Друштвo српских родословаца „Порекло“ је, захваљујући наменски уплаћеним донацијама наших чланова, прикупио средства за тестирање генетског порекла десет родова из племена Пипера. Позивамо све заинтересоване Пипере које занима њихово генетско порекло и међусобне везе слојева становништва у племену да нам се јаве ради договора око узимања узорка (букални брис) и даље организације тестирања. Напомињемо да је ...

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Никшићи су племе Старе Херцеговине, које је у једном раздобљу настањивало област средњевековне жупе Оногошт, касније по њима названу Никшићи, и то Никшићко поље - околину старог града Оногошта, касније Никшића, област Требјеса на југу од града Никшића и жупу на исток од града, касније по њима названа Жупа Никшићка. Током турске окупације која је у овој области тр ...

Генеалози Друштва српских родословаца „Порекло“ заинтересовани за изучавање Старе Црне Горе прикупили су новчана средства довољна за тестирање генетског порекла пет родова из Старе Црне Горе (четири историјске нахије). Кандидати за тестирање могу бити искључиво мушкарци пошто се анализира Y-ДНК хромозом. Позивамо Староцрногорце које занима њихово генетско порекло да нам се јаве ради договора око узимања узо ...

Племе Мркојевићи налази се у области између Бара и Улциња, у подручју између приморских планина Лисињ на северу и Можура на југу, са Румијом у залеђу и излазом на море. Племенска област је висораван састављена од крашких поља, са три стране окружена висовима, а са четврте морем, површине око 90 km2.   Мрковско поље Са: http://mrkojevici.me/geografija.html   Племе се развило из катуна, вероватно ср ...

Спич је област уз обалу јужног Јадрана, од Чања на северозападу до полуострва Ратац[1] на југоистоку. Насеља се размештена у брдима надомак обале. У залеђини Спича је Созина, као и насеља Зубци и Туђемили, приобална граница Спича код Чања (Куфин) је са подручјем Паштровића, а на североистоку се планином граничи са Црмницом. Спичанска општина постојала је до 1956. године, када је извршено укрупњавање подручј ...

  Кртоли се налазе на исток од Луштичке општине, а на истом полуострву Луштица у југозападном делу Боке. Североисточном страном граниче се са тиватским подручјем, а југоисточним са Грбљем. Насеља некадашње Кртољске опћине данас територијално припадају Општини Тиват. Подручју Кртола припадају и полуострво Превлака, са Манастиром Светог арханђела Михаила, као и Страдиоти или острво Светог арханђела Гаври ...

Положај Луштице у Боки (google maps)   Луштица је полуострво у југозападном делу Боке. Копненом страном на истоку граничи се са Кртолима. Насеља некадашње Луштичке опћине данас територијално припадају Општини Херцег Нови, осим села Крашићи које припада Општини Тиват.   Податке о пореклу становништва Луштице и друге битне податке о овој области прикупио је почетком 20. столећа протојереј Сава Накић ...

Данас, на празник Сабора србских светитеља:   (извод из путописног ауторског текста „Богиња љепоте“, 2007. године)   ...Пешачећи по Калуђерским Барама, на једној бандери стоји окачена ручно цртана мапа која намернику показује како стићи до Манастира србских светитеља. Тамо где је сад речени манастир, скит Манастира Рача, некада су биле испоснице рачанске – Манастирски станови, где су се рачански к ...

Преглед братстава Љешанске нахије у основи је сачињен према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа. Други извори су потпомогли при утврђивању порекла родова које је Ердељановић нашао приликом свог боравка у Љешанској нахији.   Писати преглед порекла становништва Љешанске нахије било је посебно тешко из разлога што, за разлику од већине племена и област ...

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава племена Загарач и Комани сачињен је у основи према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа[1], али су дати и подаци из других извора.   Малоншићи су некадашње племе које је насељавало средишњи део Црне Горе, област каснијих племена Загарач, Комани, југозападног подручја Бјелопавлића и мањих ...