Аутор Тема: Кирилица или лаж?  (Прочитано 544 пута)

Ван мреже сунце

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 297
Кирилица или лаж?
« послато: новембар 18, 2017, 05:27:29 пре подне »
Кирилица је Србина дика и понос. То сваки Србин знаје.
Но јесу ли ове букве којима сада пишемо, боље рећ' типкамо, кирилица?
У време када Срби већма бише позабили своје писмо у Русији се рађаше

Куленбашица, писмо уведено у Русији Петром у 1708 години
саздано по моди латинице ради приближења Русије к западној Европи


У јануару 1707 године по ескизама, предложно испуњенним лично Петром I, цртежник Куленбах, припадник штаба армије, сачини цртеже тридесети двају букава русскога писма. Пуниј комплет знакова у трима размерима по цртежима Куленбаха би заказан у Амстердаму у типографији белорусскога мајстора Илије Копијевића;

Концем 1707 године троје призванних холландских типографа скупа са "шрифтом" и типографским уређајима веће су се добрали до Москве и приступили к работи.
1 јануара 1708 года Петар подписа указ: «…посланницима Халландске земље, града Амстердама, книжнога печатнога дела мајсторима.… теме азбукама напечатати књигу Геометрию на русском језику… и ине грађанске књиге печатати истима новима азбукама». Прва књига, набрана новим шрифтом, «Геометриа славенски землемерие»  би напечатана  марта 1708 године. За њом и друге.

Приближен по графици к западноевропскому, нови шрифт беше изумљен за упрошћење типографскога набора на печатнима уређајима, изготовљенима у Западној Европи.





Кирилица, писмо до Петра Првога

Када 865 године по молби кнеза Растислава философ Константин, црноризачки Кирил са братом му Методијем бише испраћени византијским ћесаром Михаилом III да покрсте Словене Велике Моравске, Константин је сачинио за словенски језик особито писмо, које изгледаше овако ...



Након 20 година њихове работе у Моравској, папа Стефан забрани богослужење на словенском језику по жалбама франачких отаца. Браћа филисофи бише принуђени наставити работу у Бугарској земљи. Од тада бугарска писаше и издаваше књиге за све Словене. Једна школа беше у Преславу, а друга у Охриду.

У IX веку у Византији се развија нови тип писма - устав, под утицајем грчкога брзописа или минускула. У X веку у Преславу, услед византијске политике ученник Кирилов, именом Климент из града Охрида примио је грчско писмо - устав, за словенски језик уз додавање допунских знака за гласе које грчки језик не познаваше. У Житију Климента Охридскога пише "изобрете (Климент) и други вид букава удобнији од оних, које састави мудри Кирил".



Грчко уставно писмо






Грчко писмо прилагођено словенскому језику Климентом



Златни век распрострањена словенске писмености би за време цара Симеона Бугарскога, сина цара Бориса. У то време старословенски језик прониче у Србију, а потом у Рус.

Називи писама кирилица, глаголица, босанчица итд. су новога доба и настале по непознању историје писма.
Назвање кирилица први је забележио 1563 године Хрват при преводу Новога Завета на хрватски у Тјубингену за хрватске протестанте..." ... с цирулическими словами најпрво сада штампани..."






Благоразумно наименовање писма

Ако би научници пазили до реда и система, кирилицом би се називало писмо које је изумио Кирил, но њега називају глаголицом.
Писмо којим су писали црквене књиге, а називају кирилицом, заправо је грчки устав или по крајњеј мери климентица.
Писмо којим је ово сада написано заправо је куленбашица.

За што се ми заправо толико залажемо да очувамо?
а) Прилагођено грчко писмо?
б) Холландску латинизовану клементицу - куленбашицу?

Једну изгубили давно, другу примили из туђине, не много раније него и саму латиницу. Је ли једини смисао свега тога напора само да се различимо од Хрвата, као што је смисао хрватскога псовања кирилице само да се одреде од Срба, иако су Хрвати користили кирилицу по Далмацији и Босни током целога Средњевечија?

ПС: Пошто приметих да друг Невски воли дотурити покоје грђење за Вука Стефановића, више но што га грде и сами браћа Хрвати, обратио бих се њему словима: Побратиме Невски, како теби, чловече, смета латинизовано Ј, а не смета ти 29 осталих знакова изобретених у Холландији Куленбахом? Што је то Вук Стефановић толики издајник када латинизује једну букву, а када Питр царина нареди изобретење целе нове азбуке по узору на латинске букве у Холландији просто из сврбигуза и искомплексираности, онда те су букве су ти свете?

Волим ја бит Србин, ал' више од србства волим истину! Истина је једина и прозрачна, а Срби су васкојаки. Исто тако волим бит' чловек од начела (принципа). Ако мислим, да је Ј погано јер подсећа на латинско, онда ће ми бит' погана свака ова буква јер је начињена по латинском облику и узору. Ако ми не сметају осталих 29 букава, што би ми сметала и она једна коју грде грђаши. Треба се стремити к нелицемерству. О том нас учи и притча Ери и Кадији.
« Последња измена: новембар 18, 2017, 05:37:47 пре подне сунце »
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #1 послато: фебруар 16, 2018, 07:08:48 пре подне »
Кирилица је Србина дика и понос. То сваки Србин знаје.
Но јесу ли ове букве којима сада пишемо, боље рећ' типкамо, кирилица?
У време када Срби већма бише позабили своје писмо у Русији се рађаше

Куленбашица, писмо уведено у Русији Петром у 1708 години
саздано по моди латинице ради приближења Русије к западној Европи


У јануару 1707 године по ескизама, предложно испуњенним лично Петром I, цртежник Куленбах, припадник штаба армије, сачини цртеже тридесети двају букава русскога писма.


Кирилица, писмо до Петра Првога

Када 865 године по молби кнеза Растислава философ Константин, црноризачки Кирил са братом му Методијем бише испраћени византијским ћесаром Михаилом III да покрсте Словене Велике Моравске, Константин је сачинио за словенски језик особито писмо, које изгледаше овако ...



Након 20 година њихове работе у Моравској, папа Стефан забрани богослужење на словенском језику по жалбама франачких отаца. Браћа филисофи бише принуђени наставити работу у Бугарској земљи. Од тада бугарска писаше и издаваше књиге за све Словене. Једна школа беше у Преславу, а друга у Охриду.

У IX веку у Византији се развија нови тип писма - устав, под утицајем грчкога брзописа или минускула. У X веку у Преславу, услед византијске политике ученник Кирилов, именом Климент из града Охрида примио је грчско писмо - устав, за словенски језик уз додавање допунских знака за гласе које грчки језик не познаваше. У Житију Климента Охридскога пише "изобрете (Климент) и други вид букава удобнији од оних, које састави мудри Кирил".



Грчко уставно писмо






Грчко писмо прилагођено словенскому језику Климентом



Златни век распрострањена словенске писмености би за време цара Симеона Бугарскога, сина цара Бориса. У то време старословенски језик прониче у Србију, а потом у Рус.

Називи писама кирилица, глаголица, босанчица итд. су новога доба и настале по непознању историје писма.

Назвање кирилица први је забележио 1563 године Хрват при преводу Новога Завета на хрватски у Тјубингену за хрватске протестанте..." ... с цирулическими словами најпрво сада штампани..."


Благоразумно наименовање писма

Ако би научници пазили до реда и система, кирилицом би се називало писмо које је изумио Кирил, но њега називају глаголицом.
Писмо којим су писали црквене књиге, а називају кирилицом, заправо је грчки устав или по крајњеј мери климентица.
Писмо којим је ово сада написано заправо је куленбашица.

За што се ми заправо толико залажемо да очувамо?
а) Прилагођено грчко писмо?
б) Холландску латинизовану клементицу - куленбашицу?


Златни век[/b] распрострањена словенске писмености би за време цара Симеона Бугарскога, сина цара Бориса. У то време старословенски језик прониче у Србију, а потом у Рус.

Ако старословенски језик тада прониче у Србију, а потом у Рус (ију), који је то био језик код Срба и Руса пре тога?  Шта је старије од старословенског?


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3297
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #2 послато: фебруар 16, 2018, 01:31:06 поподне »
Ако старословенски језик тада прониче у Србију, а потом у Рус (ију), који је то био језик код Срба и Руса пре тога?  Шта је старије од старословенског?

Прасловенски је старији, али он није забележен писменима већ је познат само преко реконструкције уз помоћ историјске лингвистике. Старословенским се у 9. веку говорило на једном широком простору од Егеја до Балтика па и северније; језик Словена из околине Солуна који су Константин (Ћирило) и Методије записали и који се обично назива старословенским су у то време могли да разумеју и Словени у Моравској (источном делу данашње Чешке), којима су ова двојица браће и била упућена. То не значи да су словенски дијалекти из околине Солуна и из Моравске били идентични, али су још увек били разумљиви једним и другим говорницима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #3 послато: фебруар 16, 2018, 01:54:28 поподне »
Прасловенски је старији, али он није забележен писменима већ је познат само преко реконструкције уз помоћ историјске лингвистике. Старословенским се у 9. веку говорило на једном широком простору од Егеја до Балтика па и северније; језик Словена из околине Солуна који су Константин (Ћирило) и Методије записали и који се обично назива старословенским су у то време могли да разумеју и Словени у Моравској (источном делу данашње Чешке), којима су ова двојица браће и била упућена. То не значи да су словенски дијалекти из околине Солуна и из Моравске били идентични, али су још увек били разумљиви једним и другим говорницима.

Хвала Никола

Прасловeнски!

Збунио ме глагол "проницати"!

Тако бизу, а тако далек - тај 9.век!

Значи да је описмењавањем говорника старословенског, дошло до неког вида уједначавања тог језика, барем код оних писмених! Од када му пратимо траг.



Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3297
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #4 послато: фебруар 16, 2018, 02:02:51 поподне »
Хвала Никола

Прасловeнски!

Збунио ме глагол "проницати"!

Тако бизу, а тако далек - тај 9.век!

Значи да је описмењавањем говорника старословенског, дошло до неког вида уједначавања тог језика, барем код оних писмених! Од када му пратимо траг.

Отприлике, али накнадно настају редакције старословенског, где су се уметале одређене дијалекатске црте говорника који је писао на старословенском, па тако имамо српскословенски, рускословенски, итд. Ове редакције се опет разликују од народног говорног језика, који је обично био сличнији данашњем језику; то је на примерима добро објаснио Лома:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #5 послато: фебруар 16, 2018, 03:57:46 поподне »
Отприлике, али накнадно настају редакције старословенског, где су се уметале одређене дијалекатске црте говорника који је писао на старословенском, па тако имамо српскословенски, рускословенски, итд. Ове редакције се опет разликују од народног говорног језика, који је обично био сличнији данашњем језику; то је на примерима добро објаснио Лома:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Хвала Никола!

Славeносрпски!

Читам управо писма Књажeскe канцeларијe, књига друга, објављeна у књизи Крагујeвачка нахија 1815-1839, издањe 1954 Државног архива Србијe!

Писма разних прeдставника власти књазу Милошу, али и обичних људи, прe Вуковe рeформe јeзика!

Живи народни говор,  трудом писара (прeма мeри ондашњe описмeњeности) украшаван како сe знало и умeло, са чeстом појавом спајања рeчи ("таконалазимо дајe он") и удворништвом!

"В Прочeм остају од вас далшeга Наставлeниа Ожидавајући, Вашу Дeсницу цeлујући Всeпокорњeјшиј Слуга"

у Книћу 11. Ијунна 822.года

                                                            Вучић Пeришић

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3297
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #6 послато: фебруар 16, 2018, 10:17:10 поподне »
Хвала Никола!

Славeносрпски!

Читам управо писма Књажeскe канцeларијe, књига друга, објављeна у књизи Крагујeвачка нахија 1815-1839, издањe 1954 Државног архива Србијe!

Писма разних прeдставника власти књазу Милошу, али и обичних људи, прe Вуковe рeформe јeзика!

Живи народни говор,  трудом писара (прeма мeри ондашњe описмeњeности) украшаван како сe знало и умeло, са чeстом појавом спајања рeчи ("таконалазимо дајe он") и удворништвом!

"В Прочeм остају од вас далшeга Наставлeниа Ожидавајући, Вашу Дeсницу цeлујући Всeпокорњeјшиј Слуга"

у Книћу 11. Ијунна 822.года

                                                            Вучић Пeришић

Славеносербски нема везе са тим, то је конструкт из 18. века, сачињен од разноразних елемената а највише под утицајем рускословенског. Средњовековне редакције старословенског и славеносербски нису исто.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сунце

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 297
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #7 послато: фебруар 17, 2018, 02:48:35 пре подне »
Заправо писах не о језику, а о заблуди да смо чувари кирилице, те узимајући у обзор ту заблуду, питам се који је смисао и који разлог све те пренапухане важности кирилице за Србе.
Чињеница је да не чувамо оно што је нам дато по предању србским предцима, но чувамо оно што је увезено из "Россије", која је, по заповједи Петра, љубитеља франачке или низоземске баштине и начина живота, сама напустила стари пут. Тај нови пут је из Руси сатворио Россију и уздигао је на културну равањ с западном Европом, довео је до тога да све властела постану барони и грофи који говоре французски, холандски и англијски боље но очињи језик, но исто тако и на величаство архитектуре, музике, наука, књижевности;
Постављам питање није ли дволично или по крајњему заблудно представљати нас борцима за очување старе србске традиције, када у својој бити само смо неко ко је усвојио россијски узор, како су и россијани усвојили холандски? А ако смо већ народ којему не смета то да је свако писме или буква ове кирилице заобљено по узору на холандску латиницу, зашто би нам или некима од нас сметало онда и по том истом узору саздано писме "ј" или ако већма толико не пазимо на чистоту наших ријечи и пријмамо радушно сваку страну ријеч, што турачку, што њемачку, англијску или латинску, зашто би нам онда толико противно било и писати латиницом?  Мени би више смисла имјело да Хрвати, будући толикима чистунцима кирилицу или глагољицу проповједају, а Срби будући толикима поздравитељима толиких латинских ријечи, пак и латинско писмо срчано поздраве. У противном случају, ако је Србима толико стало до њихове традиције, онда нека се угледају на писмо средњевјековних Срба и нека се угледају на народни језик истих, да макар не рече кашик, чакшире, тањур, кревет но да рече лажица, гаће, пладањ и постеља.
Јербо није ова идеологија која се србским народом прожима и проповиједа дјело беспрекорно. Ја зато и корим, да не речем критикујем, не да би Србе озловољио, но јер виђу да то што чине или је заблудно или је дволично, а прије да је прво, јер нијесмо Срби народ дволичан освјем што нехотице и заблудом. 
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже сунце

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 297
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #8 послато: фебруар 17, 2018, 03:16:43 пре подне »
Али када корим, онда и да хвалим, јер примјетим, да гдје који члан овдје, иако ме је испрва "гледао искоса" и збуњено, ипак сада два пут размисли би ли могао један појам изразит и домаћом рјечју прије но што напише ону навикнуту туђицу. Дај боже, да се тако дрзну и многи други, те ако тко изрази жељу, да би се дрзнуо, али не умије наћи праву ријеч, ја ћу издати приручник ријечник или савјетник о том како ваља словјенском и србском рјечју назвати одређен предмет или сложнији појам.
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже сунце

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 297
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #9 послато: фебруар 17, 2018, 04:24:47 пре подне »
Златни век[/b] распрострањена словенске писмености би за време цара Симеона Бугарскога, сина цара Бориса. У то време старословенски језик прониче у Србију, а потом у Рус.

Ако старословенски језик тада прониче у Србију, а потом у Рус (ију), који је то био језик код Срба и Руса пре тога?  Шта је старије од старословенског?

Да би уразумио који је словјенски народ како говорио у које доба, мораш проникнути мишљу у срж расплоћења (од ријечи плот- тијело) прасловјенскога језика или у срж тога како је који језик произрастао као грана из стабла који је прасловјенски језик.

Распространивши се по огромну пространству од Волге до Јадрана и од Црнога Мора до Рујана сви говораху једним те истим језиком, који се у науци назива прасловјенски, а сами говорници су га називали само словјенским језиком.
У 8-9. вијеку у разним областима долази до ситних измјена у изговору и до утицаја сусједних народа на рјечник и говор словјенских племена.
Нпр. прасловјенска ријеч за свјетлост је свет а од ње се извела и ријеч светја, а када су подјелили пространство границе су назвали медјама.
Послије 8. вијека предци Срба починају изговарати свијећа и међа, предци кајкавских Словена свеча и меја, предци Хрвата и до данас говоре светја и медја, предци источних Словјена свјеча и межа, западних Словена свеца и медза, а Словјена који су живјели под влашћу Бугара свешта и межда.

Разнообличије прасловјенскога (разнообличије = варијант ) које је настало на простору Бугарске, гдје реку свешта и межда језикознанци називају старословенским језиком.
То је био језик за који су Кирил и Методиј начинили писмо глагољицу и преводили цркавне књиге с грчскога језика, те су књиге из Бугарске писане на том језику напојили писменошћу сав словјенски свијет, који је тада био још веома узајамно повезан. Тада је старословјенски, или другачије речено словјенски говор из Бугарске и Маћедоније, протекао у Србију, у Рус, у Панонију и све кршћене Словене. Из Паноније га опет би протјерало њемачко свећенство. Нама Словјенима, немајућим своје ријечи за црквене појмове, Кирил и Методије сатворише потребне ријечи по узору на грчски језик. Тако ријечи εὑλογεῖν евлогин претвори у благословити, а ријеч εὐχαριστέω евхаристео претвори у благодарити, а ријеч εὐγενής евгенис претвори у благородан. Како видиш, свако грчско еу или ев, које значи "добро" преведе с речју благо, а логин је истога коријена као логос -ријеч, но у старословјенском ријеч се рече слово, тако је и говорити - словити. Тако је и генис - род, а евгенис благородан или доброродан, но Словјени по својему обичају кажу племенит. Евхаристео значи дословно благо или добро дарити, но словјенским обичајем радије се рече хвалити или славити. У предјелима западних Словјена гдје се старословјенски утицај није задржао дуго, јер би прогнан њемцима, ти Словјени су примили њемачке ријечи за потребу вјере и службе. Тако они немају ријеч коју су нам сковали Кирил и Методиј "благословити" но кажу жегнати од њемачкога "зегнен", или кажу "денковати" (ђенковаћ, дековат, дјаковати) по узору на њемачко "данкен"хвалити, захваљати се.
Тако се је словјенски свијет расцјепио на крајње полове, од којих је једна Бугарска под крајњим утицајем византскога православља, а друга под крајњим утицајем њемачкога католичанства и културе. Бугарско православље ће касније напајати источне Словјене, а Србе и Хрвате ће напајати утицаји и Бугарско-Византскога православља и римскога католичанства и ради Немањића у Србији ће правагнути склоност к православљу а у Босни и Далмацији к римском католичанству. Но оно што је значајно за Србе и Хрвате, а поготово за Хрвате, да ће они у сав пркос настојању Рима да забрани службу на словјенском језику у Далмацији, ипак се изборити за то и најдуже од свих Словјена сачувати традицију писања глагољицом као и кирилицом на језику који није одсвакле узимао ријечи него упорно црпио из словјенскога врела. Иако ће касније јака власт Вњетака или Венеције унаказити језик хрватскога приморја својим италијанством, но учена властала, која је владала латинским, ипак се је ријевно залагала за строго раздвајање и чистоту језика словјенскога, као што се је залагала за братство и јединство међу свијем Словјенима, упркос тому што је римска црква толико настојала завадити католике против "херетика". Тако се је и сав учен свијет словјенски залагао за то словјенско братство и јединство, но неук и прост народ, који не зна за другога освјем у се, на се и пода се, не мари за чистоту и част, но хита усвојит сваку ријеч од свакога странца, не би ли испао племенитији, јер му је све страно племенитије од онога чему га је учио дјед сељак, а тако не мари узет пушку те убит брата свога, а камо ли сународника из другога рода или друге вјере.

Одшлајфах с теме... ваља мени обрнут у рикверц, нек ми халале администратори.
« Последња измена: фебруар 17, 2018, 04:33:30 пре подне сунце »
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #10 послато: фебруар 17, 2018, 06:36:10 пре подне »
Да би уразумио који је словјенски народ како говорио у које доба, мораш проникнути мишљу у срж расплоћења (од ријечи плот- тијело) прасловјенскога језика или у срж тога како је који језик произрастао као грана из стабла који је прасловјенски језик.

Распространивши се по огромну пространству од Волге до Јадрана и од Црнога Мора до Рујана сви говораху једним те истим језиком, који се у науци назива прасловјенски, а сами говорници су га називали само словјенским језиком.
У 8-9. вијеку у разним областима долази до ситних измјена у изговору и до утицаја сусједних народа на рјечник и говор словјенских племена.
Нпр. прасловјенска ријеч за свјетлост је свет а од ње се извела и ријеч светја, а када су подјелили пространство границе су назвали медјама.
Послије 8. вијека предци Срба починају изговарати свијећа и међа, предци кајкавских Словена свеча и меја, предци Хрвата и до данас говоре светја и медја, предци источних Словјена свјеча и межа, западних Словена свеца и медза, а Словјена који су живјели под влашћу Бугара свешта и межда.

Разнообличије прасловјенскога (разнообличије = варијант ) које је настало на простору Бугарске, гдје реку свешта и межда језикознанци називају старословенским језиком.
То је био језик за који су Кирил и Методиј начинили писмо глагољицу и преводили цркавне књиге с грчскога језика, те су књиге из Бугарске писане на том језику напојили писменошћу сав словјенски свијет, који је тада био још веома узајамно повезан. Тада је старословјенски, или другачије речено словјенски говор из Бугарске и Маћедоније, протекао у Србију, у Рус, у Панонију и све кршћене Словене. Из Паноније га опет би протјерало њемачко свећенство. Нама Словјенима, немајућим своје ријечи за црквене појмове, Кирил и Методије сатворише потребне ријечи по узору на грчски језик. Тако ријечи εὑλογεῖν евлогин претвори у благословити, а ријеч εὐχαριστέω евхаристео претвори у благодарити, а ријеч εὐγενής евгенис претвори у благородан. Како видиш, свако грчско еу или ев, које значи "добро" преведе с речју благо, а логин је истога коријена као логос -ријеч, но у старословјенском ријеч се рече слово, тако је и говорити - словити. Тако је и генис - род, а евгенис благородан или доброродан, но Словјени по својему обичају кажу племенит. Евхаристео значи дословно благо или добро дарити, но словјенским обичајем радије се рече хвалити или славити. У предјелима западних Словјена гдје се старословјенски утицај није задржао дуго, јер би прогнан њемцима, ти Словјени су примили њемачке ријечи за потребу вјере и службе. Тако они немају ријеч коју су нам сковали Кирил и Методиј "благословити" но кажу жегнати од њемачкога "зегнен", или кажу "денковати" (ђенковаћ, дековат, дјаковати) по узору на њемачко "данкен"хвалити, захваљати се.
Тако се је словјенски свијет расцјепио на крајње полове, од којих је једна Бугарска под крајњим утицајем византскога православља, а друга под крајњим утицајем њемачкога католичанства и културе. Бугарско православље ће касније напајати источне Словјене, а Србе и Хрвате ће напајати утицаји и Бугарско-Византскога православља и римскога католичанства и ради Немањића у Србији ће правагнути склоност к православљу а у Босни и Далмацији к римском католичанству. Но оно што је значајно за Србе и Хрвате, а поготово за Хрвате, да ће они у сав пркос настојању Рима да забрани службу на словјенском језику у Далмацији, ипак се изборити за то и најдуже од свих Словјена сачувати традицију писања глагољицом као и кирилицом на језику који није одсвакле узимао ријечи него упорно црпио из словјенскога врела. Иако ће касније јака власт Вњетака или Венеције унаказити језик хрватскога приморја својим италијанством, но учена властала, која је владала латинским, ипак се је ријевно залагала за строго раздвајање и чистоту језика словјенскога, као што се је залагала за братство и јединство међу свијем Словјенима, упркос тому што је римска црква толико настојала завадити католике против "херетика". Тако се је и сав учен свијет словјенски залагао за то словјенско братство и јединство, но неук и прост народ, који не зна за другога освјем у се, на се и пода се, не мари за чистоту и част, но хита усвојит сваку ријеч од свакога странца, не би ли испао племенитији, јер му је све страно племенитије од онога чему га је учио дјед сељак, а тако не мари узет пушку те убит брата свога, а камо ли сународника из другога рода или друге вјере.

Одшлајфах с теме... ваља мени обрнут у рикверц, нек ми халале администратори.

Благодарим Сунце!
Схватих суштину!
Уживах читајући!
Слажемо се Ви и ја!
Имам ја једног таквог као и Ви што сте у дому моме!
Који и пише врло слично као Ви.
Па га многи не разумеју и врло се чуде!
А меми је мило читати како он пише!
Као и Ваше писање!
Речи којима се служите!
Но, ћу се касније јавити .... :)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Кирилица или лаж?
« Одговор #11 послато: фебруар 17, 2018, 11:52:35 пре подне »
Кирилица је Србина дика и понос. То сваки Србин знаје.

Но јесу ли ове букве којима сада пишемо, боље рећ' типкамо, кирилица?

У време када Срби већма бише позабили своје писмо у Русији се рађаше

Куленбашица, писмо уведено у Русији Петром у 1708 години
саздано по моди латинице ради приближења Русије к западној Европи


У јануару 1707 године по ескизама, предложно испуњенним лично Петром I, цртежник Куленбах, припадник штаба армије, сачини цртеже тридесети двају букава русскога писма.

Концем 1707 године троје призванних холландских типографа скупа са "шрифтом" и типографским уређајима веће су се добрали до Москве и приступили к работи.
1 јануара 1708 года Петар подписа указ. Прва књига, набрана новим шрифтом, «Геометриа славенски землемерие»  би напечатана  марта 1708 године. За њом и друге.

Приближен по графици к западноевропскому, нови шрифт беше изумљен за упрошћење типографскога набора на печатнима уређајима, изготовљенима у Западној Европи.


Кирилица, писмо до Петра Првога

Када 865 године по молби кнеза Растислава философ Константин, црноризачки Кирил са братом му Методијем бише испраћени византијским ћесаром Михаилом III да покрсте Словене Велике Моравске, Константин је сачинио за словенски језик особито писмо ...

Након 20 година њихове работе у Моравској, папа Стефан забрани богослужење на словенском језику по жалбама франачких отаца. Браћа филисофи бише принуђени наставити работу у Бугарској земљи. Од тада бугарска писаше и издаваше књиге за све Словене. Једна школа беше у Преславу, а друга у Охриду.

У IX веку у Византији се развија нови тип писма - устав, под утицајем грчкога брзописа или минускула.

У X веку у Преславу, услед византијске политике ученник Кирилов, именом Климент из града Охрида примио је грчско писмо - устав, за словенски језик уз додавање допунских знака за гласе које грчки језик не познаваше. У Житију Климента Охридскога пише "изобрете (Климент) и други вид букава удобнији од оних, које састави мудри Кирил".

]Грчко уставно писмо

Грчко писмо прилагођено словенскому језику Климентом

Златни век распрострањена словенске писмености би за време цара Симеона Бугарскога, сина цара Бориса. У то време старословенски језик прониче у Србију, а потом у Рус.

Називи писама кирилица, глаголица, босанчица итд. су новога доба и настале по непознању историје писма.

Назвање кирилица први је забележио 1563 године Хрват при преводу Новога Завета на хрватски у Тјубингену за хрватске протестанте..."


Ако би научници пазили до реда и система, кирилицом би се називало писмо које је изумио Кирил, но њега називају глаголицом.

Писмо којим су писали црквене књиге, а називају кирилицом, заправо је грчки устав или по крајњеј мери климентица.

Писмо којим је ово сада написано заправо је куленбашица.

За што се ми заправо толико залажемо да очувамо?

а) Прилагођено грчко писмо?

б) Холландску латинизовану клементицу - куленбашицу?

Једну изгубили давно, другу примили из туђине, не много раније него и саму латиницу. Је ли једини смисао свега тога напора само да се различимо од Хрвата, као што је смисао хрватскога псовања кирилице само да се одреде од Срба, иако су Хрвати користили кирилицу по Далмацији и Босни током целога Средњевечија?

ПС: Пошто приметих да друг Невски воли дотурити покоје грђење за Вука Стефановића, више но што га грде и сами браћа Хрвати, обратио бих се њему словима: Побратиме Невски, како теби, чловече, смета латинизовано Ј, а не смета ти 29 осталих знакова изобретених у Холландији Куленбахом? Што је то Вук Стефановић толики издајник када латинизује једну букву, а када Питр царина нареди изобретење целе нове азбуке по узору на латинске букве у Холландији просто из сврбигуза и искомплексираности, онда те су букве су ти свете?

Волим ја бит Србин, ал' више од србства волим истину! Истина је једина и прозрачна, а Срби су васкојаки.
Исто тако волим бит' чловек од начела (принципа). Ако мислим, да је Ј погано јер подсећа на латинско, онда ће ми бит' погана свака ова буква јер је начињена по латинском облику и узору. Ако ми не сметају осталих 29 букава, што би ми сметала и она једна коју грде грђаши. Треба се стремити к нелицемерству. О том нас учи и притча Ери и Кадији.

Колико Вас схватих Сунце, а чини ми се да тако ваистину јесте, "срб(п)ска" кирилица (ћирилица) обилује латинизмима (речима - посуђеницама из латинског језика), а присутни су грцизми из доба Византије (посуђенице из грчког језика)!

А "хрватска" писма латиница, и некадашња глагољица, речима из изворног словенског језика!

Право говорите Сунце!