Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о пореклу српских имена и презимена  „Оно што је азбука у језику, а бројеви, збирови и интеграли у математици – то је родословље у историји и етнологији фамилије, рода и народа. Народ без родословља, народ без учитељице живота – историје“ - чика Лаза Гружански (Богољуб М. Лазаревић - Андрић) Родословље (генеалогија, води порекло од грчких речи генеа „породица“ и ...

Презимена настала од назива занатлија и других занимања - прилог из књиге "Презимена су чувари нашег језика" Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.) Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна) Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга) Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни рибар) Баруџија (баруџија, турцизам – човек који израђује и продаје бару ...

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику "Дани", који су преузети из књиге Јована Ердељановића "О пореклу Буњеваца". Прилог послао Александар Маринковић АДАМОВИЋИ – у Бачкој (у Баји), од 1625.год., католици у Лици, православни ''Адам'' у Зеленграду код Обровца, православни Адамовићи у Босанској Крајини, досељени из западне Босне, ...

Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу. Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се ...