You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић (Page 2)

Срби у Белом Манастиру (Барања)

Насеље Бели Манастир развило се на рудини Саркању, између шума Хаљево и Адице, на благим падинама Банске косе. Место се у изворној грађи спомиње почетком XVIII века. Сви називи – топоними су у вези са манастирима који су постојали у овом месту. Према подацима из 1751. године, насеље је имало 73 породице правосалвне вере, а 1922. године добија назив Бели Манастир. Године 1924. у Белом Манастиру живи 425 Срба ...

Read more

Срби у Јагодњаку (Барања)

Насеље Јагодњак налази се на саобраћајници Барањско Петрово Село - Дарда. Данашњи службени назив место добија 1922. године по једној рудини, која и данас постоји у атару, а зове се Јагодњак. Поред овог службеног назива још увек је у употреби, код старније становништва, угалвном староседелаца, казив Качвала. Овај назив настао је од мађарског службеног назива Kacsfalu (Пачје Село). Први пут се помиње 1323. го ...

Read more

Срби у Поповцу (Барања)

Насеље Поповац се спомиње још у римско доба под именом Antianae, па и данас на једном делу атара се ископавају остаци камених грађевина и стари предмети, попут новца, грнчарије и сл. У 6. веку долазе Словени и граде насеље Бан, у близини данашњег села Поповца, а данас се тај део атара назива Селиште. Срби су ту били већ у 15. веку, а за време сеоба 1690. године досељава се још двадесет српских породица. Око ...

Read more

Срби у Болману (Барања)

Болман (мађ. Bolmány) је смештен у западном делу барањског троугла. Место се први пут помиње у 14. веку под називом Обулма. У 15. веку место је у власништву Петра од Аболме и помиње се као Аболма. Назив Болман место добија током турске владавине, кад га насељавају Срби. Насеље је првобитно било смештено ближе реци Драви, а тиме и потпуно окружено мочварама и барама. Први попис становништва, који поседујемо, ...

Read more

Срби у Дарди (Барања)

Насеље Дарда је за време Римљана било врло важна стратешка тачка на Дунаву, којим је пролазила саобраћајница од Осијека до Будимпеште. Постојао је камени мост, који су подигли Римљани, а који је повезивао Мурсу (Осијек) и Тарду, како се Дарда називала због стајаће воде (лат. tarda aqua 'спора вода'). Први писани документ у коме се спомиње Дарда потиче из 1410. године, у време када је била у псоеду Ладислава ...

Read more

Презимена и крсне славе у Црнчи (Дервента, Република Српска)

Црнча је село у Општини Дервента у Републици Српској. Смештена је на обронцима планине Крњин и спада у врсту села разбијеног типа. Црнча се дели на четири засеока: Баницу, Бучане, Брезичане и Доњане. Када се погледају подаци из црквених матица Парохије друге осињске, видећемо да породице у Црнчи славе следеће славе: Игњатијевдан: Ћудићи Стефандан: Пијетловић, Којадиновић, Јовић, Шогоровић, Лазаревић, Пејић, ...

Read more

Срби у Кнежевим Виноградима (Барања)

Кнежеви Виногради (мађ. Herczegszöllös) су варошица и средиште истоимене општине у Барањи, Хрватска. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје Кнежевих Винограда налазило се у оквиру општине Бели Манастир. Данас је општина Кнежеви Виногради јединица локалне самоуправе у саставу Осјечко-барањске жупаније и представља простор од 248,77 km², што чини 6% укупне површине жупаније. Географски полож ...

Read more

Жртве фашистичког терора у Барањи (1941-1945)

Котар Батина: 1. Балатинац Марко, рођен 1922. у Гајићу, 29. XVIII 1941. присилно мобилисан у мађарску војску, а убијен 3. XI 1941. у Печују. 2. Банац Мато, рођен 1917. у Брањином Врху, завичајан у Брањином Врху, учесник НОП-а, ухапшен 1941. у Брањином Врху и осуђен на једну и по годину робије. Казну је издржавао у Печују, а крајем 1942. послан је на присилни рад на источни фронт, где је и погинуо почетком 1 ...

Read more

Порекло презимена Товјанин

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Товјани су православни Срби из Барање. Сви данашњи Товјани воде порекло из Шумберка, некада српског села из околине Мохача у Мађарској. Није познато када су се тамо доселили и тачно одакле, али се претпоставља да је то било у другој половини XVII века, када су тај простор населили жумберачки ускоци Са сигурношћу можемо рећи да се Товјани у Шумберку (мађ. Sombe ...

Read more

Жртве комуниста у Крагујевачком округу

У прилогу се налази непотпун списак жртава комуниста из Крагујевца и околине који је током свог дугогодишњег истраживања саставио Милослав Самарџић на основу различитих извора који се наводе у тексту. Списак чини листа особа убијених од стране комуниста у Крагујевачком округу без суда или без правно ваљане пресуде за време трајања Другог светског рата и година превирања непосредно после рата. 1. Богољуб Ник ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top