Avatar photo

Аутор

Слободан Зрнић

Порекло презимена, село Пластово (Скрадин)

Порекло становништва у селу Пластово код Скрадина (Далмација). Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић.  Пластово је село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припада  Граду Скрадину. У Пластову се налази римокатоличка црква Светог Николе са гробљем, док је у суседним Братишковцима истоимена православна црква, удаљена само 2 km. На попису…

› више информација

Порекло презимена, село Горице (Скрадин)

Горице су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину. На попису 1991. године, било је 158 становника Горица, од чега 156 Срба (99%), 1 Хрват и 1 непознат.   Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом   Српска презимена   ЛАЛИЋ (160) – Свети…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Глава (Скрадин)

Велика Глава је село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припада Граду Скрадину. На попису 1991. године, била су 293 становника Велике Главе, од чега 288 Срба (98%), 1 Хрват, 3 Југословена  и 1 непознат.   Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом   Српска презимена…

› више информација

Порекло презимена, село Братишковци (Скрадин)

Братишковци су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину. У селу се налази православна црква Светог Николе из 1592. године. На попису 1991. године, била су 582 становника, од чега 572 Србина (98%), 4 Хрвата, 5 неопредељених и 1 непознат.   Презимена 1948. године, са бројем особа…

› више информација

Православци на Вису

Аутор: Слободан Зрнић Масован прелазак римокатоличких Вишана на православље, започео је 1925. године, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Православце је предводио Иван Руљанчић, начелник Виса. Подигнута је велика православна црква 1933. године (на левој страни слике, на обали). После Другог светског рата и слома Краљевине Југославије, православци са…

› више информација

Никола Његуш – Србин који је 1911. пуцао у Бечком парламенту

  Аутор: Слободан Зрнић Никола Његуш (1886-1915) био је Србин из Шибеника, ватрени социјалиста, који је 1911. године пуцао на аустроугарског министра правде Хохенбургера, усред Бечког парламента. Већ раније је хапшен због социјалистичке пропаганде и насилних поступака у циљу остваривања својих идеја. Исписао се из православне цркве, назвавши себе „безвјерцем“, а…

› више информација

Порекло презимена, село Раслина (Шибеник)

Раслина (раније Раслине) се налази у близини Шибеника, на западној страни Прокљанског језера. Територијално припада Граду Шибенику. У Раслини се налазе римокатоличке цркве Светог Миховила и Госпе од Здравља. На попису 1991. године, евидентирано је 667 становника Раслине. Срба је било 29 (4,5%). Презимена 1948. године, са бројем особа (у…

› више информација

Порекло презимена, село Билице (Шибеник)

Билице су насеље северно од Шибеника, спојено с градом. Има више заселака која су раније сматрана посебним насељима, као што су Вруље и Стубаљ на Прокљанском језеру, Подлуковник испод брда Луковник, Помишљај, Лишћарица и друга. Билице су данас посебна општина. У Билицама се налази стара римокатоличка црква Госпе од Помишљаја….

› више информација

Порекло презимена, село Бителић (Хрваце)

Бителић  је село у Далмацији, северно од Сиња. Налази се код Перучког језера, односно реке Цетине, у подножју Динаре. Подељен је на Горњи и Доњи Бителић. То су два посебна насеља, која територијално припадају општини Хрваце. Православна црква Покрова Пресвете Богородице, изграђена је почетком 19. века. Постоји и римокатоличка црква…

› више информација

Порекло презимена, село Румин (Хрваце)

Румин  је село у Далмацији, северно од Сиња. Налази се на реци Цетини и њеној притоци Румин, у подножју Динаре. Територијално припада општини Хрваце. На попису 1991. године, било је 226 становника Румина, од чега 211 Хрвата (93%), 6 Срба (2,6%), 3 Југословена, 3 регионално опредељена и 3 непозната.  …

› више информација