You Are Here: Home » Завичај – села и градови (Page 447)

Завичај

Порекло презимена, село Жагровић (Книн)

Село Жагровић, Книнска Крајина, стање из двадесетих година 20. века Насеље се дели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража. Зашто се Жагровић назвао, не зна се. Село зову и Опрљај. Стара Стража се зове јер је ту била стража под Млечићем. У селу су ове породице: Бједов, са надимком "Уљез", јер је дошао на женинство из Оћестова назад 50 година, и примио женино крсно име Никољдан, до ...

Read more

Порекло презимена, село Оћестово (Книн)

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе Ђурђевдан. Ова племена су у Оћестову: Бједов; Вукојевић; Буцало; Драгојловић; Илић; Ка ...

Read more

Порекло презимена, село Мокро Поље (Книн)

Село Мокро Поље налази се између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дели се на Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље. Село је саставни део кршне Буковице, којој припада и добар део книнске општине, а овуда су се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вере, у северној Далмацији. Породице у Завођу: Бједов, са надимком Бакуш, Бједов и Радиновић, сви славе Ђурђевдан; Вагић, ...

Read more

Порекло презимена, село Книнско Поље (Книн)

Cело Книнско Поље, стање из 1920. и неке године Село Книнско Поље налази се између Козјака, од истока, Динаре, од северо-истока; Пљешивице, од севера; и Промине, од југо-запада. Книнско Поље је предргађе Книна. Породице су: Синобад, дошли из Босне 1568. године, славе Ђурђевдан; Грубнић, дошли из Голубића назад 40 година, славе Матијевдан; Гаврановић, дошли из Босне има 30 година, славе Ђурђевдан; Котараш, д ...

Read more

Порекло презимена, село Деоница (Јагодина)

Село Деоница, општина Јагодина, стање из 1930. године Дачићи (5 к., Св. Врачи), доселили се око 1760. године из Топлице у Стару Деоницу, на спахијско имање као први досељеници. Од истог рода има у Медојевцу и у Пољни (област Левач). Ацићи, Киовци (40 к., Св. Врачи). У току великих сеоба избегли из Метохије из села Кијева (данас општина Клина). Избегли су били на Косову и одатле се доселили међу првим досеље ...

Read more

Порекло презимена, село Пријеворац (Рудо, Р. Српска)

Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године.  У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зубацу и Јелисавчићима у Биоски у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се само то да су ови овде одавно. Славе Св. Јована. Ненадићи дошли око 1860. године из Раванаца, где их има више кућа. Славе Св. Лазара Аран ...

Read more

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи код њега неки спахија, па да би окушао његово поштење, сутрадан на поласку хотимично заборави велику суму новца. П ...

Read more

Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која се под именом Виса и Медника одвојила од Сувобора и служи као р ...

Read more

Порекло становништва, села око Свилајнца

Становништво око Свилајнца је етнички мешовито, већином је српско, али има доста етничких Влаха и нешто мало Рома. Бобово: - славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је стариначко и досељено углавном у 19. веку из Ердеља, Тимочке крајине, Хомоља, околних села и др. Бресје: - славе Св. Петку, Арханђела, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из Црне Горе, околних ...

Read more

Порекло становништва Сокобање и околине

Најстарије породице у Сокобањи досељене су: Из Заглавка - околина Књажевца, Беле Баланке, Старог Влаха - западне Србије, Црне Реке, Голака, околине Пирота, Алексинца и Ниша; Из Македоније, Црне Горе, Бугарске, са Косова и из околних села и др. У Сокобањским селима има мало староседелаца, становништво је преко 80 одсто досељено из разних крајева од краја 17. века па све до краја 19. века. Бели Поток: - славе ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top