Слободан Зрнић

Аутор: Слободан Зрнић (неке податке су сазнали и доставили ученици ОШ “Мирослав Антић”) Територија Белих вода и Рупчина у прошлости је припадала селу Жаркову, мада је први пут Жарково као насеље евидентирано на турским дефтерима (порезним пописима) у 16. веку под називом Бело Врело, што упућује на извор Беле воде…

Шуљак је српско презиме из села Косијерево код Лакташа (Босна). Крсна слава је Никољдан. Презиме постоји код Хрвата у селима Мрзљаци код Карловца и Седрамић код Дрниша. Шуљак је надимачко презиме и тешко да су Шуљци из различитих области истог порекла. Значење “шуљка” може бити – пањ или клас кукуруза…

Дубравице су село североисточно од Скрадина (с њим се граниче), а западно од Висовачког језера на Крки. Данас се састоје од више издвојених засеока – Дубравице у ужем смислу, Грахово, Приспо и Чулишић. У Дубравицама се налази римокатоличка црква Св. Кате, а у Приспу Св. Рока. Према попису 1991. године,…

Ладичорбић је српско презиме из Бачке. У Мокрину је сасвим сигурно постојало у 18. веку. Крсна слава је Ђурђевдан

Јазавац је српско презиме из околине Глине (Шибине, Обљај, Хајтић). Матица им је у Шибинама, а изворна крсна слава је Стевањдан (неки су преузели Лучиндан). Бошњака Јазаваца има у селу Которско код Добоја, а Јазавчевића у Сјениној Ријеци, такође код Добоја.

Софроновићи су Срби из Београда и Инђије, а даљим пореклом из села Орланци код Кичева (Северна Македонија). Крсна слава је Никољдан. У Београду је 1908. живео Марко Софроновић, запослен као послужитељ на железници , а 1923. је у Инђији био пекар Љубо Софроновић.

Приредио: Слободан Зрнић Хаплогрупа R1b установљена је код приближно 7% тестираних Срба. Најзаступљенија је у јужним деловима Србије и на истоку Црне Горе. Настала је у Азији пре 23.000 година, а њена подграна M269 (формирана пре 13.000 година) развила се у степским пределима северно од Црног мора, Кавказа и Каспијског…

Дугопоље је велико село у близини Сплита (Клиса), од давнина насељено римокатоличким становништвом, али почетком 18. вијека доселила се породица Челана православаца. Неки од њих су остали православци до 20. вијека. Документовано је да су 24 породице Челана пребјегле из Босне и добиле много земље у дијелу Дугопоља званом Вучипоље,…

Важићи су Срби из села Аржано код Имотског и Рашћани код Дувна. У селу Аржано (раније Ржано) је 1725. Миле Важић добио земљу. Његова породица је имала 15 чланова.  Након Првог св. рата више породица Важића је колонизовано у добровољачко насеље Степановићево у Војводини. У Рашћанима код Дувна (Томиславграда) 1991….

Članak je 1875. godine izašao u listu “Zastava”, vođenog od strane Srba u Vojvodini, tačnije, pokrenuo ga je i uređivao Svetozar Miletić. Predstojeći tekst napisali su i potpisali istaknuti Srbi u Drnišu toga vremena: U “Dalmati” autonomaško-talijanskom glasilu br. 5. 11. i 12. neki dopisnici, koji se Hrvati-Katolici nazivaju, najbezobraznijim…