Банија – литература за проучавање досељавања, насеља и презимена

31. октобар 2012.

коментара: 6

Портал Порекло објављује списак литературе за период од досељавања на Банију до 1948. године:

[1] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.основни извор података о насељавању Срба

[2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек (две књиге), Београд, 1997. – архивска грађа о насељавању Срба, доста презимена, разних спискова, спорова, тужби, пописа официра (покрива период од 1690. до 1783. године)

[3] Schematismus der Kais. Königl. Armee, Wien, 1804-1814.;  Militär-Schematismus des österreichischen Kaiserthums, Wien, 1815-1870.; Kais. königl. Militär-Schematismus, Wien, 1871-1885.; Schematismus für das kaiserliche und königliche Heer und für die kaiserliche und königliche Kriegsmarine, Wien, 1890-1914.; www.vorarlberg.at – пописи официра по јединицама (покривају период од 1804. до 1914. године)

[4] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих – на сајту familysearch.org могу се пронаћи микрофилмови црквених књига за доста српских села са Баније и из других области Војне Крајине, потребна је само регистрација. Црквене књиге су на црквенословенском. (покрива период XIX. вијека; нпр. за глинска села 1831. и 1857. годину)

[5] СПЦ, Шематизам Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, Панчево, 1883. – садржи списак презимена и крсних слава родова са простора Баније, Кордуна, Лике и Горског Котара. (стање из 1883. године)

[6] Српско привредно друштво “Привредник”, Списак питомаца, повјереника и послодаваца, Загреб, 1897-1946.;  www.privrednik.net (покрива период од 1897. до 1946. године)

[7] Списак жртава Краљевине Југославије, 1941-1945; www.jasenovac.org; www.jadovno.com (покрива период од 1941. до 1945. године)

[8] Др Валентин Путанец и Др Петар Шимуновић, Лексик презимена СР Хрватске, Загреб, 1976. (стање из 1948. године)

 

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Eрор

    Да ли поседујеш Шимуновићев Лексик презимена са стањем из 1948. године? На страници “имехрватско.нет” обрађен је и графички приказ за свако презиме, али за Ероре су имали неколико већих пропуста за 1948. год. пошто су изоставили неколико села у којима смо били најбројнији. Хтео бих да проверим какво је било право стање те године.

  2. Петар

    Посједујем, земљаче. Једва сам дошао до њега.
    На том сајту има баш пуно пропуста, посебно за наша презимена.

    Ево вам мој мејл, па се јавите.
    [email protected]

    Поздрав!

  3. vojislav ananić

    Народна побуна у Банији 1751. год.

    Још као администратор имао је Јакшић тешку и немилу задаћу, да утиша двије народне побуне у овоме владичанству. Крвави рат што но заночет, када је царица Терезија ступила на царски пријесто (1740.), завршен је миром у Ахену 1748. год., те је настало мирно доба, које је потрајало до 1756. год. Ово мирно доба употријеби царица на то, да новијем државнијем уредбама што већма уједини и учврсти своје многобројне земље и краљевства. Главна брига обраћена је на војску, јер су се у њој опазиле многе мане за вријеме прошлога рата. Царица заповједи, да се војска по цијелој царевини подједнако уреди, и да се свуда једнака војничка вјежбања (муштра) заведу, наравно на њемачком језику. С тога добије хрватски бан, гроф Баћани 1749. заповијед, да и у Банији заведе војничку, граничарску управу, као што ју је завео војвода од Хилдбургхаузена у Карловачком и Вараждинском Ђенералату. Бан подијели речену Крајину на двије регементе: на глинску и на костајничку, која се касније прозвала петрињском; а обје ове регементе звале су се најобичније: прва и друга банска регемента; јер свагдашњи хрватски бан био је главни заповједник од обје регементе и он је именовао све официре, почевши од обрстлајтнанта. Бан заокружи компаније, збаци старе српске кнезове и постави мјесто њих официре, туђинце, који стану без сваког обзира проводити нове уредбе, и стану пописивати не само народ, него и сав, покретни и непокретни иметак. Осим тога и по новој уредби, војничке плаће добиваху само они војници, који бијаху римске вјере, а православни Србљи морадоше служити без сваке плаће и још подносити сваке неприлике и гуљачине од војничкијех старјешина.
    Највећма се раздражи народ, кад му стану официри отимати најбоље земље, а на најзгоднијим мјестима, па кад стану нагонити народ, да на тијем земљама гради „официрске квартире”. Због тијех наглијех промијена и због наведенијех насиља, један од збаченијех народнијех кнезова, а по имену Тешо Кијук, побуни 1751. у Комоговини код манастира српски народ, те овај се хвати и оружја, па силом прождене банове официре, и шћера их у Глину и у Костајницу, па их ту опколи. И данас се зове у Комоговини једна њива „Тешина Лука“, гдје је Тешо држао народну скупштину, са које одашаље народне посланике мајору Микашиновићу у Вараждин, који је замјењивао командирендера Кајла, да му се за све потуже. Као посланици ишли су: поп Гајо Арбутина, Јеврем Марковић, Тома Ковач, Никола Ћапа и Вукман Лађевић. Микашиновић саслуша посланике и спути их да све своје жалбе предаду писмено, с тога се врате посланици и пошаљу писмену тужбу по другијем посланицима, а ти су били: поп Пилип Трбојевић, Крста Драгојевић, Тривун Ћустебег и комовински калуђер, отац Мојо. На скоро изађу посебни повјереници од стране Хрватског Сабора, да испитају народне тегобе; али не могоше ништа упоравити; јер је народ искао између осталог, да се укину нове граничарске уредбе, па да се поврати стара народна управа. Бан Баћани био је на Угарској Дијети у Пожуну, па кад дозна, да повјереници нијесу могли умирити народа, пише из Пожуна 30. јуна 1751. год. „изабраном и потврђеном владици” Данилу Јакшићу, да одмах изађе међу народ, па нека га наговори, да своје официре „опет прими и да се са овијеми безусловно покори новој граничарској уредби; па да онда владика на ново закуне народ као вијерне поданике. Ако бунтовници нослушају владику, онда нека им огласи у име царичино и у име баново „ђенерални пардон свијем, само не коловођама. Ако ли пак не послушају владике, онда ће се дићи на њих не само народна и њемачка војска, него ће се према потреби позвати и друге регементе, „да их покоре и да их у крви окопају као издајице; да их са свијем истријебе, само да се устанак што брже угуши”. Сдичну поруку добије Јакшић и из царске кабинетске канцеларије од 29. јуна 1751. год., гдје се вели, да је царици „врло на срцу нова уредба, и да се не би ништа догодило, што би је и најмање повриједити могло. Жалбе пак, које имају Србљи, нека не подносе онако ћутуре, него нека сваку неправду посебно и поименце наведу”. Јакшић оде одмах међу побуњени народ, и својима савјетима спути народ, те се разиђе у лијепу и покори се властима. И тако мудри Јакшић препријечи пролијевање крви; јер је војска већ стигла била, и из Вараждинског и из Кардовачког Ђенералата. Као главне коловође пронађоше: Тешу Кијука и попа Глишу Трбојевића, који су на Јакшићеву молбу кажњени затвором, а шесторицу усташа, који су починили неке грабеже, даде ђенерао Шерцер погубити у Четвртковцу. Тако се сврши ова побуна без даљијех пошљедица.

    ИЗВОР: КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО,НАПИСАО MAНОЈЛО ГРБИЋ, КАТИХЕТА И ПРОФЕСОР СРПСКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У KАРЛОВЦУ, ДРУГА КЊИГА, У КАРЛОВЦУ, ШТАМПАРИЈА КАРЛА ХАУПТФЕЛДА, 1891.

    Одабрао и приредио: Војислав Ананић

  4. Војислав Ананић

    Регија Банија

    Хрватска регија Банија, прије позната као Бановина или Банска крајина, налази се у средишњој Хрватској између ријека Саве, Уне, Купе и Глине. Спада у мање регије са својих 1.800 кв. км површине. Конфигурација претежито брежуљкаста и шумовита, са просјечном надморском висином од 300 м и највишим врхом на Зринској гори од 615 м. Основна привредна дјелатност је инокосна пољопривреда, односно сточарство, са плодним земљиштем и развијеном прерађивачком месном индустријом. Упрошлости била у саставу Војне крајине. Има богату споменичку баштину, посебно археолошку, сакралну и антифашистичку. Позната је и по томе што се у њој родила мелодија данашње хрватске химне по складби Србина Јосифа Руњанина (1821-1878).
    Таблица 16
    Кретање укупног становништва и становништва према националној припадности у регији Банија у периоду 1880–2011. године*
    Година Апсолутни број (Yт) Укупно ст. Апсолутни број (Yт) Хрвати % Апсолутни
    број (Yт)
    Срби % Ит (базни индекс) 1880=100 Вт (верижни индекс) Ук. ст. Хрвати Срби Ук. ст. Хрвати Срби
    1880. 131.729 68.885 52,29 62.239 47,25 100,00 100,00 100,00 0,00 0,00 0,00
    1890. 152.586 77.593 50,85 74.288 48,69 115,83 112,64 119,36 115,83 112,64 119,36
    1900. 165.131 79.442 48,11 81.275 49,22 125,36 115,33 130,59 108,22 102,38 109,41
    1910. 176.195 83.417 47,34 88.115 50,01 133,76 121,10 141,58 106,70 105,00 108,42
    1948. 154.854 81.272 52,48 71.973 46,48 117,55 117,98 115,64 87,89 97,43 81,68
    1953. 164.264 85.931 52,31 75.787 46,14 124,70 124,75 121,77 106,08 105,73 105,30
    1961. 172.074 90.497 52,59 77.793 45,21 130,63 131,37 124,99 104,75 105,31 102,65
    1971. 177.449 92.477 52,11 76.539 43,13 134,71 134,25 122,98 103,12 102,19 98,39
    1981. 175.260 81.676 46,60 64.246 36,66 133,05 118,57 103,22 98,77 88,32 83,94
    1991. 172.359 84.142 48,82 71.087 41,24 130,84 122,15 114,22 98,34 103,02 110,65
    2001. 117.623 94.275 80,15 15.689 13,34 89,29 136,86 25,21 68,24 112,04 22,07
    2011. 110.224 88.374 80,18 15.740 14,28 83,67 128,29 25,29 93,71 93,74 100,33

    * Обухваћа опћине: Глина, Костајница, Сисак, Петриња и Двор, према административно-политичкој подјели 1991. године.
    Кретање укупног становништва и становништва према националној припадности у регији Банија у периоду 1880-2011. године
    Обухваћа опћине: Глина, Костајница, Сисак, Петриња и Двор, према административно-политичкој подјели 1991. године.
    Уочљиви тренд у кретању укупног становништва јесте да се оно успорено повећавало од пописа до пописа све до 1991. г. са релативно наглим падом за око 17 постотних поена у попису 1948. године, вјеројатно као посљедица људских губитака током Другог свјетског рата.
    Таблица 17
    Национални састав становништва (1880–2011)
    Банија
    1880. 1890. 1900. 1910. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. Просјек
    Срби 62,239 74,288 81,275 88,115 71,973 75,787 77,793 76,539 64,246 71,087 15,689 15,740
    Хрвати 68,885 77,593 79,442 83,417 81,272 85,931 90,497 92,477 81,676 84,142 94,275 88,374
    Остали 605 705 4,414 4,663 1,609 2,546 3,784 8,433 29,338 17,130 7,659 6,110
    Укупно 131,729 152,586 165,131 176,195 154,854 164,264 172,074 177,449 175,260 172,359 117,623 110,224
    Удио Србе 47.25% 48.69% 49.22% 50.01% 46.48% 46.14% 45.21% 43.13% 36.66% 41.24% 13.34% 14.28% 40.14%
    Удио Хрвата 52.29% 50.85% 48.11% 47.34% 52.48% 52.31% 52.59% 52.11% 46.60% 48.82% 80.15% 80.18% 55.32%
    Удио осталог ст. 0.46% 0.46% 2.67% 2.65% 1.04% 1.55% 2.20% 4.75% 16.74% 9.94% 6.51% 5.54% 4.54
    Национални састав становништва (1880-2011)

    Банија 

    Подаци у горњој таблици показују прилично уравнотежени национални састав становништва ове регије, у којој су двије националне скупине – хрватска и српска – постотно стабилно и релативно готово подједнако заступљене све до 1991. године. Постотак удјела хрватског становништва креће се од најнижег 48,11% 1900. г. до највишег 52,59% 1961., а код српског становништва од најнижег 36,66% 1981. г. пад од 7% према претходном попису (вјеројатно као посљедица „хрватског прољећа“ 1971. када је почело пребројавање Срба и њихово отпуштање са посла), до највишег од 50,01% 1910. године.
    Укупно хрватско становништво се поступно, континуирано и успорено повећавало све до посљедњег пописа 2011. са одступањима у попису 1948. г. када стопа раста пада за 4 постотна поена (вјеројатно као посљедица људских губитака у Другом свјетском рату), и у попису 1981. када стопа раста пада за 16 постотних поена.
    Графикон 7
    Кретање становништва по народносној припадности на Банији (1880-2011)
    Хрвати 68.885 77.593 79.442 83.417 81.272 85.931 90.497 92.477 81.676 84.142 94.275 88.374
    Срби 62.239 74.288 81.275 88.115 71.973 75.787 77.793 76.539 64.246 71.087 15.689 15.740
    Остали 605 705 4.414 4.663 1.609 2.546 3.784 8.433 29.338 17.130 7.659 6.110
    Укупно 131.729 152.586 165.131 176.195 154.854 164.264 172.074 177.449 175.260 172.359 117.623 110.224
    Код укупног српског становништва тренд пораста је такођер видан, с тим да је тај раст знатно већи од раста хрватског становништва у прва 4 цензуса (за укупно 16 постотних поена), што је вјеројатно посљедица интензивнијег досељавања Срба – „граничара“ у то вријеме. Такођер, као и код Хрвата 1948. године раст српског становништва опада, али за више од седам пута, него код хрватског становништва. Догађа се и нешто јаче опадање раста 1981. и то за 19 постотних поена (за 3% више него код хрватског становништва), из већ напријед наведених разлога.
    Овакво кретање броја српског становништва вјеројатно је и посљедица већих људских губитака у Другом свјетском рату (усташки злочини плус масовно учешће и погибије у НОП-у). Податке о томе износе већ цитирани Зборници Хисторијског архива Карловац, према којима је палих бораца НОП-а било 1.441, а према другом извору укупни су људски губици на подручју Баније (пали борци НОП-а заједно са цивилним жртвама) били 6.886 људи.
    Верижни индекси, који исказују број становништва у сваком попису према претходном попису, углавном потврђују претходно изнијете трендове у кретању становништва, као и године када долази до одступања од наведених трендова (1948. и 1981).
    Најдуже пописно раздобље у оквиру једног државно-правног поретка је оно након Другог свјетског рата у оквиру социјалистичке Југославије, које је трајало више од 40 година. За разлику од претходног дугорочног погледа на развој становништва, овај би се могао сврстати у средњорочне, који почиње 1948, а завршава 1991. године.
    Таблица 18
    Кретање хрватског и српског становништва у периоду 1948–1991. у регији Банија
    Година Хрвати Индекс Срби Индекс
    1948. 81.212 100,00 71.973 100,00
    1953. 85.931 105,93 75.787 105,29
    1961. 90.497 111,35 77.793 108,08
    1971. 92.477 113,78 76.539 106,34
    1981. 81.576 100,37 64.246 89,26
    1991. 84.142 103,53 71.087 98,76
    Кретање хрватског и српског становништва у периоду 1948-1991. у регији Банија
    У односу на базну 1948. годину, хрватско се становништво веома успорено повећавало у распону од макс. 13,78% (1971) до миним. 0,37% за 1981. г. или за цијело ово раздобље у просјеку за 6,95%. И код српског становништва био је исти тренд али само до 1971. г. када се оно повећало у просјеку за 6,57%, док након тога све до 1991. оно се континуирано смањује за 10,74% (1981) односно 1,24% (1991).
    Узроци овако варијабилног кретања становништва у релативно дужем периоду пораћа су многоструки, што посебно и детаљно није истражено, иако су демографи, економисти и социолози, посебно рурални, о томе доста писали (нпр. у тадашњем Аграрном институту у Загребу), нарочито у оквиру петогодишњих планова друштвено-економског развоја земље и појединих ужих подручја. Овдје ћемо само назначити неке од тих узрока са неким натукницама:
    – осакаћена репродуктивна основа становништва енормним страдањима и људским губицима током Другог свјетског рата, која нажалост још увијек нису довољно истражена и егзактно утврђена.  
    – процеси деаграризације, нарочито у неразвијеним крајевима као што је Банија, гдје се минимално, или никако инвестирало и гдје је запошљавање изван пољопривреде било значајно лимитирано, па је активна радна снага из пољопривреде релативно масовно одлазила на рад у градове и индустријске центре изван свог домицилног подручја и тамо привремено или стално боравила. Тако се у тим подручјима конституирала нешто бројнија нова радна категорија „сељаци-радници“ или „радници-сељаци“ овисно о томе колико су били ангажирани у пољпривредној односно непољопривредној дјелатности и гдје им је био стални боравак, у селу или граду.
    – одлазак на привремени или стални рад у иноземство, нарочито непосредно прије и послије 1971(?), када је либерализиран визни режим. Релативно масовније је тај облик запошљавања користило хрватско становништво, нарочито у неразвијеним регијама као што је Банија.
    – релативно масовна колонизација пољопривредних домаћинстава, углавном у Војводину, која је искључиво или већином обухватила српско становништво, јер су предност имали бивши судионици НОП, којих је у великом броју било у Банији.
    – предности за школовање младе генерације из борачких породица и учесника НОП-а опћенито, за многе је била одскочна даска за напуштање села и пољопривреде и одлазак у новостечена занимања у градове. Овај фактор је био посебно присутан у регијама као што је Банија гдје је учешће српског становништва у НОП-у било масовно.
    Само непосредним и посредним истраживањем наведених и других са њима повезаних околности, могуће је квантифицирати и валоризирати утјецаје наведених фактора на развој становништва тога раздобља.
    Посљедња два цензуса (2001. и 2011) показују популацијске флуктуације какве нису забиљежене током анализираног 131-годишњег периода и опћенито, шире гледано, на овим нашим просторима, а рекли бисмо и веома ријетко и у европским и свјетским размјерима.

    Резиме

    Према свим изнијетим показатељима, током цијелог анализираног периода од 131 године, у регији Банија настале су сљедеће популацијске флуктуације односно промјене:
    • У односу на стартно стање у првом цензусу 1880. г. хрватско се становништво 2011. повећало за нешто мање од 1/3, односно за 28,29%, односно просјек раста за цијело то раздобље износило је 22,25%, док се српско становништво смањило за око 3/4, односно за 74,71%. Ове су се промјене одразиле и на број укупног становништва, које се смањило за око 1/6, односно за 16,33%.
    Изражено у апсолутним бројевима, хрватско становништво 1880. је бројило 68.885, а 2011. године 88.374 становника, или више за 19.489 становника, док је српско становништво бројило 1880. године 62.239, а 2011. 15.740 становника, или мање за 46.499 становника.
    • Ове флуктуације су промијениле и до тада (до 1991) релативно уравнотежени удио хрватског и српског становништва у укупном становништву ове регије. Тако је нпр. 1880. г. тај однос био на разини 52% наспрам 47%, док се 2011. та разина драстично измијенила на 80,18% наспрам 14,28% у корист хрватског етникума.
    • Тек успоредбе са 1991. као базном годином, показују много реалнију слику ових популацијских флуктуација, заправо њихових правих размјера и њихове повијесне значајности.
    У односу на стање непосредно прије избијања грађанског рата у бившој заједничкој држави 1991. године, хрватско се становништво 2011. повећало за нешто више од 1/20, односно за 5,03%, док се српско становништво драстично смањило за нешто мање од 4/5, односно за 77,85%. Ове су се промјене одразиле и на број укупног становништва, које се смањило за нешто више од 1/3, односно за 36,05%.
    Изражено у апсолутним бројевима, хрватско становништво 1991. је бројило 84.142, а 2011. године 88.374 становника, или више за 4.242 становника, док је српско становништво 1991. бројило 71.087, а 2011. године 15.740 или мање за 55.347 становника.
    • Ове флуктуације драстично су промијениле однос, односно удио, два етникума у укупном становништву. Тај однос је 1991. г. био 48,82% наспрам 41,24%, док се 2011. тај однос преокренуо у 80,18% наспрам 14,28% у корист хрватског етникума.
    • Из свих ових наведених података могу се исчитавати и неке друге популацијске флуктуације и њихове размјере, прије свега, досељавање хрватског становништва и одсељавање, заправо прогонство, српског становништва. Овакве популацијске флуктуације нису нормалне. Као што се види на примјеру до сада анализираних регија оне су попримиле не само катастрофичне него и катаклизмичке размјере.
    Регија Банија, као дио Војне крајине у прошлости, прошла је кроз све невоље и недаће граничарског краја, попут Лике и Кордуна, па мање-више све што је речено за те регије вриједи и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни увјети цјелокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутирање новака потребних за обрану „предзиђа кршћанства“, тешко и напорно освајање нових арабилних површина за производњу хране и одржавање сточног фонда, и др.
    У новијој повијести у Банији је дошло до флуктуације становништва, посебно српског, 1971. г. за вријеме „хрватског прољећа“, а најгори тренутак у цјелокупној својој хисторији на тлу Хрватске српски је народ Баније доживио 1991. за вријеме грађанског рата у бившој заједничкој држави, када су масовно протјерани са својих вјековних огњишта а дио смртно страдао и нестао у вртлогу рата односно војноредарствене акција „Олуја“. О броју прогнаних може се посредно сасвим реално и поуздано закључивати на основу података два цензуса (1991, 2001), које смо напријед изнијели и коментирали, а то је број становника колико их је мање било 2011. него 1991. године, што износи 55.347 становника.

    Извор: Др Светозар Ливада и сурадници – БИОЛОШКИ СЛОМ И НЕСТАЈАЊЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ (1880-2011) /од вишегенерацијског и старосједилачког, аутохтоног и конститутивног до мањинског статуса/, Београд – Нови Сад, 2018.

  5. Војислав Ананић

    ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЛЕКСИКОН СРБА БАНИЈЕ аутора Бранка Крњајића

    https://banija.rs/udruzenje-banijaca/19661-promovisan-leksikon-srba-banije-autora-branka-krnjaica.html