Аутор Тема: Становништво Алтина  (Прочитано 436 пута)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 261
  • I2a1b2a1b Y4460*
Становништво Алтина
« послато: септембар 29, 2017, 11:11:44 поподне »
Дакле, у области Алтин налази се топоним Кочанај а турски дефтер биљежи Андрију Кочано као становника Крушева, опет у Алтину. О тој области ништа незнам. Интересује ме дали су моји преци могли бити становници баш те области у Срењем вијеку. Кочана сада има у Црној Гори, Косову, Албанији, Босни и Херцеговини и Дубровнику али је презиме, највероватније, пољског поријекла. Срдачно!
Кочан Т.



растко.рс
« Последња измена: септембар 30, 2017, 08:53:34 поподне Amicus »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 261
  • I2a1b2a1b Y4460*
Одг: Становништво Алтина
« Одговор #1 послато: септембар 30, 2017, 01:04:00 поподне »
Altin se u izvorima prvi put pominje u žitiju srpskog pustinožitelja sv. Petra Koriškog, koje je napisao, oko 1310. godine, biograf sv. Save, Teodosije Hilandarac.

Kako je Petar Koriški umro u dubokoj starosti, a u Altin je stigao kao mladić, smatra se da njegov boravak u Altinu pada u sredinu XIII veka.[5]

Početkom XIV veka na severnim granicama Altina postojali su tačno omeđeni planinski i seoski prostori manastira Gradca, zadužbine kraljice Jelene Anžujske, supruge kralja Uroša I, jednog od svetogorskih vlastelinstava, verovatno Hilandara, i manastira Sv. Stefana u Banjskoj. Na altinske međe izlazile su kruševske planine "među Plavom i Altinom", kako se navodi u svetostefanskoj hrisovulji. Planine su dodeljene Banjskoj uz selo Kruševo sa trgom, koje postoji i danas istočno od Gusinja[6] Iako je jedan broj naziva međnika nestao, prema izrazitoj konfiguraciji terena i rečnim tokovima može se približno rekonstruisati srednjovekovni atar sela Kruševa i opseg kruševskih planina.

Od ušća Ržane u Prudšticu međa sela Kruševa išla je uz tok reke Prudštice do Umovrenog potoka - sastavnice Grlje kod vrela Oko. Tu je atar sela Kruševa prelazio na levu stranu Grlje, tako da su dolinu Ropojani i reke Grlje, koja se u donjem toku naziva Bpyja, delila dva banjska sela, Kruševo i Gusino, današnje Gusinje.

Kruševske planine se nisu neposredno nastavljale na atar sela Kruševa, pa su za njih u povelji date posebne međe. Na istočnoj strani kruševske planine izlazile su na gradačke međe, posed manastira Gradca kraljice Jelene, što je mogla da bude planina i katunsko naselje Bjelaj na državnoj granici, jugoistočno od Plava.

Kada je 1330. godine kralj Stefan Uroš III Dečanski osnivao manastir Dečane i obdario ga mnogobrojnim zemljišnim prilozima, u planinskom području oko manastira mogao je da priloži ono "što je ostalo od hrisovulja svetogorskog i gradačkog...", ali je kao celoviti zaokružen zemljišni posed Dečanima dodelio Altin, sa svim selima i međama i poimenično nabrojanim stanovnicima. Bilo je deset sela: Trebopolje, danas Tropoja, sa 61 kućom i 142 muške glave; Babijane, danas Babina, sa 33 kuće i 103 žitelja; Lužane, sada Luža, imalo je 83 stanovnika i 28 kuća; Gorane, nepoznato, sa 68 kuća i 260 stanovnika; Šipčane, sada Šipšaj, sa 40 kuća i 143 stanovnika; Sošane, danas istoimeno selo, imalo je 31 kuću i 99 stanovnika; Bunjane, sada Bunjaj, sa 57 kuća i 190 stanovnika; Greva, selo Grijaj blizu Bunjaja, sa samo 9 kuća i 26 stanovnika; Krastavljane, sa 46 kuća i 138 stanovnika, za koje se ne zna gde se nalazilo. Nepoznat je položaj i desetog sela Buljubi, koje je imalo 58 kuća i 159 stanovnika. U ovih deset sela bilo je ukupno 431 kuća sa 1343 stanovnika. Izuzev u malom selu Grevi, stanovništvo u altinskim naseljima bilo je srpsko i pravoslavno. U sedam altinskih sela bilo je petnaest popova, što znači da je u nekim selima bilo i više crkava. U selu Trebopolje bilo je četiri popa: pop Rajko, pop Priboje, pop Dobroslav i pop Milovan Peničić. Po tri popa bilo je u selu Gorane (Smil, Dobretin i Toloje) i u selu Šipčane (Toloje, Šorijak i Obrad), a po dva popa u selu Babijane (Strezo i Bogoje) i u selu Krastavljane (Priboje i Dragan). U selu Sošane postojao je jedan pop, Radin, kao i u selu Bunjane, pop Dragan Črtalo.


« Последња измена: септембар 30, 2017, 01:07:39 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 261
  • I2a1b2a1b Y4460*
Одг: Становништво Алтина
« Одговор #2 послато: септембар 30, 2017, 01:27:33 поподне »
Trećom dečanskom hrisovuljom uspostavlja se topionica ruda - kolo gvozdeno na altinskoj zemlji, na Bulatovom selu, čije su se južne granice poklapale sa severnim međama Jablanice vlaškog čelnika Radana. Jedan Rajko Bulat pominje se u altinskom selu Krastavljane, za koje se ne zna gde se nalazilo. Po njegovom imenu može se pretpostaviti da je ono Bulatovo selo, gde je bila postavljena dečanska topionica ruda, bilo deo sela Krastavljana, pa bi ga trebalo tražiti u atarima sela Gornje i Donje Morine i sela Brovine, gde se prema sačuvanim imenima međnika, nalazilo gvozdeno kolo. Odista, jedan potes u selu Brovina naziva se Krašta, što podseća na ime starog altinskog sela Krastavljana. Rudarska delatnost na ovome području ostavila je traga u toponimiji (potok Lagum i rečica Užnica), a u sećanju meštana obližnjeg sela Junik postoji priča o rudniku Altinu u okolini, što je trag dečanskog rudnika i topionice koji je sačuvan i zahvaljujući značenju Altina u turskom jeziku (Altunili, Zlatna zemlja).[11]

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 261
  • I2a1b2a1b Y4460*
Одг: Становништво Алтина
« Одговор #3 послато: септембар 30, 2017, 01:39:15 поподне »
Selo Kirusovo (Kruševo), ista oblast, has je starjesine

Dabiziv; sin Dragasa; Vuk, sin Mardjina; Rasa, sin Bulka; Vlajko, njegov brat; Vukasin, sin Radonje; Vukota, sin Radonka; Petko, sin Slavka; Jovan, sin Price; Radosav, sin Stoje; Radonja, sin Vladsala; Radonja, sin Vucerina; Radonko, sin Grujkov; Radosav, sin Raca; Lekac, sin Romica; Nikola, sin Rase; Voja, sin Djurasina; Radosav Vdgul; Vuksan, sin Bogosala; Pop Radivoje; Pribo, sin Djordije; Bozidar, sin Bojkov; Milas, sin Djordjije; Vukasin, sin Radkov; Djura, sin Stepe; Vukosav, sin Nikole; Radic, sin Radsala; Stepan, sin Djurasina; Lekac, sin Stepkov; Vukosav, sin Vukasina; Nova, sin Radica; Djura, njegov brat; Nikac, sin Dabiziva; Ivan, sin Mardjina; Vukca, sin Bozidara; Rapos Siromah; Nikola, sin Radonje; Pribo, sin Price; Stepan, sin Djurasina; Leka, sin Romica; Boro, sin Nikaca; Dabiziv, sin Djurasina; Stepa, sin Raja; Zagarac; Petro, sin Lazara; Vuca, sin Djure; ANDRIJA KOCANO; Bojko Siromah; Bozidar, sin Vladisala; Nikola, sin Djurasina; Dimitrije, sin Doline; udovica Petrina; udovica Bogosava; udovica Visosava; udovica Belosava.
Kuca 50, udovica 4.
http://www.montenet.org/2001/defteri3.html
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 261
  • I2a1b2a1b Y4460*
Одг: Становништво Алтина
« Одговор #4 послато: септембар 30, 2017, 01:45:25 поподне »
U skadarskom sandžaku 1485. godine postojala su 4 trga-pazara na
kojima se vršila šiia razmjena dobara. Nije objašnjeno gde su se nalazila.32

32. Pretpostavlja se da su pored Skadra i Podgorice, druga dva pazarna trga mogla biti:
Kruševo kod Gusinja, Budimlje, Rijeka ili Vir-pazar;
Evropa je jedna velika porodica.