Павасовићи – историја породице и генетика
Аутор: Слободан Зрнић Павасовићи су српско племе/род из Скрадинског Поља код Скрадина (Далмација). Презиме је настало по имену Павас, које би било једна варијанта Павла (слично презименима Вукасовић, Томасовић, Витасовић). Од Млечана су као војводе добили земљу у пољу код Скрадина, те звања капетана и сердара територије Шибеника и Скрадина….
› више информацијаПорекло презимена Куштримовић
Куштримовић је српско презиме из Доње Коњуше код Прокупља. “Куш трим” (као јунак) је поклич из албанског језика, а постоји и албанско лично име. Познат је био харамбаша Рабљен Васојевић 17. века из околине Берана, кога су Албанци због храбрости прозвали – Куштрим. Погинуо је 1756. или 1768. у сукобу…
› више информацијаПорекло презимена Пећер
Пећер је српско презиме из села Полача код Книна. Крсна слава је Митровдан. На попису 1948. била су 22 Пећера у Полачи.
› више информацијаПорекло презимена Перак
Српско презиме Перак заступљено је у селима Магаљдол и Присоје, између Мркоњић Града и Јајца (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. Бројнији су Хрвати Пераци око Јајца и у више села на територији Хрватске.
› више информацијаПорекло презимена Пераковић
Пераковић је српско презиме из села Врањак код Модриче (Босна). Славе Митровдан. Најстарији познат Пераковић из Врањка је Игњо, који је 1870. добио сина Благоја. Пераковићи Хрвати су бројни на подручју Огулина и Краловца.
› више информацијаПорекло презимена Тресовић
Тресовић је српско презиме из Чадиња код Пријепоља и Горобиља код Пожеге. Мирко Тресовић из Чадиња је записан 1884. у књигама манастира Милешева. У Горобиљу је 1869. убијен Јован Тресовић.
› више информацијаПорекло презимена Дадасовић
Дадасовић је српско презиме са подручја Јосипдола (Лика). Најбројнији су у селима Оток Оштаријски и Подвељун. Крсна слава је Ђурђевдан. Презиме је документовано 1699. године у Отоку Оштаријском.
› више информацијаПорекло презимена Прибојан
Прибојан је српско презиме из села Звјеринац (Книн) у Далматинском Косову. Славе Св. Враче. На млетачком катастру из 1710. као капетан бандерије уписан је М. Прибојан. Године 1948. било је 17 Прибојана у Звјеринцу и 2 у Книну. Неки су претходно емигрирали са Ђујићем у Америку.
› више информацијаПорекло становништва, село Љубошина (Врбовско)
Љубошина се налази 11 км југоисточно од Врбовског, на пола пута према Огулину. Граничи се са Гомирјем. Поред села протиче река Добра. Љубошини припада и Царево Брдо на граници са Гомирјем, које се раније сматрало засебним насељем. На попису 1991. Љубошина је имала укупно 269 становника, од чега 257 Срба,…
› више информацијаПорекло становништва, село Јасенак (Огулин)
Јасенак је село на граници Горског котара и Лике, 15 км западно од Огулина. Настало је у крашком Јасеначком пољу, између планина Велика Капела и Бјелоласица. У северозападном делу поља је Врело Јасеначко, некада засебно насеље. Ту се налази извор Врело, од којег настаје Јасеначка ријека/Јасенчица, која тече према југоистоку…
› више информација