You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић

Топонимија Београда (7)

БЕОГРАД - ВАРОШ И ТВРЂАВА   Сви до сада обрађени топоними се налазе по околни историјског Београда. Под Београдом се сматрала тврђава и варош око ње унутар одбрамбеног шанца. Географски гледано, осовина око које је заснован Београд је једнa греда који се као продужетак Врачарског брда, за разлику од свих других огранака који се поступно спуштају према рекама, продужава и изнад самог ушћа Саве у Дунав з ...

Read more

Топонимија Београда (6)

ВРАЧАР       На горњој мапи, иако није детаљна и нема боје, лако се могу уочити два већа шрафирана подручја на југ од Београда, и водоток који тече правцем исток - запад између њих. То су два од три (уз Торлак) највећа београдска брда - Врачарско брдо и Топчидерско брдо, и Мокролушки поток између њих. Ето, у трећој деценији 18. века ово су била пуста брда надомак Београда. Да бисмо схватили к ...

Read more

Радмужевићи

  Радмужевићи су братство које је засновано у истоименом селу у Шекулару, племену у Горњем Полимљу.   Село Радмужевиће је пространо, растурено на више заселака (од којих се неки - Лекићи, Кукаљи, Маслари, негде узимају за засебна села) и заузима средишњи положај племенског подручја, што указује на старост села и, можда, његову значајну улогу у прошлости.   Засеоци Маслари и Лекићи (са ФБ стра ...

Read more

Топонимија Београда (5)

БЕОГРАДСКО ПОДУНАВЉЕ (ДЕО ДРУГИ)   О неколико ишчезлих села са овог дела београдске околине:   Ошљан (или Ошљане) је некада било село негде између Великог Села и Винче. 1528. године наводи се као селиште (мезра), а у дефтерима из 1530, 1536. и 1560. као насељено место (у последња два дефтера, као - Оршљан). Што, слично као у случају Сланаца, указује да је старо становништво напустило своја огњишта ...

Read more

Toпонимија Београда (4)

БЕОГРАДСКО ПОДУНАВЉЕ (ДЕО ПРВИ)   Североисточни делови Београда су на терену који се са брдовитог подручја шумадијске геолошке плоче спушта ка Дунаву. Због тога сам ово подручје назвао београдским Подунављем. Овај појас уз реку почиње подно саме београдске тврђаве и прати речни ток, све до подручја Гроцке.   Најпре, осврт на део Београда са најдужом али и најмрачнијом повешћу.   У питању је К ...

Read more

Топонимија Београда (3)

  БЕОГРАДСКА ПОСАВИНА     Рудманово (или Рудман) је било село на обали Саве, у висини горњег (јужног) шпица Аде Циганлије. Село је било на важном путу који води обалом Саве на запад. На аустријској мапи Краљевине Србије из 1718/19. године[1], Рудманово је уцртано на око три километра на север од Железника. Касније се село више не помиње, а данас у подручју Железника постоји локалитет Рудманов ...

Read more

Топонимија Београда (2)

  ЈУЖНА ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА (ДЕО ДРУГИ)   Говорећи о Топчидеру, не може се не поменути Топчидерско брдо, данас један од најлепших (ако не и најлепши) крајева у Београду. Данас је ово лепо уређен кварт са обиљем зеленила, лепим и раскошним породичним кућама најбогатијих Београђана, чистим улицама, отменим ресторанима. Све до 20. века, већи део Топчидерског брда био је под шумом (осим западног, окренутог ...

Read more

Топонимија Београда (1)

Писање на ову тему почело је спонтано на Форуму странице Друштва српских родословаца „Порекло“, а онда, с обзиром на приличну количину грађе онде наведену, закључио сам да се од тога може направити пристојан чланак. С обзиром на дужину, чланак ће бити објављен у неколико наставака, подељених према географским областима Београда и околине који су обрађени. Литература коју сам користио и сви други извори биће ...

Read more

Порекло презимена Бастаћ

Презиме Бастаћ налазимо у Црној Гори и Хрватској. У Црној Гори, Бастаћи су стариначки род из Црмнице. Ови Бастаћи су изумрли у Црмници, односно неки од њих су се раселили и узели друга презимена. Братство са овим презименом постојало је у време Ивана Црнојевића, а свакако и раније. Након успостављања османске власти у Зети Црнојевића, црмнички Бастаћи су већином примили ислам. Махала Бастаћи пописана је у т ...

Read more

Порекло становништва Жупе Никшићке

Жупа Никшићка, раније само Жупа, је област на десетак километара на југоисток од данашњег града Никшића. У географском смислу, Жупа је котлина настала усецањем реке Грачанице, чиме је створена плодна зараван, надморске висине између 700 и 850 метара. Услед речног наноса, довољне количине квалитетне воде и заштићености од јачих климатских утицаја, а захваљујући чињеници да је окружена планинама просечне надм ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top