You Are Here: Home » Аутори » Слободан Зрнић

Порекло презимена Кршаритовић

Врло ретко презиме Кршаритовић потиче из Срема (Обреж и Бежанија). На попису граничара Бежаније из 1848. године евидентирани су Лазар, Вићентије и Живко Кршаритовић. Године 1883. на бирачком списку се налази Светозар Кршаритовић (рођ. 1850), а 1904. евидентиран је Радован Кршаритовић (4 члана домаћинства). Крста Кршаритовић Светозарев из Обрежа био је српски добровољац у Првом светском рату (1914-1918). Њег ...

Read more

Родослов породице Матавуљ из Шибеника

Аутор: Слободан Зрнић Српска породица Матавуљ је током 19. и 20. вијека оставила значајан траг у историји Шибеника. Развила је велики погон текстилне индустрије (народног везива) и ликера, запошљавајући радну снагу града. Из ове породице је познати писац Симо Матавуљ. Његов стриц Серафим био је игуман манастира Крупа, а највише образовање стекао је синовац Петар, поставши декан Медицинског факултета у Беогр ...

Read more

Порекло презимена, село Ислам Грчки (Бенковац)

Ислам Грчки је село у Далмацији (Равни Котари). Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Рељеф је крашки и низак. Највиша тачка износи 168 m. На западној страни села је плодно земљиште Баштица на којем се гајило разноврсно воће и језеро Влачине. Стари назив села на турском био је Сед Ислам (бедем ислама), као најзападнија тачка Османлијског царства у Далмацији. Касније је назив Ислам Грчки добио због до ...

Read more

Порекло презимена, село Ислам Латински (Поседарје, Задар)

Ислам Латински је село у Далмацији (Равни Котари). Припада општини Поседарје у Задарској жупанији. Рељеф је крашки и низак. Највиша тачка износи 122 m. Кроз село пролази аутопут. Стари назив села на турском био је Сед Ислам (бедем ислама), као најзападнија тачка Османлијског царства у Далмацији. Касније је назив Ислам Латински добио због доминантног римокатоличког становништва, док је у Исламу Грчком већинс ...

Read more

Порекло презимена, село Доњи Кашић (Бенковац)

Доњи Кашић је село у Равним Котарима (Далмација), источно од Задра и северозападно од Бенковца. Припада општини Земуник (Задарска жупанија). Административно припада граду Бенковц (Задарска жупанија). Рељеф је крашки, са малом надморском висином. Највише тачка је Мандића главица (192.6 m). Православна црква Светог Илије подигнута је 1872. године, на рубу села, према Исламу Грчком. Срушена је у рату 1993, али ...

Read more

Епархија далматинска 1885. године (парохије, цркве, број православаца по насељима)

Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић, према Шематизму Епархије далматинске за 1885. годину ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ ЗАДАРСКИ (протопрезвитер Кирил Жежељ) - 14930 душа Парохија Задар (Кирил Жежељ) - 388 душа ЗАДАР – 367 парохијална црква Св. Илија, с капелом Св. Спиридон и капелом Св. Георгије БИОГРАД – 21 капела Успење Богородице тутори: Михаил Катурић, Ђорђе Обрадовић, Петар Петрановић, Петар Лукић, Ни ...

Read more

Порекло презимена, село Смилчић (Бенковац)

Смилчић је село у Далмацији (Равни Котари), северозападно од Бенковца и источно од Задра. Административно припада граду Бенковцу. Територију села одликује низак крашки рељеф, са највишом тачком од 208 м. Смилчић се налази између Биљана Горњих и Доњег Кашића. У Смилчићу се налази православна црква Св. Архангела Михаила из 1984. године и римокатоличка црква Госпе од здравља из 1869. године. На попису 1991. го ...

Read more

Порекло презимена, село Мосна (Мајданпек)

Порекло становништва у селу Мосна, општина Мајданпек, према студији "Мосна", Мирка Р. Бајрактаровића, објављеној у Зборнику радова Етнографског института 1976. Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић. Село Мосна налази се на десној страни Поречке реке (на утоку Мосњанског потока у ту реку), на 2,5 km узводно од њеног ушћа у Дунав. Удаљено је 8 km од Доњег Милановца. Старо је око 250 година. На врем ...

Read more

Порекло презимена, село Горњи Карин (Обровац)

Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. На територији села је изразито брдовит, крашки рељеф. Издвајају се брда Стража (643 м), Греда Иванишева (542 м), Драгашева главица (547 м), Голић (565 м), Вршина (448 м), Ђукине греде (529 м), Куновац (640 м), Бикина главица (509 м), Наслонине (512 м), Царева главица (518 м), Шуш ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top