БЕОГРАДСКИ ДОЊИ СРЕМ Овде ће бити обрађена топонимија југоисточног Срема, који се назива још и Доњи Срем, а онај његов део уз Саву и Подлужје, и то оног подручја које данас обухвата територије београдских општина Земун, Нови Београд и Сурчин.   На месту данашњег Земуна насеље се налазило још у неолиту (у време старчевачке и винчанске културе), и то на месту данашњег Гардоша. Насеље постоји и кроз цео с ...

БЕОГРАД - ВАРОШ И ТВРЂАВА   Сви до сада обрађени топоними се налазе по околни историјског Београда. Под Београдом се сматрала тврђава и варош око ње унутар одбрамбеног шанца. Географски гледано, осовина око које је заснован Београд је једнa греда који се као продужетак Врачарског брда, за разлику од свих других огранака који се поступно спуштају према рекама, продужава и изнад самог ушћа Саве у Дунав з ...

ВРАЧАР       На горњој мапи, иако није детаљна и нема боје, лако се могу уочити два већа шрафирана подручја на југ од Београда, и водоток који тече правцем исток - запад између њих. То су два од три (уз Торлак) највећа београдска брда - Врачарско брдо и Топчидерско брдо, и Мокролушки поток између њих. Ето, у трећој деценији 18. века ово су била пуста брда надомак Београда. Да бисмо схватили к ...

  Радмужевићи су братство које је засновано у истоименом селу у Шекулару, племену у Горњем Полимљу.   Село Радмужевиће је пространо, растурено на више заселака (од којих се неки - Лекићи, Кукаљи, Маслари, негде узимају за засебна села) и заузима средишњи положај племенског подручја, што указује на старост села и, можда, његову значајну улогу у прошлости.   Засеоци Маслари и Лекићи (са ФБ стра ...

БЕОГРАДСКО ПОДУНАВЉЕ (ДЕО ДРУГИ)   О неколико ишчезлих села са овог дела београдске околине:   Ошљан (или Ошљане) је некада било село негде између Великог Села и Винче. 1528. године наводи се као селиште (мезра), а у дефтерима из 1530, 1536. и 1560. као насељено место (у последња два дефтера, као - Оршљан). Што, слично као у случају Сланаца, указује да је старо становништво напустило своја огњишта ...

БЕОГРАДСКО ПОДУНАВЉЕ (ДЕО ПРВИ)   Североисточни делови Београда су на терену који се са брдовитог подручја шумадијске геолошке плоче спушта ка Дунаву. Због тога сам ово подручје назвао београдским Подунављем. Овај појас уз реку почиње подно саме београдске тврђаве и прати речни ток, све до подручја Гроцке.   Најпре, осврт на део Београда са најдужом али и најмрачнијом повешћу.   У питању је К ...

  БЕОГРАДСКА ПОСАВИНА     Рудманово (или Рудман) је било село на обали Саве, у висини горњег (јужног) шпица Аде Циганлије. Село је било на важном путу који води обалом Саве на запад. На аустријској мапи Краљевине Србије из 1718/19. године[1], Рудманово је уцртано на око три километра на север од Железника. Касније се село више не помиње, а данас у подручју Железника постоји локалитет Рудманов ...

  ЈУЖНА ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА (ДЕО ДРУГИ)   Говорећи о Топчидеру, не може се не поменути Топчидерско брдо, данас један од најлепших (ако не и најлепши) крајева у Београду. Данас је ово лепо уређен кварт са обиљем зеленила, лепим и раскошним породичним кућама најбогатијих Београђана, чистим улицама, отменим ресторанима. Све до 20. века, већи део Топчидерског брда био је под шумом (осим западног, окренутог ...

Писање на ову тему почело је спонтано на Форуму странице Друштва српских родословаца „Порекло“, а онда, с обзиром на приличну количину грађе онде наведену, закључио сам да се од тога може направити пристојан чланак. С обзиром на дужину, чланак ће бити објављен у неколико наставака, подељених према географским областима Београда и околине који су обрађени. Литература коју сам користио и сви други извори биће ...

Презиме Бастаћ налазимо у Црној Гори и Хрватској. У Црној Гори, Бастаћи су стариначки род из Црмнице. Ови Бастаћи су изумрли у Црмници, односно неки од њих су се раселили и узели друга презимена. Братство са овим презименом постојало је у време Ивана Црнојевића, а свакако и раније. Након успостављања османске власти у Зети Црнојевића, црмнички Бастаћи су већином примили ислам. Махала Бастаћи пописана је у т ...