Фестетићев грбовник
У Библиотеци Матице српске чува се препис Фојничког грбовника који не помиње А. Соловјев у своме раду: Приноси за босанску и илирску хералдику. [1] А. Соловјев је истина описујући Бечки – Скоројевићев грбовник дозволио могућност да постоји још један препис Фојничког грбовника уз потребне резерве које су у случајевима када…
› више информацијаПорекло презимена Мочић
Мочићи су православни Срби пореклом из Петрова код Добоја. На простору Босне и Херцеговине ово презиме је концентрисано између река Усоре, Спрече и Босне, које се састају код Добоја, а које раздвајају планине Озрен, Требава, Крњин и условно речено Борја. С обзиром да се ово презиме не јавља у другим…
› више информацијаПорекло презимена Шалајић
Шалајићи су православни Срби пореклом из Барање. Први пут се спомињу у Попису који је спровела царица Марија Терезија 1767. године, када су у селу Јагодњаку (мађ. Kácsfalu) пописана двојица домаћина са овим презименом, а они се завху Ninko Szalaits и Jovo Szalaits. Ово презиме забележено је на Попису земље…
› више информацијаКрсне славе барањских Срба
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Барања је историјска и географска област, смештена између река Драве и Дунава и планине Мечек. Овај простор Срби населили су још у Средњем веку, повлачећи пред Османлијама након пада Српске деспотовине 1459. и пада Босне 1463. године. Даљим ширењем Османског царства и сама Барања…
› више информацијаСрби у Белом Манастиру (Барања)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеље Бели Манастир развило се на рудини Саркању, између шума Хаљево и Адице, на благим падинама Банске косе. Место се у изворној грађи спомиње почетком XVIII века. Сви називи – топоними су у вези са манастирима који су постојали у овом месту. Према подацима…
› више информацијаСрби у Јагодњаку (Барања)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеље Јагодњак налази се на саобраћајници Барањско Петрово Село – Дарда. Данашњи службени назив место добија 1922. године по једној рудини, која и данас постоји у атару, а зове се Јагодњак. Поред овог службеног назива још увек је у употреби, код старније становништва, угалвном…
› више информацијаСрби у Поповцу (Барања)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеље Поповац се спомиње још у римско доба под именом Antianae, па и данас на једном делу атара се ископавају остаци камених грађевина и стари предмети, попут новца, грнчарије и сл. У 6. веку долазе Словени и граде насеље Бан, у близини данашњег села…
› више информацијаСрби у Болману (Барања)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Болман (мађ. Bolmány) је смештен у западном делу барањског троугла. Место се први пут помиње у 14. веку под називом Обулма. У 15. веку место је у власништву Петра од Аболме и помиње се као Аболма. Назив Болман место добија током турске владавине, кад…
› више информацијаСрби у Дарди (Барања)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеље Дарда је за време Римљана било врло важна стратешка тачка на Дунаву, којим је пролазила саобраћајница од Осијека до Будимпеште. Постојао је камени мост, који су подигли Римљани, а који је повезивао Мурсу (Осијек) и Тарду, како се Дарда називала због стајаће воде…
› више информацијаПрезимена и крсне славе у Црнчи (Дервента, Република Српска)
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Црнча је село у Општини Дервента у Републици Српској. Смештена је на обронцима планине Крњин и спада у врсту села разбијеног типа. Црнча се дели на четири засеока: Баницу, Бучане, Брезичане и Доњане. Када се погледају подаци из црквених матица Парохије друге осињске, видећемо…
› више информација