Порекло презимена Стојанчев

15. март 2012.

коментара: 3

Пише: Радомир Стојанчев (Нови Сад)

Стојанчеви из Товаришева

Пошто сам још 1998. год. израдио (текстуално и графички преко 60 страна) родослов моје фамилије Стојанчев из Товаришева, општина Бачка Паланка, достављам податке о презимену Стојанчев, до којих сам дошао током рада на прикупљању података за родослов. Обзиром на провере, коришћене изворе и методологију при изради, сигуран сам да су подаци о презимену моје фамилије 99,9 % тачни.

Као изворе података користио сам: Протоколе (књиге) крштених, венчаних и умрлих и Књигу живих-домовница (све за период 1734-1997.г.) Српске православне цркве св.Григорија Богослова у Товаришеву, затим Збирку матичних књига Товаришева 1828-1898.г. и монографију ”Товаришево-из прошлости села и становништва” аутор Милош Радојчин, издање Матица Српска 1991.г.
На основу докумената, упоређивања и анализирања података о рођењу-крштењу у породици Стојанчев,извео сам закључак и утврдио да је родоначелник фамилије (породице) СТОЈАНЧЕВ из Товаришева – Стојан Марковић рођен 1699.год, а умро 1766.г. По њему -СТОЈАНУ- први његови потомци (6 синова и 3 кћери) уписивани су са презименом – патронимом СТОЈАНОВ, што је касније еволуирало, мењало се уз неке варијације (Стојановић/ев,Стојанчевић), а први пут се 1758. године помиње презиме СТОЈАНЧЕВ.
Постоји и могућност да је родоначелник Стојан Марковић био особа ниског раста, па да су га звали ”Стојанче”- мали Стојан”, или су му тако тепали, и од тога да је изведено Стојанчев.

Иначе, крајем 18.века, тачније 1798. године у свим црквеним књигама у Товаришеву устаљује се презиме СТОЈАНЧЕВ.

Ова шароликост и променљивост, односно преплитању више варијанти истог презимена за исте чланове породице, у уписивању у црквене књиге, је из више разлога. Поред локалне праксе да се дете ”препознаје” по имену оца, што је био један од начина настанка већег броја презимена на овом простору, малобројност становника у селу је вероватно исто један од разлога да није било потребе за другим именом-презименим. Такође су и порекло и однос свештеника који су долазили на службу у село, из разних крајева, имали за последицу ”скраћивање или продужавање” презимена са наставком ”ић” и нетачан – различит упис презимена.

Стојанчеви из Товаришева славе крсну славу Св. Великомученик Георгије – Ђурђевдан.

Потомака фамилије Стојанчев из Товаришева данас има у Новом Саду, Бачкој Паланци, Суботици и Оролику (Р. Хрватска).

Установио сам да породица које носе презиме Стојанчев има у Банату у местима: Нови Бечеј, Зрењанин,Чока, Дубица, Ботош и Тараш, као и у Београду. Нисам дошао до података о евентуалној вези ових породица Стојанчев са Стојанчевим из Товаришева.Само две породице Стојанчев (из Зрењанина и Ботоша) имају крсну славу Ђурђевдан. Друге две породице Стојанчев (из Зрењанина и Н.Бечеја) славе Св.Јована, док Стојанчеви из Банатске Дубице за крсну славу имају Св.Арханђела.
Радомир Стојанчев, Нови Сад

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Nada Beronja Pepić

    Dragi moj tečo Radomir Rade Stojančev i svaka ti čast što praviš ove rodoslove za svoje prezime a Žalosno je što Danica moja tetka nezn da joj je moja mama Zora sada još živa u Prijedoru Republika Srpska Jevrejska 5 Prijedoru rođena sestra. Srdačan pozdrav od Nade iz Prijedoru.Voljela bi i ja upoznati svoje sestre Slađanu i Sašku jer je to moj rodoslov .

  2. Nada Beronja Pepić

    Slađo i Saška javite se