевића или из области племена Васојевића пореклом, ако се не варам?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 03, 2017, 11:28:04 поподне
Sta bi sad mogli biti Karadzici.Z17855,ili S17250 i dalji SNP ??????
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:29:23 поподне
Sta bi sad mogli biti Karadzici.Z17855,ili S17250 i dalji SNP ??????

Можда најпре A1328, да се испита могућа веза са Родићима из Крајине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 03, 2017, 11:29:42 поподне
Sta bi sad mogli biti Karadzici.Z17855,ili S17250 i dalji SNP ??????

Ако су слични Родићима, онда би требало да буду S17250...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 03, 2017, 11:29:58 поподне
Sta bi sad mogli biti Karadzici.Z17855,ili S17250 i dalji SNP ??????

За Kараџиће бих прије типовао S17250. Мирују им 385аб на модалним вриједностима, то већ не иде у прилог за Z17855.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 03, 2017, 11:30:20 поподне
Негде се чак, пре ДНК тестирања Родића, помињало да би они исто могли бити од Васојевића или из области племена Васојевића пореклом, ако се не варам?

Сада би само било лепо видети јесу ли Караџићи S17250>Y4882 као Родићи или можда Z17855 или нека трећа подграна.
Сложио бих се са Луком, мислим да ће се испоставити да је ово прави хаплотип Караџића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 11:33:06 поподне
Негде се чак, пре ДНК тестирања Родића, помињало да би они исто могли бити од Васојевића или из области племена Васојевића пореклом, ако се не варам?

Било је и те приче, али је настала касно и то на основу славе која је јако честа код Срба. Ипак је старије оно предање које налазимо у литератури с почетка 20. века, Македонија - Херцеговина - Крајина.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:34:59 поподне
Било је и те приче, али је настала касно и то на основу славе која је јако честа код Срба. Ипак је старије оно предање које налазимо у литератури с почетка 20. века, Македонија - Херцеговина - Крајина.

Мислио сам на то да су можда Караџићи део Родића који је остао у Васојевићима, па касније тј. у 17. веку прешао у Дробњак.

У том случају миграција Родића би ишла овако Македонија - Васојевићи - Херцеговина - Крајина.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 03, 2017, 11:35:21 поподне
Веома занимљив резултат. Што због чињенице да Караџићи нису део Васојевића у правом смислу те речи (потомци Васови), што због потенцијалне везе са Крајишницима, а даље са Македонијом.

Треба ипак, за сваки случај, тестирати бар још једног Караџића, као што Небо рече.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 11:38:48 поподне
Ја у хетерогеност Караџића не верујем, јер, једноставно, по предању о пореклу су "посебни" у самом Дробњаку, и једноставно ми не изгледа као да им се неко могао прибратити у том племену, барем не по њиховом резултату.

Јер, И1 П109 "Новљани" нису, Ј2б1 "Кричи" нису, а ни "Тепчани" динарик југ нису.

Хаплотип тј. резултат се сасвим лепо уклапа у њихово предање о даљем пореклу, дакле, досељеници су из области племена Васојевића, а даље порекло је - Македонија.
Ja bih ipak sačekao, realno mnogo su veće šanse da je kako kažeš ali nije nemoguće da je i ovako kako rekoh. Među Karađžićima ima nekih koji slave sv. Nikolu, slavu nekih Drobnjačkih bratstava za koju se kaže da je najpre bila slava svih Drobnjaka pre nego su većinom promenili i uzeli da slave Đurđevdan. A znamo i za ono predanje da su se Karadžići oružjem odbranili od pritiska Drobnjačkih vođa koji su im pokušali namernuti svoju slavu. Većina i danas slavi svoju staru slavu Aranđelovdan.
Petijevići možda nisu od Karadžića, i ne upadaju u rod Vasojevića jer po svemu sudeći da i nisu potomci legendarnog vojvode Vasoja, ali bi možda mogli pripadati toj nekoj istoj skupini rodova koji su zajednički naselili oblast Lijeve Rijeke u davna vremena, pa možda otuda rođakanje i veza Petijevića sa Vasojevićima, a predanje o zajedničkom poreklu sa Karadžićima može da bude ko zna zbog čega i kada nastalo.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 03, 2017, 11:43:31 поподне
A sta je sa Drazenom Petrovicem :) Cujem da i taj rezultat trebao biti
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 11:43:52 поподне
Мислио сам на то да су можда Караџићи део Родића који је остао у Васојевићима, па касније тј. у 17. веку прешао у Дробњак.

У том случају миграција Родића би ишла овако Македонија - Васојевићи - Херцеговина - Крајина.

Не бих у случају Родића помињао Васојевиће. У то време када Родићи мигрирају из Македоније (15., 16. век) Васојевићи немају ту улогу као касније, а вероватно ни просторно нема поклапања.

Са друге стране Караџићи, према предању, знатно касније долазе у Дробњак (средина 17. века), па је и прича о Васојевићима уверљивија/реалнија.

Да не буде забуне, та прича о Родићима Васојевићима је настала отприлике овако. Седео неки Крајишник Родић под Острогом, па наишао један Васојевић и питао га шта слави. Овај каже Св. Аранђела, а на то ће њему овај Васојевић: сви који славе Св. Аранђела воде порекло од Васа. ;) И тако остаде и та прича.

Оно предање о Македонији, па Херцеговини, је настало пре тога, односно чини се да је то неко плменско предање, пошто га помињу разни огранци Родића по Крајини. Небитно да ли су у Лици, Бос. Крајини или Северној Далмацији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 03, 2017, 11:45:06 поподне
Nekako mi je previše za slučajnost, jer Karadžići imaju to predanje o poreklu od Vasojevića, a Petijevići koji imaju predanje o poreklu od Karadžića nisu baš Vasijevićki haplotip ali kako sam razumeo nisu ni mnogo daleko od njih. Bilo bi sad poželjno da Petijevići testiraju onaj Vasojevićki SNP.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:45:25 поподне
A sta je sa Drazenom Petrovicem :) Cujem da i taj rezultat trebao biti

Можда у тестирању Херцеговаца, овде вероватно не.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:46:26 поподне
Не бих у случају Родића помињао Васојевиће. У то време када Родићи мигрирају из Македоније (15., 16. век) Васојевићи немају ту улогу као касније, а вероватно ни просторно нема поклапања.

Са друге стране Караџићи, према предању, знатно касније долазе у Дробњак (средина 17. века), па је и прича о Васојевићима уверљивија/реалнија.

Да не буде забуне, та прича о Родићима Васојевићима је настала отприлике овако. Седео неки Крајишник Родић под Острогом, па наишао један Васојевић и питао га шта слави. Овај каже Св. Аранђела, а на то ће њему овај Васојевић: сви који славе Св. Аранђела воде порекло од Васа. ;) И тако остаде и та прича.

Оно предање о Македонији, па Херцеговини, је настало пре тога, односно чини се да је то неко плменско предање, пошто га помињу разни огранци Родића по Крајини. Небитно да ли су у Лици, Бос. Крајини или Северној Далмацији.

Па хајде, нека буде како ти кажеш ;)

Надам се да ће Караџић тестирати СНП :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 03, 2017, 11:48:34 поподне
Па хајде, нека буде како ти кажеш ;)

Надам се да ће Караџић тестирати СНП :)

Не кажем, преносим како је речено. Мислим, можемо причати и о Васојевићима у време тих соеба из 15., 16., века, али је бесмислено, сложићеш се. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 03, 2017, 11:49:36 поподне
Сада би само било лепо видети јесу ли Караџићи S17250>Y4882 као Родићи или можда Z17855 или нека трећа подграна.
Сложио бих се са Луком, мислим да ће се испоставити да је ово прави хаплотип Караџића.

Које је тестирање радио Родић? Јел радио Биг Ипсилон?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 03, 2017, 11:50:44 поподне
Које је тестирање радио Родић? Јел радио Биг Ипсилон?

Не знам, тако је код нас у Табели.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 03, 2017, 11:52:01 поподне
Које је тестирање радио Родић? Јел радио Биг Ипсилон?

СНП грана Родића се може претпоставити на основу СНП теста Врањешевића из Модриче који се налази у том роду на СДП.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 04, 2017, 12:01:33 пре подне
Не знам, тако је код нас у Табели.

СНП грана Родића се може претпоставити на основу СНП теста Врањешевића из Модриче који се налази у том роду на СДП.

Знам Родиће из Смољанца/Садиловца па ако треба могу пробат наговорит једног од њјих на СНП тест, да се потврди претпоставка.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 04, 2017, 12:03:00 пре подне
Које је тестирање радио Родић? Јел радио Биг Ипсилон?

Родић није радио СНП тестове. Врањешевић јесте, па је на основу тога цијела та група крајишких Аранђеловштака стављена под Y4882. Међутим свакако треба провјера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 04, 2017, 12:03:15 пре подне
Знам Родиће из Смољанца/Садиловца па ако треба могу пробат наговорит једног од њјих на СНП тест, да се потврди претпоставка.

То би било одлично. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 04, 2017, 12:06:31 пре подне
Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Головоде, Крушевац

Припада хаплогрупи J2a-M92. Најближи му је тестирани Биџевић из Сјенице , 3 маркера разлике на 18. О поријеклу је, чини ми се ранковић већ написао нешто.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rankovic037 мај 04, 2017, 12:14:29 пре подне
Да ли ће можда детаљније бити прокоментарисан резултат Ранковића? Јесте да се човек "излетео" и пре Симе/Синише написао свој резултат и предање о пореклу, али J2a1 је врло широк појам...може ли се знати која је подграна, коме је близак од до сада тестираних, и слично?  :)

Ја се извињавам, али очигледно нисам био у току са правилима Форума или нисам прочитао где треба. Били смо обавештени да ће након објаве резултата уследити одређени коментари, али грешком сам "истрчао пред руду".
Молим све људе овде да имају разумевање, јер није било лоше намере. Још једном извињење.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Иван Вукићевић мај 04, 2017, 12:15:18 пре подне
Многи кажу да су "од Васојевића" и ово није први пут да генетика сруши предање у ЦГ. Међутим, много је битнија по мени ова прича о Македонији.

Са друге стране Караџићи, према предању, знатно касније долазе у Дробњак (средина 17. века), па је и прича о Васојевићима уверљивија/реалнија.

Не бих поредио Караџиће са братствима која имају магловита предања да су "из Васојевића" или "од Васојевића". Досељавање Караџића из Васојевића у Дробњак је неспорна чињеница. Не само што постоји чврсто и детаљно предање о томе, већ је и део братства остао у матици. Вешовић у својој књизи о Васојевићима из 1935. спомиње да су у Лопатама и тада биле 2-3 куће Караџића. Не знам какво је стање данас. Код самих Караџића из Васојевића и Дробњака преовлађује предање да су од Васа, док се предање о пореклу из Македоније много ређе спомиње. Као што видимо, ређе спомињано предање је испало тачније што и није било неочекивано (то се не може баш рећи за хаплогрупу).
За Лабане рецимо такође постоји предање да су прибраћени Васојевићима, док они сами то оштро одбацују у шта сам се лично уверио слушајући једног, сада нажалост покојног, припадника тог братства. Колико ми је познато, ни за једно друго братство које је по предању од Васа се не спомиње да би могло бити другачијег порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 04, 2017, 12:18:35 пре подне
То би било одлично. :)

Може, чим завршимо са њиховим аtДНК тестом преко ФТДНА, онда идемо са СНП тестом на YSeq.   :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 12:21:13 пре подне
Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Говоде, Крушевац


Maлo Гoлoвoдe- Kpушeвaц
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rankovic037 мај 04, 2017, 12:24:30 пре подне
Maлo Гoлoвoдe- Kpушeвaц
Тако је. То би требало поправити у табели - бази података. Хвала.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Radul мај 04, 2017, 12:31:28 пре подне
Вуковић, Јовањдан, Брезово Поље/Брчко

Припада хаплогупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Има неке каркатеристичне вриједности, али се сасвим добро уклапа у поменути род. Једини досад има вриједност 385аб=15-16. Вриједност Х4 дијели само са Пајићем из Буквика/Брчко, па узимајући у обзир и географску бликсост могли би претпоставити повезаност ове двије породице (иако имају невеликих разлика у другим маркерима). Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

Братски поздрав Вуковићу  8)

Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Говоде, Крушевац

Припада хаплогрупи J2a-M92. Најближи му је тестирани Биџевић из Сјенице , 3 маркера разлике на 18. О поријеклу је, чини ми се ранковић већ написао нешто.

М92 поздрав 8)

Највјероватније припадаш M92>PF7412

http://tree.j2-m172.info/?Hg=J2a1a1a1b1a1
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rankovic037 мај 04, 2017, 12:46:04 пре подне
Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Говоде, Крушевац

Припада хаплогрупи J2a-M92. Најближи му је тестирани Биџевић из Сјенице , 3 маркера разлике на 18. О поријеклу је, чини ми се ранковић већ написао нешто.

Ако имамо 3 маркера разлике на 18 како се добија онај параметар TMRCA (Time to Most Recent Common Ancestor), тј. претпостављени број година или генерација до најближег заједничког претка? Видео сам објашњење на примеру где се упоређују разлике на 25 маркера, али ово на 18 је вероватно нешто другачије (што се тиче вредности параметара, односно генетске дистанце).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Radul мај 04, 2017, 12:52:10 пре подне
Ако имамо 3 маркера разлике на 18 како се добија онај параметар TMRCA (Time to Most Recent Common Ancestor), тј. претпостављени број година или генерација до најближег заједничког претка? Видео сам објашњење на примеру где се упоређују разлике на 25 маркера, али ово на 18 је вероватно нешто другачије (што се тиче вредности параметара, односно генетске дистанце).

18 маркера је мало да би добили озбиљнију процјену. При рачунању заједничког претка морате водити рачуна о брзини мутације алела; јер неки алели брже мутирају од других.

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Y-STR_markers

Рачуначи:
http://www.scs.illinois.edu/~mcdonald/tmrca.htm
http://www.moseswalker.com/mrca/calculator.asp?q=2
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 04, 2017, 02:32:53 пре подне
Јањатов, Ђурђевдан, Меленци, Банат

Хаплогрупа N-P189.2. Припада роду А (DYS456=15), и има потпуно поклапање на 17 маркера са Ананићем са Баније. Од остале тројице из рода се разликује на три маркера, од Стакића на 3 од 23, од Тешмановића на 3 од 19, а од Богдановића на 3 од 17. Немају предање о евентуалном ранијем месту порекла, сматрају се староседеоцима у Банату.

Да, најближи му је Ананић и ko што каже Rimidalv слава им је иста.

Мислим да Тешмановић и Богдановић вероватно требају изачи из рода А, иако им је DYS456=15.

Тешмановић би вероватно требао имати свој род због DYS19=15 и DYS464=14-14-14-14. Свима осталима у том роду је вероватно DYS464=13-14-14-14. Надам се то че се скоро потврдити.

За Богановића нисам сигуран али чини ми се да га комбинација DYS389i-ii=15-30 и DYS438=11 одвајају од осталих из рода А.


Незнам да ли је то случајност али недавно се водило неколико јако занимљивих разговора о даљем пореклу и доласку N-P189.2 на ове наше просторе. Чини ми се да у прилог тим разговорима иде тестирани Јањатов. Незнам одакле и када су се Јањатови доселили у Меленце али видим да их је било и у селу поред Меленца, а то село се зове Кумане (мађ. Kumán). Ево шта се каже за порекло имена села Куманe:

Кумане је добило име по номадском азијском народу, који је овде живео пре доласка Словена. Насеље се помиње у Пећком катастигу из 1660. године, а као Шанац Кумани наводи се у најстаријем писаном трагу – Протоколу рођења из 1757. године, који се налази у православној Цркви Светих арханђела која се уздиже у селу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rankovic037 мај 04, 2017, 04:05:13 пре подне
18 маркера је мало да би добили озбиљнију процјену. При рачунању заједничког претка морате водити рачуна о брзини мутације алела; јер неки алели брже мутирају од других.

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Y-STR_markers

Рачуначи:
http://www.scs.illinois.edu/~mcdonald/tmrca.htm
http://www.moseswalker.com/mrca/calculator.asp?q=2

Хвала на информацијама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 08:22:24 пре подне
Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Говоде, Крушевац

Припада хаплогрупи J2a-M92. Најближи му је тестирани Биџевић из Сјенице , 3 маркера разлике на 18. О поријеклу је, чини ми се ранковић већ написао нешто.

Tpи paзликe нa 18 мapкepa ca Биџeвићeм, мoжe дa укaжe нa пpaвaц мигpaциje, aли нe мopa дa знaчи. Ниje мaлo 3 paзликe. Moj caвeт je нeки CНП пaнeл.

Meни je зaпaлa cлaвa зa oкo. Moгућe дa je мигpaциoнa pутa ишлa пpeкo И. Кoлaшинa, кpoз тepитopиjу Бjeлoпaвлићa. Taкo имaмo cлучaj дa cу мнoги мaњи poдoви (пoпут Бишeвaцa) пpeузeли cлaву Пeткoвдaн. Зa caдa нa тoм пpocтopу ниje пpoнaђeнa J2a, aли ниje нeмoгућe дa ce тo дecи у будућнocти.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 04, 2017, 09:48:16 пре подне
Закић, Призрен, Метохија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-M223. Није посебно близак ниједном од досадашњих М223 на Пројекту. Најближи су му из анонимних истраживања један хаплотип из Смоленске области у Русији 1/17 и један Арбереш из Италије 2/17. Занимљиво је да тестирани наводи да му је предак у Призрену био кујунџија (златар), што је крајње индикативно имајући у виду хаплогрупу. Такође, тестирани није навео славу, не знам да ли је нема или је нешто друго у питању.

Видим да је Закића било у Призрену, ако неко зна нешто више нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 10:16:13 пре подне
Закић, Призрен, Метохија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-M223. Није посебно близак ниједном од досадашњих М223 на Пројекту. Најближи су му из анонимних истраживања један хаплотип из Смоленске области у Русији 1/17 и један Арбереш из Италије 2/17. Занимљиво је да тестирани наводи да му је предак у Призрену био кујунџија (златар), што је крајње индикативно имајући у виду хаплогрупу. Такође, тестирани није навео славу, не знам да ли је нема или је нешто друго у питању.

Уз Кадића и оног Алексића са 23andMe, ово је већ трећи припадник I2-M223 међу Србима са Косова. С обзиром да нема превише тестираних из тих крајева, то је већ солидан проценат ове хаплогрупе.

Да ствар буде занимљивија, постоји велика разноврсност хаплотипова, тј. очигледно не постоји нека ближа веза.

Конкретно што се тиче I2-M223, јасно је само да је заступљенија на југу Балкана, али не и којим је све путевима дошла. Рекао бих да су најбољи кандидати неки Германи. Широко је распрострањена на југу Балкана, разноврсна, и креће се 1-5% у зависности од региона.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 10:19:43 пре подне
Не бих поредио Караџиће са братствима која имају магловита предања да су "из Васојевића" или "од Васојевића". Досељавање Караџића из Васојевића у Дробњак је неспорна чињеница. Не само што постоји чврсто и детаљно предање о томе, већ је и део братства остао у матици. Вешовић у својој књизи о Васојевићима из 1935. спомиње да су у Лопатама и тада биле 2-3 куће Караџића. Не знам какво је стање данас. Код самих Караџића из Васојевића и Дробњака преовлађује предање да су од Васа, док се предање о пореклу из Македоније много ређе спомиње. Као што видимо, ређе спомињано предање је испало тачније што и није било неочекивано (то се не може баш рећи за хаплогрупу).

Слажем се. Мислио сам више на причу да су конкретно део племена (и генетски). Неспорно је да долазе одатле и у том смислу се не могу поредити са Родићима, који мигрирају знатно раније и вероватно немају никакве везе са племеном као таквим.

Уколико се испостави да су Родићи и Караџићи део исте подгране, онда би се могао конструисати миграциони пут ове групе на основу тих предања/извора.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 04, 2017, 10:22:27 пре подне
Милосављевић, Никољдан, Тврђан, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908.  Најближи су му: Глушчевић из Метковића 0/18, Јерковић из Крајине и Главинић из Ивањице 3/23. Занимљиво је да се за Милосављевиће наводи веза са Рајовићима из Горњег Крњина и Жуњевића на Рогозни. наиме да су истог рода и да се и не узимају међусобно. То исто наводи и тестирани, који каже да им је старо презиме рајовићи. Проблем је што су ови Рајовићи прилично добро истестирани и што припадају хаплогрупи E-V13. Једино објашњење може бити нека сродничка повезаност преко женских линија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 10:41:23 пре подне
Оно што могу да приметим, резултати иду доста брзо. Што је велики помак у односу на ситуацију са мајског тестирања. Приметна је и доминација Динараца - честитке! :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 04, 2017, 10:50:58 пре подне
Јовићевић, Никољдан, Пожега/СРБ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком роду. Има више блиских хаплотипова на 2/23 маркера разлике: Пантић из Карана, Јегдић и Касалица из Дробњака. Са Пантићем дијели специфичну вриједност 533=12, па је могућа нека веза, без обзира што се не поклапа слава. Сем тога и географски су блиски.

Јовићевићи су у Пожегу и Пријановиће дошли из Лорета. У Лорету постоји читава прича о њиховом досељавању, па је преносим.

"Јовићевићи су најстарија породица у селу, потомци неког Јовића, досељеног из Ерчега, тачно 1730. године по забелешкама његовог унука Матије, који је давно учитељевао у Тучкову, повукао се у миран живот и умро код куће 1854. године. По опште запамћеној причи код свих Јовићевића, долетале су у Ерчеге некакве гуске и кокошке, пале у село и застале. Како су живине стално пристизале Јовић, дечак од 18 година по трагу дође у Лорет и пронађе јата тих животиња, заосталих од неких замрлих и расељених породица. Дошао је новембра месеца, сиђе до Гугља и сврати у кућу једних од Обрадовића, баш на Ђурђиц, Крсну славу те куће. У разговору са њима допадне се Јовићу место и реши да се с пролећа насели. Те зиме оженио се и са три брата и родитељима сиђе у пролеће и насели се у Лорету, код чесме коју је нашао озидану и која и данас постоји. Био се лепо наместио и све му ишло да лепше не може бити. Једнога дана одвоји нешто коза и преко Ужица отера у Сарајево на пазар. Готово све козе је распроодао, остане му непродат један јарац, кога је волео и одустао од продаје. Намане се неки Турчин па инсистираше да му га прода. Јовић га је одбијао ценама, које су Турчину биле превисоке. Најпосле Турчин га упита одакле је он, и када је рекао да је из Лорета, Турчин се запањио.

„Вала кад’си из Лорета, требо би да ми поклониш јарца, да га водим у моје козе, а ја бих те направи срећним“.

Ово толико заголица Јовића да поклони јарца Турчину, а овај му се исприповеди, да су његови стари одатле, да су дошли у Сарајево и да су под неким дреном закопали благо. Јовић не је нашао благо и отуд од тог доба Јовићевићи су свуда богати и срећни људи. Бар тако сами о себи мисле данас. Јовићев један брат отишао је негде у Шумадију; Јаков отишао девојци у Приштац у Ддрагачеву; брат Прерад негде у Јадар код Лознице, а брат Радул пустио се негде ближе Београду. Јовићевића је у селу 17 кућа, славе Никољдан."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 04, 2017, 11:40:59 пре подне
Још увек је мали узорак,али ајде да резимирамо. Према 23 обрађених узорака (ово ми звучи ко да су неки избори у питању), статистика изгледа овако:

1. И2 ДЈ: 10 (43,5%)
2. И2 ДС: 2 (8,7%)
3. И2 М223: 1 (4,3%)
4. Е-В13: 2 (8,7%)
5. Ј2а: 2 (8,7%)
6. И1: 3 (13%)
7. Р1а:  1 (4,3%)
8. Р1б:  1 (4,3%)
9. Н P189.2:  1 (4,3%)

За сада без Г2.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 11:49:05 пре подне
Уз Кадића и оног Алексића са 23andMe, ово је већ трећи припадник I2-M223 међу Србима са Косова. С обзиром да нема превише тестираних из тих крајева, то је већ солидан проценат ове хаплогрупе.

Да ствар буде занимљивија, постоји велика разноврсност хаплотипова, тј. очигледно не постоји нека ближа веза.


Aкo тoмe дoдaмo и нeкe peзултaтe ca мajcкoг и CAНУ тecтиpaњa, види ce jaк уплив тe "гepмaнcкe" cтpуje, кojу ja пoвeзуjeм ca Cacимa, aли нe мopa дa je тaкo. Mнoгa гepмaнcкa плeмeнa cу мoглa пpoћи oвудa, нoceћи и I-M223 и R- U106 и ocтaлe "нeoбичнe" xг зa oвe пpocтope...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 11:59:07 пре подне
Aкo тoмe дoдaмo и нeкe peзултaтe ca мajcкoг и CAНУ тecтиpaњa, види ce jaк уплив тe "гepмaнcкe" cтpуje, кojу ja пoвeзуjeм ca Cacимa, aли нe мopa дa je тaкo. Mнoгa гepмaнcкa плeмeнa cу мoглa пpoћи oвудa, нoceћи и I-M223 и R- U106 и ocтaлe "нeoбичнe" xг зa oвe пpocтope...

Ако се не варам било је неке приче да су ову подграну, између осталог, донели и Келти на Балкан. Они су тако дубоко продрили у унутрашњост Балкана, па и у Малу Азију (Галата), где има ове хаплогрупе.

Прилично је слабо заступљена на простору западног Балкана, па можда постоји и та опција.

(https://s3.amazonaws.com/photos.geni.com/p13/f5/7b/8b/00/5344483bdd2ef475/wep45zun_large.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 04, 2017, 12:00:55 поподне
Оно што могу да приметим, резултати иду доста брзо. Што је велики помак у односу на ситуацију са мајског тестирања.

Небојша не соли ми рану.  ::)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 12:10:09 поподне
Ако се не варам било је неке приче да су ову подграну, између осталог, донели и Келти на Балкан. Они су тако дубоко продрили у унутрашњост Балкана, па и у Малу Азију (Галата), где има ове хаплогрупе.

Прилично је слабо заступљена на простору западног Балкана, па можда постоји и та опција.

(https://s3.amazonaws.com/photos.geni.com/p13/f5/7b/8b/00/5344483bdd2ef475/wep45zun_large.jpg)

Зaтo je пoжeљнo paдити тecтиpaњe CНП-oвa. Cликa je нaкoн тoгa кoл'кo-тoл'кo jacниja...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 04, 2017, 12:10:35 поподне
Још увек је мали узорак,али ајде да резимирамо. Према 23 обрађених узорака (ово ми звучи ко да су неки избори у питању), статистика изгледа овако:

1. И2 ДЈ: 10 (43,5%)
2. И2 ДС: 2 (8,7%)
3. И2 М223: 1 (4,3%)
4. Е-В13: 2 (8,7%)
5. Ј2а: 2 (8,7%)
6. И1: 3 (13%)
7. Р1а:  1 (4,3%)
8. Р1б:  1 (4,3%)
9. Н P189.2:  1 (4,3%)

За сада без Г2.

Биће и G2a, само полако. "Јавља" ми се М406... ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 04, 2017, 12:36:33 поподне
Јовановић, Петковдан, Превешт, Рековац

Припада хаплогрупи E-V13>Z16988, роду Бјелопавлића. Најближи му је Томашевић са којим се разликује на само 1 од 18 маркера, затим Радовић и Кадовић, са којима се разликује на 2 од 23 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 04, 2017, 12:38:15 поподне
Јовановић, Петковдан, Превешт, Рековац

Припада хаплогрупи E-V13>Z16988, роду Бјелопавлића. Најближи му је Томашевић са којим се разликује на само 1 од 18 маркера, затим Радовић и Кадовић, са којима се разликује на 2 од 23 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Кандићи (14),  досељени из Колашина,  славе Петковицу,  а преслава им је Петковица.

http://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-prevešt-rekovac/

Можда је огранак ових?

А у Ибарском Колаишну има доста родова који су старином из Бјелопавлића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 04, 2017, 12:42:26 поподне
Изгледа да је И2а још и заступљенија него што смо мислили. То, момци, само наставите тим темпом. Јесте да сам ја највјероватније Е1б, али волим кад видим да И2а овако процентуално скочи. Чисто мало да тјерамо инат нашим иновјерним и једнојезичним рођацима из западнијих области Балкана. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 04, 2017, 12:55:39 поподне
Цитат
Јовановић, Петковдан, Превешт, Рековац

Припада хаплогрупи E-V13>Z16988, роду Бјелопавлића. Најближи му је Томашевић са којим се разликује на само 1 од 18 маркера, затим Радовић и Кадовић, са којима се разликује на 2 од 23 маркера

Овај резултат значи да је у Левчу пуно Е В13. Цело село Надрље слави Петковицу, а пореклом су из Параде у Лабу. Широм Левча има баш много породица које славе св Петку и имају нејасно предање о пореклу с Косова.

Такође, и у Доњој Гружи има јако пуно породица које славе ту славу, а недвосмислено су из Ибарског Колашина.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 04, 2017, 12:58:27 поподне
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи, Херцег Нови

Припада хаплогрупи E-V13>Z19851, роду Бјелица-Орловића. Са другим Петијевићем из истог рода се разликује на само 1 од 23 маркера, а са свим осталима из рода на 4 или више маркера. Петијевићи имају неке вредности које их издвајају од већине осталих Бјелопавлића: DYS390=24 (Роћен исто 24, сви остали 25), DYS439=12 (сви остали 11), DYS456=18 (Вукић исто 18, сви остали 17 и мање), DYS635=21 (Нешић 22, сви остали 23). Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Рrvi pisani pomen prezimena je iz 1690. godine u mletačkom popisu stanovništva na prostoru Herceg Novog. Porodično predanje je da smo poreklom iz Drobnjaka, od Karadžića iz sela Petnice, s tim što su Karadžići doseljenici u Drobnjake, (poreklom iz Vasojevića - Lijeva rijeka). Nakon Karlovačkog mira 1699, selo Petijevići našlo se kao pogranično selo  sa turske strane granice. Sredinom 18. veka jedan mali ogranak Petijevića (tzv. Privraćeni), preselio se u susedne Mokrine na mletačkoj teritoriji. Najverovatnije nakon Berlinskog kongresa, 1878. kada je Hercegovina oslobođena od Turaka, neki od Petijevića se nastanjuju na prostoru Trebinja, a naši u Lastvu nakon Prvog svetskog rata.

Dakle, istorijskim izvorima potvrđena postojbina je selo Petijevići (od 1690.), koje je zapravo bilo zaselak sela Mokrina, ali su povlačenjem tursko - mletačke granice Mokrine ostale na mletačkoj teritoriji, a Petijevići se našli na turskoj. Ta granica je odredila i granice (mletačke) Boke i (turske) Hercegovine. Zato su i u turska vremena, a i za vreme Austo-ugarske, Petijevići pripadali srezu Trebinje, a u vreme Kraljevine Jugoslavije su pripojeni opštini Herceg Novi (i tako do danas). Inače, kako su Petijevići jedno od podorjenskih sela (podnožje Orjena), geografski se svrstavaju u Boku Kotorsku, iako su istorijski i administrativno bili u sastavu Hercegovine."


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 04, 2017, 01:00:21 поподне
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи, Херцег Нови

Припада хаплогрупи E-V13>Z19851, роду Бјелица-Орловића. Са другим Петијевићем из истог рода се разликује на само 1 од 23 маркера, а са свим осталима из рода на 4 или више маркера. Петијевићи имају неке вредности које их издвајају од већине осталих Бјелопавлића: DYS390=24 (Роћен исто 24, сви остали 25), DYS439=12 (сви остали 11), DYS456=18 (Вукић исто 18, сви остали 17 и мање), DYS635=21 (Нешић 22, сви остали 23). Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Рrvi pisani pomen prezimena je iz 1690. godine u mletačkom popisu stanovništva na prostoru Herceg Novog. Porodično predanje je da smo poreklom iz Drobnjaka, od Karadžića iz sela Petnice, s tim što su Karadžići doseljenici u Drobnjake, (poreklom iz Vasojevića - Lijeva rijeka). Nakon Karlovačkog mira 1699, selo Petijevići našlo se kao pogranično selo  sa turske strane granice. Sredinom 18. veka jedan mali ogranak Petijevića (tzv. Privraćeni), preselio se u susedne Mokrine na mletačkoj teritoriji. Najverovatnije nakon Berlinskog kongresa, 1878. kada je Hercegovina oslobođena od Turaka, neki od Petijevića se nastanjuju na prostoru Trebinja, a naši u Lastvu nakon Prvog svetskog rata.

Dakle, istorijskim izvorima potvrđena postojbina je selo Petijevići (od 1690.), koje je zapravo bilo zaselak sela Mokrina, ali su povlačenjem tursko - mletačke granice Mokrine ostale na mletačkoj teritoriji, a Petijevići se našli na turskoj. Ta granica je odredila i granice (mletačke) Boke i (turske) Hercegovine. Zato su i u turska vremena, a i za vreme Austo-ugarske, Petijevići pripadali srezu Trebinje, a u vreme Kraljevine Jugoslavije su pripojeni opštini Herceg Novi (i tako do danas). Inače, kako su Petijevići jedno od podorjenskih sela (podnožje Orjena), geografski se svrstavaju u Boku Kotorsku, iako su istorijski i administrativno bili u sastavu Hercegovine."

Мислим да ни слава, а наравно ни генетика не иду у прилог тврдњи да су пореклом од Караџића.

Због славе ће пре имати везе Петијевићи са Божовићима из Загоре, који су даље огранак Милића из Бјелица.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 04, 2017, 01:13:50 поподне
Лазић, Никољдан, Зелиња Горња, Добој

Припада хаплогрупи Е-V13>S2972. Са Илићем се разликује на само 1 од 17 маркера, са Марићем на 2 од 23, са Минчићем на 2 од 18, а са Микулићем и Лисичићем на 3 од 19. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 04, 2017, 01:19:48 поподне
Лазић, Никољдан, Зелиња Горња, Добој

Припада хаплогрупи Е-V13>S2972. Са Илићем се разликује на само 1 од 17 маркера, са Марићем на 2 од 23, са Минчићем на 2 од 18, а са Микулићем и Лисичићем на 3 од 19. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Лазићи у селу Зелине се помињу још у попису чифлука Хусеина-капетара Градашчевића из 1832. године.

Тада је Ђорђе Лазић купио, а Тодор Лазић одустао од куповине чифлука.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Никола Стојановић мај 04, 2017, 01:40:58 поподне
Многи кажу да су "од Васојевића" и ово није први пут да генетика сруши предање у ЦГ. Међутим, много је битнија по мени ова прича о Македонији.

Иако је мали бр. маркера, мислим да је Синиша лепо приметио да постоји нека веза са крајишким Аранђеловштацима. Подсећања ради, они такође имају предање о пореклу из западне Македоније.

...

У предању Караџића се помиње планина Караџица која се налази негде на СЗ данашње БЈРМ. То је управо простор за који се везују Родићи (западна Македонија). Мада се код њих у једном предању помиње и Прилеп.

Да ствар буде занимљивија (додуше на овако малом броју маркера), постоји једно поклапња на YHRD у том делу Македоније (специфична вредност 12 на маркеру DYS393).

У Македонији (па и јужној Србији) је релативно чест и надимак Караџа. Тај надимак је имао и комитски војвода Стеван Петревић Караџа, један од вођа Брсјачке буне. Мој чукундеда је имао надимак Караџа, мада је I2DS.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 02:22:40 поподне
Овај резултат значи да је у Левчу пуно Е В13. Цело село Надрље слави Петковицу, а пореклом су из Параде у Лабу. Широм Левча има баш много породица које славе св Петку и имају нејасно предање о пореклу с Косова.

Такође, и у Доњој Гружи има јако пуно породица које славе ту славу, а недвосмислено су из Ибарског Колашина.

Mиcлим дa cу ceлa Пapдуce, Пapaдa, Пaчapaђa, Љутoвa, Ceлoвa, Игpиштe дo 1878. билa нaceљeнa Apбaнacимa. Oнa cпaдajу у Toплицу. Mнoгe муxaџиpcкe пopoдицe дaнac нoce пpeзимeнa пo мecтимa у Toплици oдaклe cу дoшли. Дaклe oви у Нaдpљу тpeбaлo би бити oнo cтapo cтaнoвништвo oдceљeнo дo cpeдинe XVIII вeкa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 03:15:17 поподне
Ево овде на једном месту резултати са Светског днк дана. Оставио сам колоне за J2b и G2a, иако се још увек не појављују. ;)

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1QVBgbXxE-0ugSotYFyQO5oRk7w3Y22byDGv8O-zrsDA/edit#gid=0
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 04, 2017, 03:20:07 поподне
Е-V13 полако али сигурно преузима заслужно друго место по бројности у овом тестирању.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 04, 2017, 03:40:42 поподне
Е-V13 полако али сигурно преузима заслужно друго место по бројности у овом тестирању.

Јаки смо, али нам Караџићи задаше велики ударац што нису наши.  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 04, 2017, 03:47:09 поподне
Јаки смо, али нам Караџићи задаше велики ударац што нису наши.  ;D

Боље да ми причакамо резултат још неког Караџића да потврди или оспори овај закључак.  ;D Треба увек играти на сигурно.  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 04:33:45 поподне
Оставио сам колоне за J2b и G2a, иако се још увек не појављују. ;)


Бићe, бићe...

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler мај 04, 2017, 04:39:28 поподне
Јел то била нека дискриминација Јовањштака? Од 26 резултата у табели, само један слави Јовањдан  :o ...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 04, 2017, 05:25:59 поподне
Кандићи (14),  досељени из Колашина,  славе Петковицу,  а преслава им је Петковица.

http://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-prevešt-rekovac/

Можда је огранак ових?

А у Ибарском Колаишну има доста родова који су старином из Бјелопавлића.

Moждa oви Кaндићи имajу вeзe ca Kaдићимa-Бjeлoпaвлићимa. Moждa je пpe у питaњу цpнoгopcки Кoлaшин, кao eтaпнa cтaницa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 04, 2017, 05:46:29 поподне
Да ствар буде занимљивија (додуше на овако малом броју маркера), постоји једно поклапња на YHRD у том делу Македоније (специфична вредност 12 на маркеру DYS393).

Планина Караџица:
https://mapcarta.com/13924832

Поклапање у БЈРМ:
(https://s17.postimg.org/3jwjfznof/kkk.jpg)

Нађох хаплотип тог Македонца. Мислим да то може бити добар траг, посебно зато што је маркер 393 релативно спор. Проблем је што овим истраживањем није обухваћен маркер DYS448, па не можемо одредити подграну.

Караџић (Дробњак): 12 24 17 11 14-15 ? ? 13 13 11 31 17 (437=15, 438=10)

Македонац (Скопље): 12 24 17 11 14-15 ? 13 12 13 11 31 17 (437=15, 438=10)

Дакле свега једна разлика и то на брзомутирајућем маркеру DYS439.

Извор: Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns

Караџица, Македонија
(http://www.igeografija.mk/Portal/wp-content/uploads/2011/12/Lokacija-na-Salakovski-ez22.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 04, 2017, 06:24:55 поподне
Једно предање повезује настанак презимена Караџић са местом њиховог порекла које је према тој верзији из Македоније испод планине Караџице.
Друга верзија коју сам ја давно чуо од једног Караџића каже да је неки турски паша боравећи у Дробњаку док су га  дробњачке старешине гостиле приметио да га један ''каурин'' мрко гледа па је приупитао ''ко је онај Караџа што ме 'нако гледа?''
Такође је код њих остало сачувано и то да су се некада давно презивали Огњановићи, па сходно томе није искључено то да су надимак односно презиме добили тек по доласку у Брда, тачније у Васојевиће пошто је у Васојевићима било неких Караџића и након што су се ови одселили најпре у Зету, па онда даље све до Дробњака.
Реч Караџа би свакако требало да је турцизам, тако да је извесно да је настало у време владавине турака у овим крајевима.
Мислим да Саковићи из Сјенице имају предање да су пореклом из Васојевића, и то мислим баш од Караџића. Било би веома занимљиво проверити и ово.
Један Петијевић је озбиљно се бавећи истраживањем порекла своје породице дошао до документа који помиње село Петијевиће читавих 30 година пре оног временског периода за који се кроз предање везује њихово досељавање из Дробњака и настанак села Петијевићи, а врло је вероватно да је оно постојало и пре тог датума када се помиње први пут у том диокументу. Углавном, код Петијевића постоје три гране које су по свему судећи различите по свом пореклу. Прва је ова од које имамо двојицу уписаних у табели Српског ДНК Пројекта и још једног који је тестиран у акцији 300 Херцеговаца али нажалост он још увек није дошао на ред. Постоји још једна грана која има неки надимак којег се ја овог тренутка не могу сетити, и трећа за коју се прича да је настала од неког Француског војника из времена Наполеона који се оженио једном њиховом одивом и призетио прихвативши њихово презиме и славу. Тек када се буду тестирали припадници све три гране можда ће се моћи дати неки закључак. То исто важи и за Караџиће који такође врло могуће имају хетерогени састав.
 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 04, 2017, 10:05:17 поподне

Караџић (Дробњак): 12 24 17 11 14-15 ? ? 13 13 11 31 17 (437=15, 438=10)

Македонац (Скопље): 12 24 17 11 14-15 ? 13 12 13 11 31 17 (437=15, 438=10)

Дакле свега једна разлика и то на брзомутирајућем маркеру DYS439.


Небојша, ја имам потпуних поклапања са неколико тестираних на више маркера од ових постављених, и то су људи из Словеније, Словачке, Пољске, итд, али, код динарика то скоро па ништа не значи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 04, 2017, 10:07:35 поподне
Небојша, ја имам потпуних поклапања са неколико тестираних на више маркера од ових постављених, и то су људи из Словеније, Словачке, Пољске, итд, али, код динарика то скоро па ништа не значи.

Слажем се, без СНП теста никако.

Било би сјајно када би Караџић тестирао СНП.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 04, 2017, 10:18:09 поподне
Небојша, ја имам потпуних поклапања са неколико тестираних на више маркера од ових постављених, и то су људи из Словеније, Словачке, Пољске, итд, али, код динарика то скоро па ништа не значи.
Da,i Ja sa jednim rusom,samo jedan marker od 23,dok mi nije objasnjeno da to ne mora nista znaciti bez SNP.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 07:14:38 пре подне
Небојша, ја имам потпуних поклапања са неколико тестираних на више маркера од ових постављених, и то су људи из Словеније, Словачке, Пољске, итд, али, код динарика то скоро па ништа не значи.

Наравно. Али ту је та специфина мутација на 393. Нема је нпр. код Северњака у оној збирци из ЦГ, па делује занимљиво. У сваком случају, ова прича свакако има предност (не због тог днк проклапања). Тек када би добили резултат другог Караџића, а који се не слаже са овим, могли би да правимо разне конструкције, не овако "напамет".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 08:03:21 пре подне
Слажем се, без СНП теста никако.

Било би сјајно када би Караџић тестирао СНП.

Ех, најбоље би било да сви добију 23 маркера и комплетан BIGY, али нажалост већина је и у нашем пројекту разврстана на основу сличности маркера. Да се нпр. овај хаплотип из Македоније појави код нас у пројекту, админи би га, буди сигуран, сврстали у исти род са Kараџићем. На то сам хтео да укажем. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 11:52:36 пре подне
Панчевачки, Никољдан, Црепаја/Ковачица/Банат

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања. Има неке карактеристичне вриједности: 439=15, Х4=9. Сам Панчевачки је оставио сљедеће податке о поријеклу:
"Старо презиме Панчевац, а презиме се први пут помиње у попису војника Арада 1720.године, затим у Зрењанину 1774.године и у Црепаји око 1800.године. Последњи пут се у црквеним књигама помиње 1845.године, а од тада се породица уписује под презименом Панчевачки. Мој прадеда је у Панчево дошао почетком 20.века из Црепаје, а породица тренутно живи у Панчеву"
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 12:31:24 поподне
Стаматовић,Никољдан, Сирогојно/Златибор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат јер смо имали већ једног тестираног са блиским резултатима на затвореном дијелу форума. Стаматовићи како смо и раније закључили највејроватније припадају старим пиперским старинцима Рогамљанима. Мислио сма да сврстам и Рајковића из Косијера у исти род са Стаматовићем, али ћемо сачекати објављивање и другог Стаматовића. Иако Рајковић и Стаматовић имају маркера разлике, не треба да чуди, јер се ради везу старој можда и 500 година. Сем тога, на примјеру два Стаматовића се види како чак и мењу самим Стаматовићима у Сирогојну има измутираних маркера.

Стаматовићи су у Сирогојно доселили из Црне Горе, а преко Старог Влаха.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 05, 2017, 12:34:16 поподне
Стаматовић,Никољдан, Сирогојно/Златибор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат јер смо имали већ једног тестираног са блиским резултатима на затвореном дијелу форума. Стаматовићи како смо и раније закључили највејроватније припадају старим пиперским старинцима Рогамљанима. Мислио сма да сврстам и Рајковића из Косијера у исти род са Стаматовићем, али ћемо сачекати објављивање и другог Стаматовића. Иако Рајковић и Стаматовић имају маркера разлике, не треба да чуди, јер се ради везу старој можда и 500 година. Сем тога, на примјеру два Стаматовића се види како чак и мењу самим Стаматовићима у Сирогојну има измутираних маркера.

Стаматовићи су у Сирогојно доселили из Црне Горе, а преко Старог Влаха.

Близак Стаматовићу је и Бараћ из Павиног Поља?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 12:50:46 поподне
Близак Стаматовићу је и Бараћ из Павиног Поља?

Могуће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Делија мај 05, 2017, 12:52:20 поподне
Панчевачки, Никољдан, Црепаја/Ковачица/Банат

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања. Има неке карактеристичне вриједности: 439=15, Х4=9. Сам Панчевачки је оставио сљедеће податке о поријеклу:
"Старо презиме Панчевац, а презиме се први пут помиње у попису војника Арада 1720.године, затим у Зрењанину 1774.године и у Црепаји око 1800.године. Последњи пут се у црквеним књигама помиње 1845.године, а од тада се породица уписује под презименом Панчевачки. Мој прадеда је у Панчево дошао почетком 20.века из Црепаје, а породица тренутно живи у Панчеву"

Мало сам збуњен јер када сам на Невген-у укуцао резултате испало ми је I2a1b3 Carpathian-Dinaric & Disles L621. Да ли је то синоним за I2-PH908  или? Иначе YGATAH4 je 10 ,а не 9 .
Додао бих само да по писању свештеника који је направио монографију за Црепају он наводи да је породица из Панчева са Чарнојевићем 1690.године избегла у Арад,а да се након укидања Поморишке границе вратила у Панчево,и наводно је 1774.године један огранак дошао у Црепају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 12:55:29 поподне
Динић, Јовањдан, Велики Шиљеговац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања која вјероватно немају пуно значаја. Једина карактеристичнија вриједност је 456=14, али са другима у пројекту који је имају, разиликује се по другим маркерима. Једино са Баришићем из Далмације има и ту вриједност и колико толико поклапање у маркерима, ако и исту славу, али је географска удаљеност велика.

 Тестирани је оставио сљедеће податке:

"Динићи су пореклом са Косова, пре Првог српског устанка су се презивали Дебељаковићи, који и данас постоје. Беља Дебељаковић се пре устанка доселио са породицом у Шиљеговачки крај. Његов син Јован је током устанка побегао из села али се након устанка враћа и остаје да живи у Великом Шиљеговцу, Његов син Стојадин по чијем надимку Дина је настало презиме Динић је добио Станоја а он Радивоја који је мој наврндеда. Његов син Сретен је био учитељ школски надзорник писац и урендик Лесковачког гласника. Његов син мој прадеда Душан је био официр те је због тога мој деда Сретен рођен у Врању где му је отац био на служби те године. Данас у селу и даље постоје Динићи, Задруга се зове Сретен Динић по мом чукундеди који ју је основао, а  један део села где су живели вероватно од доласка у те крајеве  Динића брег. "
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 12:57:02 поподне
Мало сам збуњен јер када сам на Невген-у укуцао резултате испало ми је I2a1b3 Carpathian-Dinaric & Disles L621. Да ли је то синоним за I2-PH908  или? Иначе YGATAH4 je 10 ,а не 9 .
Додао бих само да по писању свештеника који је направио монографију за Црепају он наводи да је породица из Панчева са Чарнојевићем 1690.године избегла у Арад,а да се након укидања Поморишке границе вратила у Панчево,и наводно је 1774.године један огранак дошао у Црепају.

Све је у реду. Гата Х4 смањујемо за 1 због лабораторијских усклађивања, а PH908 је само млађи огранак I2a1b3 Carpathian-Dinaric & Disles L621, раније познат као Динарик Југ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 05, 2017, 01:06:02 поподне
Стаматовић,Никољдан, Сирогојно/Златибор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат јер смо имали већ једног тестираног са блиским резултатима на затвореном дијелу форума. Стаматовићи како смо и раније закључили највејроватније припадају старим пиперским старинцима Рогамљанима. Мислио сма да сврстам и Рајковића из Косијера у исти род са Стаматовићем, али ћемо сачекати објављивање и другог Стаматовића. Иако Рајковић и Стаматовић имају маркера разлике, не треба да чуди, јер се ради везу старој можда и 500 година. Сем тога, на примјеру два Стаматовића се види како чак и мењу самим Стаматовићима у Сирогојну има измутираних маркера.

Стаматовићи су у Сирогојно доселили из Црне Горе, а преко Старог Влаха.

Председник општине Чајетина је од ових?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 05, 2017, 01:07:04 поподне
Председник општине Чајетина је од ових?

Јесте :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 01:07:27 поподне
Председник општине Чајетина је од ових?

Колико знам, јесте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 01:08:51 поподне
Ранковић, Петковдан, Прњавор, Мало Головоде, Крушевац

Припада хаплогрупи J2a-M92. Најближи му је тестирани Биџевић из Сјенице , 3 маркера разлике на 18. О поријеклу је, чини ми се ранковић већ написао нешто.

С обзиром да је Ранковић J2a сврстан у исти род са Биџевићем и Авдовићем (M92), треба рећи ко је њима најближи према FTDNA.

У питању су извесни Riley (Њујорк, усвојен), J-M92. Са Авдовићем 4 разлике на 37 маркера, са Биџевићем 2 на 25 маркера. Ту је и Weinstein (порекло Русија/Украјина). Са Авдовићем 4 разлике на 37 маркера, са Биџевићем 1 на 12 маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 05, 2017, 01:21:14 поподне
Оно што је за сада по мени најјачи утисак (поред Караџића, наравно) јесте скоро потпуно одсуство Р1а: само један од скоро 30 тестираних.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 01:22:20 поподне
Мамула, Јовањдан, Врбовско/Гомирје/Горски Котар

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH3414, код нас познат као род Мириловића. Овај резултат је изненађење, јер смо имали једног Мамулу са Кордуна на затвореном дијелу форума, који није припадао овој хаплогрупи. Међутим узимајући у обзир чињеницу да тај Мамула слави и другу славу, онда је очигледно да уи крајини постоје два рода Мамула различитог поријекла. Иначе ови гомирски Мамуле су много значајнији, јер су прилично стари на крајишком тлу. Имају карактеристичне мириловићке вриједности 385аб=14-14 и 448=21, и славу Јовањдан, па нема сумње у припадност овом роду.

Пренијећу оно што сам раније писао о Мамулама:

Мамуле су доста значајан род крајишких Срба. Први пут се спомињу 1609. године у Гомирју. Сеоба Срба у Гомирје се одиграла око 1600. године, на аустријску територију су прешли Срби са подручја турске Лике. Ти Срби су се потом деценијама судили око земље са Франкопанима, да би на крају средином 17. вијека новцем од Франкопана откупили своју земљу.

Мамуле су од почетка били вође гомирских Срба и кнезови. Касније се то кнештво, кроз аустријске официрске чинове, пренијело и на племићку титулу.

Познати припадници рода:
- Раде Мамула, спомиње се 1609. године у списку Срба досељених у Гомирје, могуће родоначелник гомирских Мамула
- кнез Мирко Мамула, помиње се 1632. са браћом Манојлом и Петром
- кнез Петар Мамула помиње се 1726. године
- барон и генерал Лазар Мамула (1795-1878), аустријски намјесник Далмације
- народни херој и генерал ЈНА, Богдан Мамула (1918-2002)"

Адмирал ЈНА Бранко мамула није од ових Мамула.

Лички Глумци су очигледно повезани са Мамулама, из приложеног видимо да су се херцеговачки Мириловићи већ у 16. вијеку налазили на широком простору од Далмације до Лике.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 05, 2017, 01:31:01 поподне
Мамула, Јовањдан, Врбовско/Гомирје/Горски Котар

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH3414, код нас познат као род Мириловића.

Ово стварно је значајан резултат. Честитке роду Мириловића!  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 01:38:01 поподне
Честитке Мириловићима! Ето, пре неки дан Велибор питао где су Јовањштаци. Дође један са овом славом и то какав. ;)

Оно што је за сада по мени најјачи утисак (поред Караџића, наравно) јесте скоро потпуно одсуство Р1а: само један од скоро 30 тестираних.

Јесте, али има ту и до узорка. Међу ових 30-ак малтене трећина доалзи из ЦГ, где су доминантније I2а и E1b. Такође има и Херцеговаца, мада креће полако и Србија да долази. Како буде кренуло мало више да се шара, тј. да се удаљава од Херцеговине/ЦГ, верујем да ће и разноврсност хг бити већа, а и да ће се појавити R1a.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 05, 2017, 01:48:25 поподне
Јесте, али има ту и до узорка. Међу ових 30-ак малтене трећина доалзи из ЦГ, где су доминантније I2а и E1b. Такође има и Херцеговаца, мада креће полако и Србија да долази. Како буде кренуло мало више да се шара, тј. да се удаљава од Херцеговине/ЦГ, верујем да ће и разноврсност хг бити већа, а и да ће се појавити R1a.

То јесте тачно, мада питам се колики је уопште удео људи из источне Србије у овом истраживању. Верујем, релативно мали. За сада видим само једног из Гаџиног Хана. Разговарао сам недавно са пар другара који су колико-толико упућени у ову тематику, и заинтересовани за своје корене. Нажалост, одговор је био једнообразан - тренутно немам пара за тако нешто.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 05, 2017, 01:51:26 поподне
Ето, пре неки дан Велибор питао где су Јовањштаци. Дође један са овом славом и то какав. ;)
Да ја питам, можда се и мени посрећи, где су G2a-овци?  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 05, 2017, 01:52:58 поподне
Оно што је за сада по мени најјачи утисак (поред Караџића, наравно) јесте скоро потпуно одсуство Р1а: само један од скоро 30 тестираних.

Да је у укупној српској популацији, рачунајући и Србију и ЦГ и РС, тај проценат 20% или више, то би морало бити видљиво на било којем тестирању. Свако досадашње тестирање је показало да код Срба доминира И2а, тј. да чини мање-више једну трећину укупних мушких лоза. Док је између Е1б и Р1а велика диспропорција, на неким тестирањима радикално пада ова прва у корист ове друге, а у другим случајевима је обрнуто.
Зато и кажем, док не тестирамо једно 5 хиљада српских мушкараца који међусобно нису блиско сродни, моћи ћемо само нагађати какво је процентуално стање на другом и трећем мјесту. Оно што је тренутно најбитније је да смо доказали да барем једна трећина српских мушкараца припада И2а хаплогрупи и да стога Хрвати и Бошњаци немају ниједан аргумент да негирају чињеницу да су им Срби генетски најближи народ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 05, 2017, 02:01:13 поподне
Да ја питам, можда се и мени посрећи, где су G2a-овци?  :D

:D

Разговарао сам недавно са пар другара који су колико-толико упућени у ову тематику, и заинтересовани за своје корене. Нажалост, одговор је био једнообразан - тренутно немам пара за тако нешто.

Могу да потврдим ову причу из личног искуства.  :-\

Док је између Е1б и Р1а велика диспропорција, на неким тестирањима радикално пада ова прва у корист ове друге, а у другим случајевима је обрнуто.

Сумњам да ће R1a икада избити на друго место (испред Е-V13) ако се рачунају сви Срби укупно.


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 02:03:50 поподне
Лукић, Аранђеловдан, Велика Сочаница, Дервента

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичне вриједности су 393=14, 456=16, 458=19 међутим само на основу њих нема блиских хаплотипова. Гојаковић из Пријепоља има и 393=14 и 456=16 и 3 маркера разлике на 17 од Лукића. Међутим не славе исту славу, а и географски су далеко.

Сочаница није обрађеена у некој од монографија. Лукићи су ту забиљежени крајем 19. вијека. Лукића који су славили Аранђеловдан било је на више мјеста у Крајини, али они су по предању припадали роду Родића који су тестирани као I2-CTS10228. Лукића који славе Аранђеловдан било је у околини Сарајева и средњој Босни, али тешко је рећи да ли су повезани са овима из Сочанице.

Укратко код Лукића, неколико не баш повољних околности, често презиме, честа слава, честа хаплогрупа, и крај необрађен у литератури.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 02:04:42 поподне
Да је у укупној српској популацији, рачунајући и Србију и ЦГ и РС, тај проценат 20% или више, то би морало бити видљиво на било којем тестирању. Свако досадашње тестирање је показало да код Срба доминира И2а, тј. да чини мање-више једну трећину укупних мушких лоза. Док је између Е1б и Р1а велика диспропорција, на неким тестирањима радикално пада ова прва у корист ове друге, а у другим случајевима је обрнуто.
Зато и кажем, док не тестирамо једно 5 хиљада српских мушкараца који међусобно нису блиско сродни, моћи ћемо само нагађати какво је процентуално стање на другом и трећем мјесту. Оно што је тренутно најбитније је да смо доказали да барем једна трећина српских мушкараца припада И2а хаплогрупи и да стога Хрвати и Бошњаци немају ниједан аргумент да негирају чињеницу да су им Срби генетски најближи народ.
Хрвати и Бошњаци кажу да  1/3 Срба који су I2а потиче од "србизираних" Хрвата и Бошњака.
Да није жалосно било би смешно, Бошњаци који постоје 25 година говоре да су их Срби вековима асимилирали, а Хрвати који су постоје неких 150 година тврде исто.
То су тешке небулозе, као да су Срби могли у католичкој империји Аустро-Угарској да преводе Католике у Православље и да прaве од њих Србе, у тој католичкој имеперији је могло да буде само обрнуто, то је чиста логика.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 05, 2017, 02:06:07 поподне
Да је у укупној српској популацији, рачунајући и Србију и ЦГ и РС, тај проценат 20% или више, то би морало бити видљиво на било којем тестирању. Свако досадашње тестирање је показало да код Срба доминира И2а, тј. да чини мање-више једну трећину укупних мушких лоза. Док је између Е1б и Р1а велика диспропорција, на неким тестирањима радикално пада ова прва у корист ове друге, а у другим случајевима је обрнуто.
Зато и кажем, док не тестирамо једно 5 хиљада српских мушкараца који међусобно нису блиско сродни, моћи ћемо само нагађати какво је процентуално стање на другом и трећем мјесту. Оно што је тренутно најбитније је да смо доказали да барем једна трећина српских мушкараца припада И2а хаплогрупи и да стога Хрвати и Бошњаци немају ниједан аргумент да негирају чињеницу да су им Срби генетски најближи народ.

Да, ситуација са Р1а и Е1б још увек није баш најјаснија. А у вези И2а, Хрвати су на оном опсежном истраживању добили просек 37% чини ми се (дакле, негде око српског просека), и то са великим разликама по регионима. Од југоистока према северозападу пада ова бројка све до неких 10% на крајњем северозападу, што је доста ниже у односу на просек Мађарске или Словеније. Закључци су недвосмислени и јасни. Такође, претпостављам да чак ни на крајњем југу/југоистоку Србије, проценат И2а неће пасти испод 20-25%.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 02:14:59 поподне
Оних 71% I2a код Хрвата из БиХ је научна фантастика.
Да су сви тестирани били из Широког Бријега нема шансе да би испало 71% I2a, а камоли да толико имају Хрвати из целе БиХ.
Они покушавају са надувавањен I2а да представе себе као најстарији народ у Европи, јер верују да је I2а преживела ледено доба на Балкану. 

00:21-00:40    https://youtu.be/u5mr3Exp7NY?t=21s (https://youtu.be/u5mr3Exp7NY?t=21s)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 05, 2017, 02:23:30 поподне
Они покушавају са надувавањен I2а да представе себе као најстарији народ у Европи, јер верују да је I2а преживела ледено доба на Балкану. 

00:21-00:40    https://youtu.be/u5mr3Exp7NY?t=21s (https://youtu.be/u5mr3Exp7NY?t=21s)

Али пише да је видео постављен 04.10.2011. године. Вероватно је овај научник у међувремену дошао де неких нових сазнања...  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Latinica мај 05, 2017, 02:27:32 поподне
Хрвати и Бошњаци кажу да  1/3 Срба који су I2а потиче од "србизираних" Хрвата и Бошњака.
Да није жалосно било би смешно, Бошњаци који постоје 25 година говоре да су их Срби вековима асимилирали, а Хрвати који су постоје неких 150 година тврде исто.
То су тешке небулозе, као да су Срби могли у католичкој империји Аустро-Угарској да преводе Католике у Православље и да прaве од њих Србе, у тој католичкој имеперији је могло да буде само обрнуто, то је чиста логика.

Izgleda da zaboravljaš da su haplogrupe starije od nacija, te da za nekoga ko ima balkanski I2a nemora da znači da su njegovi bili Srbi(za Srbe), Hrvati(za Hrvate) ili Bošnjaci(za Bošnjake) a mogu pripadati svakoj od ovija nacija, nemogu da razumijem da ima osoba koji se bave genetikom a još nijesu shvatili da se genetika ne veže tek tako za nacije, ako su svi balkanski I2a izvorni Srbi sta su onda Srbi sa E-V13 i R1a, zar to za njih znači da nijesu Srbi, kako beše ono, mi pa amebe.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler мај 05, 2017, 02:28:36 поподне
Хрвати и Бошњаци кажу да  1/3 Срба који су I2а потиче од "србизираних" Хрвата и Бошњака.
Да није жалосно било би смешно, Бошњаци који постоје 25 година говоре да су их Срби вековима асимилирали, а Хрвати који су постоје неких 150 година тврде исто.
То су тешке небулозе, као да су Срби могли у католичкој империји Аустро-Угарској да преводе Католике у Православље и да прaве од њих Србе, у тој католичкој имеперији је могло да буде само обрнуто, то је чиста логика.


Како то мислиш да Хрвати постоје само 150 година?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 02:28:49 поподне
Оних 71% I2a код Хрвата из БиХ је научна фантастика.

Због чега научна фантастика? Па које се то друге хг тамо јављају по базама (днк пројекат, 23andMe), да би било много другачије него у званичним истраживањима (63-73%)? Све сама I2a, уз врло мало других хаплогрупа.

Теорија завере је опасна болест!!!;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 02:32:07 поподне
Али пише да је видео постављен 04.10.2011. године. Вероватно је овај научник у међувремену дошао де неких нових сазнања...  ;)
Наравно је да дошао до нових сазнања, а то је да су хаплогрупу I2-PH908 на Балкан донели Хрвати из "Бијеле Хрватске" (наводно данашња јужна Пољска).
"Бијела Хрватска" је само још једна у низу хрватских измишљотина, као што су и оне бљувотине о готском и иранском пореклу Хрвата.

PH-908 не постоји ни у јужној ни у северној Пољској, ни у Словачкој, ни у Чешкој, ни у Украјини ни у Белорусији, а у свим наведеним крајевима од укуне I2а, готово 100% отпада на I2-CTS10228.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 05, 2017, 02:33:08 поподне
Због чега научна фантастика? Па које се то друге хг тамо јављају по базама (днк пројекат, 23andMe), да би било много другачије него у званичним истраживањима (63-73%)? Све сама I2a, уз врло мало других хаплогрупа.

Теорија завере је опасна болест!!!;)

Осим тога, западна Херцеговина је скучено подручје са доминантном патријархалном културом и традиционално високим наталитетом, уз то до краја 19. вијека окружено непријатељски орјентисаним муслиманским становништвом са свих страна.......у таквим подручјима често доминира хомогена генеалошка слика.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 02:35:28 поподне
Лукић, Аранђеловдан, Велика Сочаница, Дервента

Изгледа да се наставља доминација I2a у том делу РС (главнину чини I2-PH908). Водим неку евиденцију за Србе из БиХ и на северу Босне за сада, од 29 тестираних, чак 13 одлази на I2a, што је преко 40%. Али и узорак је мали.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 02:37:27 поподне

Како то мислиш да Хрвати постоје само 150 година?
Мислио сам рећи да хрватска национална свест у Далмацији и БиХ није постојало до пре 150 година, а то су управо крајеви где је I2a најјача.

Да Католици у Далмацији и БиХ до пре неких 150 година нису имали хрватску националну свест тј. да нису сами себе звали Хрватима је чињеница о којој бих могао да пишем до сутра поподне.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 02:45:09 поподне
Јанковић, Аранђеловдан, Медвеђа/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако нема неки неуобичајен хаплотип нема пуних поклапања на Пројекту, а нити карактеристичних вриједности. Такође, није оставио детаљније податке о поријеклу, а и ја нисам нешто пронашао. Слично као за претходног Лукића, све се креће око честих параметара.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Владица Цонић мај 05, 2017, 03:07:43 поподне
Наравно је да дошао до нових сазнања, а то је да су хаплогрупу I2-PH908 на Балкан донели Хрвати из "Бијеле Хрватске" (наводно данашња јужна Пољска).
"Бијела Хрватска" је само још једна у низу хрватских измишљотина, као што су и оне бљувотине о готском и иранском пореклу Хрвата.

PH-908 не постоји ни у јужној ни у северној Пољској, ни у Словачкој, ни у Чешкој, ни у Украјини ни у Белорусији, а у свим наведеним крајевима од укуне I2а, готово 100% отпада на I2-CTS10228.

Постоји, само су проценти нижи:
Чешка 3% динарик југ, 4.5% динарик север
Словачка 3% динарик југ, 13% динарик север
Пољска 2% динарик југ, 5-6% динарик север
Западна Украјина неких 3% динарик југ, 17%  динарик север, са тим да постоје подаци само за Лавов, док нпр. за Буковину нема података.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Сремац мај 05, 2017, 03:13:43 поподне
Јанковић, Аранђеловдан, Медвеђа/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако нема неки неуобичајен хаплотип нема пуних поклапања на Пројекту, а нити карактеристичних вриједности. Такође, није оставио детаљније податке о поријеклу, а и ја нисам нешто пронашао. Слично као за претходног Лукића, све се креће око честих параметара.

На 19 упоредивих маркера са мном се разликује само на DYS391. Он има 10, ја 11. Наравно, ништа не мора значити прилично уобичајене вредности.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 05, 2017, 03:17:02 поподне
Прије колико генерација је отприлике живио мушкарац од којег су потекли сви припадници И2а хаплогрупе? Намјерно не питам за године, јер се не може одредити у којој доби су људи постајали родитељи, него баш за генерације.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 03:21:38 поподне
Љубичић, Лазарева Субота, Обровац/Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљив резултат јер се поклапа са Кубатима из Жегара који славе исту славу. А у САНУ истраживању постоји још један резултат треће породице из истог краја са истом славом са такође блиским хаплотипом. Сасвим је јасно да се ту ради о роду, који сам у пројекту и издвојио под називом род Кубата, јер им је Кубат најстарије име.

Бачко је доста писао о овом роду. Изгледа да су жегарски родови који славе Лазареву Суботу потомци херцеговачких Кубата из Кубатовине у дабарском Пољу. Један дио рода, могуће управо ови који носе презиме Кубат се потурчио, али је очигледно везао уз себе православен рођаке (чест случај). Тако су Кубати још за вријеме Турака живјели у најбољем дијелу жегарског поља крај туреске куле. У Херцеговини се помиње 1522. године Кубат као војвода Доњих Влаха, и није искључено да је он родоначелник. Један дио рода у буњевачкој сеоби половином 17. вијека прешао је из Далмације у Бачку и Барању и од њих су буњевачки Кубатови и Кубатовићи. Муслимана Кубата остало је у Херцеговини, у Дабру, помиње се тамо њихова кула.

Неки до муслимаских Кубата у Далмацији су се повратили на православље крајем 17. вијека.

Могућа је веза ових родова са родовима из Дучића код Мионице који славе Лазареву Суботу, а збирно се називају Ћумуријама. Ћумурије су муслиманска породица управо са подручја Дабарског Поља, а у оближњој Фатници се помиње и стари род Дучића.

Могли бисмо закључити да је на подручју Дабарске и Фатничке жупе, постојао српски род  који је славио Лазареву суботу. Могуће је да су припадали и ситнијем племству и да је потурчени припадник постао војвода и турски спахија. Да су његови рођаци учествовали у сеобама на запад, а могуће и на сјевероисток.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler мај 05, 2017, 03:24:42 поподне
Мислио сам рећи да хрватска национална свест у Далмацији и БиХ није постојало до пре 150 година, а то су управо крајеви где је I2a најјача.

Да Католици у Далмацији и БиХ до пре неких 150 година нису имали хрватску националну свест тј. да нису сами себе звали Хрватима је чињеница о којој бих могао да пишем до сутра поподне.


Па ко су били они људи које су називали Хрватима пре више од 150 година?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 03:40:26 поподне
Јанковић, Аранђеловдан, Медвеђа/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако нема неки неуобичајен хаплотип нема пуних поклапања на Пројекту, а нити карактеристичних вриједности. Такође, није оставио детаљније податке о поријеклу, а и ја нисам нешто пронашао. Слично као за претходног Лукића, све се креће око честих параметара.
Може ли се како сазнати нешто више о тестираном? Да ли Број1 има неки податак? Јанковића има више различитих породица у области Горње Јабланице, а Медвеђа је центар те области у коју су се неретко сливали појединци из околних села, а чак и они који су се одселили широм Србије и даље када наводе место порекла кажу да је то Медвеђа иако су из Маћедонаца, Пустог Шилова, Рујковца итд., ваљда због тога што мисле да ће тако лакше објаснити некоме ко не познаје тај крај одакле је пореклом. Ја лично познаје три различите породице са тим презименом, од којих је само једна баш из Медвеђе али мислим да се не ради о овој породици за коју знам да је пореклом од Радовића из Мораче, дакле требало би да су ''Богићевци''. Овај тестирани је очигледно из неке друге породице са истим презименом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 03:43:05 поподне
Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 03:44:12 поподне
Може ли се како сазнати нешто више о тестираном? Да ли Број1 има неки податак? Јанковића има више различитих породица у области Горње Јабланице, а Медвеђа је центар те области у коју су се неретко сливали појединци из околних села, а чак и они који су се одселили широм Србије и даље када наводе место порекла кажу да је то Медвеђа иако су из Маћедонаца, Пустог Шилова, Рујковца итд., ваљда због тога што мисле да ће тако лакше објаснити некоме ко не познаје тај крај одакле је пореклом. Ја лично познаје три различите породице са тим презименом, од којих је само једна баш из Медвеђе али мислим да се не ради о овој породици за коју знам да је пореклом од Радовића из Мораче, дакле требало би да су ''Богићевци''. Овај тестирани је очигледно из неке друге породице са истим презименом.

У попуњеном упитнику тестирани није оставио никакав додатни податак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 05, 2017, 03:46:15 поподне
Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.

У ЦГ збирци са 404 хаплотипа постоји један хаплотип који има 635=24 као и Радовић, и по свим осталим вредностима упада у род Љешњана.

Такође, у групи "Никољштака" који су блиски Љешњанима поред Радовића је и Паројчић из Црног Луга код Б. Грахова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 03:49:13 поподне
Једно предање повезује настанак презимена Караџић са местом њиховог порекла које је према тој верзији из Македоније испод планине Караџице.
Друга верзија коју сам ја давно чуо од једног Караџића каже да је неки турски паша боравећи у Дробњаку док су га  дробњачке старешине гостиле приметио да га један ''каурин'' мрко гледа па је приупитао ''ко је онај Караџа што ме 'нако гледа?''
Такође је код њих остало сачувано и то да су се некада давно презивали Огњановићи, па сходно томе није искључено то да су надимак односно презиме добили тек по доласку у Брда, тачније у Васојевиће пошто је у Васојевићима било неких Караџића и након што су се ови одселили најпре у Зету, па онда даље све до Дробњака.
Реч Караџа би свакако требало да је турцизам, тако да је извесно да је настало у време владавине турака у овим крајевима.
Мислим да Саковићи из Сјенице имају предање да су пореклом из Васојевића, и то мислим баш од Караџића. Било би веома занимљиво проверити и ово.
Један Петијевић је озбиљно се бавећи истраживањем порекла своје породице дошао до документа који помиње село Петијевиће читавих 30 година пре оног временског периода за који се кроз предање везује њихово досељавање из Дробњака и настанак села Петијевићи, а врло је вероватно да је оно постојало и пре тог датума када се помиње први пут у том диокументу. Углавном, код Петијевића постоје три гране које су по свему судећи различите по свом пореклу. Прва је ова од које имамо двојицу уписаних у табели Српског ДНК Пројекта и још једног који је тестиран у акцији 300 Херцеговаца али нажалост он још увек није дошао на ред. Постоји још једна грана која има неки надимак којег се ја овог тренутка не могу сетити, и трећа за коју се прича да је настала од неког Француског војника из времена Наполеона који се оженио једном њиховом одивом и призетио прихвативши њихово презиме и славу. Тек када се буду тестирали припадници све три гране можда ће се моћи дати неки закључак. То исто важи и за Караџиће који такође врло могуће имају хетерогени састав.

Треба споменути да су се Богосављевићи из Житковца код Звечана, раније презиевали Караџић. Тестирани Богосављевић је на 3 маркера удаљености од Караџића од 17 упоредивих.

Знам да смо у контексту Богосављевића спомињали неку стару породице Караџа/Караџића са Косова и Метохије, али то сад не могу да пронађем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 04:09:42 поподне

Па ко су били они људи које су називали Хрватима пре више од 150 година?
Имам једног познаника Далматинца Католика који се зове Мате и који ми је био колега једно време.
Он каже да је његов деда први у породици који се у документима уписао као Хрват, али да је то само формално, те да се његов деда никад није осећао као Хрват, већ да је увек говорио да је Далматинац.  forum.net.hr/forums/t/334341.aspx (http://forum.net.hr/forums/t/334341.aspx)
Тај мој познаник Мате каже да зна пуно таквих случајева.

"Хрвати" из Далмациује и БиХ су се до средине 19-ог века осећали, сматрали и називали разним именима: Шокци, Буњевци, Босанци, Далматинци, Латини, Дубровчани или само Католици.  https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret (https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret)

Наровно оног тренутка кад су покатоличени престали су да се сматрају и зову Србима па су користили те разне називе за себе све до наметања хрватске националне свести средином и у другој половини 19-ог века.
 
Највећа увреда неком Дубровчанину некад је била да му неко каже да је Хрват, а Гундулић је исмејавао Хрвате као неке немачке и мађарске кметове и коњушаре.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 04:10:35 поподне
Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.
Нема сумње да су ова два Радовића сродни и да припадају истој породици, оно што мене буни је уптаво та разлика на DYS437 где је код једног 14 а код другог 15. Зар тај маркер не спада у споромутирајуће? Упоређујући са нашим родом Љешњана где су поједина братства међусобно удаљена од 200 до чак 600 год. а код свих нас је та вредност 15, мало ми је чудно да у оквиру исте породице овај маркер има различиту вредност код двојице тестираних Радовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 04:13:02 поподне
Треба споменути да су се Богосављевићи из Житковца код Звечана, раније презиевали Караџић. Тестирани Богосављевић је на 3 маркера удаљености од Караџића од 17 упоредивих.

Знам да смо у контексту Богосављевића спомињали неку стару породице Караџа/Караџића са Косова и Метохије, али то сад не могу да пронађем.

Kapaџићи cу из Лoвцa, кoд Бaњcкe. Cтapинoм cу из Кojлoвицe нa Кocoву. Пpви cу нaceлили Лoвaц. Имa иx у Opaoвици, Maлoм Звeчaну, Кopиљу... Бoгocaвљeвићи cу oд тиx Kapaџићa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 04:13:10 поподне
Сад би свакако било јако пожељно да неко од ове двојице Радовића тестира Z17855.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 05, 2017, 04:15:31 поподне
Нема сумње да су ова два Радовића сродни и да припадају истој породици, оно што мене буни је уптаво та разлика на DYS437 где је код једног 14 а код другог 15. Зар тај маркер не спада у споромутирајуће? Упоређујући са нашим родом Љешњана где су поједина братства међусобно удаљена од 200 до чак 600 год. а код свих нас је та вредност 15, мало ми је чудно да у оквиру исте породице овај маркер има различиту вредност код двојице тестираних Радовића.

Негде мора да се деси мутација  :)
Сад са све већом базом тестираних и са више тестираних из исте фамилије уочавамо и неке ређе појаве и вредности.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler мај 05, 2017, 04:29:44 поподне
Имам једног познаника Далматинца Католика који се зове Мате и који ми је био колега једно време.
Он каже да је његов деда први у породици који се у документима уписао као Хрват, али да је то само формално, те да се његов деда никад није осећао као Хрват, већ да је увек говорио да је Далматинац.  forum.net.hr/forums/t/334341.aspx (http://forum.net.hr/forums/t/334341.aspx)
Тај мој познаник Мате каже да зна пуно таквих случајева.

"Хрвати" из Далмациује и БиХ су се до средине 19-ог века осећали, сматрали и називали разним именима: Шокци, Буњевци, Босанци, Далматинци, Латини, Дубровчани или само Католици.  https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret (https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret)

Наровно оног тренутка кад су покатоличени престали су да се сматрају и зову Србима па су користили те разне називе за себе све до наметања хрватске националне свести средином и у другој половини 19-ог века.
 
Највећа увреда неком Дубровчанину некад је била да му неко каже да је Хрват, а Гундулић је исмејавао Хрвате као неке немачке и мађарске кметове и коњушаре.


Свелладе, мајстор си у скретању са теме и изношењу неких аргумената који немају никакве везе са оним што си у почетку тврдио, тако да не бих настављао даљу дискусију на ову тему. Ја потпуно могу да разумем наш анимозитет према Хрватима због свега што се дешавало у прошлости, али тврдити да Хрвати нису постојали до пре 150 година је бесмислица.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 05, 2017, 04:51:40 поподне

Свелладе, мајстор си у скретању са теме и изношењу неких аргумената који немају никакве везе са оним што си у почетку тврдио, тако да не бих настављао даљу дискусију на ову тему. Ја потпуно могу да разумем наш анимозитет према Хрватима због свега што се дешавало у прошлости, али тврдити да Хрвати нису постојали до пре 150 година је бесмислица.
Кажем да нису постојали у БиХ и Далмацији, а наравно да су постојали у Загорју, Подравини, деловима Словоније, Горском Котару, Кварнеру, Бургенланду итд.

Историју српско-хрватских односа имам у малом прсту и ако неко жели да ми контрира само нек изволи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 04:54:58 поподне
Kapaџићи cу из Лoвцa, кoд Бaњcкe. Cтapинoм cу из Кojлoвицe нa Кocoву. Пpви cу нaceлили Лoвaц. Имa иx у Opaoвици, Maлoм Звeчaну, Кopиљу... Бoгocaвљeвићи cу oд тиx Kapaџићa.

Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 05:06:04 поподне
Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.
Мени личи да су то неки други Караџићи, лично име Богосав од кога је настало њихово презиме ја колико знам није било присутно код Црногораца и Брђана, чак ни код оних који су исељени кроз пар генерација.
Али ипак да оставимо као могућност и то да је један део овог братства из Васојевића можда давно одселио у правцу Метохије и касније на Косово, па онда кроз неколико генерација окружени косовским живљем прихватили између осталог и имена која су некако карактеристичнија за ту област. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 05:07:07 поподне
Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.

Дa, Kojлoвицa je 3km oд цeнтpa Пpиштинe.

У ceлу Жepoвницa пocтojи вeлики poд кojи кao и Kapaџићи cлaвe и пpecлaвљajу Никoљдaн. Нaзивajу иx Cуpцимa и cтapинa им je нa Poгoзни. Нeки кaжу дa cу Kучи. Нe poђaкajу ce ca Kapaџићимa. Кaд дaнac нeкoг Kapaџићa питaтe o пopeклу, вeћинa њиx ћe peћи дa je из Цpнe Гope.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 05:09:35 поподне
Дa, Kojлoвицa je 3km oд цeнтpa Пpиштинe.

У ceлу Жepoвницa пocтojи вeлики poд кojи кao и Kapaџићи cлaвe и пpecлaвљajу Никoљдaн. Нaзивajу иx Cуpцимa и cтapинa им je нa Poгoзни. Нeки кaжу дa cу Kучи. Нe poђaкajу ce ca Kapaџићимa. Кaд дaнac нeкoг Kapaџићa питaтe o пopeклу, вeћинa њиx ћe peћи дa je из Цpнe Гope.
Шта значи ''Сурац''?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 05:22:04 поподне
Шта значи ''Сурац''?

Зaиcтa нe биx знao. Нeки кaжу дa cу нa Poгoзну дoшли из Xepцeгoвинe зajeднo ca Epцимa. Taкo дa имaмo Cуpцe и Epцe "у пaкeту".

C дpугe cтpaнe пocтojи poд Цуpaци или Цуpци у Бaбинoм Mocту, кojи дaнac cлaвe Cв. Aгaтoникa, a paниje Никoљдaн. Moждa и ту имa нeкa вeзa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 05, 2017, 05:39:00 поподне
Терзић, Тривуњдан, Вапа, Сјеница

Припада хаплогрупи Е-V13. Ближе поклапање има само са Рачићем из Бањалуке (слава Илиндан), разликују се на 3 од 23 маркера. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Фамилија Терзић се раније презивала Милинковић, а накнадном провером утврдио сам да према предању Милинковићи имају корене у Херцеговини, али по некима из Автовца, по некима из Зубаца или из околине Гацка. Познато нам је и да се у Сјеничком крају Милинковићи помињу још пре 1804. године, и то у месту Точилово, на десној страни реке Лима, у подножју планине Јадовник."

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 05, 2017, 05:52:39 поподне
Мамула, Јовањдан, Врбовско/Гомирје/Горски Котар

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH3414, код нас познат као род Мириловића. Овај резултат је изненађење, јер смо имали једног Мамулу са Кордуна на затвореном дијелу форума, који није припадао овој хаплогрупи. Међутим узимајући у обзир чињеницу да тај Мамула слави и другу славу, онда је очигледно да уи крајини постоје два рода Мамула различитог поријекла. Иначе ови гомирски Мамуле су много значајнији, јер су прилично стари на крајишком тлу. Имају карактеристичне мириловићке вриједности 385аб=14-14 и 448=21, и славу Јовањдан, па нема сумње у припадност овом роду.

Пренијећу оно што сам раније писао о Мамулама:

Мамуле су доста значајан род крајишких Срба. Први пут се спомињу 1609. године у Гомирју. Сеоба Срба у Гомирје се одиграла око 1600. године, на аустријску територију су прешли Срби са подручја турске Лике. Ти Срби су се потом деценијама судили око земље са Франкопанима, да би на крају средином 17. вијека новцем од Франкопана откупили своју земљу.

Мамуле су од почетка били вође гомирских Срба и кнезови. Касније се то кнештво, кроз аустријске официрске чинове, пренијело и на племићку титулу.

Познати припадници рода:
- Раде Мамула, спомиње се 1609. године у списку Срба досељених у Гомирје, могуће родоначелник гомирских Мамула
- кнез Мирко Мамула, помиње се 1632. са браћом Манојлом и Петром
- кнез Петар Мамула помиње се 1726. године
- барон и генерал Лазар Мамула (1795-1878), аустријски намјесник Далмације
- народни херој и генерал ЈНА, Богдан Мамула (1918-2002)"

Адмирал ЈНА Бранко мамула није од ових Мамула.

Лички Глумци су очигледно повезани са Мамулама, из приложеног видимо да су се херцеговачки Мириловићи већ у 16. вијеку налазили на широком простору од Далмације до Лике.
Мој кандидат. Изгубих опкладу. Због приче о пореклу од Бањана имао сам другу хаплогрупу на уму.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 05, 2017, 06:00:34 поподне
Иванов, Иловица, Струмица

Припада хаплогрупи R1b. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити да ли припада источној или западној варијанти R1b. Није оставио никакве детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 06:02:00 поподне
Зaиcтa нe биx знao. Нeки кaжу дa cу нa Poгoзну дoшли из Xepцeгoвинe зajeднo ca Epцимa. Taкo дa имaмo Cуpцe и Epцe "у пaкeту".

C дpугe cтpaнe пocтojи poд Цуpaци или Цуpци у Бaбинoм Mocту, кojи дaнac cлaвe Cв. Aгaтoникa, a paниje Никoљдaн. Moждa и ту имa нeкa вeзa.

Kapaџe у ceлимa cpeдњeг Ибpa cлaвe Никoљдaн, пpecлaвљajу cв. Aгaтoникa.

Peзимe би биo: Kapaџe-Kapaџићи cу jeдaн poд ca Cуpцимa из Жepoвницe и Цуpaцимa из Бaбинoг мocтa. Цуpaци имajу пpeдaњe o Meтoxиjи, пa мoжeмo дa нaгaђaмo путaњу кpeтaњa. Нapaвнo, cвe oвo нe мopa дa je тaчнo, aли дo кpaja гoдинe знaћe ce бap дeo oвe cлaгaлицe...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 05, 2017, 06:10:37 поподне
Иванов, Иловица, Струмица

Припада хаплогрупи R1b. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити да ли припада источној или западној варијанти R1b. Није оставио никакве детаљније податке о пореклу.

Јел може да се одреди барем националност? У табели не пише ко је и шта је.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 06:12:11 поподне
Kapaџe у ceлимa cpeдњeг Ибpa cлaвe Никoљдaн, пpecлaвљajу cв. Aгaтoникa.

Peзимe би биo: Kapaџe-Kapaџићи cу jeдaн poд ca Cуpцимa из Жepoвницe и Цуpaцимa из Бaбинoг мocтa. Цуpaци имajу пpeдaњe o Meтoxиjи, пa мoжeмo дa нaгaђaмo путaњу кpeтaњa. Нapaвнo, cвe oвo нe мopa дa je тaчнo, aли дo кpaja гoдинe знaћe ce бap дeo oвe cлaгaлицe...
Да, било би занимљиво утврдити порекло и сродност ове групе породица. Нека даља сродност са Караџићима из Дробњака можда би евентуалнои дошла у обзир, али само у далекој прошлости и евентуално у области Васојевића или након сеобе из Васојевића у области Зете, одакле су им се можда путеви раздвојили.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 06:15:50 поподне
Јел може да се одреди барем националност? У табели не пише ко је и шта је.

Па Македонац, шта би друго био?:)

Иванов, Иловица, Струмица

Припада хаплогрупи R1b. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити да ли припада источној или западној варијанти R1b. Није оставио никакве детаљније податке о пореклу.

Једно питање. Знам да постоји неписано правило да у пројекат иду само они Македонци који се изјасне тако. Сећам се да је прошли пут за Светски днк дан било 4, или 5 Македонаца. Да ли они нису хтели да приступе пројекту, а Иванов жели (претпостављам да је то), или постоји неки други разлог?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 06:16:12 поподне
Јел може да се одреди барем националност? У табели не пише ко је и шта је.
Вероватно се због тога и тестирао, можда очекује да му се да одговор. Без шале, знам људе из области јужне Србије и Македоније који заиста нису сигурни да ли су пореклом Срби или Бугари. Њихове породице су по неколико пута мењале презимена, од ''ић'' до ''ски'' или ''ов''.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 06:17:46 поподне
Па Македонац, шта би друго био?:)

Једно питање. Знам да постоји неписано правило да у пројекат иду само они Македонци који се изјасне тако. Сећам се да је прошли пут за Светски днк дан било 4, или 5 Македонаца. Да ли они нису хтели да приступе пројекту, а Иванов жели (претпостављам да је то), или постоји неки други разлог?
Јако је битно то да ли има крсну славу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 05, 2017, 06:22:16 поподне
Калањ, Ђурђевдан, Ћојлук, Удбина, Лика

Припада хаплогрупи R1а-М458. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Плећашем из Госпића (3/19), Кликовцем из Подгорице (2/16) и Благојевићем из Александровца (3/17).

"Калањи долазе из Леденица, које је било добро настањено село, војнички уређено и оно је спадало под сењску капетанију Приморске крајине. Под крај 17. века насеље се било толико развило да оскудна земља са мао оранице није могла довољно исхрањивати јако становништво. Због тога је по ослобођењу Лике отуда потекла већа струја насељеника која преко Сења долази у околину Бриња, а затим у Ћојлук 1699. године."

Гојко Кнежевић, „Удбина и њена села“
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 06:24:30 поподне
Вероватно се због тога и тестирао, можда очекује да му се да одговор. Без шале, знам људе из области јужне Србије и Македоније који заиста нису сигурни да ли су пореклом Срби или Бугари. Њихове породице су по неколико пута мењале презимена, од ''ић'' до ''ски'' или ''ов''.

Aкo ce нe вapaм, тo мecтo je билo туpcкo, a цeo тaj кpaj je нaкoн Бaлкaнcкиx paтoвa пpипao Бугapcкoj...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 06:26:06 поподне
Примећујем да у овој групи тестираних многи нису оставили податке о пореклу својих породица, што мислим да је потпуно безвезе. Подаци у смислу јмбг, бр. лк. и слично су свакако сувишни у упитницима приликом тестирања, али подаци о пореклу породица је нешто што би требало да буде ако не обавезно оно бар нешто што се подразумева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 06:26:52 поподне
Јако је битно то да ли има крсну славу.

Не бих рекао да је има тако јужно доле. Можда су некада махом имали по Македонији славу, пре свега на северу и западу земље. Сада тешко да се може наћи такав податак.

С обзиром на историјске околности, треба проверити има ли днк поклапања међу Бугарима. Колико сам видео у њиховом днк пројекту, нема претерано блиских. Треба видети анонимне студије (Бугарска, Македонија, Цинцари).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 05, 2017, 06:28:06 поподне
Aкo ce нe вapaм, тo мecтo je билo туpcкo, a цeo тaj кpaj je нaкoн Бaлкaнcкиx paтoвa пpипao Бугapcкoj...

Да, чини ми се да већина у Струмици има презиме на -ов, а не на -ски. И Зоран Заев је оданде.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 06:28:58 поподне
Калањ, Ђурђевдан, Ћојлук, Удбина, Лика

Припада хаплогрупи R1а-М458. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Плећашем из Госпића (3/19), Кликовцем из Подгорице (2/16) и Благојевићем из Александровца (3/17). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Чим се мало кренуло са Крајишницима, ето R1a. :) Зрно, не испадоше Кричке. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 05, 2017, 06:30:01 поподне
Па Македонац, шта би друго био?:)

Неки се декларишу као Срби или Бугари, тако да није баш једноставно, као што изгледа на први поглед.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 05, 2017, 06:31:18 поподне
Чим се мало кренуло са Крајишницима, ето R1a. :) Зрно, не испадоше Кричке. ;)

Имао сам погрешну институцију, пардон - интуицију. Не испадоше ни Динарик.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 05, 2017, 06:34:21 поподне
Калањ, Ђурђевдан, Ћојлук, Удбина, Лика

Припада хаплогрупи R1а-М458. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Плећашем из Госпића (3/19), Кликовцем из Подгорице (2/16) и Благојевићем из Александровца (3/17). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Има у мом селу Калања. Сви су плави као да су Руси или Швеђани.
Један друг и ја се зезали да су они сигурно R1а... и ето, стварно испадоше R1а.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 05, 2017, 06:34:37 поподне
Калањ, Ђурђевдан, Ћојлук, Удбина, Лика

Припада хаплогрупи R1а-М458. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Плећашем из Госпића (3/19), Кликовцем из Подгорице (2/16) и Благојевићем из Александровца (3/17). Није оставио детаљније податке о пореклу.

И презиме Калањ су својевремено  помињали као примјер влашке, романске етимологије... На крају испадоше сва та "влашка" презимена R1a- Бурмази, Шпањевићи, Калањи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 05, 2017, 06:38:58 поподне
И презиме Калањ су својевремено  помињали као примјер влашке, романске етимологије... На крају испадоше сва та "влашка" презимена R1a- Бурмази, Шпањевићи, Калањи.

Има и Словака с овим презименом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 06:41:14 поподне
Видим да је Калањ и чувена спикерка Душанка. Не знам да ли је то девојачко, или мужевљево.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 05, 2017, 07:03:39 поподне
Радоничић, Доброта, Котор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, волго-карпатској грани Y2902. Нема блиских поклапања на Пројекту, и поседује две некарактеристичне вредности, не само за грану Y2902, већ за целокупну хаплогрупу R1a, а то су DYS393=14 и јако ниска DYS385а=9. О овим Радоничићима је писао Сава Накићеновић:

"Иза св. Илије долази Доброта која је покрај мора, а куће покрај пута све на низ передане до цркве св. Матије. Овдје су: Радимири (14), Радоничићи (9), Трипковићи (4), Дабиновићи (9), Милошевићи (2), Ивановићи (6), Дапчевићи (6), Петричевић (2), Никовићи (1), Клачевић (2), Николић (1) и Маровић (2)."

"О поријеклу насељеника добротских зна се ово: Радимири, дошли у XVI в., из Херцеговине, као и Косовићи и Радоничићи (преко Убала), па и Трипковићи, који сви славе св. Крст."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Реалиста мај 05, 2017, 07:18:12 поподне
Постоји и вероватноћа, да Калањ од свесловенске зоол. именице калан > видра произилази, више него од Калојана по Ломи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 05, 2017, 07:30:30 поподне
Видим да је Калањ и чувена спикерка Душанка. Не знам да ли је то девојачко, или мужевљево.
To joj je девојачко презиме, рођена у Шибенику а њени су из Бенковца , Далматинске Загоре
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/83/Stevan_Kragujevic%2C_Dusanka_Kalanj.jpg/220px-Stevan_Kragujevic%2C_Dusanka_Kalanj.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 05, 2017, 07:35:45 поподне
Невероватно колико I2a. :o

(https://s1.postimg.org/rvc412ce7/Screen_Shot_05-05-17_at_07.33_PM.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 07:46:15 поподне
Невероватно колико I2a. :o

(https://s1.postimg.org/rvc412ce7/Screen_Shot_05-05-17_at_07.33_PM.jpg)

Нeки пpeceк cтaњa?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 05, 2017, 08:01:27 поподне
Нeки пpeceк cтaњa?

По мојој евиденцији, до сада објављени (+ 1 или 2 који су случајно излетели пре Симиног или Гујиног званичног) имају овакав пресек:

(https://s13.postimg.org/3y8b67dkl/Screen_Shot_05-05-17_at_07.58_PM.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 08:04:56 поподне
Невероватно колико I2a. :o

(https://s1.postimg.org/rvc412ce7/Screen_Shot_05-05-17_at_07.33_PM.jpg)

Добри мој Амикус, исто размишљамо. И ја данас направих мапу. Пресек боље правити након 50-ак резултата (50%).

Познато је мање више које су хаплогрупе које боје, али може се направити и легенда.

плаво - I2a
браон - E1b
наранџасто - R1a
тамноплаво - I1
црвено - R1b
светлозелено - J2a
љубичасто - N
светлоплаво - I2-M223

(https://s13.postimg.org/5wuznfb7r/image.jpg)

(https://s13.postimg.org/psqz2ys93/image.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 05, 2017, 08:05:50 поподне
По мојој евиденцији, до сада објављени (+ 1 или 2 који су случајно излетели пре Симиног или Гујиног званичног) имају овакав пресек:

(https://s13.postimg.org/3y8b67dkl/Screen_Shot_05-05-17_at_07.58_PM.jpg)

Mиcлим дa имaмo jeднoг I2a-M223. Зaкић, Пpизpeн.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 08:06:28 поподне
По мојој евиденцији, до сада објављени (+ 1 или 2 који су случајно излетели пре Симиног или Гујиног званичног) имају овакав пресек:

(https://s13.postimg.org/3y8b67dkl/Screen_Shot_05-05-17_at_07.58_PM.jpg)

Ја избројах 38?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Витомир Радовић мај 05, 2017, 08:21:23 поподне
Овај Радовић са ХГ И2а1б3 је мој кандидат и он је из Крушеваца са Романије. Прије њега сам пријавио још једног Радовића такође из истог мјеста и род су, а разликују се на једном маркеру и то: Претходни Радовић на DYS - 437 има 15, а овај Радовић који се сада тестирао има 14. Иначе су род из истог мјеста и исту славу славе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 05, 2017, 08:25:24 поподне
Mиcлим дa имaмo jeднoг I2a-M223. Зaкић, Пpизpeн.

У праву си, ево преправих. :)

(https://s10.postimg.org/ot3w9yqx3/Screen_Shot_05-05-17_at_08.21_PM.jpg)

Ја избројах 38?

Пребројах пешке, 39 избројах. То је вероватно у томе што су неки објавили резултате сами. Али ваљало би још једном евентуално проверити да се није ипак поткрала грешка. Погледаћу и ја још једном да неког нисам двапут уписао. :)

Иначе, наравно, слажем се да је пресек требало радити на 50 узорака, али кад је већ човек упитао, поделих оно докле стигосмо! :)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Иван Вукићевић мај 05, 2017, 08:38:57 поподне
Радоничић, Доброта, Котор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, волго-карпатској грани Y2902. Нема блиских поклапања на Пројекту, и поседује две некарактеристичне вредности, не само за грану Y2902, већ за целокупну хаплогрупу R1a, а то су DYS393=14 и јако ниска DYS385а=9. О овим Радоничићима је писао Сава Накићеновић:

"Иза св. Илије долази Доброта која је покрај мора, а куће покрај пута све на низ передане до цркве св. Матије. Овдје су: Радимири (14), Радоничићи (9), Трипковићи (4), Дабиновићи (9), Милошевићи (2), Ивановићи (6), Дапчевићи (6), Петричевић (2), Никовићи (1), Клачевић (2), Николић (1) и Маровић (2)."

"О поријеклу насељеника добротских зна се ово: Радимири, дошли у XVI в., из Херцеговине, као и Косовићи и Радоничићи (преко Убала), па и Трипковићи, који сви славе св. Крст."

Радоничићи из Доброте су досељени из Убала, где је остао део братства. Накићеновић је забележио да су Радоничићи досељени из Попова у Убле 1692. године, а у том селу ово братство слави св. Петку.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 08:43:45 поподне
Пребројах пешке, 39 избројах. То је вероватно у томе што су неки објавили резултате сами. Али ваљало би још једном евентуално проверити да се није ипак поткрала грешка. Погледаћу и ја још једном да неког нисам двапут уписао. :)

Тачно, фали ми неки I2a. Ко је овај из Мачве/Јадра, код мене га нема на мапи? Имам додуше и овога са истока РС, уредно сам га ставио на мапу, ал' га немам у табели. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 05, 2017, 09:01:35 поподне
Тачно, фали ми неки I2a. Ко је овај из Мачве/Јадра, код мене га нема на мапи? Имам додуше и овога са истока РС, уредно сам га ставио на мапу, ал' га немам у табели. :)

Видим сад да нас је обојицу преварио My maps. Убацио је локацију за ове северније Зупце, а тестирани је из Зубаца крај Требиња. Свеједно ми фали овај из западне Србије. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 05, 2017, 09:22:25 поподне
Видим сад да нас је обојицу преварио My maps. Убацио је локацију за ове северније Зупце, а тестирани је из Зубаца крај Требиња. Свеједно ми фали овај из западне Србије. :)

Исправићемо, а Мачванин је, пишем ти у поруци... можда су га админи обрисали, јер је објављен преко реда... 8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Славко Видовић мај 05, 2017, 10:54:50 поподне
Може ли се како сазнати нешто више о тестираном? Да ли Број1 има неки податак? Јанковића има више различитих породица у области Горње Јабланице, а Медвеђа је центар те области у коју су се неретко сливали појединци из околних села, а чак и они који су се одселили широм Србије и даље када наводе место порекла кажу да је то Медвеђа иако су из Маћедонаца, Пустог Шилова, Рујковца итд., ваљда због тога што мисле да ће тако лакше објаснити некоме ко не познаје тај крај одакле је пореклом. Ја лично познаје три различите породице са тим презименом, од којих је само једна баш из Медвеђе али мислим да се не ради о овој породици за коју знам да је пореклом од Радовића из Мораче, дакле требало би да су ''Богићевци''. Овај тестирани је очигледно из неке друге породице са истим презименом.

Ево пар речи о тим Јанковићима ,на подручје Медвеђе тачније Ђоравица то је око килметар од центра Медвеђе,су дошли из Пећи а у Пећ из Црне Горе и презивали су се Радевић,дошла су три брата Јанко,Дима и Павле Радевић ,данас у Медвеђи (Ђоравици) постоје та три презимена Јанковић,Димовић и Павловић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 05, 2017, 11:03:45 поподне
Ево пар речи о тим Јанковићима ,на подручје Медвеђе тачније Ђоравица то је око килметар од центра Медвеђе,су дошли из Пећи а у Пећ из Црне Горе и презивали су се Радевић,дошла су три брата Јанко,Дима и Павле Радевић ,данас у Медвеђи (Ђоравици) постоје та три презимена Јанковић,Димовић и Павловић.

Као могуће Радевиће из ЦГ који се уклапају у хаплогрупу тестираног издвојио бих пиперске, од Лутоваца.
Мада, не бих искључио ни Радевиће из Велике. Величани су се, као и друго становништво Горњег Полимља, у великом броју исељавали баш у правцу Пећи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 05, 2017, 11:08:22 поподне
Ево пар речи о тим Јанковићима ,на подручје Медвеђе тачније Ђоравица то је око килметар од центра Медвеђе,су дошли из Пећи а у Пећ из Црне Горе и презивали су се Радевић,дошла су три брата Јанко,Дима и Павле Радевић ,данас у Медвеђи (Ђоравици) постоје та три презимена Јанковић,Димовић и Павловић.
Димовић или Димић?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 05, 2017, 11:20:35 поподне
Као могуће Радевиће из ЦГ који се уклапају у хаплогрупу тестираног издвојио бих пиперске, од Лутоваца.


Пиперски Радевићи су огранак Петровића Лутоваца, а из ове групе је (највероватније) и тестирани Божовић из Ибарског Колашина (динарик).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 05, 2017, 11:39:25 поподне


Пиперски Радевићи су огранак Петровића Лутоваца, а из ове групе је (највероватније) и тестирани Божовић из Ибарског Колашина (динарик).
Imamo u Beranima Radevice.Da li bi njih mogli povezati sa ovim.Iz Berana je poznati Dr. Bozina Radevic,izvrsio prvu transplataciju jetre u regionu.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 05, 2017, 11:45:27 поподне
Imamo u Beranima Radevice.Da li bi njih mogli povezati sa ovim.Iz Berana je poznati Dr. Bozina Radevic,izvrsio prvu transplataciju jetre u regionu.

Колико је мени познато, берански Радевићи су Васојевићи. Божина је рођен у Будимљи, биће да је Васојевић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 05, 2017, 11:47:45 поподне
На овој страници се спомиње Божина Радевић:

Vasojevići su „dali“ mnoge poznate ljekare i priznate van granica našeg regiona. Dr Božina Radević (1938 - ) kardiovaskularni hirurg iz Berana, autor više stotina naučnih radova i knjiga, prvi je u bivšoj Jugoslaviji obavio transplatacije jetre i pankreasa.

https://sites.google.com/site/vasojevici/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 06, 2017, 12:37:31 пре подне
На овој страници се спомиње Божина Радевић:

Vasojevići su „dali“ mnoge poznate ljekare i priznate van granica našeg regiona. Dr Božina Radević (1938 - ) kardiovaskularni hirurg iz Berana, autor više stotina naučnih radova i knjiga, prvi je u bivšoj Jugoslaviji obavio transplatacije jetre i pankreasa.

https://sites.google.com/site/vasojevici/
E hvala.Poznajem licno tu porodicu.Probat cu ih zainteresovati za ovo :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 06, 2017, 07:52:36 пре подне
Никако да крену ови моји кандидати из Крајине са коментарима. Од њих осам, резултате је добило пет, и има по један I2-CTS10228, J2b M205 i R1a Z280, те двојица који су E-V13.

Како то обично бива у Крајини, скоро сви резултати су неочекивани :-)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 06, 2017, 08:08:40 пре подне
Никако да крену ови моји кандидати из Крајине са коментарима. Од њих осам, резултате је добило пет, и има по један I2-CTS10228, J2b M205 i R1a Z280, те двојица који су E-V13.

Како то обично бива у Крајини, скоро сви резултати су неочекивани :-)
Сергиус, зашто неочекивано? Кад је код браће црногораца све очекивано, иако су подједнако различити као и наши Крајишници, све је могуће. ;)

Уједно, свим православним Србима који данас славе Ђурђевдан, нека је сретна и дуговјечна ова породична слава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Славко Видовић мај 06, 2017, 11:17:16 пре подне
Димовић или Димић?

Извињавам се моја грешка Димићи су у питању. Да додам још има и четврто презиме а то је Николић они су настали од Јанковића јер је једн из Јанковића хтео дедово(Никола)презиме.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Славко Видовић мај 06, 2017, 11:23:34 пре подне
Као могуће Радевиће из ЦГ који се уклапају у хаплогрупу тестираног издвојио бих пиперске, од Лутоваца.
Мада, не бих искључио ни Радевиће из Велике. Величани су се, као и друго становништво Горњег Полимља, у великом броју исељавали баш у правцу Пећи.

По причи моје бабе био је неки трговац Радевић у Црној Гори па је због те неке крвне освете отишао за Пећ а иу Пећи је отишао због сукоба са шиптарима и населио се у Медвеђу ,знала је и тачно одакле из Црне Горе али нажалост то нисам запамтио али ћу покушати да ископам неку информацију
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 01:51:34 поподне
Белић, Ђурђевдан, Панчево, раније Идвор

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских хаплотипова на Пројекту. Има нешто нижу вредност на DYS385а=15, осим тога нема других карактеристичних вредности. По предању су у Банат дошли са Косова, у сеоби под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 06, 2017, 02:07:06 поподне
Белић, Ђурђевдан, Панчево, раније Идвор

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских хаплотипова на Пројекту. Има нешто нижу вредност на DYS385а=15, осим тога нема других карактеристичних вредности. По предању су у Банат дошли са Косова, у сеоби под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.

Јел данас избацујете само оне који славе Ђурђевдан?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 02:16:18 поподне
Еређин, Петковдан, Црна Бара, Чока

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, мада је могуће да постоји нека даља веза са родом Z16988 A, где се са Ившаном разликује на 3 од 18, а са Брнадом и Радиновићем на 4 од 19 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу, ако неко има више информација молио бих да напише.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 02:19:58 поподне
Јел данас избацујете само оне који славе Ђурђевдан?

То је била идеја, али слабо их нешто има. :(
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 06, 2017, 02:35:52 поподне
Еређин, Петковдан, Црна Бара, Чока

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, мада је могуће да постоји нека даља веза са родом Z16988 A, где се са Ившаном разликује на 3 од 18, а са Брнадом и Радиновићем на 4 од 19 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу, ако неко има више информација молио бих да напише.

Јел пише нешто код Ердељановића?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 02:40:35 поподне
Борић, Св. Симеон Богопримац, Теслић

Припада хаплогрупи R1a. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна. Као карактеристична се издваја јако ниска вредност на DYS448=18, која није забележена ни код једног другог припадника хаплогрупе R1а код нас. Није оставио детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 02:45:00 поподне
Јел пише нешто код Ердељановића?

Ја не пронађох ништа у дигиталној.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 06, 2017, 02:46:41 поподне
Борић, Св. Симеон Богопримац, Теслић

Припада хаплогрупи R1a. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна. Као карактеристична се издваја јако ниска вредност на DYS448=18, која није забележена ни код једног другог припадника хаплогрупе R1а код нас. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Жeљнo caм иcчeкивao oвaj peзултaт, пpe cвeгa збoг cлaвe, a у вeзи jeднoг тecтиpaнoг у мajcкoм пoдуxвaту. Aли нa кpajу иcпaдe дa ниje oд "мojиx"...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 06, 2017, 02:47:29 поподне
Жeљнo caм иcчeкивao oвaj peзултaт, пpe cвeгa збoг cлaвe, a у вeзи jeднoг тecтиpaнoг у мajcкoм пoдуxвaту. Aли нa кpajу иcпaдe дa ниje oд "мojиx"...

Борић, колико ја знам, има податак да његови раније нису славили ову славу тј. да су "призећени" или тако нешто.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 06, 2017, 02:51:06 поподне
Борић, колико ја знам, има податак да његови раније нису славили ову славу тј. да су "призећени" или тако нешто.

To мeњa cтвapи. Чуднo je тo кaкo људи ocтaвe штуpe пoдaткe o пopeклу, a штo je jaкo битнo.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 06, 2017, 02:56:44 поподне
To мeњa cтвapи. Чуднo je тo кaкo људи ocтaвe штуpe пoдaткe o пopeклу, a штo je jaкo битнo.

Кажу оно што знају. Нису сви као ми са форума.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 06, 2017, 03:02:01 поподне
Борић, колико ја знам, има податак да његови раније нису славили ову славу тј. да су "призећени" или тако нешто.

Штета (ако је ово тачно). Помислио сам да смо коначно добили неког из оне групе Имљанаца са славом Св. Симеон Б.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 03:16:14 поподне
Вилотић, Никољдан, Шљивова, Крупањ

Припада хаплогрупи Е-V13. Са Јездимировићем из Шапца (општи род А) разликује се на само 1 од 23 маркера, па се по свој прилици ради о прилично блиским родовима, иако не славе исту славу. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Према причама од деде и прадеде, Вилотићи воде порекло од Вилотија, који је пребегао из Црне Горе највероватније у 19. веку, нако што је имао проблема са Турцима (не знам конкретан разлог). Имао је брата Милована, од којег су Миловановићи. Обе породице и дан данас живе у Шљивови код Крупња. Уназад од мене, Небојше, иде отац Слободан (рођ. 1967.), деда Милисав (рођ. 1948. умро 2016.), прадеда Видоје (рођ. 1928.), чукундеда Вилотије (његов брат Јеремија рођ. 1903. умро 1996.), наврдеда Милисав (погинуо негде у Албанији), курђел Ранко."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: filipi мај 06, 2017, 03:22:15 поподне
Борић, Св. Симеон Богопримац, Теслић

Припада хаплогрупи R1a. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни помоћу Невгена се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна. Као карактеристична се издваја јако ниска вредност на DYS448=18, која није забележена ни код једног другог припадника хаплогрупе R1а код нас. Није оставио детаљније податке о пореклу.
Borici u Tuzli,sve muslimani.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 03:23:11 поподне
Борић, колико ја знам, има податак да његови раније нису славили ову славу тј. да су "призећени" или тако нешто.

У Баштри (Босанска Крупа) помињу се неки Борићи са славом Пантелијевдан, досељени из Лике.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 06, 2017, 03:31:07 поподне
У Баштри (Босанска Крупа) помињу се неки Борићи са славом Пантелијевдан, досељени из Лике.

Ови Борићи су део групе крајишких родова са релативно ретком славом - Св. Пантелија. Ту су још Вуковићи и Сантрачи. Досељени су са Змијања.

Изгледа да имају сроднике у околини Сарајева, пошто и тамо има Сантрача са овом славом (порекло Колашин). Најбоље да тестирани појасни ситуацију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 06, 2017, 03:43:48 поподне
У Лици их има у Могорићу, за остала места не знам.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 03:51:16 поподне
Ристић, Аранђеловдан, Доњи Статовац, Прокупље

Припада хаплогрупи Е-V13. Има релативно блиска поклапања са тестиранима из рода Z16988 A, Радиновићем (2/19), Брнадом (3/19) и Ившаном (3/18), али и са Сретеновићем и Пантовићем из рода А (3/18). Од неуобичајених вредности издваја се ниска вредност DYS438=9, до сада незабележена међу припадницима хаплогрупе Е-V13 код нас. Није оставио детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: sova мај 06, 2017, 04:20:49 поподне
Sad sam dobio informaciju licno od Borica da oduvek slave Svetog Simeona. Dodao je jos i ovo.
'' Znam da je moj stric nešto istraživao i da je došao do saznanja da smo u okolinu Teslića došli iz Brezovih Dana, a to je u opštini Maglaj. Brezovi Dani su bili skoro 100% srpsko mesto pre rata''.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ivan мај 06, 2017, 04:23:45 поподне
Еређин, Петковдан, Црна Бара, Чока

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, мада је могуће да постоји нека даља веза са родом Z16988 A, где се са Ившаном разликује на 3 од 18, а са Брнадом и Радиновићем на 4 од 19 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу, ако неко има више информација молио бих да напише.
Тестираног Белића и Еређина ја сам пријавио с обзиром да ми је Белић кум и живи у Паризу,а други тестирани је Белићевој мајци брат од рођеног стрица. Тако да је Белић и по мајци и оцу....E1b1 како кажете (E-V13)....Предање о пореклу тих породица, је скромно....али интресује ме да ли би припадност истој групи па и типу,требало значити да су му отац и мајка у неком сродству? Ако јесу интресује ме у колико далеком или блиском сродству? Као и да ли би могао Белић или Еређин да се  класификују по типу  у неко брдско племе? Типа Васојевићи,Кучи.....су обзиром да су навели по предању да су пореклом избегли с Косова. Хвала на објашњењу,у напред....
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 04:51:04 поподне
Тестираног Белића и Еређина ја сам пријавио с обзиром да ми је Белић кум и живи у Паризу,а други тестирани је Белићевој мајци брат од рођеног стрица. Тако да је Белић и по мајци и оцу....E1b1 како кажете (E-V13)....Предање о пореклу тих породица, је скромно....али интресује ме да ли би припадност истој групи па и типу,требало значити да су му отац и мајка у неком сродству? Ако јесу интресује ме у колико далеком или блиском сродству? Као и да ли би могао Белић или Еређин да се  класификују по типу  у неко брдско племе? Типа Васојевићи,Кучи.....су обзиром да су навели по предању да су пореклом избегли с Косова. Хвала на објашњењу,у напред....

Белић и Еређин нису блиски, разликују се на чак 9 од 23 маркера, па вероватно не припадају ни истој дубљој грани. Такође, ни један ни други нису претерано блиски ни једном од великих брдских племена (Васојевићима, Кучима, Бјелопавлићима, Бјелицама).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ivan мај 06, 2017, 04:55:12 поподне
Белић и Еређин нису блиски, разликују се на чак 9 од 23 маркера, па вероватно не припадају ни истој дубљој грани. Такође, ни један ни други нису претерано блиски ни једном од великих брдских племена (Васојевићима, Кучима, Бјелопавлићима, Бјелицама).
Па да ли имају у опште неко поклапање са досадашњим резултатима пројекта?
Хвала на објашњењу
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 06, 2017, 05:03:16 поподне
Па да ли имају у опште неко поклапање са досадашњим резултатима пројекта?
Хвала на објашњењу

Белић нема претерано блиских поклапања, а Еређин има релативно блиско поклапање са католицима Радиновићем, Брнадом и Ившаном, али ни то не мора много да значи на овако малом броју маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 06, 2017, 05:15:44 поподне
Драго ми је да су се "лале" мало провредниле и почеле да се тестирају.

А видим, кренуо EV13 у офанзиву.  8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Радевић мај 06, 2017, 08:46:22 поподне
На овој страници се спомиње Божина Радевић:

Vasojevići su „dali“ mnoge poznate ljekare i priznate van granica našeg regiona. Dr Božina Radević (1938 - ) kardiovaskularni hirurg iz Berana, autor više stotina naučnih radova i knjiga, prvi je u bivšoj Jugoslaviji obavio transplatacije jetre i pankreasa.

https://sites.google.com/site/vasojevici/
Božina Radević je Vasojević, meni je blizak rodjak.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 07:12:31 поподне
Николић, Ђурђиц, Конатице/Обреновац/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неке карактеристичне вриједности које нисма примјетио код других из ове хаплогрупе, 438=11 и 643=8. Међутим, то могу бити и приватне мутације у посљедњих неколико генерација. Такође, има комбинацију 385аб=14-16 која није модална за I2-PH908. Чини се да му је на Пројекту најближи Илић из Сребренице 3 од 23 маркера разлике. И Мршић из Приједора није далеко, али је тестирао мали број маркера. Чини ми се да би евентуалну везу са Илићем ипак требало проучити, јер улази у миграционе путање из Осата ка западној Србији.

Како год, о њиховој породици је у етнографској литератури записано сљедеће: Досељеници из ранијег доба – у време 18. века: Градојевићи – 6 кућа (Лазићи – 6, Јовановићи – 25, Лазаревићи – 4, Тодоровићи – 4, Николићи – 6 и Тимотијевићи 5 кућа) су један род, доселили су се из Црне Горе, славе Ђурђиц.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 07:26:26 поподне
Дедеић (сада Дедајић), Жабљак/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205. Једини засад међу Кричима има вриједност 390=22, вјероватно се ради о некој скоријој приватној мутацији. Има и високу вриједност 385б=20, али она се већ показивала међу Кричима.

Дедеићи припадају роду који би поријеклом требао бити са Чева и њима би требали бити сродни: Смоловићи, Шпањевићи, Медојевићи, Крвавци... Оно што је геентика досад показала јесте да су Дедеићима од ових породица сродни само Медојевићи. Иако због специфичних вриједности самог Дедеића, постоје разлике у маркерима и са медојевићем, имају и неке карактеристичне заједничке вриједности као што је 481=24, па можемо са великом сигурношћу рећи да су Медојевићи и Дедеићи исти род.

Ово је свакако значајан резултат, који је нека предања срушио, а нека подупро.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Radomir мај 07, 2017, 07:39:48 поподне
Је ли Мираш од ових?  :D

Дедеић (сада Дедајић), Жабљак/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205. Једини засад међу Кричима има вриједност 390=22, вјероватно се ради о некој скоријој приватној мутацији. Има и високу вриједност 385б=20, али она се већ показивала међу Кричима.

Дедеићи припадају роду који би поријеклом требао бити са Чева и њима би требали бити сродни: Смоловићи, Шпањевићи, Медојевићи, Крвавци... Оно што је геентика досад показала јесте да су Дедеићима од ових породица сродни само Медојевићи. Иако због специфичних вриједности самог Дедеића, постоје разлике у маркерима и са медојевићем, имају и неке карактеристичне заједничке вриједности као што је 481=24, па можемо са великом сигурношћу рећи да су Медојевићи и Дедеићи исти род.

Ово је свакако значајан резултат, који је нека предања срушио, а нека подупро.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 07:41:25 поподне
Поповић, Аранђеловдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Од осталих припадника овог рода разликује се нешто нижом вредношћу DYS458=16, и нешто вишом вредношћу DYS576=20. Најближе поклапање има са Радовићем, разликују се на 2 од 23 маркера, затим са Ћировићем (3/23) и Глишићем (4/23).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 07:47:57 поподне
Дедеић (сада Дедајић), Жабљак/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205. Једини засад међу Кричима има вриједност 390=22, вјероватно се ради о некој скоријој приватној мутацији. Има и високу вриједност 385б=20, али она се већ показивала међу Кричима.

Дедеићи припадају роду који би поријеклом требао бити са Чева и њима би требали бити сродни: Смоловићи, Шпањевићи, Медојевићи, Крвавци... Оно што је геентика досад показала јесте да су Дедеићима од ових породица сродни само Медојевићи. Иако због специфичних вриједности самог Дедеића, постоје разлике у маркерима и са медојевићем, имају и неке карактеристичне заједничке вриједности као што је 481=24, па можемо са великом сигурношћу рећи да су Медојевићи и Дедеићи исти род.

Ово је свакако значајан резултат, који је нека предања срушио, а нека подупро.

Дaклe имaмo:

Дeдeић, Жaбљaк-J2b-M205
Медојевићи, Прошћење - J2b-M205
Вуковићи, Штитарица - J2b-M205

Шпањевићи, Гојаковићи - R1a-Z280
Cмoлoвићи, Дoбpилoвинa- R1a-Z280

И jeдaн I2-PH908, кojи ниje зa jaвни дeo.

Дaклe caплeмeњивaњe тpи poдa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Иван Вукићевић мај 07, 2017, 07:59:42 поподне
Оно што је геентика досад показала јесте да су Дедеићима од ових породица сродни само Медојевићи.
Сродни су им још и Вуковићи из Штитарице. Мислим да је већина нас ипак очекивала да ће Дедејићи бити R1a-Z280 јер се по већини предања остала братства спомињу као њихов огранак, али сада видимо да нису Дедејићи донели то предање о Чеву. Ваљало би да се тестира неко од Раонића с обзиром да се зна да је на Чеву живело истоимено братство.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Oravac мај 07, 2017, 08:00:13 поподне
Димовић или Димић

Dimić ne Dimović.  Moja baba je od tih Pavlovića i oni govore da su od Radovića iz Morače(čak navode da su potomci vojvode Mine Radovića, ali to ne mogu da potvrdim),nije mi poznato za Radević. Tačno je da su bila tri brata Pavle, Janko i Dima i majka im se zvala Stanuša, pa se tako i zaseok gde žive Pavlovići zove Stanušići.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 08:01:39 поподне
Јевтовић, Никољдан, Доња Речица, Прокупље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, још прецизније такозваној пруској грани L366. Једино релативно блиско поклапање у табели има са Миливојевићем из Сремске Митровице, разликују се на 4 од 18 маркера. По предању су се у Речицу доселили из села Лукова код Новог Пазара око 1880. године, па од тога потиче породични надимак Луковци.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:04:07 поподне
Голе, Томиндан, Кукоровићи, Саставци, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично уобичајен хаплотип. Једина нешто необичнија вриједност је Гата Х4=11. Од хаплотипова блиски су му неки припадници рода св. Константина и Јелене, што уз географску бликсост говори о могућој вези. Такође, мислим да му је близак и Маријановић из Бруснице, Горњи Милановац, који такође славе Томиндан. Из ове породице Маријановић је мајка Милоша Обреновића, Вишња.

Иначе, Голи су настањени на самој тромеђи Србије, Црне Горе и Црне Горе, мада би могли рећи да та територија спада у Стару Херцеговину. За њих је Петар Мркоњић записао сљедеће: "Држи се да су најстарији становници у Поблаћу. Свима су куће на окупу-чопору. Одликују се живим темпераментом-веселом нарави." Насељавали су села: Поблаће, Милошиће, Стрмац, Заостро и Сочице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:04:34 поподне
Сродни су им још и Вуковићи из Штитарице.

Да, заборавих Вуковиће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 08:13:15 поподне
Дaклe имaмo:

Дeдeић, Жaбљaк-J2b-M205
Медојевићи, Прошћење - J2b-M205
Вуковићи, Штитарица - J2b-M205

Шпањевићи, Гојаковићи - R1a-Z280
Cмoлoвићи, Дoбpилoвинa- R1a-Z280

И jeдaн I2-PH908, кojи ниje зa jaвни дeo.

Дaклe caплeмeњивaњe тpи poдa.

Овде је дефинитивно било саплемењивања, пошто се све измешало (мислим на податке из литературе). Оно што запада за око код ових родова J2b-M205, јесу та предања о Чеву, Катуској нахији и сл.

Нема превише доказа који вуку ка Катунској нахији, а и то би значајно изменило целу причу.

"Од осам Добројевих синова, предање зна за двојицу- Раосава и Дедеја, од којих су данашња братства Раосављевићи и Дедеићи(J2b1). Предање казује да од Доброја, поред Дедеића и Раосављевића, потичу и сљедећа братства: Кргушићи, Пејовићи, Смоловићи(R1a), Вукадиновићи, Јелићи, Микићи, Благојевићи, Видојевићи, Вељовићи, Ћорићи, Зејаци, Ристановићи у пљеваљској Буковици; Калпачине, Крејовићи, Медојевићи(J2b1); Вуковићи(J2b1) у Штитарици; Ратковићи у Бијелом Пољу и Топовићи."

Сродни су им још и Вуковићи из Штитарице. Мислим да је већина нас ипак очекивала да ће Дедејићи бити R1a-Z280 јер се по већини предања остала братства спомињу као њихов огранак, али сада видимо да нису Дедејићи донели то предање о Чеву. Ваљало би да се тестира неко од Раонића с обзиром да се зна да је на Чеву живело истоимено братство.

Да, било би занимљиво видети Раониће (Србљановиће). Поменуо је Дробњак да би и они могли бити Кричи, према неком магловитом предању.

Је ли Мираш од ових?  :D

Од дробњачких Дедеића би требао бити и Мираш, а истој хг вероватно припада и Бошко Дедејић - Поп, народни херој из Штитарице крај Мојковца.

Мираш Дедеић
(http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2016/04/miras-dedeic-c1.jpg)

Бошко Дедејић
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/5d/Dedejic_Bosko_Pop.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 08:18:49 поподне
Јевтовић, Никољдан, Доња Речица, Прокупље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, још прецизније такозваној пруској грани L366. Једино релативно блиско поклапање у табели има са Миливојевићем из Сремске Митровице, разликују се на 4 од 18 маркера. По предању су се у Речицу доселили из села Лукова код Новог Пазара око 1880. године, па од тога потиче породични надимак Луковци.

У Лукoву имa нeкoликo poдoвa штo cлaвe Никoљдaн, aли ce caмo зa jeднe кaжe дa имajу oдceљeнe у Toплици. To cу Jaнићиjeвићи (Paдoшeвићи), чиje je пpeдaк пoчeткoм XIX вeкa дoшao из пoдгopcкoг Poгaтцa. Poгaтaц je чecтo paceљaвaн. Пocлe 1878. je билo нaceљeнo муcлимaнcким избeглицaмa из Бocнe, a пocлe 1912. пoнoвo Cpбимa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Bane мај 07, 2017, 08:21:15 поподне
Јевтовић, Никољдан, Доња Речица, Прокупље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, још прецизније такозваној пруској грани L366. Једино релативно блиско поклапање у табели има са Миливојевићем из Сремске Митровице, разликују се на 4 од 18 маркера. По предању су се у Речицу доселили из села Лукова код Новог Пазара око 1880. године, па од тога потиче породични надимак Луковци.

Мој отац је рођен у Доњој Речици. Колико ја знам за село важи да највећи део мештана чине Црногорци тј људи пореклом из Црне Горе, и Шопи тј они који своје порекло воде из области близу бугарске границе.
Питам се да ли Јевтовић спада међу оне које тамо сматрају Црногорцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 08:22:49 поподне
Сакан, Никољдан, Стројице, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Шаљићем, Јовановићем, Радовићем и Шкундрићем из општег рода. Није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 08:25:59 поподне
Мој отац је рођен у Доњој Речици. Колико ја знам за село важи да највећи део мештана чине Црногорци тј људи пореклом из Црне Горе, и Шопи тј они који своје порекло воде из области близу бугарске границе.
Питам се да ли Јевтовић спада међу оне које тамо сматрају Црногорцима.

У селу Губетин, које није далеко од Доње Речице, има Јевтовића пореклом од Сјенице, што упућује на ту струју. Питање је додуше да ли су ово исти Јевтовићи.

(https://books.google.rs/books/content?id=GZwDAAAAMAAJ&pg=PA52&img=1&pgis=1&dq=%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U0-ubVWCp6uL862LTiUgYYev8mLAg&edge=0)

(Становништво Топлице)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:26:12 поподне
Татић, Лучиндан, Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. По маркерима, слави уклапа се у род Лучинштака 19=14, односно како смо их називали таски Никшићи. Има изразито ниску вриједност 390=20, сад или је овај маркер додатно измутирао или је дошло до грешке приликом уношења резулатата. У сваком случају необична вриједност. Међутим остали маркери су већ стандардни. Нешто виша вриједност маркера 635=25 је у складу са припадношћу Тарским Никшићима, јер једино код њих (Виријевића) налазимо толико високо ову вриједност.

Ово све додатно потврђује поријекло ове групе породица из Потарја и околине Колашина. Веза са осталим Никшићима треба да буде потврђена и СНП-ом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 07, 2017, 08:28:04 поподне
Татићи би требало да су старинци у Ровцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 08:28:09 поподне
Дедеић (сада Дедајић), Жабљак/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205. Једини засад међу Кричима има вриједност 390=22, вјероватно се ради о некој скоријој приватној мутацији. Има и високу вриједност 385б=20, али она се већ показивала међу Кричима.

Ово јесте ретка вредност међу припадницима M205. Не знам да ли сам видео један, или два таква хаплотипа свеукупно по базама. Да нема ове ближе везе са Медојевићима и осталима, па да иде у прилог нешто већој разноврсности M205. У сваком случају значи нешто.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 08:31:44 поподне
Татићи би требало да су старинци у Ровцима.

Пре у колашинском крају нешто северније (Поља). Тамо има Татића који су старинци, односно не знају неко даље порекло. Уклапају се у причу о Тарским Никшићима. А, изгледа, и генетски.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:32:42 поподне
Ово јесте ретка вредност међу припадницима M205. Не знам да ли сам видео један, или два таква хаплотипа свеукупно по базама. Да нема ове ближе везе са Медојевићима и осталима, па да иде у прилог нешто већој разноврсности M205. У сваком случају значи нешто.

Та промјена се могла десити и у неколико задњих генерација међу самим Дедејићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 08:33:52 поподне
Пре у колашинском крају нешто северније (Поља). Тамо има Татића који су старинци, односно не знају неко даље порекло. Уклапају се у причу о Тарским Никшићима. А, изгледа, и генетски.
Неки су их повезивали и са Мацурама, сад видимо очигледно погрешно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 08:34:17 поподне
Татићи би требало да су старинци у Ровцима.

To би пoтвpдилo oну тeзу дa cу cви тapcки Никшићи cтapиници у Poвцимa, кojи cу тoкoм пpвe пoлoвинe XV вeкa нaceлили Пoтapje.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 08:35:17 поподне
To би пoтвpдилo oну тeзу дa cу cви тapcки Никшићи cтapиници у Poвцимa, кojи cу тoкoм пpвe пoлoвинe XV вeкa нaceлили Пoтapje.
Мислим да Тарски Никшићи ипак немају везе са Ровцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 08:37:37 поподне
Мислим да Тарски Никшићи ипак немају везе са Ровцима.

Слажем се. Не верујем да су Тарски Никшићи икад боравили у Ровцима. Данашњи ровачки Никшићи (Гојаковићи) су сасвим друга сеоба из другог времена и другог правца досељења.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 08:39:52 поподне
Видим да има неких Јевтовића у јужној Србији (помиње се неко село Врбица?), а пореклом су из бјелопољског краја (Павино Поље, Бистрица, Маоче).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Bane мај 07, 2017, 08:42:32 поподне
Цитат
Moji Milosavljevići su iz sela Donja Rečica kod Prokuplja,slava Sveti Nikola.Kazu da smo tu naseljeni polovinom 19.-og veka iz sela Lukovo koje se nalazi u opstini Raska na obroncima Kopaonika na samoj granici sa Kosovom nedaleko od Rudnice,Biočina i Orahova.Po predanju pobeglo se od Turaka i osvete.Znam svoje porodicno stablo ali bih voleo nesto vise da saznam o poreklu…

http://www.poreklo.rs/2012/02/24/milosavljević/

Има слично предање као Јевтовић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 07, 2017, 08:43:41 поподне
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 08:44:33 поподне
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.
То би већ можда могло бити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:45:23 поподне
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.

Племе Никшића је на том простору у историјским изворима забиљежено још у 15. вијеку, тако да је питање , ко је ту старинац.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 08:53:06 поподне
Племе Никшића је на том простору у историјским изворима забиљежено још у 15. вијеку, тако да је питање , ко је ту старинац.

То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:58:06 поподне
То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.

Ја говорим о власима Никшићима који су насељавали простор данашњег Колашина и Мојковца гдје су их пописали први турски пописи почевши од 1455. године па надаље. То су били први власи на нашим просторима који су прешли на турску страну. О Ровцима нисма писао.

Веза Татића са Виријевићем преко маркера 635=25, а и осталим маркерима је евидентна. За Виријевиће смо и раније писали да се вјероватно повезани са Верусима, чија је стара матица око ријеке Веруше,притоке Таре, јужно од Колашина.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 08:58:45 поподне
А тај простор 1450. године насељавају власи Никшићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 07, 2017, 09:02:02 поподне
Сакан, Никољдан, Стројице, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Шаљићем, Јовановићем, Радовићем и Шкундрићем из општег рода. Није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.
Ови Сакани би могли бити занимљиви, пре свега јер су из Јања. Јањ је, као специфична историјска и културна област у Босанској Крајини која је углавном насељава из правца Лике и Далмације пуна занимљивих родова, тако да би уз Сакане морало бити и осталих сродних родова који су N2-P189.2. У делу Радета Раките – Јањ (https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEX0I3SE9BeFd0Z0U/edit) у делу о пореклу становништва не пронађох (можда прескочих) део о пореклу Сакана, тако да уколико неко жели може проверити, могуће је да ми се поткрало.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 09:02:44 поподне
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.

Moжe ce зaмиcлити cлeдeћa cитуaциja:
 пpиликoм дoceљaвaњa Гojaкoвићa у Poвцу, зaтeкли cу мнoгe cтapиникe. Meђу њимa je билo и нeкoликo пopoдицa "н.н. пopeклa", кojи cу нocили тaj "гeнeтcки пpoфил". Пpибили ce уз Никшићe и пpeузeли cлaву. Нaкoн 1-2 гeнepaциje нaceљaвajу Пoтapje и ceлa oкo Mojкoвцa, дoк мoгућe jeднa кућa ocтaje у Poвцимa. Oд пpвиx cу тapcки Никшићи, oд дpугиx Утвићи, a пojaвићe ce joш нeки вepуjeм.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 09:02:55 поподне
То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 09:04:16 поподне
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани из рода А03, Петровић (1/18), Ђапа (2/17) и Медић (3/18). По једном предању Грубори су се раније презивали Ситвуковићи, и о њима је Карановић забележио занимљиву легенду:

"Пре него су дошли у ове крајеве презивали су се Грубљешићи. Тако је кнез Грубиша са Змијања имао лепу ћерку Милицу. Поручио му паша да ће доћи на конак са својих тридесет другова и да му кнез, поред ћерке Милице, нађе још тридесет девојака. Кнез се препане, а кнегиња је била присебнија, па јави Мијат–харамбаши, да дође са својих тридесет хајдука. Ту се хајдуци преобуку у дјевојачко рухо, а Мијат–харамбаша у Миличино. Покољу паши овце и погосте их што су боље могли, па их понапијају. После се Турци са пашом и "девојкама" разиђу по зградама. Мијат-харамбаша закоље пашу и на дати знак сваки хајдук закоље свога. Тада побегну у Попину у Лику где их сада има 170 'нумери', а један огранак је доспео у Ивањску. Један се огранак повратио у Босну, али нису се смели звати Грубише него Грубори."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 09:04:56 поподне
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 09:06:02 поподне
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.
Хтедох рећи у првој реченици имају предање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 09:06:55 поподне
Ја говорим о власима Никшићима који су насељавали простор данашњег Колашина и Мојковца гдје су их пописали први турски пописи почевши од 1455. године па надаље.

Тако - да. Помислио сам да пишеш о Никшићима у Ровцима, такав је неки контекст био.
Ово за Тарске Микшиће је тачно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 09:14:24 поподне
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани из рода А03, Петровић (1/18), Ђапа (2/17) и Медић (3/18). По једном предању Грубори су се раније презивали Ситвуковићи, и о њима је Карановић забележио занимљиву легенду:

Велики род. Бачко је доста писао o Груборима. Верује се да су у Плавно дошли крајем 17. века "од Санице и Змијања".

Видим да је ажурирана табела R1a. Медић и Ђапа више нису у "кд" роду, већ издвојени са Демоњом и Петровићем (YP951). Сада им се придружио и Грубор. Интересантно да све ове породице славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 07, 2017, 09:16:01 поподне
Сад видех да у тексту о Брусници стоји да је Баба Бишња из Бруснице. Први пут чујем тако нешто.

Две породице из Трепче код Чачка, Гојковићи и Урошевићи, отимају се о Баба Вишњу. Недавно је Маја Гојковић отворила споменик Баба Вишњи и тиме појачала претензије Гојковића. Мени она личи више на бабу него на Вишњу, али ко зна...  :)

Каква је веза Марјановића са Баба Вишњом? Она је била удата у Брусницу за Обрена Мартиновића. Марјановићи славе св Тому, да нису они родом из Срезојеваца, па да је књеиња Љубица родом од те фамилије? Права збрка, али закон је закон, засад признајемо Мају Гојковић као директну потомкињу!

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 09:18:45 поподне
Смоловићи(R1a),
Причах са једним Смоловићем скоро на ову тему и каже да је код њих било доста усвајања што кумчића, што сестрића, што сирочади уопште. И дан данас нису сигурни ко је од којих па се не узимају међусобно. Што ће рећи, не зна се који су оригинални Смоловићи. Је ли то заиста тако не знам, тако чух. Тако да међу самим Смоловићима може бити више различитих хаплогрупа.

Од дробњачких Дедеића би требао бити и Мираш, а истој хг вероватно припада и Бошко Дедејић - Поп, народни херој из Штитарице крај Мојковца.
Мираш је рођен у мом селу, у засеоку Врточ Поље, не знам зашто, а отац му је из Рамовог Ждријела у Шаранцима, где и данас живе Дедеићи. Мислим да је он био чтец у Жабљачкој цркви.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 09:25:24 поподне
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 09:26:03 поподне
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 09:29:22 поподне
Пре у колашинском крају нешто северније (Поља). Тамо има Татића који су старинци, односно не знају неко даље порекло. Уклапају се у причу о Тарским Никшићима. А, изгледа, и генетски.

Ж. Шћeпaнoвић зa Чoпићe кaжe дa cу oд Tapcкиx Никшићa и дa cу живeли у Пoљимa. Oд Чoпићa je тecтиpaни Глишoвић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 09:30:44 поподне
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."
Сад барем није проблем утврдити да ли неко припада роду Васојевића или не, потребно је само да тај неко тестира SNP PH1246.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 07, 2017, 09:33:26 поподне
Сад видех да у тексту о Брусници стоји да је Баба Бишња из Бруснице. Први пут чујем тако нешто.

Две породице из Трепче код Чачка, Гојковићи и Урошевићи, отимају се о Баба Вишњу. Недавно је Маја Гојковић отворила споменик Баба Вишњи и тиме појачала претензије Гојковића. Мени она личи више на бабу него на Вишњу, али ко зна...  :)

Каква је веза Марјановића са Баба Вишњом? Она је била удата у Брусницу за Обрена Мартиновића. Марјановићи славе св Тому, да нису они родом из Срезојеваца, па да је књеиња Љубица родом од те фамилије? Права збрка, али закон је закон, засад признајемо Мају Гојковић као директну потомкињу!

Кнегиња Љубица је од породице Вукомановић из Срезојеваца.

Та породица има предање о пореклу "од Никшића". Слава им је Лучиндан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 09:35:15 поподне
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.

Интересантно, први тестирани Крајишник са овом славом, ако се не варам. Питање је да ли постоји веза са Сантрачима. Они су више сконцентрисани западно, а и Крејиће/Југовиће не помињу ни Карановић ни Рађеновић. Ретка слава ипак може да значи неку везу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 09:37:12 поподне
Интересантно, први тестирани Крајишник са овом славом, ако се не варам. Питање је да ли постоји веза са Сантрачима. Они су више сконцентрисани западно, а и Крејиће/Југовиће не помињу ни Карановић ни Рађеновић. Ретка слава ипак може да значи неку везу.

Има и Ћирић из Марићке код Приједора, исте хаплогрупе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 09:38:22 поподне
Кнегиња Љубица је од породице Вукомановић из Срезојеваца.

Та породица има предање о пореклу "од Никшића". Слава им је Лучиндан.
Да ли се ради о случајности или назив Срезојевци има везе са Гојаковићима-Срезојевићима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 07, 2017, 09:38:30 поподне
Интересантно, први тестирани Крајишник са овом славом, ако се не варам. Питање је да ли постоји веза са Сантрачима. Они су више сконцентрисани западно, а и Крејиће/Југовиће не помињу ни Карановић ни Рађеновић. Ретка слава ипак може да значи неку везу.

Рекао бих да постоји веза Крејића и Ћирића из Марићке сигурно, особито због Гата Х4. Због осталих разлика, верујем да су се разишли пре 300-500 година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 09:41:11 поподне
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

Још један крајишки Васојевић. :) Сергиус, да ли си можда наишао на ово презиме у групи породица које славе Св. Стевана? Сада се шири круг родова са различитим хг и у оквиру крајишких "Стефањштака". Ту су од раније I2-PH908 и R1b.

Ко прати мајско истраживање, зна да се у оквиру овог рода (Трнинић-Миљевић, Св. Стеван) појавила још једна породица која припада "E-V13 Васојевићима".

Значи и међу овима што славе Стевана, има бар три хаплогрупе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 07, 2017, 09:46:35 поподне
Цитат
Кнегиња Љубица је од породице Вукомановић из Срезојеваца.

Знам, Лука

Него видим да је неко створио, или покушао да створи, збрку кад је обрађивана Брусница. Једина веза Бруснице и Срезојеваца је брачни пар Милош и Љубица, а сад која ли су бочна сродства коришћена да се неко доведе у везу с њима бог те пита.

За порекло Милошеве мајке Вишње најверодостојније је да је од Урошевића из Трепче, јер на споменику у Брусници је стајао натпис "Димитрије Урошевић, ујак господарев".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 09:48:10 поподне
Рекао бих да постоји веза Крејића и Ћирића из Марићке сигурно, особито због Гата Х4. Због осталих разлика, верујем да су се разишли пре 300-500 година.

Ово може бити интересантно, посебно ако се испостави да постоји веза са Сантрачима. За крајишке Сантраче се мислим не каже ништа конкретно о пореклу. Међутим, у околини Сарјева има Сантрача са истом славом. Они кажу да су доселили средином 19. века из Колашина.

С обзиром да је Ћирић у истом роду са Девићем из Берана, то звучи интересантно. Наравно, треба утврдити да ли постоји веза између Сантрача и Крејића, као и између Сантрача из Крајине и Сарајева. Како је у питању ретко презиме, а и слава, може бити да постоји.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nsakan мај 07, 2017, 09:50:30 поподне
Питао сам рођаке из Шипова, Сакани славе Никољдан.

Наравно,

Само нисам доставио све податке Јовици.

Пуно поздрава,
Ненад
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 09:54:04 поподне
Илић, Лазаревдан, Горња Трнава, Топола

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Богдановић из Рогавчине код Александровца (1/17) и Благојевић из Маслошева код Крагујевца (2/19). Благојевић такође слави Лазаревдан, а Горња Трнава и Маслошево су удаљени свега неколико километара, па се по свој прилици ради о доста блиским родовима.

По предању су старином од Сјенице. У Горњу Трнаву је половином 19. века дошла удовица Белка са три сина: Илијом, Живком и Живојином, и од њих су постале фамилије Илићи, Живковићи и Живојиновићи, који и данас постоје у Трнави. Нажалост, Белкино презиме није забележено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 07, 2017, 09:55:40 поподне
Илић, Лазаревдан, Горња Трнава, Топола

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Богдановић из Рогавчине код Александровца (1/17) и Благојевић из Маслошева код Крагујевца (2/19). Благојевић такође слави Лазаревдан, а Горња Трнава и Маслошево су удаљени свега неколико километара, па се по свој прилици ради о доста блиским родовима.

По предању су старином од Сјенице. У Горњу Трнаву је половином 19. века дошла удовица Белка са три сина: Илијом, Живком и Живојином, и од њих су постале фамилије Илићи, Живковићи и Живојиновићи, који и данас постоје у Трнави. Нажалост, Белкино презиме није забележено.

Јел Лазаревдан исто што и Лазарева Субота?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 09:56:42 поподне
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера. Колико се сјећам у вези овог америчког мркобраде су се спомињали Индијанци и усвајање (ако нисма нешто помијешао).

О мркобрадама смо давно писали детаљно, требало би то сад наћи на теми о Кричима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 09:58:33 поподне
Јел Лазаревдан исто што и Лазарева Субота?

Јесте. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 07, 2017, 09:58:49 поподне
С обзиром да је Ћирић у истом роду са Девићем из Берана, то звучи интересантно.

Истини за вољу, Ћирић и Девић су у истом "општем А1328" роду у табели, због исте СНП подгране, иначе не би били сврстани заједно (од скора, код динарика у Табели су сви један мега-род, док се не тестира СНП, па се онда смештају у "опште" СНП родове). А та грана стара је око хиљаду година.
Ипак, постоје сличности и у СТР вредностима...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 07, 2017, 10:06:28 поподне
Вилотић, Никољдан, Шљивова, Крупањ

Припада хаплогрупи Е-V13. Са Јездимировићем из Шапца (општи род А) разликује се на само 1 од 23 маркера, па се по свој прилици ради о прилично блиским родовима, иако не славе исту славу. Није оставио детаљније податке о пореклу.

To је мој колега из Руме, радио је кратко у румској Гимназији, па сам га мало упутио на Порекло и ДНК пројекат, јер сам видео да га занима порекло. Знам да познаје доста мушких предака уназад, јер му је прадеда ваљда донедавно био жив. Потичу од неког Вилотија који му је био предак 6-7 колено, ако сам добро упамтио. Могу да га контактирам да се распитам ако зна нешто више.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 07, 2017, 10:06:52 поподне
Истини за вољу, Ћирић и Девић су у истом "општем А1328" роду у табели, због исте СНП подгране, иначе не би били сврстани заједно (од скора, код динарика у Табели су сви један мега-род, док се не тестира СНП, па се онда смештају у "опште" СНП родове). А та грана стара је око хиљаду година.
Ипак, постоје сличности и у СТР вредностима...

Заборавих да додам "и по", око хиљаду и по година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 10:07:39 поподне
Вадим Веренич процењује да А1328 потиче из 5/6. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 10:08:07 поподне
Заборавих да додам "и по", око хиљаду и по година.

То је то  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 10:15:24 поподне
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера. Колико се сјећам у вези овог америчког мркобраде су се спомињали Индијанци и усвајање (ако нисма нешто помијешао).

О мркобрадама смо давно писали детаљно, требало би то сад наћи на теми о Кричима.

Мислим да је ово на неки начин потврда да су крајишки Мркобради сви повезани. Ови из Ковина су изгледа дуго у Војводини, али смо типовали на крајишко порекло. Док су ови са Баније нека личко-далматинска струја.

Док нам Петар не напише нешто опширније, уживајмо у крајишкој песми. ;)

Последњи с десна, Драган Мркобрада (Банија). Да га видим на Месецу, знао би да је Крајишник. :)

https://www.youtube.com/v/UQxWG3lTocU
Јовица Пуповац (Далмација), Предраг Марић (Бос. Грахово), Драган Мркобрада (Банија), Милорад Гагић (Крајина)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 07, 2017, 10:17:47 поподне
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951.

Нови декан Економског факултета (Универзитет Нови Сад) је проф. др Александар Грубор. Вероватно је он од овог рода.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 07, 2017, 10:18:11 поподне
Још 2014. године смо закључили, на теми о Благојевићима из Маслошева:

У Трнави постоји само једна група породица која слави Светог Лазара. Потичу од неког Максима који је доселио са седам синова од Пећи (Метохија) и који је био "као прави Арнаутин". Од Максима и његових синова су породице: Мијаиловићи, Ђорђевићи, Јоксимовићи, Николићи, Стевановићи, Матићи, Петровићи, Ћатићи, Јаковљевићи. Било их је  око 180 кућа. Тад су били шесто колено од Максима и узимали су се међусобно (стање из 1923. године). Од њих су Ерићи у Шумама.

Закључили смо да су од њих и Благојевићи у Маслошеву. То је најбројнија фамилија тог краја. Откуд се сад појавила Белка?

Фамилија је огромна, па је разумљиво да се грана, али ми овде проучавамо порекло по мушком претку, а то је без сумње Максим.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 10:18:22 поподне
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 10:19:21 поподне
Нови декан Економског факултета (Универзитет Нови Сад) је проф. др Александар Грубор. Вероватно је он од овог рода.
Да ли су Груборовићи са Баније сродни са Груборима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тромеђа мај 07, 2017, 10:23:43 поподне
Напокон, R1a офанзива  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 10:24:59 поподне
To је мој колега из Руме, радио је кратко у румској Гимназији, па сам га мало упутио на Порекло и ДНК пројекат, јер сам видео да га занима порекло. Знам да познаје доста мушких предака уназад, јер му је прадеда ваљда донедавно био жив. Потичу од неког Вилотија који му је био предак 6-7 колено, ако сам добро упамтио. Могу да га контактирам да се распитам ако зна нешто више.

Ја јуче не оставих податке о Вилотићу, изгледа да сам грешком претраживао документ на латиници, па због тога не пронађох ништа. А Вилотић је оставио ове податке:

"Према причама од деде и прадеде, Вилотићи воде порекло од Вилотија, који је пребегао из Црне Горе највероватније у 19. веку, нако што је имао проблема са Турцима (не знам конкретан разлог). Имао је брата Милована, од којег су Миловановићи. Обе породице и дан данас живе у Шљивови код Крупња. Уназад од мене, Небојше, иде отац Слободан (рођ. 1967.), деда Милисав (рођ. 1948. умро 2016.), прадеда Видоје (рођ. 1928.), чукундеда Вилотије (његов брат Јеремија рођ. 1903. умро 1996.), наврдеда Милисав (погинуо негде у Албанији), курђел Ранко."


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 07, 2017, 10:27:50 поподне
Напокон, R1a офанзива  :)

Било је за очекивати. Не заостаје много ни Ј2б.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 10:32:01 поподне
Стевановић, Стевањдан, Виљуша/Чачак/СРБ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Има неке карактеристичне вриједности, као што су 391=11, по тој вриједности је близак Павкову, 385аб=15-17 по којима је близак Каралићу, Карајовићу (Новаковић му је већ даљи по маркерима) и 635=22 (Станковић му је далеко по маркерима).

Тестирани је оставио сљедеће податке:

Село Виљуша код Чачка
Село Дубрава (засеок Церова) код Ивањице
Предак Стеван Јевтовић појављује се у попису мислим из 1830-те који сам пронашао негде у књигама о Ивањичком крају. После се нижу Стевановићи (или понегде Стефановићи) Вукић, Обрад (има га у попису из 1863 који прилажем), Љубомир, Радојко,
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тромеђа мај 07, 2017, 10:37:03 поподне
Било је за очекивати. Не заостаје много ни Ј2б.

Боме, и њима свака част.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 10:38:30 поподне
Булатовић, Лучиндан, Требаљево/Колашин/Ровца/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада сасвим у род Никшића. Са овим резултатом прилично се заокружило генетско одређење Никшића.

О Булатовићима, Ровцима и Никшићима смо већ писали.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 07, 2017, 10:40:50 поподне
У Баштри (Босанска Крупа) помињу се неки Борићи са славом Пантелијевдан, досељени из Лике.
Борићи су били јако бројни и у Бабином Потоку код Плитвица, али не знам коју славу славе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 07, 2017, 10:43:31 поподне
Булатовић, Лучиндан, Требаљево/Колашин/Ровца/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада сасвим у род Никшића. Са овим резултатом прилично се заокружило генетско одређење Никшића.

О Булатовићима, Ровцима и Никшићима смо већ писали.

Овим је и званично доказано да су Булатовићи спој више родова који су због рођачких веза прихватали заједничко презиме, је ли? Јер је један Булатовић испао Р1а, а овај сад И2а.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 07, 2017, 10:47:47 поподне
Овим је и званично доказано да су Булатовићи спој више родова који су због рођачких веза прихватали заједничко презиме, је ли? Јер је један Булатовић испао Р1а, а овај сад И2а.

Овај сада тестирани Булатовић је од "правих" Никшића, Гојаковића, док је тај R1a као и још неки потомак прибраћених старинаца из Роваца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 07, 2017, 10:49:22 поподне
Мислим да је овим резултатом потврђено да аутентични Булатовићи припадају братству Гојаковића, како и предање каже, а шире - племену Никшића.
Другачији ДНК резултати у истом братству говоре како су се неки мањи родови (стариначки, али и касније досељени) прибраћивали уз ово велико и значајно ровачко братство.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 10:53:37 поподне
Булатовић, Лучиндан, Требаљево/Колашин/Ровца/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада сасвим у род Никшића. Са овим резултатом прилично се заокружило генетско одређење Никшића.

О Булатовићима, Ровцима и Никшићима смо већ писали.
Постоји верзија о њиховом пореклу због које ми је овај резултат ипак донекле изненађујућ. Ради се о томе да ово братство које ''по трбушчићу'' зову Милошевићи, по претку Милошу који је према овој верзији доводак кога је мајка довела са собом приликом удаје за једног Булатовића. Име овог Булатовића било је Тодор из села Церовица у Ровцима, и од њега би требало да је огранак Тодоровићи. Тодоров син Радоје одселио је у Дробњак и од њега су Радојевићи у Дробњаку, а Тодор је у то време већ био стар и није желео да се сели. Мајку овог Милоша памте по надимку Шевершула. Долазак Милоша у Церовицу је према овој причи био око 1850. год., а негде око 1880. год. његови синови су се преселили у Ровачко Требаљево. Неки су их задиркивали да су од Мацура, док неки чак помињу да је њихово порекло могуће и Јеврејско и да их паре просто хоће, каже се ''да их бациш из авиона ухватили би се за динар''.
Изгледа да је то можда главни разлог тих прича и сумњивих варијанти о пореклу, а да су они заправо прави Никшићи тј. Булатовићи-Ђурашиновићи-Тодоровићи-Милошевићи.
Ко разумео разумео. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 10:57:45 поподне
Овим је и званично доказано да су Булатовићи спој више родова који су због рођачких веза прихватали заједничко презиме, је ли? Јер је један Булатовић испао Р1а, а овај сад И2а.
Не један него пет. Има их двојица различитих Р1а, И1-П109, И2-ЦТС10228. Овај је ''прави'' Булатовић, уз наравно Никетића који је од Минића који су велики огранак Булатовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 11:01:42 поподне
Стевановић, Стевањдан, Виљуша/Чачак/СРБ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Има неке карактеристичне вриједности, као што су 391=11, по тој вриједности је близак Павкову, 385аб=15-17 по којима је близак Каралићу, Карајовићу (Новаковић му је већ даљи по маркерима) и 635=22 (Станковић му је далеко по маркерима).

Тестирани је оставио сљедеће податке:

Село Виљуша код Чачка
Село Дубрава (засеок Церова) код Ивањице
Предак Стеван Јевтовић појављује се у попису мислим из 1830-те који сам пронашао негде у књигама о Ивањичком крају. После се нижу Стевановићи (или понегде Стефановићи) Вукић, Обрад (има га у попису из 1863 који прилажем), Љубомир, Радојко,

И онај Белић и Костић су из тих крајева и имају 456=13 као и ја. Може то наравно бити и случајност. Стевановић на маркеру 456 има "стандардних" 14, али због те вредности 17 на 385b прилази Карајовићима/Каралићима и мени. Свакако је њима ближи, ако ништа онда због 458=15.

Иначе се за Карајовиће и Каралиће каже да су досељени из Мораче. Славе Аранђеловдан, а ако се не варам, родовско име је гласило Андрејић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 11:04:42 поподне
Тодоров син Радоје одселио је у Дробњак и од њега су Радојевићи у Дробњаку, а Тодор је у то време већ био стар и није желео да се сели. Мајку овог Милоша памте по надимку Шевершула. Долазак Милоша у Церовицу је према овој причи био око
Је л' Радојевићи из Тимара?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 07, 2017, 11:06:40 поподне
Сакан, Никољдан, Стројице, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Шаљићем, Јовановићем, Радовићем и Шкундрићем из општег рода. Није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Знам једног Сакана из С. Митровице, пореклом из Лике, ако се добро сећам негде близу Тромеђе са Босном и Далмацијом. Звучи ми да могу бити од Шкундрића, пошто су Шкундрићи доста бројнији, а још и ако се слава поклапа, доста је вероватна та веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 11:06:57 поподне
Је л' Радојевићи из Тимара?
Ух, не знам ти рећи сад овако напамет у ком месту су. Има по Дробњаку и Радојевића из Јасенове који нису мењали презиме, као и неких Љешњана из Мораче. Проверићу па ти јављам.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 11:15:04 поподне
Ух, не знам ти рећи сад овако напамет у ком месту су. Има по Дробњаку и Радојевића из Јасенове који нису мењали презиме, као и неких Љешњана из Мораче. Проверићу па ти јављам.
Једини Радојевићи који имају везе са Булатовићима су тимарски Радојевићи. Нису сви променили презиме. Има их који су остали Булатовић и они су у већини. Један огранка је променио презиме у Никић, а један у Шћепановић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 11:17:23 поподне
Је л' Радојевићи из Тимара?
У селу Градини у Шаранцима и селу Мотички Гај у Дробњацима су Радојевићи Љешњани.
На Барама Сировачким су Радојевићи из Јасенове (славе Срђевдан).
У Тимару су насељени Булатовићи, могуће да њих зову ''на мање'' Радојевићи, мада неке од њих зову и Никићи. Треба још проверити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 11:18:31 поподне
Једини Радојевићи који имају везе са Булатовићима су тимарски Радојевићи. Нису сви променили презиме. Има их који су остали Булатовић и они су у већини. Један огранка је променио презиме у Никић, а један у Шћепановић.
Онда су то ти.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 11:19:13 поподне
Добрић, Ђурђевдан, Добропољци,Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већ смо имали једног тестираног Добрића из истог мјеста са 12 маркера, за којег нисмо знали да ли је Југ или Сјевер. Сад се на основу овог резултата и то разјаснило. Добрић има неке рјеђе вриједности као што су 456=16 и 481=27. Оно што је интересантно је да се Милићевић из Малог Бошњака код Коцељеве који слави св. Аврамија, разликује од Добрића на само 1 маркеру од 23, а посједује обе ове специфичне Добрићеве вриједности. Са друге стране, географски се тешко могу повезати.

Добрићи су прилично стара главарска породица далматинских Срба. Још 1647. године харамбаша Јован Добрић из Добропољаца, у вријеме Кандијског рата, превео је са свештеником Дамјаном Ковиловић, са турске на млетачку територију, у село Љубач код Задра, 60 ратника. Бројни Добрићи пописани су у Добропољцима и у млетачком катастру из 1709. године. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 07, 2017, 11:20:49 поподне
Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Сомбор

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U106. Нема блиских поклапања на Пројекту. Оставио је следеће податке о пореклу:

"Мајски су се доселили у Сивац крајем 17. века или почетком 18. века. Први мени доступни подаци су из 1715. године: Сава Верушићанин и Павле Верушићанин. Затим, 1720. године Сава Верушићанин и Павле Мајна. (Иван Јакшић: Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Н.Сад 1966.г., страна 207 и 267).

Матичне књиге у Сивцу су устројене 1744. године од стране Српске Православне цркве Свети Никола. Исте године је сачињен и Домовник 1. У МК од стране наших свештеника смо записани као МАЈНСКИ (Майнски), наравно повремено и по патрониму.
Касније са променом правописа Майнски се записује ка МАИНСКИ, које се изговарало као МАЈИНСКИ па је понекад и тако записивано. Презиме, као и већина српских презимена у Војводини је топонимско, доселили смо се са пустаре Верушић односно са потеса Мајна (др. Душан Поповић: Срби у Бачкој до краја 18. века, страна 153). Мајну нисам нашао у пољу Суботице, претпостављам  да се налази северно од Суботице, где су се Срби преселили после 1686. године (Бранко Перуничић : Постанак и развитак баштина на подручју Суботице после 1686. Бгд 1958.г), а пре доселења у Сивац.

Мајски из Сивца за крсну славу су узели Ђурђевдан као и Мајински који су се иселили из Сивца у Прњавор Манастира Ковиљ, а потом у Стејановце (Рума). Данас две породице од наших Мајских имају крсну славу Свети Стеван, који су узели крсну славу од мајке у знак протеста према оцу због напуштања породице. Свети Стеван имају за крсну славу Мајински пореклом из Бачког Петровог села и Мајски у Чуругу, којима је презиме са Мајински пресељењем, промењено у Мајски."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 07, 2017, 11:22:17 поподне
Булатовић, Лучиндан, Требаљево/Колашин/Ровца/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада сасвим у род Никшића. Са овим резултатом прилично се заокружило генетско одређење Никшића.

О Булатовићима, Ровцима и Никшићима смо већ писали.

Са овим тестираним Булатовићем из Требаљева се разликујем на 2 од 23 маркера, конкретно на DYS439 (њему је вредност 12, мени 13) и DYS635 (њему је 23, мени 22), исто толико разлика имам и са Главоњићем, на маркерима DYS570 (њему 19, мени 18) и DYS635 (њему 24, мени 22). До сада ми је од тестираних из рода Никшића и даље најближи Никетић од братства Минића-Булатовића, само једна разлика на DYS635 (њему 21, мени 22). Колико су брзи наведени маркери и да ли овај мањак разлика између мене и Никетића говори да постоји могућност да делимо заједничког претка у последњих нпр. 250 година?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 07, 2017, 11:23:03 поподне
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера. Колико се сјећам у вези овог америчког мркобраде су се спомињали Индијанци и усвајање (ако нисма нешто помијешао).

О мркобрадама смо давно писали детаљно, требало би то сад наћи на теми о Кричима.

Било их је у облику Мркобрад са истом славом и у Беговом Брду код Цетинграда. Ако се добро сећам, мислим да су забележени у Лици у попису 1712. у неком од села тзв. Медачког џепа (Медак, Читлук, Дивосело).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 11:24:50 поподне
Постоји верзија о њиховом пореклу због које ми је овај резултат ипак донекле изненађујућ. Ради се о томе да ово братство које ''по трбушчићу'' зову Милошевићи, по претку Милошу који је према овој верзији доводак кога је мајка довела са собом приликом удаје за једног Булатовића. Име овог Булатовића било је Тодор из села Церовица у Ровцима, и од њега би требало да је огранак Тодоровићи. Тодоров син Радоје одселио је у Дробњак и од њега су Радојевићи у Дробњаку, а Тодор је у то време већ био стар и није желео да се сели. Мајку овог Милоша памте по надимку Шевершула. Долазак Милоша у Церовицу је према овој причи био око 1850. год., а негде око 1880. год. његови синови су се преселили у Ровачко Требаљево. Неки су их задиркивали да су од Мацура, док неки чак помињу да је њихово порекло могуће и Јеврејско и да их паре просто хоће, каже се ''да их бациш из авиона ухватили би се за динар''.
Изгледа да је то можда главни разлог тих прича и сумњивих варијанти о пореклу, а да су они заправо прави Никшићи тј. Булатовићи-Ђурашиновићи-Тодоровићи-Милошевићи.
Ко разумео разумео. :)
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово
Цитат
''да их бациш из авиона ухватили би се за динар''.
, волео бих да сам тај.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 11:25:12 поподне
Било их је у облику Мркобрад са истом славом и у Беговом Брду код Цетинграда. Ако се добро сећам, мислим да су забележени у Лици у попису 1712. у неком од села тзв. Медачког џепа (Медак, Читлук, Дивосело).

Јесте, а било их је и католика Буњеваца, мислим под обликом Мркобрада.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 07, 2017, 11:29:24 поподне
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово , волео бих да сам тај.

Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 11:32:21 поподне
Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
А колико су брзи маркери, зна ли се? Можда је његова мајка била и предходно била удата за Булатовића али се то "заборавило".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 07, 2017, 11:35:02 поподне
А колико су брзи маркери, зна ли се? Можда је његова мајка била и предходно била удата за Булатовића али се то "заборавило".

Према овој табели, 439 и 635 су маркери средње брзине:

http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Мада ми је то сумњиво, нарочито за 635...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 07, 2017, 11:37:15 поподне
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.
У селу Марићки давно је настањена породица Крејић (Кре'ић) чија је слава Пантелиндан, исто као и Ћирићи, Марјановићи, Бабићи, Вулете и Јовичићи. Исти ови Крејићи, као и Марјановићи имају свој огранак су непосредном селу Козице, с/з од Марићке.
Велика је вјероватноћа да су ови Крејићи у сродтву са тестираним Крејићима од Србца. Тимар и Србац веже доста презимена која су заједничка, а која су се око Србца задржавала пресељавајући се у Славонију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 11:39:02 поподне
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово , волео бих да сам тај.
Ова прича коју споменух је највериватније настала као последица те њихове карактерне црте да много воле паре. Могуче да је мајка Милошева која је иначе остала упамчена као Шевершула заиста пореклом из Невесиња како то предање каже, али Милош је пи свему судечи син  овог остарелог Булатовича чији су синови одселили у Дробњак, а не доводак како то неки кажу вероватно да би их зафркавали. Чак и неки од њих самих у шали кажу да је име њиховог претка било Михаљ а не Милош, и да је био јеврејског порекла па зато они много воле паре.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 07, 2017, 11:40:14 поподне
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."

Пошто сам ја пријавио тестираног и оставио горе наведене податке, у међувремену сам разговарао с њим, и онда сам послао сљедеће (што није вјероватно дошло до Црне Гује):

"Радоје су строго локализиране у Гламочу и потичу од претка који је живио средином 19. вијека, и звао се Радоја. Раније презиме непознато. У Гламочу има и Радоја које славе Светог Јована (Дубраве и Халапић), али нису род слављеницима Светог Стефана (Зајаруга, Главица, Поткрај и Петрово врело). Све Радоје које славе Светог Стефана су родбински повезане. Причало се да су Радоје које славе Светог Јована старинци, а да су Радоје које славе Светог Стефана дошли, по неким истраживањима извјесног аутора Никића, из Загарача, Катунска нахија, Црна Гора (није сигурно)."

Небо ми је рекао да је у Загарачу било досељеника из Братоножића. Али овдје је сигурно ријеч о миграцији која се десила давно, кад племе Васојевића није било толико разгранато и познато, и гдје се изгубила свијест и предање о племенско-родовском поријеклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 07, 2017, 11:40:52 поподне
У селу Марићки давно је настањена породица Крејић (Кре'ић) чија је слава Пантелиндан, исто као и Ћирићи, Марјановићи, Бабићи, Вулете и Јовичићи. Исти ови Крејићи, као и Марјановићи имају свој огранак су непосредном селу Козице, с/з од Марићке.
Велика је вјероватноћа да су ови Крејићи у сродтву са тестираним Крејићима од Србца. Тимар и Србац веже доста презимена која су заједничка, а која су се око Србца задржавала пресељавајући се у Славонију.

Хвала, Тимаре, на овој информацији. Мислим да је веома битна за тестираног Крејића. Успоставља везу између ове два краја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 07, 2017, 11:41:08 поподне
Михаљ баш и нема неке везе са Јеврејским именима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 07, 2017, 11:41:24 поподне
Према овој табели, 439 и 635 су маркери средње брзине:

http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Мада ми је то сумњиво, нарочито за 635...
Још увек нисам укачио то за брзину којом маркери мутирају  :-\ Чим се појаве бројеви залудим се, то је траума од математике још из школских дана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 07, 2017, 11:42:48 поподне
Да ли су Груборовићи са Баније сродни са Груборима?

Вјештице из околине Дрвара су се раније презивали Грубор. Слава им је такође Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 11:46:54 поподне
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.

Вановци су пореклом из Крајине (Гламоч). Матица у околини Високог била је у Младошу. Миленко Филиповић (Височка нахија) за њих каже да су досељеници из Гламоча и да им је старије презиме гласило Меселџија. Сви славе Св. Јована.

Постоји прича да су Вановци добили презиме тако што је неки њихов предак (тада Меселџија) имао узречицу ван-де.

У околини Гламоча им је матица била село Прибеља.

Овде нађох занимљив податак о даљем пореклу Меселџија:
http://www.srpskadijaspora.info/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-5/

"U jednom brdovitom zaseoku u Bosanskoj Krajini, zapisano je da je do početka 19. veka, pre današnjih stanovnika, živeo predak današnjih Meseldžija: „Tu mu je dodijalo, pa je odselio na Kupres. Bio je jako bogat.“ Ako nam se čitateljka javi, sa „malo više podataka“, odgovorićemo joj gde je to živeo i kako se zvao, te kakav je bio, prema opisu u knjizi o ovom kraju Bosne, njen predak, kao i poreklo same reči meseldžija."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 07, 2017, 11:50:36 поподне
Још један крајишки Васојевић. :) Сергиус, да ли си можда наишао на ово презиме у групи породица које славе Св. Стевана? Сада се шири круг родова са различитим хг и у оквиру крајишких "Стефањштака". Ту су од раније I2-PH908 и R1b.

Ко прати мајско истраживање, зна да се у оквиру овог рода (Трнинић-Миљевић, Св. Стеван) појавила још једна породица која припада "E-V13 Васојевићима".

Значи и међу овима што славе Стевана, има бар три хаплогрупе.

Мислим да Радоја нема везе са Трнинићем, Бајићем, Миљевићем итд. Процјењујем да ће Трнинић бити I2-PH908 и род с Бајићем. Више вјерујем Рађеновићу и ђеду Трњинићу. Како сам нашао презиме Радоја, послао сам приватну поруку :-)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 07, 2017, 11:51:10 поподне
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.

У табели стоји слава Ђурђевдан ???
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 11:51:58 поподне
Са овим тестираним Булатовићем из Требаљева се разликујем на 2 од 23 маркера, конкретно на DYS439 (њему је вредност 12, мени 13) и DYS635 (њему је 23, мени 22), исто толико разлика имам и са Главоњићем, на маркерима DYS570 (њему 19, мени 18) и DYS635 (њему 24, мени 22). До сада ми је од тестираних из рода Никшића и даље најближи Никетић од братства Минића-Булатовића, само једна разлика на DYS635 (њему 21, мени 22). Колико су брзи наведени маркери и да ли овај мањак разлика између мене и Никетића говори да постоји могућност да делимо заједничког претка у последњих нпр. 250 година?

dys635 ca пpoceчнoм cтoпoм мутaциje 0.00492 и dys439 ca 0.00477, cпaдajу у cpeдњe-бpжe мapкepe, aли 23 мapкepa кoд PH908 чини ми ce нe oткpивajу мнoгo, штo ce гoдинa дo зajeдничкoг пpeткa тичe. Tу caмo пoмaжe Big Y...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 07, 2017, 11:52:43 поподне
У табели стоји слава Ђурђевдан ???

У питaњу je дpуги Вaнoвaц...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 07, 2017, 11:55:56 поподне
Хвала, Тимаре, на овој информацији. Мислим да је веома битна за тестираног Крејића. Успоставља везу између ове два краја.
Има доста примјера који вежу ова два краја, махом за почетак 19. вијека
Ово тестирање је од велике користи.
Овдје бих само споменуо да у сусједном селу, западно од Марићке, Југовићи славе Никољдан, а Југовићи у Козици славе Пантелиндан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 11:56:05 поподне
Мислим да Радоја нема везе са Трнинићем, Бајићем, Миљевићем итд. Процјењујем да ће Трнинић бити I2-PH908 и род с Бајићем. Више вјерујем Рађеновићу и ђеду Трњинићу. Како сам нашао презиме Радоја, послао сам приватну поруку :-)

Да, да, немају они очито везе једни с другима (тј. поједини имају), али су их неки сврстали у исти род. И међу њима значи има западне R1b, I2-PH908, некада Динарик Југ и E-V13 "Васојевића".

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash мај 07, 2017, 11:56:25 поподне
 .
Голе, Томиндан, Кукоровићи, Саставци, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично уобичајен хаплотип. Једина нешто необичнија вриједност је Гата Х4=11. Од хаплотипова блиски су му неки припадници рода св. Константина и Јелене, што уз географску бликсост говори о могућој вези. Такође, мислим да му је близак и Маријановић из Бруснице, Горњи Милановац, који такође славе Томиндан. Из ове породице Маријановић је мајка Милоша Обреновића, Вишња.

Иначе, Голи су настањени на самој тромеђи Србије, Црне Горе и Црне Горе, мада би могли рећи да та територија спада у Стару Херцеговину. За њих је Петар Мркоњић записао сљедеће: "Држи се да су најстарији становници у Поблаћу. Свима су куће на окупу-чопору. Одликују се живим темпераментом-веселом нарави." Насељавали су села: Поблаће, Милошиће, Стрмац, Заостро и Сочице.
Дедијер помиње  Голе као старе становнике села Вођена покрај Љубиња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 07, 2017, 11:58:15 поподне
У питaњу je дpуги Вaнoвaц...

Шта је овде у питању? Вановци из тог краја славе искључиво Јовањдан, а и Гуја је оставио такав податак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 12:03:36 пре подне
Шта је овде у питању? Вановци из тог краја славе искључиво Јовањдан, а и Гуја је оставио такав податак.

Пocтojи joш jeдaн тecтиpaни Вaнoвaц, Capajeвo. Cлaви Ђуpђeвдaн. Cпoмињe пopeклo из Виcoкoг и cлaву Joвaњдaн кao cлaву кojу cу cлaвили нeкaдa. Cпoмињe и нeку вeзу ca Лужичким Cpбимa.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 08, 2017, 12:08:37 пре подне
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани из рода А03, Петровић (1/18), Ђапа (2/17) и Медић (3/18).

Може ли се знати одакле је тачно тестирани Петровић из Црне Горе? Екстраполацијом у овом роду можемо претпоставити да и он слави Ђурђевдан. Информација одакле је тестирани би била од значаја за Груборе, Демоње, Ђапе и Медиће?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 08, 2017, 12:10:20 пре подне
Јесте, а било их је и католика Буњеваца, мислим под обликом Мркобрада.

Пре неки дан наиђох на страницу "acta croatica" и на њој, за сада, најстарији писани помен Ерора - у католичким црквеним књигама (наше књиге из тог доба нису сачуване чак и ако их је било, па православни Ерори имају први поименичан помен 16 година касније, на попису 1712. Претпостављам да је овде реч о Пазаришту, пошто је на попису 1712. било 5 православних кућа Ерора у Дебелом Брду и Бунићу - са 80ак чланова и једна кућа католика у Пазаришту са 10ак чланова. Касније нема Ерора католика у Пазаришту, али се појављују у Прозору код Оточца. Не знам да ли су то исти, или су они из Пазаришта изгубили мушку грану, а ови у Прозору настали прижењавањем неког од православних Ерора из оближњег Бабиног Потока, где их је исто било доста. У сваком случају, и она веза са Рукавинама још стоји отворена док се Рукавине не прошире на више од 12 маркера и утврди да ли су Динарик југ или север.

„На 31. Маја 1696: Ја поп Шимун Шимуновић керстих сина Николи Ерору именом Јурај кому би кум Стипан Саманић а кума жена ---- (нисам дешифровао име) Ћаћића именом Мандалена.“
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 12:10:29 пре подне
Овај Вановац, који је тестиран и убачен на табелу, слави Ђурђевдан и из Високог је.

Постоји још један Вановац у овом истраживању, који слави Јовањдан и чији резултати још нису стигли.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Гмидеа мај 08, 2017, 12:12:17 пре подне
Има и ово- Петар Рађеновић - Бјелајско и Бравско поље- пише: "
Грубор- седам кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили за турске владе из Лике. Због тога их назваше Кавурници. Друге називљу Шелед,јер им је у деда коло шеледало, па им дадоше тај надимак. "
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 12:18:29 пре подне
Пре неки дан наиђох на страницу "acta croatica" и на њој, за сада, најстарији писани помен Ерора - у католичким црквеним књигама (наше књиге из тог доба нису сачуване чак и ако их је било, па православни Ерори имају први поименичан помен 16 година касније, на попису 1712. Претпостављам да је овде реч о Пазаришту, пошто је на попису 1712. било 5 православних кућа Ерора у Дебелом Брду и Бунићу - са 80ак чланова и једна кућа католика у Пазаришту са 10ак чланова. Касније нема Ерора католика у Пазаришту, али се појављују у Прозору код Оточца. Не знам да ли су то исти, или су они из Пазаришта изгубили мушку грану, а ови у Прозору настали прижењавањем неког од православних Ерора из оближњег Бабиног Потока, где их је исто било доста. У сваком случају, и она веза са Рукавинама још стоји отворена док се Рукавине не прошире на више од 12 маркера и утврди да ли су Динарик југ или север.

„На 31. Маја 1696: Ја поп Шимун Шимуновић керстих сина Николи Ерору именом Јурај кому би кум Стипан Саманић а кума жена ---- (нисам дешифровао име) Ћаћића именом Мандалена.“

Рукавине су дефинитивно Динарик Југ. Оно што мислим да би било корисно да урадиш јесте да тестираш PH908, поготово јер си S17250+, а негативан на све Динарик Сјевер гране испод овог СНП-а. Међутим, колико знам никад ниси тестирао PH908 који одређује Динарик Југ. ТЈ. можда си крипто Динарик Југ. У сваком случају, вриједи провјерити.

Исто тако чисто сумњам да буњевачки Херори из Пазаришта немају везе са твојим Ерорима, поготово јер су вође Буњеваца у Пазаришту биле управо Рукавине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 12:34:51 пре подне
Даниловић, Јовањдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи Е-V13>L241. Са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, са Клеутом такође, али на само 13 упоредивих маркера. Врло блиски су му и Ђукић (1/18) и Карић (2/19), а нешто даљи је Ћопић (5/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 08, 2017, 12:37:19 пре подне
Сакан, Никољдан, Стројице, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Шаљићем, Јовановићем, Радовићем и Шкундрићем из општег рода. Није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Значи има пуно поклапање и са модалом на 23 маркера. Штрбац би му због славе и локалитета те поклапања по маркерима могао бити близу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 12:38:54 пре подне
Даниловић, Јовањдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи Е-V13>L241. Са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, са Клеутом такође, али на само 13 упоредивих маркера. Врло блиски су му и Ђукић (1/18) и Карић (2/19), а нешто даљи је Ћопић (5/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Веома значајан резултат. Ако се не варам, ови Даниловићи су староседеоци у Морачи. Помињу се уз Сандиће и Ћировиће као најстарији становници овог краја, који су ту били наводно још у време градње манастира Морача, средином 13. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 08, 2017, 12:43:04 пре подне
Наравно,

Само нисам доставио све податке Јовици.

Пуно поздрава,
Ненад

Ненаде, добро нам дошли!  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 12:45:10 пре подне
Ћеркета, Никољдан, Кадињани, Лакташи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издваја се ниска вредност на DYS635=20. По непровереном предању даљим пореклом су из околине Колашина.
 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 08, 2017, 12:47:22 пре подне
Даниловић, Јовањдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи Е-V13>L241. Са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, са Клеутом такође, али на само 13 упоредивих маркера. Врло блиски су му и Ђукић (1/18) и Карић (2/19), а нешто даљи је Ћопић (5/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Са Карићем се и слава поклапа.

Иако је Карић као место порекла навео Пећ, негде се спомињало и да је он из неког места у околини Нове Вароши пореклом заправо?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nsakan мај 08, 2017, 12:55:32 пре подне
Знам једног Сакана из С. Митровице, пореклом из Лике, ако се добро сећам негде близу Тромеђе са Босном и Далмацијом. Звучи ми да могу бити од Шкундрића, пошто су Шкундрићи доста бројнији, а још и ако се слава поклапа, доста је вероватна та веза.

Сакан из Сремске Митровице може бити само мој брат од стрица или мој стриц колико је мени познато. Стриц ми је наравно рођен у Шипову, село Стројице, засеок Сакани. На жалост нити смо нашли порекло презимена нити има поузданих доказа о пореклу породице, ако нешто откијем поставићу податке. Матична црква је била у Шипову, наравно паљена је током ратова у прошлом веку.

Пуно поздрава,
Ненад
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 12:58:25 пре подне
Башић, Јовањдан, Доњи Башићи, Шековићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издвајају се ниска DYS385b=16 и нешто виша DYS570=22. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nsakan мај 08, 2017, 12:59:48 пре подне
Ненаде, добро нам дошли!  :D

Хвала!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 01:12:55 пре подне
Момчиловић, Аранђеловдан, Дешилово, Мерошина

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни неких неуобичајених вредности. По предању дошли из села Бивоље код Крушевца.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 08, 2017, 01:21:06 пре подне
Сакан из Сремске Митровице може бити само мој брат од стрица или мој стриц колико је мени познато. Стриц ми је наравно рођен у Шипову, село Стројице, засеок Сакани. На жалост нити смо нашли порекло презимена нити има поузданих доказа о пореклу породице, ако нешто откијем поставићу податке. Матична црква је била у Шипову, наравно паљена је током ратова у прошлом веку.

Пуно поздрава,
Ненад
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 01:22:24 пре подне
Бранко и Небојша, мислим да бисте могли дати нови пресек стања после данашње лавине резултата. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 08, 2017, 01:29:53 пре подне
Бранко и Небојша, мислим да би после данашње лавине резултата могли дати нови пресек стања. :)

Могло бисмо. ;)

(https://s10.postimg.org/p39g1gjnd/Screen_Shot_05-08-17_at_01.24_AM.jpg)

(https://s10.postimg.org/fhfvl5shj/Screen_Shot_05-08-17_at_01.24_AM_001.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Свевлад мај 08, 2017, 01:32:13 пре подне
Могло бисмо. ;)

(https://s10.postimg.org/p39g1gjnd/Screen_Shot_05-08-17_at_01.24_AM.jpg)

(https://s10.postimg.org/fhfvl5shj/Screen_Shot_05-08-17_at_01.24_AM_001.jpg)
I2a је пуно јача у овој тури него што је ико очекивао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 08, 2017, 01:37:29 пре подне
I2a је пуно јача у овој тури него што је ико очекивао.

Тако је. Можда су на то утицала и нека већ одређена племена и родови, па је на пољу потенцијалних тестираних из тих заједница број смањен, док се сада више тестирају они који и даље не знају где са сигурношћу да се окрену, па из тог разлога можда имамо и све више ових поједничаних и ретких хаплотипова. Наравно, тек смо на 65 тестираних, и јасно да статистика у том погледу није још репрезентативна, али повишено присуство I2a свакако је неочекивано.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Uzi мај 08, 2017, 01:46:21 пре подне
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.

Можда да се у једној од следечих акција тестирају и ови Шакани из Плавна. Веч имамо два потврђена N.P189.2 у близини Плавна (Прибудић, Радљевац).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nsakan мај 08, 2017, 02:16:06 пре подне
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.

Елем касна ноћ па не могу да зовем оца, колико ме сећање служи, по некој непровереној легенди било је приче да је неко од наших отишао ка приморју или на приморје и да је променио презиме и веру. Наравно не постоји никакав поуздан траг о томе. Има Сакана и у Котор Вароши, али и они су пореклом из Стројица.

Пуно поздрава,
Ненад
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Βασιλεία Ῥωμαίων мај 08, 2017, 02:52:09 пре подне
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду.

Мркобраде имамо пописане 1709. на подручју Далмације (Ислам Грчки и Смоковић, у коме већ имамо Тинторе који припадају кричком роду и који су ту пописани исте године), затим 1712. године на подручју Лике (Дивосело, Јошани, Ловинац, Мекињар). Стјепан Павичић Мркобраде је углавном повезивао са далматинском досељеничком струјом, док је ловиначки огранак уврстио међу буњевачке родове.
Битно је истаћи да је ловиначки огранак данас католичке вјере и да је добар примјер покрштавања православних. Према попису Лике из 1712. године, на ловиначком подручју постојало је пет породица Мркобрада са земљом (Михаилова, Нинкова, Берисавова, Вукова, Јованова) и једна породица Мркобрада без земље (Вучићева), свих шест породица наведене су као влашке, с тим да је наведено и да је Вучићева породица дошла из Дабра (околина Оточца).
Ево и података које је дао argo прије:
Iz rada Marka Šarića "Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712./14. godine":
U lovinačkoj Rasoji razvio se velik zaselak Vlaha Gnjatovića, koji su prema predaji doselili iz Bilišana kod Obrovca, a 1712. bilo je ukupno tri obitelji (Sava, Trifun, Ilija). U Smokriću će srpskopravoslavna enklava najvećim dijelom nestati, zbog iseljavanja ili zbog konverzija na katoličanstvo (npr. 1712. Mrkobradi i Pejnovići upisani su kao “šizmatički Vlasi”, a stoljeće poslije već su bili katolici)...

Временом се овај род ширио према Кордуну и Банији, па их тако 1948. године имамо забиљежене на подручју општина Слуњ, Војнић, Вргинмост, Глина и Двор. Исте године на подручју општине Двор Мркобраде су забиљежене само у самом Двору (8 кућа).
Анте Милиновић смјестио је Мркобраде у групу родова која се на дворско подручје доселила преко Лике и Кордуна или из Лике преко Босанске крајине.


Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера.

Што се тиче претходно тестираног Мркобрада, он је поријеклом из Ковина (Банат). Ковинске Мркобраде можемо пратити у матичним књигама од 1904. године. Крсна слава овог Мркобрада је наведена под претпоставком да је сродан са крајишким Мркобрадама (према подацима из 1883. године углавном славе Аранђеловдан, али има и оних који славе Никољдан).

Занимљиво је што је на подручју Шајкашке (са матицом у Локу код Титела) крајем XVIII вијека забиљежен род Мркобрада (пописивани под презименима Мркобрад, Мркобрада, Мркобрадић и Мркобрадов). С обзиром да је Шајкашка била саставни дио Војне крајине, не бих искључио да је овдје ријеч о једном роду раширеном од Далмације до Баната.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 08, 2017, 02:57:28 пре подне
Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
Врло могуће ми изгледа да си од Булатовића :) Од Никетића 1, а од Булатовића 2 разлике само...Било је "повратних" миграција из Роваца у Требјесу и Жупу...Повратних у смислу што је Гојак из Жупе пребегао у Ровца, па су се неки његови потомци вратили у Никшићки крај...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 08:45:48 пре подне
Лазић, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Једина нешто необичнија вриједност је 439=14. Има блиских хаплотипова на Пројекту, али на мањем броју маркера и без потпуних поклапања.

Лазићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Горње Ораховице (Оровице),а одатле из грчића као диоо рода Јовановића у Грчићу.

За те Јовановиће у Грчићу, Љуба Павловић је написао:

"Јовановића (9 к.; Ђурђиц). Доселио се однекуда из Македоније, управо од Костура и знао је врло добро и грчки говорити. Дошао је пре 200 година и затекао у селу две куће, од којих данас нема ни трага. Довео је собом брата Јована и с њиме се населио и у примерној задрузи живео све до своје педесет треће године у данашњим Рубежама. Споразумно са својим братом Јованом пресели се у Забрдо и тамо се добро наместе. Поп се тада реши да иде на вилајет, и пошто се са женом и свима суседима опрости, оде и за њега се дуго није ништа знало. Кад је дошао у Костур, ухвате га Турци и затворе, пошто је био осумњичен. Из затвора, помоћу сродника и многих пара, једва се дочепа слободе и побегне у Србију. Кад је дошао био је старац осамдесетих година, a у селу је нашао свега четири куће: свoга синовца Алексе Јсвановића, Јеремије Немца и две куће браће Ристе и Павла Ђорђевића. Њему су дотле били помрли брат жена, нека деца, а нека су се одселила у Горњу Бадању, у Јадар. Тада је замолио синовца Алексу и суседа Јеремију Немца да му нађу и покажу женин гроб и они га нађу у Церику. Он дође са свима сељацима на женин гроб, опоја га па узгред брата и децу, мало затим подигне споменик себи и жени. Кад је ово свршио, једно вече код свог синовца прво себе опоја, затим изда даћу, где су били сви његови сељаци, па нареди снахи да му простре на земљу. Кад је то све урађено, обрати се сељацима да га сутра поред жене сахране и замоли их да му чувају гроб и белег. Још пред њима легао је и издахнуо. Село му и данас чува гроб и мисли да је по њему село добило име Грчић."

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: aleksandar I мај 08, 2017, 08:46:34 пре подне
Башић, Јовањдан, Доњи Башићи, Шековићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издвајају се ниска DYS385b=16 и нешто виша DYS570=22. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Мало ме чуди да није оставио неке детаљније податке о поријеклу. Додуше, нисам му стајао "над главом" али сам га замолио да што је више могуће детељније испуни упитник.

У сваком случају Башић је рођен 1956. године у Дворовима, али његов отац је дошао у Дворове код Бијељине из Доњих Башића код Шековића. Значи Источна Босна.

Иначе у "Пореклу српских презимена и породица" Радомира и Вере Ракић на стр. 88 о Башићима је писао рођени стриц Славка Башића Игњат Башић. Податке које наводи,  а односе се на локалитет Башића До, Борогово, Крушик и манастир Папраћа су тачни. Остала тумачење аутора, у најмању руку, су  проблематична.

С обзиром на то да сам потпуно неупућен у Хг Е, још у петак сам му прилично несмотрено саопштио да највјероватније припада роду Куча и то због комбинације 385ii - 458 31-17, која ми се учинила најлогичнија. Ту ми се није уклапала уклапала слава Јовањдан.

Вјероватно сам погријешио, али молим администратора да размотри ту могућност.Остале карактеристичне вриједности, које је навео Гуја сам, такође,  примијетио.

Дакле Башићи су дио миграторних процеса из 50 и 60-тих година 20. вијека који су са Бирча и Осата мигрирале (нпр. Радовићи и Лазићи из Рашева, Бунијевци из Папраће) у нешто "богатију Семберију".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 09:12:43 пре подне
Врло могуће ми изгледа да си од Булатовића :) Од Никетића 1, а од Булатовића 2 разлике само...Било је "повратних" миграција из Роваца у Требјесу и Жупу...Повратних у смислу што је Гојак из Жупе пребегао у Ровца, па су се неки његови потомци вратили у Никшићки крај...

Kaдa гoвopимo o paзликaмa у мapкepимa кoд poдa Никшићa, мeни нa пaмeт увeк пaдну двojицa Шћeпaнoвићa из Peчинa, кojи ce paзликуjу нa чaк 9 мapкepa oд упopeдивиx 23 и тo нa нeкe пpиличнo cпope мapкepe.
Peшeњe би билo дa jeдaн (a нajбoљe пo двojицa) Poвчaнин и jeдaн Жупљaнин (или Tpeбjeшaнин, Уcкoк) уpaдe Big Y. Tу би ce cигуpнo нaшao CНП кojи иx paздвaja, пa би cвaкo мoгao дa ce тecтиpa и ca cигуpнoшћу знaти, гдe пpипaдa. Нe знaм дa ли je Бeчaнoвић paдиo Big Y, aли и aкo ниje, нa дoбpoм je путу. Питaњe je caмo дa ли ce уoпштe знa oд кojиx Никшићa cу Бeчaнoвићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 09:15:37 пре подне
Гринвалд, Крагујевац, ран. Винковци

Припада хаплогрупи I1-Z58>Z140, најближи му је Дилић из Лапова са којима има 2 маркера разлике на 23. Гринвалд је навео да су његови преци пре 4-5 генерација доселили у Крагујевац, из Винковаца, а даље не зна откуд. Такође наводи да су били јеврејског ашкенаског поријекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Ojler мај 08, 2017, 09:20:10 пре подне
Тако је. Можда су на то утицала и нека већ одређена племена и родови, па је на пољу потенцијалних тестираних из тих заједница број смањен, док се сада више тестирају они који и даље не знају где са сигурношћу да се окрену, па из тог разлога можда имамо и све више ових поједничаних и ретких хаплотипова. Наравно, тек смо на 65 тестираних, и јасно да статистика у том погледу није још репрезентативна, али повишено присуство I2a свакако је неочекивано.


Ако је било укупно 90 до 100 тестираних, онда је узорак од 65 резултата сасвим репрезентативан. Било би право чудо да се проценат I2а значајније промени, тако да се може рећи да ће бити око 40%.
Да не буде сад опет неких теорија завере како се намерно умањује удео R1a  ::) .
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 08, 2017, 09:28:28 пре подне
Ћеркета, Никољдан, Кадињани, Лакташи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издваја се ниска вредност на DYS635=20. По непровереном предању даљим пореклом су из околине Колашина.
Колико сам могао видјети ово презиме спомиње се у 19. вијеку само у троуглу Бања Лука-Србац- Прњавор, с десне стране Врбаса, гдје се и данас налазе у селима Смтрић под презименом Ћергет и Кадињани као Ћергета. Да је то иста породица,  потврђује и иста слава, Никољдан.

Овдје треба споменути да су у њиховој непосредној близини настањени и Крејићи, о којима смо синоћ писали, чија је хаплогрупа I2-CTS10228, а слава Пантелиндан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 08, 2017, 09:58:53 пре подне
Колико сам могао видјети ово презиме спомиње се у 19. вијеку само у троуглу Бања Лука-Србац- Прњавор, с десне стране Врбаса, гдје се и данас налазе у селима Смтрић под презименом Ћергет и Кадињани као Ћергета. Да је то иста породица,  потврђује и иста слава, Никољдан.

Овдје треба споменути да су у њиховој непосредној близини настањени и Крејићи, о којима смо синоћ писали, чија је хаплогрупа I2-CTS10228, а слава Пантелиндан.

Да мало разјаснимо. У шематизму из 1882. се спомиње Ћеркета у Блашком (али то су Кадињани, који су близу тромеђе Лакташа, Прњавора и Челинца), а Ћеркет у Смртићима.

Крејић se се спомиње у Каоцима, Србац, али то је сјеверни дио општине, а Југовић (Пантелија) у Шаринцима и Штрбцима (Прњавор), што је солидно удаљено од Смртића, а поготово од Кадињана. Из угла гледања неког из Србије, то јесте близу.

Ћеркета је E-V13, Крејић Југовић је I2-CTS10228. Никољдан и Пантелија. Не видим везу.
 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: argo мај 08, 2017, 10:35:52 пре подне
Добрић, Ђурђевдан, Добропољци,Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већ смо имали једног тестираног Добрића из истог мјеста са 12 маркера, за којег нисмо знали да ли је Југ или Сјевер. Сад се на основу овог резултата и то разјаснило. Добрић има неке рјеђе вриједности као што су 456=16 и 481=27. Оно што је интересантно је да се Милићевић из Малог Бошњака код Коцељеве који слави св. Аврамија, разликује од Добрића на само 1 маркеру од 23, а посједује обе ове специфичне Добрићеве вриједности. Са друге стране, географски се тешко могу повезати.

Добрићи су прилично стара главарска породица далматинских Срба. Још 1647. године харамбаша Јован Добрић из Добропољаца, у вријеме Кандијског рата, превео је са свештеником Дамјаном Ковиловић, са турске на млетачку територију, у село Љубач код Задра, 60 ратника. Бројни Добрићи пописани су у Добропољцима и у млетачком катастру из 1709. године.
Kod K. Jurana "Morlaci u Šibeniku..." Dobrići se 1634. g. spominju sa starijim prezimenom Radojević:
"1634. braća Lazar i Pavao Punoševići, Pavko Punošević pok. Raiča,
braća Raosav i Teodor Radojevići reč. Dobrići (66-67, 68I, 102v)"
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 10:48:11 пре подне
Kod K. Jurana "Morlaci u Šibeniku..." Dobrići se 1634. g. spominju sa starijim prezimenom Radojević:
"1634. braća Lazar i Pavao Punoševići, Pavko Punošević pok. Raiča,
braća Raosav i Teodor Radojevići reč. Dobrići (66-67, 68I, 102v)"

Хвала на информацији, Арго. Судећи по овоме Пуноши из Добропољаца који славе Ђурђевдан би требали бити истог рода као и Добрићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 10:55:43 пре подне
Хвала на информацији, Арго. Судећи по овоме Пуноши из Добропољаца који славе Ђурђевдан би требали бити истог рода као и Добрићи.

У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Сад баш гледам попис Клишког санџака из 1550. године и тамо се помиње неколико појединаца којима је Радоје уписан као отац. Такође присутан је и један којем је Пунош отац: Вукас, син Пуноша. Према томе, очигледно је да су се преци Добрића и Пуноша населили у Добропољце, непосредно пре турског пописа 1550. године.

Пунош и Радоје су могуће били они који су довели породице у Добропољце.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Распхеус мај 08, 2017, 10:58:44 пре подне
Гринвалд, Крагујевац, ран. Винковци

Припада хаплогрупи I1-Z58>Z140, најближи му је Дилић из Лапова са којима има 2 маркера разлике на 23. Гринвалд је навео да су његови преци пре 4-5 генерација доселили у Крагујевац, из Винковаца, а даље не зна откуд.

Симо, велики поздрав. Видим да сте написали да припадам подграни Z58. Занима ме како сте дошли до тог закључка, пошто мени у резултату што сам добио не пише подгрупа? Када сам истраживао изашло ми је да припадам 60% грани CTS6364 a 20% грани Z58.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 11:02:58 пре подне
Симо, велики поздрав. Видим да сте написали да припадам подграни Z58. Занима ме како сте дошли до тог закључка, пошто мени у резултату што сам добио не пише подгрупа? Када сам истраживао изашло ми је да припадам 60% грани CTS6364 a 20% грани Z58.

Закључак је изведен због велике сличности са тестираним Хобрлом из Бугарске који је тестиран као I1-Z58>Z140. Међутим, свакако би било добро урадити СНП потврду.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 08, 2017, 11:05:31 пре подне
Kaдa гoвopимo o paзликaмa у мapкepимa кoд poдa Никшићa, мeни нa пaмeт увeк пaдну двojицa Шћeпaнoвићa из Peчинa, кojи ce paзликуjу нa чaк 9 мapкepa oд упopeдивиx 23 и тo нa нeкe пpиличнo cпope мapкepe.
Peшeњe би билo дa jeдaн (a нajбoљe пo двojицa) Poвчaнин и jeдaн Жупљaнин (или Tpeбjeшaнин, Уcкoк) уpaдe Big Y. Tу би ce cигуpнo нaшao CНП кojи иx paздвaja, пa би cвaкo мoгao дa ce тecтиpa и ca cигуpнoшћу знaти, гдe пpипaдa. Нe знaм дa ли je Бeчaнoвић paдиo Big Y, aли и aкo ниje, нa дoбpoм je путу. Питaњe je caмo дa ли ce уoпштe знa oд кojиx Никшићa cу Бeчaнoвићи.

Бечановићи би требало да су пореклом Жупљани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 11:14:22 пре подне
У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Сад баш гледам попис Клишког санџака из 1550. године и тамо се помиње неколико појединаца којима је Радоје уписан као отац. Такође присутан је и један којем је Пунош отац: Вукас, син Пуноша. Према томе, очигледно је да су се преци Добрића и Пуноша населили у Добропољце, непосредно пре турског пописа 1550. године.

Пунош и Радоје су могуће били они који су довели породице у Добропољце.

Такође занимљиво је да се Добропољци 1550. године налазе у џемату кнеза Вукмана Угарка, сина Сибиле, сина Радоја. Чини се да је кнез Вукман Угарак држао 1550. године нахију Островицу, а његов син Вукосав нахије Зрмању и Попину. Такође је из пописа очигледно да се српско становништво у влашком статусу управо тад насељавало, јер се помињу неке муслиманске спахије као претходни власници (посадници тврђаве Дрниш). Такође, види се да је и процес исламизације начео влашку популацију. У Добропољцима се тако помиње Хасан, син Вукоја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 08, 2017, 11:19:05 пре подне
Бечановићи би требало да су пореклом Жупљани.
Бечановићи су из највећег жупског села Кута. Чини ми се да су од њих и Кршикапе на Стругу у Ускоцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 08, 2017, 11:33:51 пре подне
Када сам истраживао изашло ми је да припадам 60% грани CTS6364 a 20% грани Z58.

Можете урадити проверу CTS6364 по релативно приступачној цени код YSEQ.
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=12507&osCsid=2a4874d01486dd3b0bfcd88c834e1cfd (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=12507&osCsid=2a4874d01486dd3b0bfcd88c834e1cfd)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: aleksandar I мај 08, 2017, 11:39:41 пре подне
У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Хм! Познајем једног Пуноша (Ранко) поријеклом из Бенковца, који се након "олује" населио у Великој Обарској код Бијељине. Код родитеља је 12-то дијете а има 4 сина.

Упознаћу га са овим подацима, па се можда и тестира!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 11:50:11 пре подне
Бечановићи би требало да су пореклом Жупљани.

Joш фaли jeдaн Poвчaнин-Гojaкoвић...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 08, 2017, 12:02:03 поподне
Joш фaли jeдaн Poвчaнин-Гojaкoвић...

Мислиш на већем броју маркера? Свакако би било пожељно да један Гојаковић уради барем 37 или 67 маркера, као и да се тестира неки потврђени Требјешанин (Ускок), по могућству из главарског братства Војводића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 12:08:17 поподне
Причах са једним Смоловићем скоро на ову тему и каже да је код њих било доста усвајања што кумчића, што сестрића, што сирочади уопште. И дан данас нису сигурни ко је од којих па се не узимају међусобно. Што ће рећи, не зна се који су оригинални Смоловићи. Је ли то заиста тако не знам, тако чух. Тако да међу самим Смоловићима може бити више различитих хаплогрупа.

Мислим да овде није до самих Смоловића. Још један род из ове групе (Шпањевићи) припада овој подграни R1a, што ће рећи да је било бар два три рода.

Постоји можда шанса да су управо они досељеници из Катунске нахије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 08, 2017, 12:25:58 поподне
Мислим да овде није до самих Смоловића. Још један род из ове групе (Шпањевићи) припада овој подграни R1a, што ће рећи да је било бар два три рода.

Постоји можда шанса да су управо они досељеници из Катунске нахије.
Рекох само да можда и међу самим Смоловићима може бити других хаплогрупа. Иначе, Смоловићи који живе у Дробњаку, на Слатини, нису бар по предању, повезани са Смоловићима-Дедеићима. Мени је интересантно то да у самом братству Дедеића има толико различитих хаплогрупа. У прошлости су, изгледа, били привлачни мањим родовима да се уз њих прибију. Само ово братство више личи на неко мање племе или остатке неког племена. Мени све ту вуче на Криче. Још је ту и хаплогрупа коју носе Дедеићи као главнина братства. Је л' се размишљало у том правцу да Кричи нису сви иста хаплогрупа, тј. да је њихово племе чинило више различитих родова, где је главнина била Ј2б М205?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Славко Видовић мај 08, 2017, 12:31:38 поподне
Башић, Јовањдан, Доњи Башићи, Шековићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издвајају се ниска DYS385b=16 и нешто виша DYS570=22. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Драго ми је што видим и Башиће да су тестирани.Овде морам да додам,мислим  да је познати командант из другог светског рата Јанко Башић из Папраће и познати доктор исто Јанко Башић из Зворника исти род са тестираним господином Башићем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 01:41:37 поподне
Рекох само да можда и међу самим Смоловићима може бити других хаплогрупа. Иначе, Смоловићи који живе у Дробњаку, на Слатини, нису бар по предању, повезани са Смоловићима-Дедеићима. Мени је интересантно то да у самом братству Дедеића има толико различитих хаплогрупа. У прошлости су, изгледа, били привлачни мањим родовима да се уз њих прибију. Само ово братство више личи на неко мање племе или остатке неког племена. Мени све ту вуче на Криче. Још је ту и хаплогрупа коју носе Дедеићи као главнина братства. Је л' се размишљало у том правцу да Кричи нису сви иста хаплогрупа, тј. да је њихово племе чинило више различитих родова, где је главнина била Ј2б М205?

Интересантно. Једино ови R1a Шпањевићи/Смоловићи (Кричи и Шпање) ;)

Генерално нисмо пуно причали о томе. Могуће сасвим, иако нема нешто пуно днк доказа за сада. Помислио сам раније да би Кричи, са неком E, могли бити део шире групе Матаруга. Занимљив је ту и N1a.

Ипак, за сада не постоје конкретни докази. Код Дедеића више делује као да је саплемењивање у питању. Имамо већ тарске Никшиће I2-PH908 међу њима, J2b1, а и R1a-Z280. Ту је и оно предање о пореклу са Чева, чиме би се евентуално могло објаснити више хг међу њима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 08, 2017, 01:50:15 поподне
Да мало разјаснимо. У шематизму из 1882. се спомиње Ћеркета у Блашком (али то су Кадињани, који су близу тромеђе Лакташа, Прњавора и Челинца), а Ћеркет у Смртићима.

Крејић se се спомиње у Каоцима, Србац, али то је сјеверни дио општине, а Југовић (Пантелија) у Шаринцима и Штрбцима (Прњавор), што је солидно удаљено од Смртића, а поготово од Кадињана. Из угла гледања неког из Србије, то јесте близу.

Ћеркета је E-V13, Крејић Југовић је I2-CTS10228. Никољдан и Пантелија. Не видим везу.
Како сте ви политичари осјетљиви, чим не споменеш Лакташе, оглашавате се  :D

Па добро, појаснићу.
Тестирани Ћеркета из парохије Блашко у селу Кадињани славе исту славу као и не тестирани Ћеркети испод Мотајице у парохији Смртић. Пошто се више нигдје ово презиме не спомиње, претпоставка да су у сродству. Зато сам и споменуо овај троугао.

Због тога сам споменуо и Крејиће, везано за Мотајицу, мјесто вјековног окупљања, побуне и селидбе Срба за Славонију. Њихове хаплогрупе јесу различите, и то нико не спори, исто као и у Тимару.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 08, 2017, 02:25:07 поподне
Како сте ви политичари осјетљиви, чим не споменеш Лакташе, оглашавате се  :D

Па добро, појаснићу.
Тестирани Ћеркета из парохије Блашко у селу Кадињани славе исту славу као и не тестирани Ћеркети испод Мотајице у парохији Смртић. Пошто се више нигдје ово презиме не спомиње, претпоставка да су у сродству. Зато сам и споменуо овај троугао.

Због тога сам споменуо и Крејиће, везано за Мотајицу, мјесто вјековног окупљања, побуне и селидбе Срба за Славонију. Њихове хаплогрупе јесу различите, и то нико не спори, исто као и у Тимару.

Прије свега, ја сам инжењер. А ми волимо да видимо кад се споји "+" и "-" у закључивању, када настаје спој, тј. веза. Зато сам само питао која је веза између Ћеркете и Крејића Југовића. Друге везе, осим неке шире географске, ја не видим.

Ћеркета из Кадињана и Ћеркет из Смртића јесу вјероватно у сродству.

И замолио бих без алузија на политику и политичку опредијељеност! Овај форум се не бави политиком већ генетичком генеалогијом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 08, 2017, 02:51:35 поподне
Поповић, Аранђеловдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Од осталих припадника овог рода разликује се нешто нижом вредношћу DYS458=16, и нешто вишом вредношћу DYS576=20. Најближе поклапање има са Радовићем, разликују се на 2 од 23 маркера, затим са Ћировићем (3/23) и Глишићем (4/23).
Ево шта о Поповићима каже у својој књизи ''Морача, Ровца, Колашин'' Рајко Раосављевић:
''Поповићи (у Прекобрђу)
Поријекло овог братства није коначно утврђено јер се код њих слабо очувало предање. Неки тврде да су стара српска породица која је постојала у Прекобрђу прије доласка Богића Морачанина. Други тврде да су потомци Богићевог сина Добрије. Историчар Мораче Андрија Јовићевић не убраја их у Богићеве потомке , дочим Секуле Добричанин, Прекобрђанин, тврди да су Поповићи од Добријиног сина Мирка. Свакако је прото Секуле био бољи познавалац прекобрдске традиције, јер је рођен у Прекобрђу и тамо живио преко 25 година. Зато се морамо приклонити његовом тумачењу поријекла братства Поповић''

Очигледно да је Раосављевић направио добар избор кад се одлучио за верзију Добричанина, ДНК је то само потврдио. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Тимар мај 08, 2017, 03:16:40 поподне
Прије свега, ја сам инжењер. А ми волимо да видимо кад се споји "+" и "-" у закључивању, када настаје спој, тј. веза. Зато сам само питао која је веза између Ћеркете и Крејића Југовића. Друге везе, осим неке шире географске, ја не видим.

Ћеркета из Кадињана и Ћеркет из Смртића јесу вјероватно у сродству.

И замолио бих без алузија на политику и политичку опредијељеност! Овај форум се не бави политиком већ генетичком генеалогијом.
Ја Крејиће Југовиће нисам спомињао, јер то су за мене два различита презимена који славе две различите славе, и осим "комшилука" ништа их не спаја, исто као и Ћеркете.  Толико.
О политици рече да не причамо  ;), ево и нећемо.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 08, 2017, 05:33:48 поподне
Мислиш на већем броју маркера? Свакако би било пожељно да један Гојаковић уради барем 37 или 67 маркера, као и да се тестира неки потврђени Требјешанин (Ускок), по могућству из главарског братства Војводића.
Шта се добија кад се уради 37 , а шта 67 маркера? (у смислу за тестираног и остале из рода)  Јел може 37 да буде довољно за нека нова сазнања, типа СНП или мора бар 67?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 05:58:53 поподне
Мислиш на већем броју маркера? Свакако би било пожељно да један Гојаковић уради барем 37 или 67 маркера, као и да се тестира неки потврђени Требјешанин (Ускок), по могућству из главарског братства Војводића.

Mнoгo je битниjи Big Y. Зaтo je и cкуп.:) Mиcлим дa FTDNA oмoгућaвa Big Y тeк нa 67 мapкepa (нeкa мe иcпpaви нeкo aкo гpeшим). Teк ca Big Y дoбиjaш cвoje пpивaтнe CНП-oвe и чeкaш дa ce пojaви joш нeкo ca иcтим пoнaвљaњимa. Teк нaкoн тoгa ce peзултaт шaљe Yfull-у кojи oдpeђуje cтapocт нoвe гpaнe, њeнo мecтo нa cтaблу и TMRCA.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 06:15:26 поподне
Закић, Призрен, Метохија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-M223. Није посебно близак ниједном од досадашњих М223 на Пројекту. Најближи су му из анонимних истраживања један хаплотип из Смоленске области у Русији 1/17 и један Арбереш из Италије 2/17. Занимљиво је да тестирани наводи да му је предак у Призрену био кујунџија (златар), што је крајње индикативно имајући у виду хаплогрупу. Такође, тестирани није навео славу, не знам да ли је нема или је нешто друго у питању.

Видим да је Закића било у Призрену, ако неко зна нешто више нека напише.

Зaкићи cлaвe Никoљдaн. Бap caм тaкву инфopмaциjу дoбиo.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 08, 2017, 06:19:30 поподне
Даниловић, Јовањдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи Е-V13>L241. Са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, са Клеутом такође, али на само 13 упоредивих маркера. Врло блиски су му и Ђукић (1/18) и Карић (2/19), а нешто даљи је Ћопић (5/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Даниловићи су староседеоци у Морачи. Питање је колико то њихово староседелаштво, јер су староседеоци у односу на Богићевце, а знамо да је војвода Богић у Морачу дошао у 16. веку.

Ових Даниловића има и досељних у Шекулар, на тазбину.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 08, 2017, 06:21:52 поподне
Mнoгo je битниjи Big Y. Зaтo je и cкуп.:) Mиcлим дa FTDNA oмoгућaвa Big Y тeк нa 67 мapкepa (нeкa мe иcпpaви нeкo aкo гpeшим). Teк ca Big Y дoбиjaш cвoje пpивaтнe CНП-oвe и чeкaш дa ce пojaви joш нeкo ca иcтим пoнaвљaњимa. Teк нaкoн тoгa ce peзултaт шaљe Yfull-у кojи oдpeђуje cтapocт нoвe гpaнe, њeнo мecтo нa cтaблу и TMRCA.
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 08, 2017, 06:24:58 поподне
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)

Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 06:31:18 поподне
Даниловићи су староседеоци у Морачи. Питање је колико то њихово староседелаштво, јер су староседеоци у односу на Богићевце, а знамо да је војвода Богић у Морачу дошао у 16. веку.

Ових Даниловића има и досељних у Шекулар, на тазбину.

Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно. У сваком случају, већ су у време доласка Богћеваца били веома бројни.

"У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијела садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300 година заваде се са Климентима, те неке побију, због чега су морали да се селе у Босну код Праче, гдје их данас има око 50 домова. У Морачи остане једна удовица трудна која роди мушко дијете и кад одрасте она га ожени и роде му се два сина. Једном од ових синова било је име Јован који се касније запопи и од њега су сви данашњи Даниловићи у Морачи.

Иако су старо братство, ипак су се у Морачи слабо множили, тако да од потомака попа Јована данас има свега око 15 кућа. Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.

Иако су Даниловићи били храбри као ратници, нијесу им биле доступне главарске титуле, највише због тога што су се замјерили Богићевцима.

Посебно су се истицали синови Данилови: Јоко, Марко и Новак. Пасови: Војислав-Мирко-Ристо-Миљан-Спасоје-Данило— Тешо- Павле-Остоја-поп Јован."

(Морача, Ровца и Колашин, Рајко Раосављевић)

Уз Даниловиће се као најстарији Морачани помињу и Ћировићи, које такође прати прича да су досељени негде од Скадра (Врака), јако давно, још "у доба Немањића".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 08, 2017, 06:32:58 поподне
Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?
Пробај овде (https://www.familytreedna.com/group-join.aspx?Group=Project_Pending). :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 06:37:55 поподне
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)

Oндa je дoбpa (jeфтиниja) вapиjaнтa дa ce нapучи Y12 и ићи нaкoн тoгa oдмax нa Big Y.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Селаковић мај 08, 2017, 06:45:10 поподне
Пробај овде (https://www.familytreedna.com/group-join.aspx?Group=Project_Pending). :)

Хвала!  ;)

Мада и одавде се појављују неке чудне сугестије на сајту, али нема везе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 08, 2017, 07:04:24 поподне
Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?

Када уђем на свој FTDNA налог и кликнем на опцију Upgrade (у горњем десном углу) добијем ових 5 понуда везаних за тестирање Y хромозома: Y12, Y25, Y37, Y67 i Y111. За сада ми не нуде BigY.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 08, 2017, 07:05:53 поподне
Када уђем на свој FTDNA налог и кликнем на опцију Upgrade (у горњем десном углу) добијем ових 5 понуда везаних за тестирање Y хромозома: Y12, Y25, Y37, Y67 i Y111. За сада ми не нуде BigY.
Закључили смо у ПП да је то због тога што си за сада тестирао само аутосомал. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 08, 2017, 07:14:59 поподне
Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно. У сваком случају, већ су у време доласка Богћеваца били веома бројни.

"У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијела садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300 година заваде се са Климентима, те неке побију, због чега су морали да се селе у Босну код Праче, гдје их данас има око 50 домова. У Морачи остане једна удовица трудна која роди мушко дијете и кад одрасте она га ожени и роде му се два сина. Једном од ових синова било је име Јован који се касније запопи и од њега су сви данашњи Даниловићи у Морачи.

Иако су старо братство, ипак су се у Морачи слабо множили, тако да од потомака попа Јована данас има свега око 15 кућа. Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.

Иако су Даниловићи били храбри као ратници, нијесу им биле доступне главарске титуле, највише због тога што су се замјерили Богићевцима.

Посебно су се истицали синови Данилови: Јоко, Марко и Новак. Пасови: Војислав-Мирко-Ристо-Миљан-Спасоје-Данило— Тешо- Павле-Остоја-поп Јован."

(Морача, Ровца и Колашин, Рајко Раосављевић)

Уз Даниловиће се као најстарији Морачани помињу и Ћировићи, које такође прати прича да су досељени негде од Скадра (Врака), јако давно, још "у доба Немањића".
Сандићи који су остали у Лукову данас се презивају Ђу(р)ђевци, по селу Ђуђевина (некад се звало Ђурђевина)  из које су доселили у Луково код Никшића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 08, 2017, 07:15:03 поподне
Закључили смо у ПП да је то због тога што си за сада тестирао само аутосомал. :)

То ми је јасно.  :)
У почетку сам мислио да су Y12 и Y25 само привремене (нестандардне)  понуде, али ми оне ипак увек стоје када се улогујем и кликнем на Upgrade.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 07:53:28 поподне
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима. Трнинић је оставио следеће податке о пореклу:

"Према предању старијих, сви Трнинићи су дошли из Дрвара у Лијевче поље, гдје су се настанили (општине Лакташи и Градишка). У Дрвару и данас постоји насеље под називом „Трнинића бријег“ са око 80 кућа. Први мој предак који се преселио из Дрвара и настанио у Лакташе звао се Обрад Трнинић. Будући да постоји материјални доказ о години рођења његовог сина Михаила (надгробни споменик), рођеног 1873. године, претпоставља се да се тих седамдесетих година 19. вијека Обрад населио. Михаило је имао сина Илију (рођ. 1900.) – мог дједа!

У црквеним књигама које пишу о парохијанима и парохијама лакташког краја, презиме се наводи као Трњинић (без да се наводе породице са данашњим презименом Трнинић), што доводи до закључка да су се тако Трнинићи звали на крају 19. вијека док се поуздано зна да је мој дјед Илија (рођен 1900.године) уписан у матичне књиге под презименом Трнинић.

По предању старијих особа (није пронађен материјални доказ нити историјски извор), Трнинићи су у Дрвар дошли из околине Шибеника. Постоје породице око Шибеника са овим презименом али су католици. Сматра се да су неки Трнинићи, селећи се из околине Шибеника према Дрвару „скренули“ путању према Босанском Петровцу и околини Јајца (гдје су били до последњег рата у БиХ, 1992-1995.), затим су се неки упутили према Кордуну и Лици (остали су православни) те се неки Трнинићи настањују у околини Козарске Дубице међу којима су неки покатоличени. Трнинића има и у Војводини у коју су дошли иза Другог свјетског рада током тзв. Осме офанзиве.

Као што је то у већини случајева са предањима код Срба-православних, и код Трнинића је присутно предање о бијегу једне групе људи овог презимена након убиства некаквог турског великодостојника (аге или бега). Према томе, нека браћа Трнинића су се организовала и спремно дочекала отаманску војну јединицу која је кренула у освету, и потукла их до ногу. Бојећи се поновног напада отаманске војске крећу у бијег са својим породицама (које тада броје заједно око 50ак чланова) и упућују се правцима која су описана. У том предању се наводи се да су Трнинићи некада били Божићи али су „због једне лијепе дјевојке која је имала лијепе и крупне очи као трњине промијенили име у Трњинић односно Трнинић“.

До сада нисам чуо нити једну причу у којој Трнинићи (православни) славе неку другу Крсну Славу осим Светог Архиђакона Стефана."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 08:00:05 поподне
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима. Трнинић је оставио следеће податке о пореклу:

"Према предању старијих, сви Трнинићи су дошли из Дрвара у Лијевче поље, гдје су се настанили (општине Лакташи и Градишка). У Дрвару и данас постоји насеље под називом „Трнинића бријег“ са око 80 кућа. Први мој предак који се преселио из Дрвара и настанио у Лакташе звао се Обрад Трнинић. Будући да постоји материјални доказ о години рођења његовог сина Михаила (надгробни споменик), рођеног 1873. године, претпоставља се да се тих седамдесетих година 19. вијека Обрад населио. Михаило је имао сина Илију (рођ. 1900.) – мог дједа!

У црквеним књигама које пишу о парохијанима и парохијама лакташког краја, презиме се наводи као Трњинић (без да се наводе породице са данашњим презименом Трнинић), што доводи до закључка да су се тако Трнинићи звали на крају 19. вијека док се поуздано зна да је мој дјед Илија (рођен 1900.године) уписан у матичне књиге под презименом Трнинић.

По предању старијих особа (није пронађен материјални доказ нити историјски извор), Трнинићи су у Дрвар дошли из околине Шибеника. Постоје породице око Шибеника са овим презименом али су католици. Сматра се да су неки Трнинићи, селећи се из околине Шибеника према Дрвару „скренули“ путању према Босанском Петровцу и околини Јајца (гдје су били до последњег рата у БиХ, 1992-1995.), затим су се неки упутили према Кордуну и Лици (остали су православни) те се неки Трнинићи настањују у околини Козарске Дубице међу којима су неки покатоличени. Трнинића има и у Војводини у коју су дошли иза Другог свјетског рада током тзв. Осме офанзиве.

Као што је то у већини случајева са предањима код Срба-православних, и код Трнинића је присутно предање о бијегу једне групе људи овог презимена након убиства некаквог турског великодостојника (аге или бега). Према томе, нека браћа Трнинића су се организовала и спремно дочекала отаманску војну јединицу која је кренула у освету, и потукла их до ногу. Бојећи се поновног напада отаманске војске крећу у бијег са својим породицама (које тада броје заједно око 50ак чланова) и упућују се правцима која су описана. У том предању се наводи се да су Трнинићи некада били Божићи али су „због једне лијепе дјевојке која је имала лијепе и крупне очи као трњине промијенили име у Трњинић односно Трнинић“.

До сада нисам чуо нити једну причу у којој Трнинићи (православни) славе неку другу Крсну Славу осим Светог Архиђакона Стефана."

Опа. У неку руку очекивано, иако је и I2-PH908 била у игри. Мислим да је након овог резултата јасно да је ипак постојао тај род "Озгорастовића" који је генетски близак (иако постоји предање о три сестре, Трњини, Рокви и Миљи).

Дакле Миљевиће и Трниниће R1b имамо, фале само још Роквићи да би употпунили предање. Занимљиво да су и Добријевићи са 23andMe такође R1b (веома битан род за ову групу). Остали родови који славе Св. Стевана (E-V13 и I2-PH908) су вероватно у једном тренутку пришли уз Трниниће. Или су још од раније били измешани.

Судећи по овим звучнијим презименима, биће да су Озгорастовићи ипак R1b. Занимљиво да у Босанској Крајини све више јача R1b. Према некој евиденцији, сада износи 5%, што је за крајишке Србе сасвим солидан проценат ове хг.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 08, 2017, 08:37:08 поподне
Цитат
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара  Припада хаплогрупи R1b-U152.

Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: argo мај 08, 2017, 08:37:59 поподне
У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Сад баш гледам попис Клишког санџака из 1550. године и тамо се помиње неколико појединаца којима је Радоје уписан као отац. Такође присутан је и један којем је Пунош отац: Вукас, син Пуноша. Према томе, очигледно је да су се преци Добрића и Пуноша населили у Добропољце, непосредно пре турског пописа 1550. године.

Пунош и Радоје су могуће били они који су довели породице у Добропољце.
Mislim da postoji dobra šansa da jesu povezani. U jednom od kasnijih deftera za ovog Vukasa sina Punoša piše da ima titulu kneza, a kako se Dobrić kasnije spominje kao harambaša, moguće je da su ovi rodovi stvarno u srodstvu jer su te titule često bile nasljedne po muškoj liniji.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 08:42:14 поподне
Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...

Ово је јак род у Крајини. Иако нису сви који се везују за Трниниће припадници ове хаплогрупе, реално је очекивати солидан проценат U152 међу крајишким Србима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 08:54:08 поподне
Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Bane мај 08, 2017, 08:55:33 поподне
Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...

 :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 08, 2017, 09:18:05 поподне
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима.

Честитам Илији Трнинићу на резултату, прије свега што је рођак Миланчићу Миљевићу, ослободиоцу Бањалуке :-)

Мислим да је сада добра опција Y Seq - U152 Superclade Panel, што сам већ савјетовао једном припаднику овог великог рода Добријевић - Миљевић - Трнинић, који хоће да се тестира у БГ лабораторији. Кад већ знамо исход, боље да потраже рођаке у Италији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 09:21:53 поподне
Рајковић, Аранђеловдан, Пејине/Црна Трава/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалном па има већи број бликсих поклапања(Брборић, Крешић, Жарић, Миличевић изу Јазка). Међутим нема никог географски блиског или са истом славом да би се могла успоставити нека веза.

Рајковић је оставио сљедеће податке о поријеклу:

"У селу Пејине се првобитно доселио мој курђел Пеја, по предањима мога деде (по оцу), из села Струмићеве, такође, општина Црна Трава. По њему је село добило назив, а ми презиме Пејић. Касније је његов унук Јосиф променио презиме у Рајковић, по оцу Рајку."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 08, 2017, 09:42:42 поподне
Поповић, Јовањдан, Бистрица, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH1344 роду Мириловића. Мање више на 2-3/23 маркера се разликује од осталих из мириловићког рода. Остаје само питање да ли је директни досељеник из Херцеговине, или је поријеклом из Лике и далмације. Сам наводи предање о поријеклу из херцеговине, мада је то у крајини опште мјесто. У Крајини има још Поповића који славе Јовањдан. Без тестирања не може се знати д али су сви ови Поповићи повезани, често је презиме, а честа и слава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 08, 2017, 10:01:12 поподне
Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно.

Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања. Онда бисмо се вратили корак уназад од онога докле смо стигли захваљујући генетици.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 10:11:30 поподне
Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања. Онда бисмо се вратили корак уназад од онога докле смо стигли захваљујући генетици.

Али овде имамо и генетику и предање. Није ми јасно зашто измишљамо неке непостојеће везе, без генетске потврде, а игноришемо када добијемо конкретан днк резултат. Чудна нека логика.

Или се ваљда по аутоматизму сматра да је неко, чим испадне E1b, досељеник из далеких крајева, тј. не може бити старинац у правом смислу те речи. Предрасуде.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 10:25:30 поподне
Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања.

Мада се око овога у потпуности слажемо. ;)

Морача се налази у том брдском појасу, па не чуди можда неко рано присуство E1b тамо.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 08, 2017, 10:40:32 поподне
Али овде имамо и генетику и предање. Није ми јасно зашто измишљамо неке непостојеће везе, без генетске потврде, а игноришемо када добијемо конкретан днк резултат. Чудна нека логика.

Или се ваљда по аутоматизму сматра да је неко, чим испадне E1b, досељеник из далеких крајева, тј. не може бити старинац у правом смислу те речи. Предрасуде.
Даниловићи су најстарији у Морачи, или боље речено једни од најстаријих пошто су они сачували своју посебност и предање, а већина тих стариначких родова или су се стопили са новијим досељеницима (пример старинаца у Ровцима), или су се раселили (пример Сандићи, Ћировићи, Кошани итд.). Има још неких старинаца у тој области који су сачували своју посебност и нису се стопили са већим и снажнијим новопридошлим братствима и родовима, а то су Синђићи, Дмитровићи и Милетићи, који су највероватније због економских разлога прихватили славу Никшића-Гојаковића св. Лука, али се нису стопили са њима, и они припадају области племена Ровца а не Морачи. Једни од најстаријих у Морачи су Томићи, који су некада живели на месту где је саграђен ман. Морача, али су од времена изградње манастира пресељени у Горњу Морачу. Мада и Даниловићи имају магловито предање да су некада давно доселили из околине Враке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nikolic мај 08, 2017, 10:41:56 поподне
Рајковић, Аранђеловдан, Пејине/Црна Трава/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалном па има већи број бликсих поклапања(Брборић, Крешић, Жарић, Миличевић изу Јазка). Међутим нема никог географски блиског или са истом славом да би се могла успоставити нека веза.

Рајковић је оставио сљедеће податке о поријеклу:

"У селу Пејине се првобитно доселио мој курђел Пеја, по предањима мога деде (по оцу), из села Струмићеве, такође, општина Црна Трава. По њему је село добило назив, а ми презиме Пејић. Касније је његов унук Јосиф променио презиме у Рајковић, по оцу Рајку."

Ја сам релативно близу, Пирот - Црна Трава, неких седамдесетак километара. Колико видим, разлика на 2 маркера од 23 (439 и 389). Мада, то не мора ништа да значи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 10:46:21 поподне
Мада и Даниловићи имају магловито предање да су некада давно доселили из околине Враке.

Нисам за ово чуо до сада. Занимљиво због оних Ћировића. Значи може бити да су у нека давна времена заједно дошли из тих крајева. Једна породица J2b1 везује своје порекло за ове Ћировиће из Мораче, али је упитно да ли је све то тачно. Реч је о далеком временском периоду.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 08, 2017, 10:47:00 поподне
Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 08, 2017, 10:50:33 поподне
Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."

Још један BY611 који се везује за простор Бугарске; његов специфични хаплотип потврђује разноврсност овог снипа на том простору...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 08, 2017, 10:53:25 поподне
Још један BY611 који се везује за простор Бугарске; његов специфични хаплотип потврђује разноврсност ове хаплогрупе на том простору...

Taчниje зa Шoплук...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 08, 2017, 10:53:40 поподне
Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."

Коначно R1b у правом светлу на једном истраживању овог типа. На узорку од 70, лаганих 8.6%. Алал вера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 08, 2017, 10:57:14 поподне
Taчниje зa Шoплук...

Изгледа да је у целокупној Бугарској врло разноврсна CTS9219, са својим подгранама BY250, Y5587 и BY611, а ове снипове сам приметио и у оном прегледу Македонаца који је Владица изложио на њиховој теми...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 08, 2017, 10:59:02 поподне
Коначно R1b у правом светлу на једном истраживању овог типа. На узорку од 70, лаганих 8.6%. Алал вера.

Дуго се чекало да R1b коначно "проради".  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Никола Стојановић мај 08, 2017, 11:53:20 поподне
Ја сам релативно близу, Пирот - Црна Трава, неких седамдесетак километара. Колико видим, разлика на 2 маркера од 23 (439 и 389). Мада, то не мора ништа да значи.
Са мном има поклапање 20/23, док ти и ја имамо 18/23, занимљиво да је код све тројице DYS19=15
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Црна Гуја мај 09, 2017, 12:02:15 пре подне
Матић, Јовањдан, Голеши, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-Z280, прецизније волго-карпатској грани Y2902. Најближи су му Смоловић (3/23) и Шпањевић (5/23) из рода А08. Карактеристична је ниска вредност DYS389=12-28. Досељени су у Голеше из села Пољице код Дрвара око 1860. године, а имају магловито предање о ранијем пореклу из Црне Горе, које би, ако узмемо у обзир сличност са Смоловићем и Шпањевићем, лако могло бити тачно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash мај 09, 2017, 10:24:30 пре подне
Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.
Прилично значајан резултат, ако не епохалан! Чекамо Пешута, Рудана и Кучинара. Међу њима очкујем сличан хаплотип.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: herceg мај 09, 2017, 10:46:38 пре подне
Још један крајишки Васојевић. :) Сергиус, да ли си можда наишао на ово презиме у групи породица које славе Св. Стевана? Сада се шири круг родова са различитим хг и у оквиру крајишких "Стефањштака". Ту су од раније I2-PH908 и R1b.

Ко прати мајско истраживање, зна да се у оквиру овог рода (Трнинић-Миљевић, Св. Стеван) појавила још једна породица која припада "E-V13 Васојевићима".

Значи и међу овима што славе Стевана, има бар три хаплогрупе.

Sv. Stefan je jedna od najcescih slava u Bosanskoj Krajini.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: herceg мај 09, 2017, 11:04:02 пре подне
Да мало разјаснимо. У шематизму из 1882. се спомиње Ћеркета у Блашком (али то су Кадињани, који су близу тромеђе Лакташа, Прњавора и Челинца), а Ћеркет у Смртићима.

Крејић se се спомиње у Каоцима, Србац, али то је сјеверни дио општине, а Југовић (Пантелија) у Шаринцима и Штрбцима (Прњавор), што је солидно удаљено од Смртића, а поготово од Кадињана. Из угла гледања неког из Србије, то јесте близу.

Ћеркета је E-V13, Крејић Југовић је I2-CTS10228. Никољдан и Пантелија. Не видим везу.

Izvjedno je da su Kaoci naseljavani preko Motajice, iz Smrtica, Cukala i drugih sela. I sam naziv sela ukazuje da je mladjeg postanka.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 09, 2017, 11:47:13 пре подне
Sv. Stefan je jedna od najcescih slava u Bosanskoj Krajini.

Честа је генерално у Републици Српској. Према Јањатовићу, заузима 4. место по заступљености међу БиХ Србима.

Конкретно за ове по Крајини је Карановић забележио да постоји магловито предање да су некад били "једно". Видимо да и међу њима има више лоза. Тако се нпр. издвајају Добријевићи-Миљевићи-Трнинићи.

Тзв. личка група овог рода би могла бити E-V13 добрим делом. Ту спадају Торбице, Борјани, затим једна породица са мајског (E-V13) која има поклапање са Радојом, Божићи и Радеке.

Занимљиво да на 23andMe имамо тестиране и Радеке из Лике, такође E-V13. Само што ове Радеке не славе Св. Стевана, већ Часне вериге, што их аутоматски убацује у онај род крајишких Васојевића, коме припадају и остали E-V13 у оквиру рода "Озгорастовића" (Радоја + мајско).

Овде је прилично јасно да је дошло до мешања ова два велика крајишка рода. Ови који славе Св. Стевана а везују се зе Трниниће, доминантно су R1b/I2-PH908, док су ови што славе Часне вериге доминантно E-V13 ("Васојевићи").

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: zox мај 09, 2017, 08:44:40 поподне
Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.
Постоји прича о дечаку који је вртео стално капу, и да је су га по том прозвали вртикапа.Има италијански назив за то првобитно презиме, сад се немогу сјетит.Род су са Лучићима, а Лучићи су наводно однекле са Цетиња у давно доба дошли у Херцеговину.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 09, 2017, 09:23:16 поподне
Стевановић, Петковдан р. Митровдан, Ђеракаре, Брус/СРБ

Припада хаплогрупи J2b-M241. Нема блиских хаплотипова, али судећи по маркерима вјероватно припада подграни Z631, па сам га сврстао у општи  род ове подгране. Могли би му бити бликси Голијани, бар  ми се чини да су му они најближи на Пројекту.

Тестирани је оставио сљедеће податке о поријеклу:

"Прадеду (рођеног 1913.) су усвојили рођаци који нису имали деце, па је тако дошао у село Ђерекаре из села Кнежево(такође општина Брус), задржавши презиме и преузевши њихову крсну славу. Више података о Стевановићима у Кнежеву у прилозима из књиге ''Сведок векова'' Радољуба Јотића (слика 2) и ''Блажево и околина'' Мирослава Вучковића (слика 3). Да ли се ово Јолићи из слике 2 односи на старо презиме или надимак, не знам.
Грана Стевановића којој припадам од времена пресељења прадеде прославља Св. Петку, док остали пореклом из Кнежева славе још увек Митровдан и Св. Кирика (Ћирика) и Јудиту."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Никола мај 09, 2017, 09:56:41 поподне
Матић, Јовањдан, Голеши, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-Z280, прецизније волго-карпатској грани Y2902. Најближи су му Смоловић (3/23) и Шпањевић (5/23) из рода А08. Карактеристична је ниска вредност DYS389=12-28. Досељени су у Голеше из села Пољице код Дрвара око 1860. године, а имају магловито предање о ранијем пореклу из Црне Горе, које би, ако узмемо у обзир сличност са Смоловићем и Шпањевићем, лако могло бити тачно.
Поздрав, ја сам тестирани Матић. Да ли неко може да ми објасни колико је стара ова грана и да ли се може израчунати када сам са Смоловићем и Шпањевићем имао заједничког претка.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 09, 2017, 10:31:55 поподне
Драча, Стевањдан, Биљане Доње, Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I1-M227. Веома интересантан резултат, има пуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Куршумлије, који је у ставри Мараш из Мојстира. Такође има пуно поклапањe na 19 маркера  са непознатим појединцем из Хрватске који је позитивно тестиран на М227. Остала блиска поклапња су са осталим појединцима М227 из Финске, Литваније, Белорусије, Русије, Шведске, Норвешке, Данске. Да је овај , рекао бих не тако стар род, присутан на нашим просторима види се из анонимних истраживања, јер га има у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској.

Ко су заправо ови I1-М227 код нас. Нисмо поштено ријешили ни енигму звану Дробњаци-Нормани?, а појављује се још један род који бисмо могли повезати са Скандинавијом и Балтичким морем. И сама грана I1-М227 је доста загонетна. Некако као да асоцира на Варјаге. Има је доста у источној Пруској, балтичким државама и Белорусији, али и скандинавским земљама, има је чак и Француској, и то на сјеверу у Нормандији, има је у Русији, међу Татарима и Башкирима. Једна подграна М227-L72 је присутна на сјеверу Њемачке и Пољске, отприлике на територији коју су насељавали Балтички Словени.М227 је стар око 3000 година.

Српска породица Драча је у Далмацији, у Карину, записана још у попису 1709. године. Значајна је ова веза Полимље-Далмација, јер је још један доказ да је матица доброг дијела српске популације у старој Рашкој, Херцеговини и Зети. Рецимо, Миленковић из Куршумлије и Драча из Далмације дијеле заједничког претка који је живио прије 400-500 година на подручју западно од Берана, у српској средњовјековној држави.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Atlantische мај 09, 2017, 10:33:42 поподне
Поздрав, ја сам тестирани Матић. Да ли неко може да ми објасни колико је стара ова грана и да ли се може израчунати када сам са Смоловићем и Шпањевићем имао заједничког претка.
Сама Y2902 је појединачно најзаступљенија подграна хаплогрупе R1a-Z280 у Европи (као што рече Милан Рајевац у свом тексту (http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-r1a/) на сајту Српског ДНК пројекта чини 15% од укупне Z280).
Старост јој се, по сајту YFullTree (https://www.yfull.com/tree/R-Y2902/) процењује на 4300 година, са TMRCA (време када је живео најскорији заједнички предак свих њених припадника) од 2500 година, с' тим што се наравно испод Y2902 налазе и млађи СНП-ови.
Пошто сте сви тестирани на малом броју маркера сумњам да вам се може одредити време од заједничког претка, али је то вероватно период од пре неких 700-900 година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 09, 2017, 10:50:59 поподне
Драшковић, Веље Дубоко, Ровца, Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада у род Никшића. Најближи Булатовић са 1 маркером разлике на 23. Још једна потврда о припадности Никшића I2-PH908. Драшковићи су огранак Шћепановића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 09, 2017, 10:58:04 поподне
Драшковић, Веље Дубоко, Ровца, Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада у род Никшића. Најближи Булатовић са 1 маркером разлике на 23. Још једна потврда о припадности Никшића I2-PH908. Драшковићи су огранак Шћепановића.

Дакле у Ровцима у оквиру братства Шћепановића имамо Драшковиће Гојаковиће и Драшковиће старинике...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 09, 2017, 11:00:11 поподне
Од којих Драшковића је Матија Бећковић пореклом?

Од ових "правих" или од ових "мацурских"?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 09, 2017, 11:12:15 поподне
Дакле у Ровцима у оквиру братства Шћепановића имамо Драшковиће Гојаковиће и Драшковиће старинике...
Drašković koji pripada Macurskom haplotipu pripada ogranku Neđeljkovići, i oni su iz sela Velje Duboko u Rovcima, gde je i "baza" ovog bratstva.
Drašković koji je testiran sada i pripada rodu Nikšići pripada ogranku Sjenovići. Naseljeni su u selu Đuđevina u Donjoj Morači ali su poreklon iz Veljeg Dubokog.
Očigledno da je u okviru ovog velikog i priznatog bratstva bilo saplemenjavanja.
Sad bi bilo jako zanimljivo saznati haplotip Matije Bećkovića.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Wolf Sagash мај 09, 2017, 11:20:44 поподне
Постоји прича о дечаку који је вртео стално капу, и да је су га по том прозвали вртикапа.Има италијански назив за то првобитно презиме, сад се немогу сјетит.Род су са Лучићима, а Лучићи су наводно однекле са Цетиња у давно доба дошли у Херцеговину.
Не, Вртикапе потичу од Ненковића, а Лучићи су потомци Луке Вртикапе који је живио почетком 19 вијека.

Za ubojstvo Cvjetka Ivanovog Vrtikapića, Vlaha iz Ljubinja, Kazneni je sud 24. siječnja
1719. pokrenuo postupak protiv Marka Lukinog Vodopije iz Kliševa.85 Kako
je bilo mnogo spornih činjenica koje je trebalo rasvijetliti, pogotovo zato što
leš nije pronađen, a i zato što je trebalo utvrditi krivnju potencijalnog suučesnika
Nika Njire, dokazni je postupak bio težak i kompliciran, s velikim brojem
svjedočenja.86 Budući da je optuženi Vodopija bio u bijegu, sud ga je 6. ožujka
javnim proglasom prozvao da pristupi i podvrgne se suđenju, jer će u protivnome
biti osuđen iz ogluhe. Kako se nije odazvao, sudački ga je kolegij 30. prosinca
1719. osudio na smrtnu kaznu vješanjem,87 dok je postupak protiv Njire ostao
trajno otvoren zbog nedovoljno inkriminirajućih dokaza. Za našu je temu
važno primijetiti da je osuđujuću presudu sud ustvari mogao donijeti već u
drugoj polovici ožujka, čim je istekao uobičajeni rok od 8 dana u kojemu se
izočni tuženik trebao pojaviti pred sudom. Premda su presude donošene 31.
ožujka i 31. svibnja,88 slučaj Vodopija nije se našao na dnevnom redu sve do
kraja godine.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 09, 2017, 11:37:47 поподне
Рајчевић, Јовањдан и Мала Госпојина, Требиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачки род. Практично модални хаплотип за овај род, има само једну своју специфичну вриједност 643=9. Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама. Сродни су Асановићима и Спахићима у Зупцима, ако и шаговиновићима код Билеће. У истраживању Херцеговине имаћемо и њихове резултате. Ердељановић је овој групи породица посветио читав текст, у којем расправља да ли су старинци на подручју Цуца или досељеници од Бандића из Комана. на крају закључује да је ту морало доћи до неког сплемењивања цуцких старинаца и досељеника. Ове породице повезује и са Радуловићима у Кривошијама. Иначе, комбинација слава Јовањдан Мала Госпојина, је рисутна и код Бандића и код Радуловића.

Ово је онај стари проблем Орловића и стара дилема: ко су досељеници из Чарађа, а ко старинци на подручју катунске нахије? Ј2а-М92 или E-V13.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 09, 2017, 11:45:37 поподне
Рајчевић, Јовањдан и Мала Госпојина, Требиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачки род. Практично модални хаплотип за овај род, има само једну своју специфичну вриједност 643=9. Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама.
Изгледа да имамо хаплогрупу познатог бубњара Драгољуба Ђуричића. Ако стоји ово да су Рајчевићи огранак Ђуричића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 09, 2017, 11:48:41 поподне
Изгледа да имамо хаплогрупу познатог бубњара Драгољуба Ђуричића. Ако стоји ово да су Рајчевићи огранак Ђуричића.

Тако је Ердељановић записао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Одисеј мај 09, 2017, 11:49:48 поподне
За колико црногорских племена имамо конкретне податке о поријеклу? До сада смо открили хаплогрупу Озринића и Пјешиваца само, је ли? Црногорци се дијеле у 4 нахије, а те нахије у бројна племена. Баш ме занима какви су укупни проценти код њих, сигурно је И2а знатно заступљенија него код нас Брђана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 10, 2017, 12:07:38 пре подне
Милић, Аранђеловдан, Марковина, Озринићи, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908 роду Озринића. Мање више све карактеристичне озринићке вриједности, једино 549=9 прилично ниска и необична.  Милићи су пповезани са Вујовићима из Доње Марковине, који су опет огранак великог озринићког братства Цаушевића. Са овим резултатом смо некако комплетирали Озриниће, тј. тестирали смо појединце из свих озринићких братстава: Драгојевића, Гардашевића, Цаушевића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 10, 2017, 12:08:23 пре подне
Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 10, 2017, 12:13:28 пре подне
Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?).

Занимљиво је да је Ердељановић за Ђуричиће записао да остале Цуце за њих као доказ тога да су старинци наводе њихову "мрку кожу". Мада генетски још нисмо тестирали Ђуричиће у Цуцама, а тестирани Рајчевић се поклапа са осталим Цуцама Бајковићима, тј. није другачији у односу на њих. Било би добро кад бисмо имали резултат и самих Ђуричића из Ровина.

А у сваком случају видјећемо ускоро (надам се) шта ће показати резултати Спахића, Асановића и Шаговиновића у Херцеговини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 10, 2017, 12:15:25 пре подне
За колико црногорских племена имамо конкретне податке о поријеклу?

Имамо за још један број племена, односно братствених група у племенима. Али, више нисам начисто шта сме да се пише овде на отвореном делу форума, а шта не, јер је било неколико акција са резултатима који још увек нису за јавну употребу.

Код староцрногорских племена је мање оних која су настала филијацијом, тј. да су племеници истог порекла у мушкој линији (као што су Васојевићи или Бјелопавлићи и још неки Брђани, а типичан пример у Старој ЦГ су Озринићи), а већином су то саплемењене заједнице разнородних братстава настале од кнежина с краја средњег века и почетком турског доба.

Отуд, логично је да је генетска слика племена Старе ЦГ шаренија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Eror мај 10, 2017, 12:34:32 пре подне
Рукавине су дефинитивно Динарик Југ. Оно што мислим да би било корисно да урадиш јесте да тестираш PH908, поготово јер си S17250+, а негативан на све Динарик Сјевер гране испод овог СНП-а. Међутим, колико знам никад ниси тестирао PH908 који одређује Динарик Југ. ТЈ. можда си крипто Динарик Југ. У сваком случају, вриједи провјерити.

Исто тако чисто сумњам да буњевачки Херори из Пазаришта немају везе са твојим Ерорима, поготово јер су вође Буњеваца у Пазаришту биле управо Рукавине.
Јасно ми је да би била невероватна случајност да немамо никакве везе са Ерорима из Пазаришта. Да, нисам још тестирао те СНП-ове. Искрено, нисам у последњих годину-две стизао ни да прочитам нешто више и продубим своје површно знање о генетици, па и о СНП-овима. Имаћу овај твој предлог у виду. Којим тестом би могло да се утврди да ли смо и колико блиски Ковачанима - Филимоновићима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 10, 2017, 01:22:30 пре подне
Драшковић, Веље Дубоко, Ровца, Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада у род Никшића. Најближи Булатовић са 1 маркером разлике на 23. Још једна потврда о припадности Никшића I2-PH908. Драшковићи су огранак Шћепановића.
Ово је доказ колико може  да се направи мутација у окбиру једног рода (Шћепановића)...Драшковић у односу на Шћепановића има разлику 4, а у односу на другог Шћепановића 5 маркера...А с обзиром да је род Шћепановића стар око 650 година, ништа необично...Пошто се са Булатовићем разликује само у једном маркеру, онда значи да је хаплотип Драшковића имао мање промена него остала двојица Шћепановића, с обзиром да родоначелници Булат и Шћепан су били рођена браћа, те је Драшковићев хаплотип имао мање промена у односу на осталу двојицу Шћепановића...И код Никшића и код Озринића и код било којих других, може да се извуче на основу броја тестираних, просечна вредност и да се види који су имали већи а који мањи број мутација...Или другачије да кажемо, да је Драшковићев хаплотип ближи Шћепановом (родоначелнику), него друга двојица Шћепановића, мање промена је имао, а претпостављам да би Шћепан и Булат имали исти хаплотип, као и Гојак вероватно
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 10, 2017, 01:34:55 пре подне
Од којих Драшковића је Матија Бећковић пореклом?

Од ових "правих" или од ових "мацурских"?
Мислим да је то на основу тестираних, па и да су из истог села, немогуће сазнати, осим да се тестира Матија :) Тј. да из истог села могу бити тестирана двојица са истим презименом али један да буде старинац а један "прави"...Тако да раније шпекулације да је Матија мацурски род а не Никшић, овим резултатом пада у воду...Може бити и једно и друго, а не само оно друго...Као и мој теча Драшковић из Колашина, кога сам очигледно превремено прогласио за Мацуру, на основу оног резултата од пре годину дана :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Милош мај 10, 2017, 02:29:55 пре подне
Јасно ми је да би била невероватна случајност да немамо никакве везе са Ерорима из Пазаришта. Да, нисам још тестирао те СНП-ове. Искрено, нисам у последњих годину-две стизао ни да прочитам нешто више и продубим своје површно знање о генетици, па и о СНП-овима. Имаћу овај твој предлог у виду. Којим тестом би могло да се утврди да ли смо и колико блиски Ковачанима - Филимоновићима?

Филимоновић је Z17855>A1221, а ти си S17250. То су две паралелне гране, тако да сте према овој математици  прилично удаљени...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergius мај 10, 2017, 08:53:15 пре подне
Занимљиво је да је Ердељановић за Ђуричиће записао да остале Цуце за њих као доказ тога да су старинци наводе њихову "мрку кожу". Мада генетски још нисмо тестирали Ђуричиће у Цуцама, а тестирани Рајчевић се поклапа са осталим Цуцама Бајковићима, тј. није другачији у односу на њих. Било би добро кад бисмо имали резултат и самих Ђуричића из Ровина.

Тестирани Рајчевић је свијетле косе и очију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 10, 2017, 10:04:14 пре подне
Мислим да је то на основу тестираних, па и да су из истог села, немогуће сазнати, осим да се тестира Матија :) Тј. да из истог села могу бити тестирана двојица са истим презименом али један да буде старинац а један "прави"...Тако да раније шпекулације да је Матија мацурски род а не Никшић, овим резултатом пада у воду...Може бити и једно и друго, а не само оно друго...Као и мој теча Драшковић из Колашина, кога сам очигледно превремено прогласио за Мацуру, на основу оног резултата од пре годину дана :)
Kom ogranku (trbuščiću) Draškovića pripada teča?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 10, 2017, 11:50:09 пре подне
Нови пресек резултата тестираних. :)

(https://s1.postimg.org/ul6mfbhq7/Screen_Shot_05-10-17_at_11.42_AM.jpg) (https://drive.google.com/open?id=1RLshAp-Qp74ZMZ2i9Pv43S0SibU&usp=sharing)

(https://s1.postimg.org/qnjcpwuwv/Screen_Shot_05-10-17_at_11.42_AM_001.jpg)

Горња карта је сада оживљена, па је могуће детаљно испратити сваки од резултата. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Зрно мај 10, 2017, 12:04:31 поподне
Нови пресек резултата тестираних. :)

(https://s1.postimg.org/ul6mfbhq7/Screen_Shot_05-10-17_at_11.42_AM.jpg) (https://drive.google.com/open?id=1RLshAp-Qp74ZMZ2i9Pv43S0SibU&usp=sharing)

(https://s1.postimg.org/qnjcpwuwv/Screen_Shot_05-10-17_at_11.42_AM_001.jpg)

Горња карта је сада оживљена, па је могуће детаљно испратити сваки од резултата. :)

За Р1б пише шест комада, а има их пет на карти.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 10, 2017, 12:10:02 поподне
За Р1б пише шест комада, а има их пет на карти.

Не види се Богићевац, преклопили су га ови I2a. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 10, 2017, 12:25:08 поподне
Не види се Богићевац, преклопили су га ови I2a. ;)

Тако је, у неколико случајева, то се не види док се не спусти у дато место... јер се преклапају. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: ДушанВучко мај 10, 2017, 12:35:36 поподне
Kom ogranku (trbuščiću) Draškovića pripada teča?
Незнам :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Sergio мај 10, 2017, 12:49:19 поподне
Значи за сада ни један G2a и Ј1...    :o
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 мај 10, 2017, 01:04:36 поподне
Стаматовић,Никољдан, Сирогојно/Златибор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат јер смо имали већ једног тестираног са блиским резултатима на затвореном дијелу форума. Стаматовићи како смо и раније закључили највејроватније припадају старим пиперским старинцима Рогамљанима. Мислио сма да сврстам и Рајковића из Косијера у исти род са Стаматовићем, али ћемо сачекати објављивање и другог Стаматовића. Иако Рајковић и Стаматовић имају маркера разлике, не треба да чуди, јер се ради везу старој можда и 500 година. Сем тога, на примјеру два Стаматовића се види како чак и мењу самим Стаматовићима у Сирогојну има измутираних маркера.

Стаматовићи су у Сирогојно доселили из Црне Горе, а преко Старог Влаха.
Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%88).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: vojinenad мај 10, 2017, 01:06:32 поподне
Незнам :)
Па питај течин, теча ипак није дугме. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 10, 2017, 01:10:02 поподне
Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%88).

Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 10, 2017, 01:22:13 поподне
Станоје Главаш је ушао у легенду, тако да не чуди што га многи својатају.

Мислим да је ипак глупо тако се лепити за неку славну личност без икаквих чињеница. Чуо сам једног излапелог чичицу на Жикиној Шареници кад је то рекао, али морао би да буде свестан да је Станоје за нас у Шумадији ипак неприкосновен као неко ко је и Карађорђа створио.

Из тог разлога позивам све такве да се уздрже од кафанских досетки.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Број 1 мај 10, 2017, 01:23:35 поподне
Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?
Тестирани Стаматовић (иначе човек од преко 80 година) сутра ће доћи до мене. Годинама уназад је активан на скуповима које прави род Главашевих Стаматовића и наводи да ради на томе да прибави за тестирање неке од директних мушких потомака Станојевих. Видећемо.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лука мај 10, 2017, 01:25:20 поподне
И ја исто први пут чујем за то да би Станоје Главаш могао бити пореклом из ЦГ ???
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Бакс мај 10, 2017, 01:27:15 поподне
Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?

Нашао сам ово:
Цитат
О породичном пореклу Стаматовића зна се мало, они из Деспотовца потичу од родоначелника Стамата, имали су старо презиме Милетић и славе Митровдан. Стаматовића има у Црној Гори у Пиперима, у месту Рогами, и познају мушко име Стамат који је и родоначелник овог братства. Међутим, њихова слава је Св. Арханђео Михајло. И други Стаматовићи у малом племену Загарачу, у Катунској нахији, који припадају тзв. Милошевићима, односно групи породица Радмановић–Ђурић–Стаматовић. Стаматовића у Љешкопољу и Зети су из пиперског истоименог братства и славе Аранђеловдан. Слично је и са Милетићима у Горњим Пјешивцима који су пореклом из Залаза у Његушима, а одавде су се исељавали у Србију (не зна се куда тачно) и у Никшићку жупу. Милетићи у Великом Орашју славе Св. Арханђела, а истих има и на Златибору и у Ужичкој Црној Гори, са славама Св. Никола и Св. Јован, а у јасеничким селима Мраморцу, Рајковцу и Тополи су од Сјенице и славе Ђурђевдан.
http://www.zlatiborpress.rs/zlatiborska-ceda-dva-stamatovica/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 10, 2017, 01:29:57 поподне
Тестирани Стаматовић (иначе човек од преко 80 година) сутра ће доћи до мене. Годинама уназад је активан на скуповима које прави род Главашевих Стаматовића и наводи да ради на томе да прибави за тестирање неке од директних мушких потомака Станојевих. Видећемо.

Код Станоја Главаша презиме Стаматовић је могло бити и скорашње надимачко. Нема никакаве везе између ужичких и глибовачких Стаматовића, осим истовјетности презимена, а таквих случајева има много.

Ово су подаци о Главашевим прецима из села Глибовца код Смедеревске Паланке:

"Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу)."

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Лепеничанин мај 10, 2017, 01:43:01 поподне
Главаш потиче из Селевца.

Цитат
Главашевићи (Петровићи, Бркићи) (23 кућа., св. Никола). Стари им се доселили из околине Дебра у Македонији због турског зулума. Од ове породице је војвода Станоје Главаш – Стаматовић (1763 – 1815. год), био је један од организатора Првог српског устанка. Станоје је био најмлађи од троје деце. После очеве смрти, мајка се преудала и заједно са Станојем прелази у Глибовац (Смедеревска Паланка). Његова браћа Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа.

Ђокићи из Глибовца нису баш поуздани,помиње се неки призећени дунђер, брат Ђока за ког се у Селевцу не зна...

Тестирати треба прво ове из Селевца, па онда  све остале претенденте.

Имена и презумена нису јак аргумент. Главашевића има у мом селу, Црном Калу, и у књигу су ставили да потичу од Станоја Главаша, иако славе Аранћеловдан. Стаматовића има у суседном селу Трски, па зар су и они од Станоја Главаша? Прво тест, па да разговарамо... ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: mladend мај 10, 2017, 03:23:20 поподне
Драча, Стевањдан, Биљане Доње, Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I1-M227. Веома интересантан резултат, има пуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Куршумлије, који је у ставри Мараш из Мојстира. Такође има пуно поклапањe na 19 маркера  са непознатим појединцем из Хрватске који је позитивно тестиран на М227. Остала блиска поклапња су са осталим појединцима М227 из Финске, Литваније, Белорусије, Русије, Шведске, Норвешке, Данске. Да је овај , рекао бих не тако стар род, присутан на нашим просторима види се из анонимних истраживања, јер га има у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској.

Ко су заправо ови I1-М227 код нас. Нисмо поштено ријешили ни енигму звану Дробњаци-Нормани?, а појављује се још један род који бисмо могли повезати са Скандинавијом и Балтичким морем. И сама грана I1-М227 је доста загонетна. Некако као да асоцира на Варјаге. Има је доста у источној Пруској, балтичким државама и Белорусији, али и скандинавским земљама, има је чак и Француској, и то на сјеверу у Нормандији, има је у Русији, међу Татарима и Башкирима. Једна подграна М227-L72 је присутна на сјеверу Њемачке и Пољске, отприлике на територији коју су насељавали Балтички Словени.М227 је стар око 3000 година.

Српска породица Драча је у Далмацији, у Карину, записана још у попису 1709. године. Значајна је ова веза Полимље-Далмација, јер је још један доказ да је матица доброг дијела српске популације у старој Рашкој, Херцеговини и Зети. Рецимо, Миленковић из Куршумлије и Драча из Далмације дијеле заједничког претка који је живио прије 400-500 година на подручју западно од Берана, у српској средњовјековној држави.

Ја сам тестирани Драча из Биљана Доњих, Бенковац.

Приликом попуњавања упитника у пријави за тестирање на светски ДНК дан нисам дао никакве податке о свом порјеклу па бих то да учиним сада.

Презиме Драча у Сјеверној Далмацији појављује се први пут у Млетачком катастру из 1709. године за село Карин (Петар Драча пок. Марка, породица има 12 душа). Након тога долази до расељавања Драча и у друга мјеста Буковице и Равних котара. Данас Драче живе у селу Карин, Биљане Доње, Ислам Грчки, Земуник Горњи, Кашић, Кула Атлагића, Бенковац, Шопот, Брушка, Пристег, Церање, Мирање Горње, Мирање Доње и Тињ. Презиме Драча је током 18. вијека постојало и у селу Смоковић и Корлат, али су изумрли или су одселили. Забиљежено је да су три породице Драча у периоду од 1771. - 1774. одселиле за Пољску.
Треба напоменути да у самом селу Карин Драче живе у три засеока. Поједини мјештани из тих засеока тврде да они нису ни у каквом сродству и да су ту доселили са различитих страна. Моја истраживања презимена Драча у Сјеверној Далмацији досежу најдаље до 1730-их година. Све њих сам успио да сведем на 8 главара породица. До сада нисам успио ову осморицу повезати са Петром пок. Марка, нити доказати њихово међусобно сродство.

Одакле су Драче дошле у Карин још не могу поуздано утврдити. У разговору са више Драча добио сам још више различитих одговора, а сви се позивају на приче својих старијих. Мислим да оно што је Ристо Милићевић у књизи "Херцеговачка презимена" написао о презимену Драче (дакле, не Драча) може бити неки траг. Он каже да су Драче у Мостару, који су сада муслимани, "некада били настањени у Равном и Драчеву (Попово). Порјеклом су из Равног "гдје су били хришћани. Из Равног и Драчева су одселили око 1820. године и настанили се у Мостару."
Могуће је да су наши преци са презименом Драча одселили из тих крајева много раније (али не много прије 1709.), а ови који су остали да су промјенијли вјеру и имали презиме Драче.

Поред Драча у Сјеверној Далмацији, Драче су живјеле у Лици, Банији и Славонији. Тако је 1712. године у селу Комић у Лици пописан Jука (Лука, Ђука, ?) Драча, рођен 1662. године. Пошто се до сада нисам детаљније бавио Драчама у Лици, Банији и Славонији, велико је питање да ли све Драче имају исто порјекло.

Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Amicus мај 10, 2017, 03:43:03 поподне
Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?

Неких Драчића муслимана је било много у Брезичанима код Приједора. Могуће да имате неке везе једни с другима. Али вероватно су они онда потекли некад и негде од вас, а не ви негде тамо од њих.

У сваком случају, драго ми је видети још једног припадника I1. 8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 10, 2017, 03:46:13 поподне
Ја сам тестирани Драча из Биљана Доњих, Бенковац.

Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?

Младене, већину оног што се могло извући из резултата написао сам у коментару изнад. Припадаш једној прилично ријеткој грани хаплогрупе I1, али на твоју срећу ипак присутној код једног броја појединаца на нашим просторима, који ти представљају даље генетске рођаке. Да сам на твом мјесту усмјерио бих се на проналажење могуће везе са сљедећим породицама:

Ђенадић   Аранђеловдан   Грчак/Александровац/СРБ
Остојић   Томиндан   Срезојевци/Таково/СРБ
Миленковић   Михољдан   Мирница/Куршумлија/СРБ
Бојовић   Михољдан   Источни Мојстир/Тутин/СРБ
Ивановић   Никољдан   Брањево/Зворник/РС
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Илија мај 10, 2017, 04:28:15 поподне
Pozdrav, ja sam Ilija i upravo sam prijavljen na forum.
Ja sam R1b-U152
Trninic, Banja Luka.
Pozdrav
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 10, 2017, 04:36:09 поподне
Pozdrav, ja sam Ilija i upravo sam prijavljen na forum.
Ja sam R1b-U152
Trninic, Banja Luka.
Pozdrav

Поздрав Илија, овде смо причали и о Вашој породици, између осталог:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1436.0
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Илија мај 10, 2017, 05:13:49 поподне
Nebojsa, koje publikacije ste ovdje koristili kada ste citirali ove autore, Karsnovica i Radjenovica?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 10, 2017, 05:21:48 поподне
Nebojsa, koje publikacije ste ovdje koristili kada ste citirali ove autore, Karsnovica i Radjenovica?

Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини"
Петар Рађеновић, "Унац"
Петар Рађеновић, "Бјелајско Поље и Бравско"
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Дробњак мај 10, 2017, 08:46:48 поподне
Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%88).
О овоме смо већ писали на теми о пореклу српских политичара. Ево шта ја написах:
Цитат
Колико знам Станоје Главаш није имао потомство али јесте се презивао Стаматовић. Његови родитељи су се доселили у Шумадију из Македоније, мислим из околине Дебра. Имао је брата Петра и његови потомци се презивају Петровић и данас живе у Смедереву и Београду. Петрови потомци су и Хајдуквељковићи у Смедереву. Петрова ћерка је била удата за Хајдук Вељка Петровића. Потомство Станојевих сестара живи у селима у околини Младеновца и Паланке. Биће да је ово класично повезивање на основу истог презимена.

Цитат
Нисам упућен има ли тестираних сродника. Станоју ово Главаш није било презиме већ надимак, у ствари, нека врста титуле. Био је један од најугледнијих вођа Устанка у Смедеревском санџаку и војвода. Чак је био предлаган за вожда али је то место препустио Карађорђу. Познат је био и пре Устанка јер је био вођа највеће хајдучке чете која је харала Шумадијом од Рудника до Мораве и задавала силне јаде Турцима. Главаш је настало од главешина, поглавар. Презиме Стаматовић носио је по деди Стамату, а отац му се звао Димитрије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: zox мај 10, 2017, 10:28:39 поподне
Не, Вртикапе потичу од Ненковића, а Лучићи су потомци Луке Вртикапе који је живио почетком 19 вијека.

Za ubojstvo Cvjetka Ivanovog Vrtikapića, Vlaha iz Ljubinja, Kazneni je sud 24. siječnja
1719. pokrenuo postupak protiv Marka Lukinog Vodopije iz Kliševa.85 Kako
je bilo mnogo spornih činjenica koje je trebalo rasvijetliti, pogotovo zato što
leš nije pronađen, a i zato što je trebalo utvrditi krivnju potencijalnog suučesnika
Nika Njire, dokazni je postupak bio težak i kompliciran, s velikim brojem
svjedočenja.86 Budući da je optuženi Vodopija bio u bijegu, sud ga je 6. ožujka
javnim proglasom prozvao da pristupi i podvrgne se suđenju, jer će u protivnome
biti osuđen iz ogluhe. Kako se nije odazvao, sudački ga je kolegij 30. prosinca
1719. osudio na smrtnu kaznu vješanjem,87 dok je postupak protiv Njire ostao
trajno otvoren zbog nedovoljno inkriminirajućih dokaza. Za našu je temu
važno primijetiti da je osuđujuću presudu sud ustvari mogao donijeti već u
drugoj polovici ožujka, čim je istekao uobičajeni rok od 8 dana u kojemu se
izočni tuženik trebao pojaviti pred sudom. Premda su presude donošene 31.
ožujka i 31. svibnja,88 slučaj Vodopija nije se našao na dnevnom redu sve do
kraja godine.

Кажем, предање је да су дошли са Цетиња, незнам под којим презименом
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Nebo мај 10, 2017, 10:34:45 поподне
Не, Вртикапе потичу од Ненковића, а Лучићи су потомци Луке Вртикапе који је живио почетком 19 вијека.

То је тачно. Лучићи су млађе братство, огранак Вртикапа.
Вртикапе имају неко магловито предање о пореклу из ЦГ, али незнано одакле, и питање је колико има основа у том предању.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: НиколаВук мај 10, 2017, 10:54:30 поподне
Лазић, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Једина нешто необичнија вриједност је 439=14. Има блиских хаплотипова на Пројекту, али на мањем броју маркера и без потпуних поклапања.

Лазићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Горње Ораховице (Оровице),а одатле из грчића као диоо рода Јовановића у Грчићу.

За те Јовановиће у Грчићу, Љуба Павловић је написао:

"Јовановића (9 к.; Ђурђиц). Доселио се однекуда из Македоније, управо од Костура и знао је врло добро и грчки говорити. Дошао је пре 200 година и затекао у селу две куће, од којих данас нема ни трага. Довео је собом брата Јована и с њиме се населио и у примерној задрузи живео све до своје педесет треће године у данашњим Рубежама. Споразумно са својим братом Јованом пресели се у Забрдо и тамо се добро наместе. Поп се тада реши да иде на вилајет, и пошто се са женом и свима суседима опрости, оде и за њега се дуго није ништа знало. Кад је дошао у Костур, ухвате га Турци и затворе, пошто је био осумњичен. Из затвора, помоћу сродника и многих пара, једва се дочепа слободе и побегне у Србију. Кад је дошао био је старац осамдесетих година, a у селу је нашао свега четири куће: свoга синовца Алексе Јсвановића, Јеремије Немца и две куће браће Ристе и Павла Ђорђевића. Њему су дотле били помрли брат жена, нека деца, а нека су се одселила у Горњу Бадању, у Јадар. Тада је замолио синовца Алексу и суседа Јеремију Немца да му нађу и покажу женин гроб и они га нађу у Церику. Он дође са свима сељацима на женин гроб, опоја га па узгред брата и децу, мало затим подигне споменик себи и жени. Кад је ово свршио, једно вече код свог синовца прво себе опоја, затим изда даћу, где су били сви његови сељаци, па нареди снахи да му простре на земљу. Кад је то све урађено, обрати се сељацима да га сутра поред жене сахране и замоли их да му чувају гроб и белег. Још пред њима легао је и издахнуо. Село му и данас чува гроб и мисли да је по њему село добило име Грчић."

Да од ових Лазића којим случајем није Звездин кошаркаш Бранко Лазић?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: nsakan мај 11, 2017, 01:21:59 пре подне
Можда да се у једној од следечих акција тестирају и ови Шакани из Плавна. Веч имамо два потврђена N.P189.2 у близини Плавна (Прибудић, Радљевац).

То би било веома интересантно, тада би могло да се докучи порекло презимена.

Хвала,
Ненад
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 12:25:09 поподне
Степанић, Стевањдан, Руњани, Лозница/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има нешто рјеђу вриједност 389-1=12. Нема бликсих поклапања. Најближи му је Парабуцки из Бачке, са којим се разликује 4/23. Парабуцки такође слави Стевањдан, па је могуће да нека даља веза постоји.

Степанићи су у Руњане досељени у другој половини 18. вијека: Поповићи и Степанићи су из Херцеговине, славе Стевањдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 01:39:44 поподне
Николић, Алимпијевдан, Текија/Крушевац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Специфичније вриједности су 389-1/2=14-32, 456=16, 481=32. Нема блиских поклапања.

Нисма успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Тестирани је оставио податак да су имали породични надимак Грци. Можда је чиста случајност што му је најближи хаплотип у иностраној бази 253309 Kolovos Nicholas Kolovos bca 1850 Valtesiniko Arcadia GRC Greece I-M423 са којим се разликује 4/19.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 11, 2017, 01:45:34 поподне
Николић, Алимпијевдан, Текија/Крушевац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Специфичније вриједности су 389-1/2=14-32, 456=16, 481=32. Нема блиских поклапања.

Нисма успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Тестирани је оставио податак да су имали породични надимак Грци. Можда је чиста случајност што му је најближи хаплотип у иностраној бази 253309 Kolovos Nicholas Kolovos bca 1850 Valtesiniko Arcadia GRC Greece I-M423 са којим се разликује 4/19.

Пре неки дан се, ако се не варам, појавила још једна породица из западне, или централне Србије, такође I2-CTS10228 и такође се помиње надимак Грци у предању.

Још раније је било неких "Северњака" код нас са сличним или истим надимком. Ово је више него интересантно ако се узме у обзир да највећи део I2a код Грка одлази на ову "подграну".

Овај надимак може имати још нека значења, али је у овом случају занимљив због самог порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 01:47:55 поподне
Пре неки дан се, ако се не варам, појавила још једна породица из западне, или централне Србије, такође I2-CTS10228 и такође се помиње надимак Грци у предању.

Још раније је било неких "Северњака" код нас са сличним или истим надимком. Ово је више него интересантно ако се узме у обзир да највећи део I2a код Грка одлази на ову "подграну".

Овај надимак може имати још нека значења, али је у овом случају занимљив због самог порекла.

Иначе, овај Грк Коловос је негативан на Z17855, S17250 и Y4460. Још није урадио тест на А2512, а сасвим је могуће да је та грана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 01:52:43 поподне
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Полић мај 11, 2017, 01:59:17 поподне
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.
Да ли је Ројевић оставио неке податке, email или тако нешто? Имам блиске рођаке Ројевиће баш из Озринића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Rimidalv мај 11, 2017, 02:06:04 поподне
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

Да ли би то могло да значи да се Станисављевић населио у Чортановце из Озринића?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 02:08:36 поподне
Да ли би то могло да значи да се Станисављевић населио у Чортановце из Озринића?

Ројевић је близак свима јер има модални хаплотип. Станисављевиће сам навео као примјер. Сем тога и Ројевићи кажу да су досељеници у Озриниће (село код Никшића, не племе)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: симо мај 11, 2017, 02:09:14 поподне
Да ли је Ројевић оставио неке податке, email или тако нешто? Имам блиске рођаке Ројевиће баш из Озринића.

Код Броја 1.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2017
Порука од: Небојша мај 11, 2017, 02:21:56 поподне
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

Ројевић је мало пореметио распоред J2b-M205 на простору Црне Горе. :)

Помињу се у 16. веку неке борбе између Озринића и староседелаца на Чеву. Староседеоце су помагали Цуце и Бјелице.

Прво су староседеоци надјачали Озриниће, да би касније, након неких 17 година, Озиринићи предвођени војводом Грданом и помогнути рођацима из Никшићког поља, поразили чевске староседеоце.

Тада се део Озринића наводно врати на Чево, а део одсели код Никшића. Касније се ове две групе измешаше. Од ових 5 међусобно сродних кућа Озринића, чији је старешина био војвода Радуле у старом насељу Подгор