Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Сарапа, село Класнић)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Сарапе су потврђене у селу Класнић (најмање шест породичних задруга).[1] Помен крајишника Костадина Сарапе…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Банске крајине (Метикош, село Бијеле Воде)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Метикоши спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Њихов представник – Милосав Метикош, поменут је у документу везаном за насељавање подручја око реке Драготине.[1] Први помен Метикоша на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Банске крајине (Бадрић, село Драготина)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Бадрићи спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Осим тога, њихов првак – харамбаша Радуо Бадрић, био је предводник насељавања подручја око реке Драготине.[1] Први помен Бадрића на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Класничке компаније (1772-1786)
ПЕТАР М. ДЕМИЋ[1], мастер историчар Крагујевац РОДОВИ КЛАСНИЧКЕ КОМПАНИЈЕ (1772-1786)[2] Апстракт: Када говоримо о банијским Србима, битно је напоменути да је главнина њих населила подручје Банске крајине у неколико већих таласа од краја XVII до краја XVIII века, углавном из правца Поткозарја и Поуња у Босанској крајини. Циљ овог рада…
› више информацијаЦрквене књиге са подручја Баније (стање из 1905. године)
У црквеном смислу, подручје Баније било је подијељено на Киринско-глински и Костајнички протопрезвитерат. Грубо речено, првом је припадао највећи дио подручја Вргинмоста и Глине, док је другом припадао највећи дио подручја Двора, Костајнице (са Јасеновцем) и Петриње. Црквене књиге на подручју Баније почињу се озбиљније водити углавном од 1777. године….
› више информацијаПорекло презимена, село Додоши (Петриња)
Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Додоши, општина Петриња…
› више информацијаПорекло презимена, село Тремушњак (Петриња)
Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Тремушњак, општина Петриња…
› више информацијаПорекло презимена, село Јабуковац (Петриња)
Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Јабуковац, општина Петриња…
› више информацијаПорекло презимена, село Беговићи (Петриња)
Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Беговићи, општина Петриња…
› више информацијаПорекло презимена, село Пастуша (Петриња)
Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Пастуша Горња, општина…
› више информација