Слободан Зрнић

Пљуцо је српско презиме из села Доњи Мујџићи код Шипова (Босна). Било је 29 особа презимена Пљуцо у Доњим Мујџићима 1991. године. Крсна слава непозната.

Миловуковићи су Срби из Славоније. Крсна слава је Свети Јован. Према попису из 1948. најбројнији су били у насељу Суха Млака. На попису из 1736. године, у Сухој Млаци је документован Стојић Миловуковић, у Латиновцу Вукашин и Миливој, у Шумеђи Миливој, у Бјелишевцу Станислав и у Тењи Максим Миловуковић.

Јолџић је српско презиме из Босне. Најбројније је у Шушњару код Лакташа и у Засељу код Котор Вароша. Крсна слава Јолџића је Ђурђевдан. У Рошићима код Цазина постоје Јолџићи муслимани.

Џалета је српско презиме из села Баљци код Дрниша у Далмацији. Крсна слава је Свети Никола. У 18. веку је у Баљцима био Симо Џалета. Године 1948. пописано их је 21 у Баљцима. У прошлости је постојало лично име Џалета, као што је записано 1455.  у Метохији (село Дрсник).

Џуџелија је српско презиме које потиче из села Бителић у Далмацији, а настало је од презимена Ђапић. Раније је коришћено двојно презиме Ђапић-Џуџелија. Крсна слава Џуџелија је Ђурђевдан. Никола Џуџелија је 1810. у Бителићу био на челу куће од 16 чланова. Такође је присутно на подручју Гламоча (Ђуличан, Ћослије, Хасићи,…

Џамић је српско презиме заступљено у више села на подручју Александровца и Трстеника. Најбројније је у Великој Врбници код Александровца, одакле су насељавали и друга села. Крсна слава је Свети Никола. По предању су из Метохије и стара слава је била Савиндан.  

Џанија је презиме из западне Славоније. Бројније је код хрватског становништва и присутно је у више села. На списку жртава у концентрационом логору Јасеновац 1941. године, налази се четворо деце презимена Џанија, српске националности, из Кутјева. Ако знате више појединости о презимену (нпр. крсна слава), напишите у коментару.

Сабљаревић је презиме из Београда. Крсна слава је Свети Јован. Алекса Сабљаревић био је фијакерист из Београда 1908. године. Наведен је као обућар 1927. Андрија Поповић (између 1778–1780). Рођен је око 1750. у Пожаревцу. Отац га је, још као дечака, бежећи од турског терора, довео у Срем. Оставши рано без…

Секерезовић је српско презиме. Крсна слава је Св. Јован. Трговац Стеван Секерезовић рођен је 1885. у Дужима у Херцеговини. Преселио се у Београд и постао члан трговачке коморе.

Чекрџић је српско презиме. Крсна слава је Св. Јован. У прошлости су документовани: -Јеромонах Јеротије Чекрџић из Призрена 1857. године. -Милован Чекрџић 1876. (кочијаш из Чачка). -Арсен Чекрџић, бербер из Београда, 1933. год.