Слободан Зрнић

Избрадић је ретко српско презиме из Барање. Присутно је у Дарди, Кнежевим Виноградима и Бијелом Брду. Вероватно су оптанти из села Бреме (Беременд) у мађарском делу Барање. Стеван Избрадић је био парох у Кнежевим Виноградима за време Другог светског рата. Крсна слава је непозната (ко зна нека напише у коментару).

Изгаревићи потичу из села Купинова код манастира Острог (Црна Гора). Одатле су насељени у Јагоду код Клине и Пећ (Косово и Метохија). Крсна слава је Петковдан, карактеристична за Бјелопавлиће.

Јешурић је изузетно ретко српско презиме из Бијељине (Семберија). Крсна слава непозната. Ристо и Јово Јешурић су били опанчари у Бијељини 1927. године. Ристин син Петар (1923-1945) је нестао у Другом светском рату.

Ћућузи су Срби из Горњих Пеуља код Босанског Грахова, а има их и у Крчевинама код Шипова и Брду код Мркоњић Града. Крсна слава је Ђурђевдан.

Париповић – српско презиме са територије Лике (Бунић, Крш), Баније (Мали Градац, Трновац, Брезово Поље), Славоније (Добра Кућа, Ново Петрово Поље) и Боснe (околина Гламоча, Санског Моста, Кнежева, Теслића и Завидовића). Постоји и мањи број Бошњака (муслимана) Париповића (околина Кладња и Живинице). Париповићи са Баније славе Ђурђевдан. Код Гламоча славе…

Газибара је углавном српско презиме заступљено на Кордуну, Банији и у Славонији. Најбројнији су у Бестрми (Петриња), Доњем Скраду (Војнић), Понорцу (Војнић) и у Грубишном Пољу и околним селима. Тодор Газибара је документован 1736. године у селу Шартовац код Кутине (Славонија). Крсна слава Газибара са Кордуна је Свети Никола. Бошњаци…

Музичар Арсен Дедић (1938-2015) и академски сликар Милутин Дедић (1935-2021) рођени су у Шибенику, у мешовитој породици. Отац Јован је потицао из градске породице, а мајка Вероника рођ. Мишковић из Рупа код Шибеника. Арсен је био познат певач, композитор и текстописац на простору бивше Југославије, док је Милутин као сликар…

Дегенек је ретко српско презиме које потиче из Орлића код Книна (Далматинско Косово). Крсна слава је Ђурђевдан. Дегенек је турцизам (штап, батина). У Орлићу су почетком 19. века рођени Никола Дегенек Матијин (рођ. 1806), Филип Дегенек Јованов (рођ. 1812) и Герасим Дегенек Јованов (рођ. 1815). Биле су две породице Дегенека…

Српско презиме Љаљић потиче из Кољана у Далмацији. Крсна слава је Свети Стефан. На катастру из 1846. уписан је Тодор Љаљић. Вероватно је то био надимак неких Поповића. На попису из 1948. постојало је 20 Љаљића (4 домаћинстава) у Кољанима. У Парчићу код Дрниша постоје Љаљићи римокатолици (Хрвати). На попису…

Презиме Шупељак потиче из села Пађена код Книна (Далмација). Крсна слава је Ђурђевдан. Године 1920. у Пађенима је било 8 породица Шупељака. На попису из 1948. године евидентиран је 31 Шупељак у 6 домаћинстава.