Аутор

Петар M. Демић

Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, докторске академске студије историје

Банијски родови из Кобиљака код Двора

Кобиљак Према попису из 1991. године, Кобиљак је припадао општини Двор. У њему је живео укупно 151 становник, од чега 146 Срба.   Старији родови у Кобиљаку код Двора Владетић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Василијевдан Вујичић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Аранђеловдан Купрешанин, Срби, потврђени у XIX…

› више информација

Банијски родови из Чавловице код Двора

Чавловица Према попису из 1991. године, Чавловица је припадала општини Двор. У њој је живело укупно 122 становника и сви они били су Срби.   Старији родови у Чавловици код Двора Васић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Вујаклија, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Видовдан Вукичевић, Срби, потврђени…

› више информација

Банијски родови из Брезовог Поља код Глине

Брезово Поље Према попису из 1991. године, Брезово Поље је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 296 становника, од чега 288 Срба.   Старији родови у Брезовом Пољу код Глине Бркић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Грива, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Часне вериге Литра,…

› више информација

Банијски родови из Брубна код Глине

Брубно Према попису из 1991. године, Брубно је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 175 становника, од чега 173 Срба.   Старији родови у Брубну код Глине Бирач, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Бркић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Диздаревић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Банијски родови из Жировца код Двора

Жировац Према попису из 1991. године, подручје Жировца припадало је општини Двор и било је подељено на три села – Горњи Жировац, Доњи Жировац и Остојићи. У поменутим селима живело је укупно 709 становника (Горњи Жировац – 367, Доњи Жировац – 128, Остојићи – 214), од чега 684 Срба.  …

› више информација

Банијски родови из Класнића код Глине

Класнић Према попису из 1991. године, подручје Класнића припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Горњи Класнић и Доњи Класнић. У поменутим селима живела су укупно 704 становника (Горњи Класнић – 294, Доњи Класнић – 410), од чега 683 Срба.   Старији родови у Класнићу…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Тодоровић, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Тодоровићи су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен хусара Симе Тодоровића…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Милакара, село Класнић)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Милакаре су потврђене у селу Класнић (најмање четири породичне задруге).[1] Помен крајишника Дамјана Милакаре…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Муждека, село Бузета)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Муждеке су потврђене у селу Бузета (најмање девет породичних задруга).[1] Помен крајишника Ћирила Муждеке…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Узелац, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Узелци су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен крајишника Јакова Узелца…

› више информација