Порекло презимена Жига (Жигић)

12. октобар 2014.

коментара: 3

Порекло: Жигићи су пореклом из Зете (Црна Гора), одакле око 1600. године одлазе у Војну крајину, у Лику. Јављају се у војним књигама Аустрије око 1690. године на подручју Коренице и Врховина. Милан Радека у “Горњој Крајини”, бележи Жигиће/Жиге као српске, православне породице које славе Ђурђевдан и Никољдан. Неке породице Жигића су са ретком славом Свети Марко, али се у Босни ова слава среће само око Кључа, где међутим нема Жигића. Отворено је питање где су Жиге претходно живели и куда су даље отишли, ако не како је претпоставити преко Далмације у Војну Крајину. У Далмацији, у Макарском приморју у коме је до новијег времена било много Срба католика, има место Подгора, али у наше време без Жигића. Жиге су у Хрватској највише Хрвати пореклом из околине Копривнице, а понекад су и Бошњаци (из Подгорице, Црна Гора) који данас живе у Хрватској. У Кореницу су населили Жиге из збега код Оточца и Плашког.

Жигића готово да нема у Босни, само су забележени око Брчког и у Козарцу код Приједора, где славе Ђурђевдан. У Хрватској су данас Жигићи углавном Срби, највећим делом из околине Коренице, али су и Хрвати из околине Нашица, а према неким изворима су из Херцеговине.

Порекло презимена: Према ареалној лингвистици, већина презимена од основе Жиг (Жигмунд, Живојин) могла би бити од средњовековног мађарског имена Жигмунд, Жигмонт или Жигмунт које долази од немачког антропонима Sigmiind. За хипокорисник Жига од личног имена Живојин има само једну савремену потврду са терена Србије, што, заједно са презименима Жигољев и Жигоманац може да упућује на антропоним Живојин. Сви примери са подручја Босне, Хрватске и хрватског приморја, могла би бити од мађарског средњовековног имена Жигмунд са поменутим варијантама. У историјским списима ових области помиње се често “цесар римски и краљ угарски” Жигмунд, а 1444. године “кнез крчки, модрушки и прочаја” називао Жигмунд Франкопан. За разлику од Сибијанин Јанка, који је преко народне песме довео до појаве личних имена Сибин, Сибинска и слично. Жигмунд се ограничило само на крајеве који су били под директним утицајем мађарског двора. Слично би се могло рећи и за румунску антропонимиску основу Jigkoju румунски лингвисти А. Костантинеску и Јоргу Јордан изводе директно из немачког антропонима Sigmitnd, не узимајући у обзир пресудни утицај бројне мађарске популације у Ердељу. Жига име или презиме једног од троговаца из Мачве забележено је у Сремској Митровици 1725. године, затим презиме у Подгори, у Полимљу, у Горњој Гати, Грмуши, Дреновцу и Беширевића Крндији у Поуњу (Босна), у Мокрину (Банат). Савремено је презиме у Тузли, у месту Стокиво у Боки Которској, у Хрватској 1948. године у околини Прелога, Копривнице, Загреба и Вировитице. Идентично је са хипокорисником Жига који нема историјских потврда.

Према другој варијанти, презиме Жига је надимачког порекла, а могуће је да је настало у вези с здравственим стањем претка а у вези са жигањем (јак бол) који доби надимак Жига. У Босни су Жиге стариначка породица од рода Грковића са 7 кућа у 2 насеља. Презиме Грковић води порекло из Ораховца на Косову и Метохији. Грковићи у Никшићу у Црној Гори везани су за Жиге. У село Гoрња и Доња Бодежишта (Гацко-Херцеговина) Грковићи су побегли с Пржина (Гацко) у оно доба кад су имања манастира Папраће у том селу попаљена. По попису презимена, из 1712. године у село Средња Гора (Удбина, Лика), Грковићи су дошли из Книна (Буковица) са славом Ђурђевдан. Изостављајићи а и додајући -ић настало је презиме Жигић. Још у 10. веку испод планине Подгоре почетком 20. века биле су само породице исламизованих Жига досељених од Никшића, а православних Жига није било јер су се иселиле из Подгоре. Такође, Жига је и мушко име. Жига је нешто ређе име и данас у Хрватској живи двадесет оваквих имењака. Порекло презимена Жигић може се тумачити извођењем од имена или надимка Жига, али и из самог презимена истог облика, а ово опет највероватније од надимка у вези са жигањем.

Жигић у попису српских досељеника из Лике забележен је у логору крај Оточца 1686. године и неки Радоња Жигић у Черевићу (Срем) 1749. године, Новом Саду 1776. године и у Жабљу (Бачка) 1848. године, у Широкој Кули у Лици крајем 19. века, у Великој Моштаници крај Београда (“Рвати дошли из Куле у Лици”), у Башаиду (Банат), у Хрватској 1948. године околина Коренице, Жупање, Оточца, Нашица, Доњег Михољца и Вировитице. Евидентирани су микротопоними у Широкој Кули у Лици Жигића дол, Жигића долина и Жигића гај.

У Хрватској највише особа названих Жига рођено је педесетих година, а најмање четрдесетих година прошлог века. Већина особа које се зову Жига становници су Маријанаца око 10 и Осијека такође око 10 домаћинстава.

Миграција: Мишљење је да су се у Босну доселили с подручја данашње Хрватске и то напре из Славоније и Посавља, или да је то било преко Лике, Баније и Кордуна, прелазећи Уну.

Жигићи досељени у Рогатицу су доселили са Годимиља. Исламске су вероисповести. Малага је дошао у Гођење и по том Малаги, Жигиће често називају Малагићи. Године 1992. године било је 13 породица Жигића у којима је било 39 становника. Данас нема никог.

Распрострањеност: Милан Карановић испитујући “Поуње у Босанској Крајини” обилазећи област Крајине, 1922. године евидентира Жиге у:

Горња Гата (Бихаћ)-Жига 1 кућа, слава Ђурђевдан. Доселио се из Рујнице око 1925. године.

Грмуша (Бихаћ)-Новаковића главица-Жига 1 кућа, слава Ђурђевдан. Доселили из Лике после Окупације.

Дреновац-Жига 1 кућа, слава Ђурђевдан. Доселио из Лике пре Окупације.

Крндија (Цазин)-Жига 2 куће, (2 куће у Беширевића Крндији), слава Ђурђевдан. Доселили из Лике пре Окупације на кућиште ујака Трбојевић Ђукана. Пред Други светски рат регистрована је једна кућа са 9 чланова породице Жига, од којих су 3 погинула, а преживели потомци ових Жига као Жигић одмах после рата расељавају се још као деца у Бор, Крагујевац, Руму и Футог. У Крндију на погорело кућиште враћа се Драган који се 1964. године са својом породицом пресељава у Бачку Паланку.

Бадњевића Врањска (Крупа)-Жигић 1 кућа, слава Ђурђевдан. Населили из Бјелопоља (Лика) после Окупације.

Рачић (Бихаћ)-Жига 1 кућа, слава Ђурђевдан. Доселии из Коренице (Лика) после Окупације.

Према “Лексикону презимена у СР Хрватској” Жигићи са њима и породице Жига регистовано је у 46 општина, односно 78 насеља.

Радослав М. Грујић у “Племенском ријечнику личко-крбавске жупаније” забележио је Жигиће на почетку Првог светског рата чак у 105 домаћинстава и то понајвише око Коренице: у Баљевацу (Заваље) 1 кућа, у Бјелопољу (Кореница) 5 кућа, Ведашићу 6 кућа, Врелу (Кореница) 6 кућа, Грабушић (Кореница) 4 куће, у самој Кореници 5 кућа, Личком Петровом Селу 2 куће, Омољцу (Кореница) 2 куће , Оравцу 1 кућа, Понору (Кореница) 4 куће, Туку (Кореница) 33 куће и Фркашићу (Кореница) 11 кућа, Клашњица (Кореница) 5 кућа, затим у Дугом Долу (Врховине) 10 кућа, Широкој Кули 13 кућа и Жељави (Личко Петрово Село) 5 кућа. Жига у овој области није било. У Хрватској живи око 300 Жига преко 100 домаћинстава, а подједнако их је било и средином прошлог века.

Жиге су присутне у већини жупанија Хрватске, у укупно 21 општини и 24 насеља, претежно у урбаним срединама (60%). Данас их највише живи у Загребу (20), Доњој Дубрави код Копривнице (10). Пожеги (6), Сесветама код Загреба (5) и у Новој Буковици код Слатине (5).

Жигићи су присутни у већини жупанија Хрватске, у укупно 64 општине и 96 насеља, претежно у урбаним срединама (55%). данас их највише живи у Загребу (110), Кореници (45) Доњој Мотичини код Нашица (20) и у Ријеци (15). Сразмерно највише Жигића у протеклих стотину година рођено је Туку Бјелопољском крај Коренице где се готово сваки становник презивао Жигић. У Хрватској живи око пет стотина Жигића у више од двеста домаћинстава. Средином прошлог века било их је приближно седам стотина, па се њихов до данас смањио за једну трећину. На оволико смањење утицао је и грађански рат у Хрватској и хрватска “Олуја” 1995. године, којом су из Хрватске протерани многи Срби.

У Босни и Херцеговини Жигићи су данас забележени у преко двеста домаћинстава и преко 40 насеља: У Федерацији БиХ живи их преко 140 домаћинстава у 23 насеља углавном муслиманско-хрватске орјетације, док у Републици Српској живи преко 70 Жигића у преко 15 насеља, претежно Срби. Жигића је највише настањено у у Сарајеву (13), Тузли (39), Лукавцу (25) и Олову (7), затим у Добоју (6), Брчком (7) и Костајници (8).

У данашњој Србији евидентирано је преко 460 домаћинстава Жигића у преко 50 насеља. Највећи број их живи у Београду (165), Новом Саду (51), Сурчину (30) и Зрењани (13). У осталим насељима настањено од једног до дванаест домаћинстава. Осим Београда највећа концентрација Жигића је на простору Војводине.

 

Познати:

– Иван Жига предузетник 1961. године Ждала

– Раде Жигић политичар 1908. године

– Душан Жигић 1924. година

– Леља Жигић 1932. година Сплит

– Коса Жигић лекар 1942. година

– Ђурђица Жигић 1959. година

 

Извор:

– Милан Карановић “Поуње у Босанској Крајини, 1925. године

– Милан Радека “Горња Крајина”

– Др Велимир Михајловић “Српски презименик”

-Радослав Грујић “Племенски рјечник личко-крбавске жупаније”

– Телефонски именици бивших Република СФРЈ

 

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Шарко

    Очито је овом писцу оно по стандардном било битно да почне са “Жигић су пореклом из Црне Горе” а све остало је мање битно. Иако се у тексту наводе разнородни родови несродничког порекла.

  2. ГОРАН ЖИГИЋ

    КАКВЕ ВЕЗЕ ИМА ЖИГМУНД СА ЦРНОМ ГОРОМ. ГЛУПОСТИ И ЛУПЕТАЊА АУТОРА. ПРИЧА О ПОРЕКЛУ СА ЖИГМУНДОМ ИМА ЈЕДИНОГ СМИСЛА, А СА ЦРНОМ ГОРОМ НЕМА НИКАКВОГ. НА КРАЈУ АКО УЗМЕТЕ ДА ИСПАДА ДА СУ ЦЕЛА ХРВАТСКА, БОСНА, ХЕРЦЕГОВИНА И СРБИЈА ПОРЕКЛОМ ИЗ МАЛЕ ЦРНЕ ГОРЕ, ЗАИСТА ТОТАЛНА ГЛУПОСТ И НАМЕТАЊЕ СИРОВЕ БУДАЛАШТИНЕ.

  3. Жигић

    Ако има неко од Жигића који славе Св. Марка молио бих да ми одговоре само одакле су, односно одакле су њихови. Хвала унапред…