Avatar photo

Аутор

Слободан Зрнић

Порекло презимена, село Тињ (Бенковац)

Тињ је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца и северно од Биограда. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија). Село се налази на ободу мањег крашког поља, а највише тачке изнад села су Градина, Губавица и Грабар. У Тињу се налазе остаци четвртасте средњовековне тврђаве (Градина). На Градини је…

› више информација

Порекло презимена, село Ресановци (Босанско Грахово)

Ресановци су село у Босни, на северном ободу крашког Граховског поља, у подножју планина Илица/Ујилица и Вијенац. Село припада општини Босанско Грахово. На попису 1991. године, евидентирано је 249 становника (242 Србина и 7 Југословена).   Српска презимена   БАЈИЋ (80) – Свети Јован БАЛАБАН (12) – Свети Петар ВУКОБРАТ (30) – Свети…

› више информација

Порекло презимена, село Радловићи (Босанско Грахово)

Радловићи су село у Босни, на северном ободу Граховског поља, у подножју Јадовника. Припадају општини Босанско Грахово. На попису 1991. године, евудентирана су 53 становника (сви Срби, истог презимена).   Српска презимена   РАДЛОВИЋ (53) – Свети Никола   Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

› више информација

Порекло презимена, село Зебе (Босанско Грахово)

Зебе су село у Босни, на северном ободу крашког Граховског поља, у подножју планине Вијенац. Село припада општини Босанско Грахово. На попису 1991. године, евидентиран је 131 становник. Сви су били Срби. Српска презимена ЂУКЕЛИЋ (27) – Свети Никола КРНЕТА (26) – Свети Тома ЛУКАЧ (5) – Свети Јован МАЈСТОРОВИЋ (4) – Свети Лука…

› више информација

Порекло презимена, село Доња Јагодња (Задар)

Јагодња Доња је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца. Припада општини Полача у Задарској жупанији. Језгро села је на ободу мањег крашког поља, заједно са Јагодњом Горњом и Полачом, док су јужно од њега брда Винцуља, Мувача, Ружић, Челинка, Луковњак, Бараковача и Кук. С друге стране брда, на…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Јагодња (Задар)

Јагодња Горња је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца. Припада општини Полача у Задарској жупанији. Село се налази на ободу мањег крашког поља, у подножју брда Смиљевац (166 м), Дебељача (199 м)и Ћосина градина (158 м). У пољу су узвишења Круглаш (139 м), Оштруљица (116 м) и Пељегуша…

› више информација

Порекло презимена, село Какма (Задар)

Какма је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца. Припада општини Полача у Задарској жупанији. Какма се налази на ободу крашког Вранског поља. У залеђу је брдо Мувача. На попису 1991. године, евидентиран је 341 становник Какме. Срба је било 265 (77,7%), Хрвата 62 (18,2%), а осталих 14.  …

› више информација

Порекло презимена, село Полача (Задар)

Полача је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца. Седиште је истоимене општине у Задарској жупанији. На територији села је крашки рељеф, са брдима и пољима. Највише тачке су Штрковача (157 м), Градина (136 м) и Мутвица (132 м). С друге стране поља су Мувача (120 м) и Грабар…

› више информација

Порекло презимена, село Кобиља (Кнежево/Скендер Вакуф)

Кобиља је село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Кобиља је имала 418 становника, од чега 417 Срба и једног непознатог.   Српска презимена ГАВРИЋ (43) – ? ЂУКАРИЋ (67) – Свети Симеон ЂУРАНОВИЋ (6) – ? ЗЛОВАРИЋ (25) – Свети Симеон КОЗИЋ (4) – ? МИЛОЈЕВИЋ (44) –…

› више информација

Порекло презимена, село Борак (Кнежево/Скендер Вакуф)

Борак је село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Борак је имао 348 становника, од чега 345 Срба, једног Хрвата и два непозната.   Српска презимена   БАРИШИЋ (107) – Свети Архангел Михаил, Свети Стефан БОЈИЋ (52) – Свети Георгије ВАСИЉЕВИЋ (21) – ? ВРАЊЕШ/ВРАЊЕШЕВИЋ (37) –…

› више информација